Ako je vino „nektar bogova“ onda je francuski Bordo mesto gde se osećate kao da ste zakoračili u raj. Grad je nastao kao keltska tvrđava u trećem veku kada je dobio ime Burdigala. Bordo je smešten na samo 45 kilometara od Biskajskog zaliva Atlantika na ruti važnih trgovačkih puteva pa se vekovima razvijao kao trgovinski centar. Danas je glavni grad regije Nova Akvitanija i departmenta Žironda koji važi za najbolju vinsku regiju u svetu.Vinova loza se u ovim krajevima uzgajala još iz perioda starih Grka, ali za masovni razvoj vinske industrije Bordo može da zahvali, verovali ili ne, Englezima i jednoj ženi. Eleonora od Akvitanije (1122. –1204.) bila je jedna od najbogatijih i najmoćnijih žena u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Sa samo 15 godina udala se za
prestolonaslednika koji je kasnije postao kralj Luj VII. Rodila mu je dve ćerke, a kako ni posle 15 godina nije rodila sina brak je poništen. Osam nedelja kasnije Eleonora se udala za Henrija, koji je dve godine nakon njihovog venčanja postao kralj Engleske Henri II. Ona je na engleski dvor donela vina iz rodnog Bordoa, koje je razmaženo englesko plemstvo prihvatilo sa oduševljenjem. Trgovina vinima dovela je do velike ekspanzije vinograda na području čitave regije Akvitanije. Uprkos ratovima proizvodnja vina u Bordu je napredovala narednih vekova. Ekspanzija koja traje i danas započeta je u 18. veku koje poznato i kao zlatno doba Bordoa. Danas ova vina se izvoze u više od 150 zemalja širom sveta. Najpoznatija su Cabernet Sauvignon, Merlot i Cabernet Franc. Veoma cenjeno i izuzetno skupo je Château Petrus koje se proizvodi od sorte grožđa merlot i dolazi iz područja Pomerola. Petrus je jedno od najskupljih
vina na svetu, a samo jedna flaša košta oko 1.000 evra. Ukoliko je vino starije od petnaest godina cena se udvostručuje ili utrostručuje u zavisnosti od godine berbe grožđa.
Regija Bordo prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Regija se nalazi na jugozapadu Francuske, a sam Bordo je na obali reke Garona koja u tom delu ima oble obale nalik srpu pa je grad vekovima bio poznat i kao Mesečeva luka. Danas, Mesečeva luka je drugo ime za istorijski centar Bordoa koji je pod zaštitom Uneska. Na levoj i desnoj obali reke nalaze se najbolji vinogradi. Nekoliko kilometra nizvodno od centra grada reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi levkasti zaliv prema otvorenom moru poznat i kao estuar Žironda koji je dug oko 70 kilometara i proteže od atlantske obale do oko 100 km u unutrašnjost.
Zašto je to važno? Zato što u ovoj oblasti zastupljeno nekoliko različitih vrsta zemljišta bogata peskom koje pruža savršene uslove za uzgoj različitih vrsta vinove loze, a tople temperature podstiču snažan rast. Klima je umereno primorska sa toplom Golfskom strujom koja zagreva čitavo područje.
Zbog toga ovu regiju retko pogađaju prolećni mrazevi, a grožđe zri sve do oktobra. Jedini problem je velika vlažnost i česte kiše koje dolaze sa Atlantika koje ne utiču previše na samu vinovu lozu i grožđe. Reka Garona je izuzetno važna za ovu regiju i to ne samo zbog vode. Na levojobali gaji se grožđe od kojeg se prave teža, gušća crvena vina. Na samom jugu leve obale raste belo grože od koga se prave izuzetna bela i čuvena dezertna vina. Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina. Garancije kvaliteta vina imala je presudnu ulogu u izgradnji međunarodne reputacije Bordo vina. Prva klasifikacija urađena je 1855. na zahtev Napoleona III koji je tražio da se potvrdi savršenost vina iz Žironde. Ovaj sistem važi i danas, a od
1973. godine bordoška vina su zaštićena i oznakom geografskog porekla. To značida vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima, da mora da odleži u podrumu u buretu, a vina su podeljena u pet kategorija od Premier Grand Cru do Cinquime Grand Cru.
Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Najbolja vina se ne prodaju direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju između negocianta i proizvođača uređuju brokeri, koji dobijaju nadoknadu obično dva odsto od vrednosti vina. Inače, vina iz ove regije imaju u imenu „Chateau“ (zamak) zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.
A, gde je vino tu je hrana. Uspon vinarstva pratio je i razvoj gastronomije na koju su uticali su Španci sa juga, kontinentalna Francuska i Englezi sa severa. Kuhinja Bordoa se mahom zasniva na mesu i divljači sa jakim i teškim sosovima. Poznati su i po tartufima, ostrigama, vrhunskim sirevima, ali glavna zvezda lokalne kuhinje su guščije i pačije paštete. Uz sve to čaša dobrog vina vrhunac su uživanja i za najprobirljivije hedoniste koji dođu u Bordo.

Izvor: Agrobiznis magazin

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i 32 poljoprivredne zadruge i udruženja iz jugoistočne i jugozapadne Srbije boravili su u trodnevnoj studijskoj poseti Francuskoj uz podršku Evropske unije (EU) i Vlade Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES.

U Parizu su se naši poljoprivrednici i predstavnici Ministarstva sastali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede Francuske i informisali se o tome kako ministarstvo podstiče proljoprivrednike u Francuskoj da se udružuju, komercijalno ih povezuje i ohrabruje da uvode nove agrotehničke mere.

Praktičnu primenu ovakvog načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje imali su priliku da vide boraveći u Bordou gde su sa kolegama iz zemlje članice EU razmenili iskustva o najboljim modelima poljoprivrednog udruživanja.

„Videli smo primere dobrih praksi modernog udruživanja poljoprivrednika kroz sistem zadruga  i udruženja putem kojih  poljoprivrednici mogu da ostvare koristi kada je reč o proizvodnji i plasmanu proizvoda na tržiste, ali i kroz razne vrste podsticaja koje dobijaju od države”, rekao je Branislav Veljković iz Odeljenje za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede I zaštite životne sredine.

U Bordou su poljoprivrednici sa jugoistoka i jugozapada Srbije posetili Nacionalni savez zadruga koji se bavi iznajmljivanjem mehanizacije svojim članovima, i to bez profita sa ostvarenim dobitima koje su namenjene isključivo servisiranju mašina. Takođe obišli su srednju poljoprivrednu školu „Etien Resta“ (Etienne Restat) nadomak Bordoa koja pored obrazovanja za mlade od 15-18 godina, pruža i odraslima mogućnost da uče o novim tehnikama i tehnologijama koje se primenjuju u poljoprivredi.

Poljoprivrednici su bili posebno zainteresovani da vide kako je u Francuskoj organizovana organska proizvodnja, te su tako posetili Interbio, organizaciju koja okuplja 2.590 poljoprivrednih proizvođača hrane, od kojih se 70 posto bavi organskom proizvodnjom, a ostvaren godišnji promet iznosi 605 miliona evra.

Za Dušana Miladinovića, direktora zadruge „Oblačinska višnja“ iz Merošine poseta Francuskoj je od velike koristi jer članovi zadruge planiraju da pređu na organsku proizvodnju.

„Za nas je najzanimljivija bila poseta organskom voćnjaku šljiva, gde smo videli jednostavan način đubrenja voćnjaka sa biljnim kulturama koje hrane zemlju azotom kao i posebno postavljene košnice za oprašivanje, a imali smo priliku da obiđemo i sušaru, vrlo sličnu onoj kakvu mi želimo za sušenje višanja u Merošini,” rekao je Dušan Miladinović.

„Evropska unija i Vlada Švajcarske su podržale ovu aktivnost koja je osmišljena tako da odgovori na ključne potrebe identifikovane među poljoprivrednim proizvođačima, a to su specijalizacija primarne proizvodnje, skladištenje proizvoda, bolja organizacija rada i poboljšan pristup tržištu”, rekao je Bojan Marčić programski saradnik u sektoru za konkurentnost Evropskog PROGRESa.

poljoprivrednici-3

Ova grupa poljoprivrednika iz 34 opštine koje su uključene u realizaciju Evropskog PROGRESa odabrana je na osnovu prve faze poziva za podršku poljoprivrednim proizvođačkim grupama za koju su EU i Vlada Švajcarske obezbedile 80.000 evra za jačanje njihovih kapaciteta. Pored ovog studijskog putovanja, oni su pohađajući obuke imali priliku da unaprede svoje znanje u rukovođenju zadrugama i udruženjima, finansijama i marketingu, a posebna radionica je bila posvećena predstavljanju programa pretpristupne pomoći za poljoprivredu i ruralni razvoj – IPARD.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30