Novembar mesec je idealan vremenski period kada treba u vrtu ili na terasi da zasadite bar jednu drvenastu biljku koja produkuje bobice jarkih boja. Pored toga što će osvežiti ambijent, privući će gladne ptičice kojima će tokom zimskih meseci biti ukusna i dragocena hrana. 

Kako se približava zima, tako se bašta sve više ogoljava i gubi svoje šareno ruho, polako se pretvarajući u opusteli ambijent koji če zaobilaziti čak i ptičice. Postoje, međutim, biljke koje baš u jesen nude zrele bobice privlačnih boja, idealnu hranu pticama i sjajan ukras sumornom vrtu. Mnoge od njih tokom proleća i leta produkuju prelepo mirisno cveće koje s jeseni zamenjuju bobice raznovrsnih boja. Ovi plodovi ponekad ostaju na biljci tokom cele zime ne hajući za hladnoću, neki su jestivi, dok su drugi otrovni, ali su njihov šarm i dragocena uloga u bašti - zaista neosporni. 

Biljke koje imaju atraktivne bobice su:

Maginja - drvenasta biljka srednje veličine. Zimi izbacuje bele cvetove u obliku grozda, koji na jesen sazrevaju u jestive bobice. 

Mahonija - ružičasta zimzelena biljka, koja dostiže visinu i širini od oko 3 m. Pred kraj zime, cveta veoma mirisnim zvezdastim zlatnožutim cvetom, grupisanim  u grozdove. Slede jestivi tamnoljubičasti plodovi koji izgledaju kao male masline. 

Japanska jabuka KAKI - Drvo poreklom iz Japana, dostiže visinu i do 12 m. Uzgaja se pre svega zbog jednostavnog održavanja, kao i zbog svojih ukusnih bobica, koje su veoma slatke i bogate proteinima i vitaminima, a pojavljuju se u periodu od oktobra do novembra meseca. 

Japanska DUNJA - ovo drvo je cenjeno zbog svog ranog cvata. Raste do 2 m visine i produkuje male jestive jabučice (koje, da bi se konzumirale, moraju da se obare).

Ardisia - poreklom je iz Kine. Drvenasta biljka sa cvastima u obliku klipa, koje se kasnije pretvaraju u bobice živih boja. Cvetovi i plodovi mogu da se nađu istovremeno na biljci. 

Izvor: magazin cveće i voće

 

Jesenje cveće osvaja mirisom i lepotom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3337-jesenje-cvece-osvaja-mirisom-i-lepotom

 

Ova biljka je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava, vrlo je cenjena i tražena voćna vrsta. Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 - 2,5 m. Listovi aronije su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika. U jesen postaju crveni, pa se u tome ogleda i dekorativnost biljke. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47 °C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno čisti organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Detalj sa osnivanja udruženja proizvođača aronije u Novim Banovcima

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Gde završava naša aronija?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2821-gde-zavrsava-nasa-aronija

 

Uzo je 100 % grčki proizvod i grčko nacionalno piće, i ne proizvodi se nigde drugo u svetu. U svakom mestu u Grčkoj postoji uzerija, specijalizovana radnja za prodaju tog pića, a istovremeno i kafić gde su svi dobrodošli da probaju i uživaju u njemu. Najpopularnije je piće među Grcima, i glavni izvozni proizvod zemlje u kojoj postoji 7.000 licenciranih proizvođača. Pravi se preciznom kombinacijom grožđa, trava i bobica. Počinje pravljenjem destilovanog pića od grožđa a onda dobija posebne karakteristike dodavanjem trava i drugih sastojaka, uključujući anis, korijander, karanfilić, slatki koren, mentu...

Ovakva mešavina kuva se u bakarnom kazanu. Predestilisana tečnost se hladi, stoji nekoliko meseci i dolazi na jačinu oko 40 Vol. %. Najčešce se služi kao aperitiv, ali se pije i za vreme jela. Meze uz uzo može biti sve: salate, meso, povrće, slane sardele, slatkiši, ćevap, sir, sveža riba. Bitno je da se uzo pije polako. Kada se u uzo doda voda postaje mlečnobeo. Razlog tome su ulja anisa koja su u alkoholu rastvorena, ali sa smanjenjem sadržaja alkohola ulja prelaze u beličaste kristale koji su neprozirni pa zamućuju ovu mešavinu.

Ne preporučuje se preterano hrabro ponašanje kada je uzo u pitanju!

Uvek ga razblažite vodom, dobiće mlečnobelu boju, i posebno blag ukus. Dobar savet je i da ne dodate odmah celu količinu vode, već da je lagano dosipate kako pijuckate. Grci ce vam reći da je ispijanje uzoa umetnost ili način života. Uzo, kažu, oslikava grčki način razmišljanja: optimizam, svakodnevno vežbanje filozofije i radost življenja. Servirajte uzo kao aperitiv ili digestiv, obavezno rashlađen, uživajte opušteni i u ugodnom društvu.

Svojim plavičasto modrim izgledom sitnih bobica, crni trn ili trnjina (Prunus spinosa), razbija monotoniju pejzaža oboda šuma, obala reka i kanala, pašnjaka, krševitih terena i drugih predela gde raste. Rasprostranjena je u gotovo celoj Evropi, Maloj Aziji, a ponajviše u Iranu, kao i u Severnoj Africi. Ova lekovita biljka ima listopadni grm visine i do pet metara, karakterističan po trnovitim granama, na kojima se od marta do maja javlja mnoštvo belih cvetova. Plodovi sazrevaju od septembra i na granama se zadržavaju sve do proleća. Posle prvog mraza omekšaju pa mogu da se koriste u ishrani u svežem obliku. 

Trnjina u narodnoj medicini ima posebno mesto u lečenju kašlja i grčeva, jačanju želuca, pročišćavanju krvi, mršavljenju... Služi i kao ukrasna biljka za žive ograde i sprečavanje erozije tla.

Plod trnjine je jestiv, ali veoma oporog i kiselog ukusa. Od trnjina se spravljaju likeri i vino specifičnog bukea. Zbog bogatstva vitaminom C, taninom, organskim kiselinama i fruktozom, preporučuje se za saniranje dijareje i problema sa organima za varenje. Svež cvet je takođe lekovit, jer sadrži specifičan cijanogenetski glikozid. Sadrži i flavonoide, rutin i hiperosid. Zbog ovih specifičnih sastojaka preporučuje se kao blago laksativno sredstvo (za pročišćavanje) i kao diuretik. Takođe podstiče znojenje kod težih upala i groznica.

Trnjina dobro sagoreva pa se koristi kao ogrev, idealna je kao samostalni ukrasni grm i živa ograda. 

Čaj od cvetova koristi se kao provereno sredstvo za podsticanje apetita i jačanje želuca. Takođe uklanja i kožne osipe, umiruje grčeve u želucu, pospešuje izlučivanje mokraće, rastvara sluz kod katara, a utiče i na razlaganje kamena. S druge strane, čaj od korena preporučuje se u lečenju groznice. Kada je reč o plodu, dobri poznavaoci preporučuju pekmez. On pospešuje stolicu, a posebno se preporučuje deci koja pate od zatvora ili nemaju redovnu stolicu.

 

ČAJ PROTIV KAŠLJA

U jedan i po litar vrele vode, sklonjen sa šporeta pre nego što proključa, stavi se po jedna kašičica osušenih plodova trnjine, gloga i drenjine. Tako dobijen čaj ostavi se da odstoji deset do petnaest minuta, a onda sipa u šolje, zasladi medom ili žutim šećerom i pije. Limun ne treba da se stavlja, jer su trnjine i drenjine pune vitamina C. Blagotvorno deluje protiv kašlja.

 

LEKOVITOST PEKMEZA

Oprati dva kilograma plodova, preliti hladnom vodom i ostaviti da odstoji preko noći. Ujutru trnjine ocediti i preliti ih sa mešavinom vina (po mogućstvu domaćeg) i vode da ogreznu. Zatim ih staviti da se kuvaju dok ne omekšaju. Plodove nakon toga propasirati i u smešu dodati 50 grama šećera, a potom nastaviti kuvanje na tihoj vatri još 20 do 25 minuta. Tačnije, sve dok se masa ne zgusne. Vreo pekmez sipati u zagrejane sterilisane tegle i zatvoriti. A onda uzimati dva do tri puta dnevno po supenu kašiku između obroka, jer je pekmez dobar i za smirivanje tegoba nastalih u želucu zbog manjka kiseline, pojačavanje apetita, ubrzavanje varenja.

Izvor: www.novosti.rs

 

Provereni saveti stručnjaka za uzgoj breskve!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2962-provereni-saveti-strucnjaka-za-uzgoj-breskve

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31