Vrlo je važno prepoznati pravi momenat za promene, a moj je nastao nakon rođenja drugog deteta. Potreba da se žena posveti parodici, i ali u isto vreme ne zanemari sama sebe i da radi ono sto voli, dovela je do ostvarenjem mojih snova. Biti mama preduzetnica iziskuje mnogo truda, snage, volje, upornosti a prvenstveno hrabrosti.
"Važno je verovati u snove i raditi ono što vas ispunjava, a rezultati će doći. Drage mame, budite odvazne, verujte u sebe, posvetite se svojoj deci, ali i
sebi i uživajte u svemu sto gradite i radite!” kaže Tatjana Milivojević.
Više godinama je u svojoj kuhinji eksperimentisala koristeći moderne tehnike i procese proizvodnje, prateći najfinije francuske poslastičare (Pierre Herme).
Kancelariju je zamenila radom u kuhinji, nije poslastičar po struci, ali je samouka. Po njenim rečima ljubav prema ovom poslu je veoma bitna, hrabrost, a pomalo i ludost. Znanje je stekla u belgijskoj kompaniji koja proizvodi najfiniju čokoladu, i tako došla na ideju da razvije porodični brend i tržištu ponudi kolačiće koji će zadovoljiti i najfinije ukuse sladokusaca, malih i velikih potrošača. Uz pomoć prijatelja, i sa puno ljubavi i energije, osvojila je tržište. Ukus
se postiže bogatstvom sirovina, najfinije belgijske čokolade koja se topi u ustima, kakao praha, putera koji se pravi u podnožju Golije, pečenog neslanog badema koji se peče i rucno lupa, kvalitetne espresso kafe i sočne brusnice. U poslu nije sama, pomažu joj i sinovi, pakuju, razmeravaju, lepe etikete.
Đavolčiće Tatjana pravi ručno po tradicionalnoj recepturi, obogaćeni modernim, ukusnim i zdravim sastojcima. „Želela sam da uživanje podignem na
viši nivo, tako da smo tradicionalnu osnovu nadogradili dodacima koji će zadovoljiti ukus modernog doba, pa se tako u našim kolačićima nalaze i sastojci kao što su najfinija belgijska čokolada, šumski lešnik, sočna brusnica, cimet, đumbir, limun i nana“, ističe Tatjana i dodaje: „Svi ti sastojci predstavljaju idealnu energetsku užinu za decu i odrasle, kombinovanu sa neprocenjivim užitkom koji pruža bogat ukus prave hrane.“
Iz njene radionice izlaze kolačići, fini, slatki, koji se tope u ustima. Imali smo prilike i da ih probamo na Festivalu čokolade u Beogradu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Koliko je vinogradarstvo u Srbiji u ekspanziji, s obzirom na mogući godišnji prihod od 40.000 evra sa jednog hektara, svedoči primer valjevskog kraja gde su za par godina površine pod vinovom lozom porasle više od šest puta.Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u Kolubarskom okrugu sada je više od 200 hektara pod vinogradima. Pored velikih vinarija čija su vina već ovenčana svetskim priznanjima, poput "Jelića" ili "Pusule", kako svedoče podaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, raste broj i malih proizvođača koji vinograde podižu na 10 do 15 ari dedovine. Motiv je, naravno, zarada.- Zanimljivo je da sve više ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze. Tu je država prepoznala ulogu savetodavne službe koja sprovodi modul "Proizvodnja i prerada grožđa" i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe i vino - kaže savetodavac Jovan Milinković.Početno ulaganje u vinograd, međutim, nije jeftino i u zavisnosti koliko sam proizvođač uloži svoj rad i koliko ima neophodnog materijala, podizanje jednog hektara košta između 10.000 i 16.000 evra. Samo kupovina sadnog materijala i sadnja staju 6.850 evra.- Međutim, prilikom podizanja vinograda mogu se koristiti i podsticaji od strane države pa tako povraćaj uloženog novca za kupovinu sadnog materijala iznosi 50 odsto, pa čak i više ukoliko je nagib terena veći od 10 stepeni, ako se parcela nalazi iznad 200 metara nadmorske visine, a ukoliko ako se gaje autohtone sorte kao što su "prokupac", "morava" ili "tamjanika", država kao stimulans daje još 100.000 dinara. Urađen je i poseban pravilnik koji reguliše podizanje zasada vinove loze i proizvođač u startu može tačno da zna šta može da očekuje od države - objašnjava Milinković.U daljoj investiciji, kada se grožđe pretvara u vino, potrebna je kupovina opreme u kojoj su muljač, pumpa i filter, te prohromski sudovi različite veličine, za šta je potrebno nešto više od 2.300 evra.

S druge strane, kako pričaju sami vinari, prihodi su znatno veći, s obzirom na to da se u dobroj godini sa jednog hektara može dobiti 8.000 kilograma grožđa, a od njega 4.000 buteljki vina. Ako se zna da je najčešća cena domaćih vina od 10 do 15 evra, mada ima i skupljih, lako se dolazi do isplative računice zbog koje površine pod vinogradima ne samo u valjevskom kraju stalno rastu.Naime, po statističkim podacima u Srbiji je 22.000 hektara zemljišta pod vinovom lozom, dok je u vinogradarskom registru popisano 7.000 hektara vinograda čiji su vlasnici registrovani za proizvodnju i promet vina. Na domaćem tržištu udeo srpskih vina je čak 70 odsto, iako je pre samo pet godina bio jedva trećina.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vinogradarstvo-kao-biznis-od-jednog-hektara-prihod-ide-i-do-40000-evra-godisnje-a-evo/27wlet5

Sezona pripreme ajvara za zimnicu otpočela je sa prvim naznakama jeseni. Porodica Radić iz Velike Plane danas proizvodi više od 6.000 tegli ajvara, a sezona pripreme ove zimnice kod njih kreće od sredine avgusta i traje do Svetog Nikole. Najbolja paprika za ajvar je slonovo uvo, a potrebno je da paprika u sebi ima više suvih materija, a manje vode kako bi ajvar bio što ukusniji.
Već sredinom avgusta po gazdinstvu porodice Radić u Velikoj Plani širi se miris pečene paprike. Slavica Radić, inženjer agronomije u penziji, pre deset godina odlučila je da se bavi proizvodnjom ajvara za prodaju i od par stotina tegli danas je stigla do cifre od oko 6.000 tegli godišnje.

"Priprema ajvara, ova prava što mi radimo, počinje negde oko 15. avgusta. Mi tada prve količine paprike kupimo i počnemo proizvodnju. Kada se jednom upali šporet i kada krene proizvodnja ajvara on se ne gasi ni subotom ni nedeljom i u ovom poslu nema neradnih subota i nedelja jer danas recimo mora da se jedan deo paprika peče, pa jedan da se čisti , pa zatim da se cede i upržavaju, onda isto tako kreće i sutradan i sve teče jedno za drugim. Od autobuske stanice, a ona je ovde jedno 400 metara udaljena oseća se miris", kaže Slavica Radić."Meni je pokojna majka bila velika kuvarica i ja sam mnogo kvalitetno jeo u vreme kada je bila proizvodnja da kažem kako treba. Znam šta znači ukus ajvara i paradajza i paprike tako da sam ja odmah tu uz nju. Probamo ajvar i ja kažem Slavice nije dobar moramo nešto da mu uradimo i ona može da prihvati a i ne mora uvek tako da smo zajedno rasli sa ovom teglom. Naš ajvar kad se uprži daje osećaj taj da jedeš papriku", kaže Tomislav Radić.

Pored porodice koja se uključila u proizvodnju i prodaju ajvara, za Radiće u pripremi paprika rade i žene iz njihovog komšiluka. Kreće se prvo sa čišćenjem, ceđenjem i pečenjem paprika, a sezona zbog velikog broja narudžbina potraje i do Svetog Nikole.

"Šporet smederevac se loži i pali se od sedam ujutru kada počinjemo sa radom. Radimo dnevno sedam tura a u jednoj turi ima 26 kilograma paprike. Ja znam priču kada smo radili 30 tegli i nije bilo ovako, ali poslednje tri, četiri godine je krenulo, a prošle i ove godine već ide posao i sada se već ozbiljno bavimo time. Trebalo bi da uvedemo i treću smenu i da smederevac radi i noću", kaže Nataša Žirović.Pripremljena paprika za ajvar zatim ide na mlevenje, a onda se ajvar kuva na jakoj vatri i tako proces proizvodnje u porodičnoj kući Radić nikad ne prestaje.

"Ručno se melje, sameljem to, onda prelijem vrelim uljem, onda sipam to u šerpu i 45 minuta na jakoj vatri se kuva i prži ajvar. Količina u šerpi ide od devet kilograma i nešto do deset kilograma samlevenih paprika. Morate da stojite pored šporeta stalno i da mešate kako ajvar ne bi zagoreo i kako bi imao onaj fini miris", kaže Ljiljana Marisavljević.

Radići nedeljom kupcima koji dođu da uzmu ajvar nude i besplatan doručak uz vruće lepinje, domaća jaja, sir i neizbežnu degustaciju, a kako sami kažu porudžbine najčešće stižu od ljudi koji žive u većim gradovima i nemaju uslova za pripremu ukusnog ajvara.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pravljenje-ajvara-postao-veliki-porodicni-biznis_1164231.html

Razmišljajući šta bi mogao da radi u životu, od čega bi mogao pristojno da živi i da se posveti porodici, mladi Aleksandar je odlučio da njegov agrobiznis bude proizvodnja jaja prepelice. On se na ovaj potez odlučio, pre manje od godinu dana, a danas njegova farma ima 300 prepelica, od kojih dnevno ima prosečno 100 lekovitih jaja.
“Moram da naglasim pre svega da nije svako jaje potpuno lekovito, već samo jaje prepelice koje je oplođeno, tako da svaki kavez pored ženki treba da ima i mužjake. Farmu sam osnovao 2019. godine na jesen. Počeo sam od proizvodnje pilića, tako što sam kupio inkubator. Pilići su se izlegli nakon 17 dana i do pronošenja je još prošlo oko 45 dana” kaže osnivač farme Aleksandar Vukašinović, iz Bajine Bašte.
Da bi svoj posao proizvođača jaja japanske prepelice započeo, Aleksandar je napravio objekat koji će zadovoljiti potrebe održavanja toplote i svežeg vazduha. Možda ste očekivali neki veliki objekat, ali imajući u vodu da su japanske prepelice sitne, nisu potrebni ni veliki kavezi. U svakom od njih nalaze se i dva mužjaka sa 7-8 ženki. Kada uđete u farmu prepelica možete čuti zvukove koje ispupštaju mužjaci, a koji bi recimo kod petlova bili kukurikanje. Treba naglasiti da je za bolju nosivost prepelice kao i kod koka važna svetlost, zato im je neophodno obezbediti 16 sati sa dnevnom ili veštačkom svetlošću. Jaja
nose tokom celog dana, ali više popodne.
Takođe, jaje je drugačije ljuske tako da se ne razbija poput kokošijeg i drugih već mu se vrh seče nožem, ili specijalnim makazama, a potom se sadržaj izruči iz opne u sud i dalje priprema. Od jaja prepelice možete pripremiti svako jelo za koje koristite i kokošija jaja. Preporučuje se dnevni unos oko pet jaja za
odrasle I, dva do tri za decu. Može se bariti, pržiti, ali i pripremati turšija, što je naš domaćin i usavršio, tako da od prepeličijih jaja pravi marinade sa sirćetom, belim i crnim vinom, uz dodatak ruzmarina idrugih začina, tako da jedna teglica može da bude izvanredan zdrav obrok koji nije skuplji od 200 dinara.
Jaje prepelice u sebi sadrži i 74,6 % vode, 13,1 % belančevina, 11,2 % masti i 1,1 % minerala i ostalih enzima ali i 0,5 mg kalcijuma, 2,2 mg fosfora, 3,8 mg gvožđa, 3 mg vitamina A, 0,1 mg vitamina B1 i 0,8 mg vitamina B2. Postoje čak i određene terapije koje tačno propisuju koliko jaja prepelice i u kom vremenskom razmaku treba popiti da bi se prebolelo određeno oboljenje. Ovi saveti posebno se odnose na obolele od plućnih bolesti, vioskog krvnog pritiska, tumora na mozgu, gubitka apetita i brojnih drugih. U poređenju sa jajima domaćih koka sadrže 5 puta više fosfora, 8 puta više gvožđa, 6 puta više vitamina B1 i 15 puta više vitamina B2. Po svojoj hranljivosti jedno jaje japanske prepelice može da zameni pet jaja domaće koke. Terapiju ovim jajima je dozvoljeno
sprovoditi i kada se po preporuci lekara, već uzimaju neki lekovi, ali izuzetak je u slučaju da je lekar propisao neke lekove uz koje je zabranjeno unošenje belančevina.
Na instagram profilu farmaprepa kao i Facebook profilu Prepelice Bajina Bašta, možete više saznati o samoj farmi i lekovitim svojstvima jaja prepelice. Jaja prepelice se mogu čuvati do 60 dana, treba da budu u frižideru na plus 4 stepena celzijusa. “Mi da bismo postigli optimalnu nosivost i zadovoljili potrebe prepelice pripremamo smešu hrane koje čini zrnevlje i dosta soje koja je značajna u ishrani ove životinje. Pored ove hrane rendamo i voće i povrće, kao što su jabuke, šargarepa, kupus, cvekla i druge, ali je potrebno obezbediti dovoljno količine čiste vode”.
Da bi zadovoljio potrebe tržišta, Aleksandar svoje proizvode pakuje u kutijice koje su kartonske i plastične. Najviše jaja proda preko interneta, a već ima i stare kupce koji jaja uzimaju u pretplati. Dakle, naruče za ceo mesec i plate unapred a on im besplatno svakog ponedeljka isporuči jaja na njhovu adresu. Tako kupci imaju sveža jaja, a Aleksandar može da planira troškove i prihode mnogo lakše. Imajući u vidu novine u smislu obeležavanja jaja, to za jaje prepelice ne važi, jer za ova jaja nije porebno dodatno obeležavanje sem na pakovanju. Jaja prepelice se najviše koriste SAD-u, Nemačkoj, Japanu, Italiji i Rusiji. Po svojoj hranljivosti jedno jaje japanske prepelice može da zameni 5 jaja domaće koke.
Meso prepelice je u prošlosti bilo samo na kraljevskim trpezama. Danas gotovo da nema porodice u Japanu na čijem dnevnom jelovniku se ne nalaze ova jaja. Meso prepelice služilo se vekovima kao specijalitet na dvorovima širom sveta. Interesantno je i to da svaka prepelica u proseku snese jedno jaje dnevno odnosnoukupno 260 do 350 jaja godišnje. Težina jajeta je skoro deset procenata njene ukupne težine, a prepelice najčešće umiru samo od starosti.
Ukoliko ste zaiteresovani za nabavke jaja japanske prepelice, Aleksandra možete pronaći na društvenim mrežama i on će vam sigurno mnogo više reći o svim pozitivnim aspektima korišćenja lekovitih jaja. Ako se pitate kakvog su ukusa jaja prepelice, otrkijte sami! Naš domaćin kaže da je ovaj posao isplativ i da je on zadovoljan, jer voli to što radi, a voli i životinje.

Obična prepelica je vrsta ptica iz familije fazana i najmanja je iz reda koka. Mala je ptica, duga svega 17 cm. Ona je ptica selica. Ovu pticu je teško videti, jer više hoda nego leti i skriva se u zelenilu. Krik prepelica se čuje na udaljenosti od oko pola kilometra. Može biti bele, svetlo i tamno braon boje.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Povodom sve većeg broja pitanja povratnika iz inostranstva u koji posao da ulože svoj novac dok se povećava realna neizvesnost zbog pandemije virusa korona, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija s doktorom nauka za jaka alkoholna pića profesorom Ninoslavom Nikićevićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da proizvodnja jakih alkoholnih pića u svojim destilerijama, posebno srpske rakije šljivovice prepečenice, može da bude veoma isplativ posao. Srbija je bogom dana za gajenje šljive i proizvodnju šljivove prepečenice. Izuzetni mikroklimatski uslovi: mineralni sastav zemljišta, strujanje vetrova, broj sunčanih i kišnih dana, kao i viševekovna tradicija uzgajanja šljive i domaćinskog spravljanja čuvene šljivove prepečenice, učinili su da je Srbija i po tome poznato u čutavom svetu. Slični uslovi postoje, možda, u Kaliforniji i nekim delovima Francuske i Italije. Čuveni irski književnik, nobelovac DŽordž Bernard Šo, veliki poštovalac Srbije, izjavio je da je Srbija najviše poznata u svetu po Nikoli Tesli, Mihailu Pupinu, Ivi Andriću i staroj srpskoj šljivovoj prepečenici.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da bi Srbija što pre trebalo na pravi način da iskoristi svoje blago - srpsku šljivovu rakiju – prepečenicu za međunarodnu afirmaciju i isplativ plasman na najboljim tržištima širom sveta:
„Činjenica da međunarodni stručnjaci srpsku šljivovu rakiju prepečenicu, uz francuski konjak i škotski malt viski, smatraju najkvalitetnijim i najsavršenijim jakim alkoholnim pićem na svetu, a da istovremeno naše prepečenice nema u fri šopovima i drugim uglednim prodavnicama širom sveta uz oznaku "Made in Serbia“, opomena je da Srbija mora što pre međunarodno da zaštiti tehnologiju proizvodnje i geografsko poreklo svoje najpoznatije voćne rakije. Onako kako su to Francuzi zaštitili svoja pića: konjak, armanjak i kalvados, Škoti malt viski, Meksikanci tekilu ili Italijani grapu. Pošto Srbija, a ranije ni SFRJ, nije zaštitila srpsku šljivovicu prepečenicu, mnoge zemlje EU, među kojima Nemačka, Češka, Slovačka, Italija, Slovenija, Austrija i Hrvatska proizvode i izvoze šljivovicu prepečenicu u zemlje EU i van nje.“
Krkobabić istovremeno poručuje da naši mali i srednji proizvođači rakija u svojim destilerijama moraju, uz primenu visokotehnoloških naučnih postupaka da obezbede i kvalitet i kvantitet i kontinuitet kako bi svet više vrednovao taj naš vrhunski proizvod. Poručuje da staru srpsku šljivovu prepečenicu nikako ne bi trebalo prodavati u rinfuznom stanju po niskoj ceni od 1-1,5 evra, već je izvoziti u atraktivnoj staklenoj ambalaži po ceni od oko 10 evra za litar.
Prema podacima koje nam je dostavila Vesna Radojičić, samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 613 registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića (JAP) u 2019 godini proizveli su 33,7 miliona litara, što je povećanje proizvodnje od 23 odsto u odnosu na prethodnu 2018. godinu. Veliki je broj individualnih proizvođača - fizičkih lica koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe. Procena je da ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50-60 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Srbija je u 2019. godini izvezla 2.823 tone jakog alkoholnog pića, u vrednosti od 14,5 miliona dolara. Najveći je izvoz šljivovice 4,8 miliona dolara, što predstavlja 33 odsto ukupnog izvoza JAP. Najviše šljivovice i drugih voćnih rakija smo izvezli u Crnu Goru, BiH, a samo šljivovicu u Nemačku, Hrvatsku, Holandiju, Grčku, SAD, Švajcarsku i Australiju. U 2019. godini uvezeno je oko 3.442 tone JAP u vrednosti 15,5 miliona dolara. Najviše smo uvezli sve vrste viskija za oko 4,8 miliona dolara, odnosno 31 odsto od ukupne vrednosti uvoza JAP. Vinjak, odnosno rakija od vina najviše smo uvezli iz Crne Gore, a viski iz Ujedinjenog Kraljevstva, Irske i Francuske, potom vodku iz Francuske i Poljske i liker iz Italije, Irske i Hrvatske. Najviše viski burbona je uvezeno iz SAD i vodke iz Ruske Federacije.
Profesor dr Ninoslav Nikićević, jedini u svetu koji je doktorirao na proizvodnji šljivovice prepečenice od požegače, i godinama stalni član međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na međunarodnim sajmovima, kaže da bi se među međunarodno zaštićenim tehnologijama, sa predznakom srpska, mogle naći i: dunjevača, travarica, malinovača, kajsijevača, kupinovača, lozovača i srpski ledeni čaj. Najpoznatiji zaštićeni srpski alkoholni brendovi su: Sokolova rakija, Žuta osa, Kosjerićka šljivovica, Klekovača BB... Mnogo teže je zaštititi tehnologiju proizvodnje neke voćne rakije, kako predviđa Lisabonska povelja za međunarodnu zaštitu tehnologija, brendova i žigova na području EU.
U Srbiji se proizvode svi tipovi jakih alkoholnih pića, najviše voćne rakije. Oduvek, a i danas prednjači šljivova prepečenica, a slede je: dunjevača, vilijamovka, kajsijevača, jabukovača, poslednjih godina sve više malinovača i kupinovača i od grožđanih rakija lozovača. Dosta su zastupljene travarice iz grupacije specijalnih rakija, gorki likeri, medice, liker tipa šeri brendija, bermeti, i u poslednje vreme džin – od žestokih jakih alkoholnih pića. Srbija se s razlogom smatra postojbinom šljivovog destilata, koji postaje svetski poznata srpska voćna rakija stara šljivova prepečenica, kada stari ne kraće od 5 godina, sazreva u hrastovim sudovima, a zatim se flašira u jediničnu ambalažu. Pod nazivom šljivovica prepečenica stavlja se u promet rakija dobijena od šljivovice, dvostrukom destilacijom (redestilacijom) sa jačinom 40-55 odsto volumnih etanola.
Profesor Nikičević ističe da u Srbiji postoji kvalitetna sirovina za šljivovu prepečenicu. To su: šljiva požegača, koju su Sloveni doneli iz Turkmenije u 7. veku kada su se doselili na Balkan (pogrešno je nazivaju i madžarka) i druga nadaleko poznata rakijska sorta crvena ranka, koja je srpska autohtona sorta. Bez te dve sorte šljiva nema vrhunskog kvaliteta prepečenice. Dostojne zamene su tri sorte iz čačanskih selekcija: Čačanska lepotica, Čačanska rodna i Valjevka. Koriste se i sorte: Trnovača, Metlaš, Moravka, Cerovački piskavac i Stenli. Prema računici profesora Nikićevića, Srbija bi mogla svake godine za izvoz da pripremi voćne rakije u iznosu od 475 miliona evra, prvenstveno šljivove prepečenice, a zatim dunjevače, kajsijevače, vilijamovke, malinovače, lozovače i travarica.
Da je proizvodnja jakih alkoholnih pića veoma isplativ posao svedoči „Destilerija Simić“ (250 tona voća u jednom kuvanju), koja u selu Kokošici, opština Bajina Bašta, proizvodi godišnje oko 40.000 litara jakih alkoholnih pića, od čega 96 posto izvozi u Australiju, Kanadu i Češku. „Destilerija Simić“, koja u sedmoj generaciji nastavlja umeće proizvodnje rakija započetoj davne 1876. godine, danas pod vođstvom Vladimira Simića proizvodi 13 vrsta rakija u čak 70 različitih pakovanja. Prosečna izvozna cena po litru je oko osam evra. Evo šta Simić poručuje da je, osim objekta, sirovina i znanja neophodno za destileriju kapaciteta 100 tona voća od čega je realno očekivati oko 10.000 litara rakije šljivovice. Fermentator (uređaj za vrenje) kapaciteta 2.500-5.000 litara od plastike košta od 1.000 do 4.000 evra. Fermentator poseduje: spiralu za hlađenje ili zagrevanje, termometre, tri slavine za uzorkovanje, otvor na dnu za ispust, vrenjače, sistem zatvaranja za vrenje bez kiseonika. Klasičan kazan za destilaciju od oko 350 litara sa vazdušnim deflegmatorom (kupolom) i svim potrebnim termometrima i mešačem košta 4.500-6.000 evra. Pumpe za gustu masu koštaju od 1.500 do 6.000 evra. Cena pumpe za pretakanje rakije kreće se od 200 do 500 evra. Za skladištenje rakije su neophodni tankovi, čija je cena do 5.000 evra (kapaciteta oko 10.000 litara) Posle prepeka – redestilacije, rakija stari u hrastovim burićima, čija je cena evro po litru, za šta je ukupno potrebno 10.000 evra. Posle finalizacije (podešavanja alkoholne jačine) rakija se flašira. Za pločasti filter potrebno je izdvojiti oko 300 E, punjač sa četiri dizne košta 800 E, a zatvaračica oko 1.300 E. Etiketirka vredi 600-1.500 evra. Cena flaša, zatvarača i etiketa je različita. Još oko 25.000 evra je neophodno za kupovinu 100 tona šljiva. Vraćanje uloženog novca počinje posle 5. i 6. godine. Troškovi bi bili manji kada bi se proizvođači rakija udružili i zasadili šljive.
Akademik Škorić ističe da proizvođači rakija u Srbiji moraju da unose više naučnog znanja kako bi bili konkurentni na svetskom tržištu. Naglašava da su za svaku pohvalu čuveni kursevi profesora dr Ninoslava Nikićevića na kojima se stiče majstorsko pismo, a koje je od 2008. godine do danas pohađalo više od 750 polaznika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jedna veoma interesantna i specifična proizvodnja, čak možemo da kažemo netipična za naše podneblje. Andrija Nikolić je marljivo skupljao semena retkih
sorti najljućih paprika, i tako započeo svoju proizvodnju. Čime se on bavi, šta proizvodi, kakve proizvode ima, pročitaće te u tekstu koji sledi!
„Živim u Nišu, tačnije u okolini, bavim se proizvodnjom ljutih paprika, naime, imam preko 160 sorti najljućih paprika. Podeljene u nekoliko rodova, a najbrojniji
je Chinese. Ljute papričice spadaju u grupu najzdravijih namirnica na svetu, zbog kapsaicina koji daje ne samo ukus, nego i posebna lekovita svojstva.“
Koje sorte ljute paprika gajite?
„Ove sorte nisu tipične za naše podneblje, dugo sam skupljao semena i trudio se da ih sačuvam. Neke od sorti koje gajim su: Karolina reaper, Bhut Jolokia, Jays Schorpion Red, Jigsaw Fatali Gourmet, Pimenta Leopard, Pimenta Jaguar F2. Izuzetno su lekovite, deluju antiupalno, sprečavaju čir na želudcu, podstiču mršavljenje i snižavaju šećer u krvi.“
Kakve uslove gajenja zahtevaju ove sorte?
„Uslovi gajenja nisu toliko specifični, ali zahtevaju stalnu negu i pažnju. Moram da napomenem da je u pitanju integralna proizvodnja sa što manje, ili bez upotrebe hemijske zaštite, retko koristim preparate na bazi bakra. Ono što je posebno interesantno za čitaoce je to što prilikom tretiranja koristim lekovite biljke.“

Možeš li da nam otkriti koje su to lekovite biljke koje koristite?
„U početnoj fazi vršim tretiranje koprivom, koja je jako dobar izvor gvožđa, što je veoma značajno. U fazi cvetanja vršim tretiranje biljkom gavez u kombinaciji sa koprivom, a u toku plodonošenja tretiram gavezom u solo varijanti. Beli slez dodajem po potrebi u fazi sazrevanja.“
Da li vršišite preradu paprika?
„Naravno, izdvajam ulje, pravim ljute soseve, pored toga proizvodim ljutu papriku i tinkture koje takođe samostalno pravim. Ovi proizvodi se mogu koristiti kao dodaci spremljenim jelima, a najčešće se upotrebljavaju u Italijanskoj kuhinji.“
„Proizvodnjom se bavim pretežno iz hobija. Za sada nema neke velike zarade, ali planiram u budućnosti da se više posvetim promociji, marketingu i upoznavanju
ljudi sa ovim sortama i njihovim lekovitim svojstvima.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kopaonik Srpska ekonomija Industrija 4.0 – Izazovi budućnosti tema je ovogodišnjeg, 27. Kopaonik biznis foruma koji se održava od 1. do 4. marta u hotelu Grand na Kopaoniku. Prvog dana Foruma biće održana tri panela na kojima će se razgovarati o kreativnoj industriji i ekonomiji Zapadnog Balkana danas, kao i viziji do 2030. godine. MK grupa će, tradicionalno, za učesnike Foruma u večernjim satima, u hotelu Grand,  organizuovati  koktel dobrodošlice. Tokom četiri dana biće organizovano 28 panela, tri plenarne sesije, sedam specijalnih događaja, dva posebna obraćanja gostiju i novi formati - dva otvorena razgovora. Učesnici srpskog Davosa, njih više od 1300, nastojaće da odgovore na veliki broj pitanja od kojih izdvajamo da li je makroekonomska stabilnost naše zemlje dovoljan preduslov za obezbeđivanje snažnog rasta Srbije, koliko smo spremni za promene koje Industrija 4.0 donosi, ko su glavni učesnici i pokretači globalne ekonomije zasnovane na inovacijama, Industriji 4.0. i univerzalnoj mobilnosti.

Kroz centralnu temu “Industrija 4.0 izazovi budućnosti” razgovaraće se o tome koliko smo spremni za sve promene koje nas očekuju kroz Industriju 4.0, da li je naš obrazovni sistem sposoban da podrži Industriju 4.0, na koji način se definiše politika inkluzivnog rasta i kakva je veza sa strategijom pametne specijalizacije, kakav je odnos Industrije 4.0 i pojedinih industrijskih grana, klimatske promene i uloga cirkularne ekonomija… - Razgovaraće se o tome koliko smo spremni za sve promene koje nas očekuju kroz Industriju 4.0, da li je naš obrazovni sistem sposoban da podrži Industriju 4.0, na koji način se definiše politika inkluzivnog rasta i kakva je veza sa strategijom pametne specijalizacije, kakav je odnos Industrije 4.0 i pojedinih industrijskih grana, klimatske promene i uloga cirkularne ekonomija – rekao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i predsednik Programskog odbora KBF.

Medju učesnicima Foruma biće predsednica Vlade Republike Srbije, guvernerka i predsednik saveta NBS, predsednik SANU, predsednik i članovi Fiskalnog saveta, ambasadori razvijenih zemalja, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, predsednici privrednih komora iz regiona, najznačajniji direktori iz realnog i finansijskog sektora, veliki regionalni investitori, uspešni preduzetnici, strani investitori, direktori javnih preduzeća, gradonačelnici i predstavnici lokalnih samouprava, najcenjeniji domaći ekonomski teoretičari… Kopaonik biznis forum organizuje Savez ekonomista Srbije u saradnji sa dugugodišnjim partnerom, kompanijom Mastercard. Zaključci i ovogodišnjeg Foruma biće sumirani u dokumentu „Kopaonik koncezus 2020“.

 Izvor: https://www.srpskaekonomija.rs/ 

NLB Grupa i ove godine Generalni sponzor Kopaonik Biznis Foruma koji će se održati u Kongresnom centru hotela Grand na Kopaoniku od 1. do 4. marta 2020.godine.

Kao jedina međunarodna finansijska institucija sa sedištem u ovom regionu, prepoznajemo izazove sa kojima se svi zajedno suočavamo, kao i način razmišljanja i potrebe ljudi sa ovog područja. Mi smo tu sa vama i uz vas, baš ovde gde svi zajedno radimo, stvaramo, živimo i unapređujemo kvalitet života svih građana ovog regiona. Zato smo ponovo prisutni na jednom od najznačajnijih poslovnih događaja u regionu i želimo da iskustvom i znanjem koje posedujemo, doprinesemo dijalogu na glavnu temu Foruma „Industrija 4.0 –  Izazovi budućnosti“ , ali i druge teme od značaja za ekonomsko okruženje u regionu.

Prvi međunarodni, specijalizovani Sajam voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva u Srbiji održan je na Beogradskom sajmu. „Agro Belgrade“ je zamišljen kao
vodeći sajamsko-konferencijski događaj na zapadnom Balkanu i u jugoistočnoj Evropi, mesto na kojem će najveći svetski otkupljivači voća i povrća, domaći proizvođači, proizvođači opreme, mehanizacije, semenske kuće, rasadnici, zadrugari i drugi stručnjaci iz branše pokazati šta nude, imaju, znaju, mogu i žele. Postavljena je i izložba najmodernijih mašina za proizvodnju, preradu i pakovanje voća i povrća.
Na štandu grada Beograda, pažnju nam je privukao stand sa sušenim voćem. Naravno na štandu grada Beograda, uvek imadosta Mladenovčana, koji su slobodno možemo reći vredni i radni ljudi. Ljubomir Janković i njegova supruga Slavica, iz Vlaškog polja kod Mladenovca, već šest godina se bave proizvodnjom i prodajom sušenog voća. Prvo su krenuli sa sušenom šljivom, pa sa dunjom, kruškom, breskvom, zatim napravili čips od jabuke. Imaju i sopstvenu proizvodnju, ali dosta kupuju i od komšija. Od jabuke suše sorte jonatan, zlatni delišes, ajdared, i najviše prodaju u rinfuzu, kao čips, krušku viljamovku, zatim kaluđerku, a od šljiva stenlej, koja je po njihovim rečima najbolja za sušenje. Imaju sušaru kapaciteta do 200 kilograma, koja suši na topao vazduh, tako da voće koje se suši zadržava svoj prvobitni ukus i miris. Kako ističe Ljubomir, dunja se suši 5 sati, breskva 8, kruška i jabuka po 8, čips jabuke se suši 5 sati, šljiva 24 sata. Najveća potražnja je za sušenom jabukom, u krišci i u obliku čipsa.
„Ovi kolutići od jabuke moraju da se seku na određenu debljinu. Ne smeju da budu ni previše debeli ni previše tanki. Njihova draž je što su hrskavi. A to zahteva
posebne uslove čuvanja, jer čim su na toplom ili vlažnom vazduhu oni omekšaju“, dodaje naš sagovornik.
Po rečima Ljubomira veliku pomoć imaju od gradske opštine Mladenovac, oni im pomažu da nastupaju na ovakvim manifestacijama. Svoje proizvode osim na sajmovima, prodaju i u prodavnicama zdrave hrane, na vidikovačkoj pijaci u Beogradu, gde imaju tezgu. Planiraju i da krenu sa sušenjem lekovitog bilja i većeg asortimana voća. Ulažu u proširenje proizvodnje i povećanje kvaliteta i stalno usavršavaju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Program obuhvatio gotovo sve delatnosti, od poljoprivrede, građevinarstva, drvne industrije, tekstilne i prehrambene industrije, do ugostiteljstva i turizmaMinistarstvo privrede, uz redovne aktivnosti, sa nemačkom KfW bankom od 1. novembra sprovodi i dodatni program podrške za započinjanje biznisa, a državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović kaže da se do sada za taj program prijavilo više od 350 fizičkih i pravnih lica.

Zainteresovani mogu da se prijave do kraja godine, a odmah po realizaciji prve faze od 300 miliona dinara, za koju su sredstva obezbeđena iz budžeta Srbije, realizacija programa će biti nastavljena sa 12,9 miliona evra koje je obezbedila KfW banka.

- U ovom trenutku više od 500 ljudi je pokazalo interesovanje, od čega je 350 što fizičkih, što pravnih lica podnelo prijavu - rekao je Stevanović i dodao da je program obuhvatio gotovo sve delatnosti, od poljoprivrede, građevinarstva, drvne industrije, tekstilne i prehrambene industrije, do ugostiteljstva i turizma.

Naveo je da je taj program po strukturi možda fleksibilniji u odnosu na redovne programe Ministarstva privrede jer je, objašnjava, u fazi otpočinjanja poslovanja, takozvanom startapu, jako teško naći adekvatna sredstva obezbeđenja.

- Kroz ovaj program je dodatno to relaksirano. Taj problem je apstrahovan tako što će Fond za razvoj obezbeđivati garancije. Sve ono što nedostaje potencijalnim korisnicima sredstava obezbeđivaće država preko Fonda za razvoj. Ovde će biti malo jednostavnije i doći do sredstava i započeti biznis - naveo je Stevanović.

Kaže da je još jedna razlika u odnosu na redovne programe Ministarstva privrede to što će zainteresovani za ova sredstva morati da dobiju i sertifikat nakon petodnevne obuke za izradu poslovno-investicionog plana koju radi PKS.

- Ukoliko se kvalifikujete i dobijete sertifikat onda ste stekli pravo da možete da prikupite papire i da aplicirate za ovaj kredit. Maksimalan iznos po jednoj partiji je 3,6 miliona dinara, maksimalni iznos bespovratnih sredstava je 360.000 dinara - rekao je Stevanović.

Dodaje i da oni koji uspešno otplate kredit mogu da računaju na bespovratna sredstva u iznosu do 20 odsto ukupnog investicionog ulaganja koje se finansira u okviru programa.

Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja realizuje Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, u saradnji sa Ministarstvom privrede i Fondom za razvoj, uz stručnu podršku Nemačke razvojne banke i PKS kao partnera u implementaciji.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3134569-dodatnih-300-miliona-dinara-za-pocetnike-u-biznisu-pozurite-prijava-do-kraja-decembra

Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Zoran Marković.
* U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara

* Pod hladnovodnim pastrmskim ribnjacima 12 do 15 hektara

* Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine

Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke.
- Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka - navodi autor teksta Branislav Gulan.Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine. Prema sadašnjim uslovima potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/biznis-koji-cveta-u-srbiji-zarada-ogromna-a-ulozen-novac-vam-se-visestruko-vraca-za-samo-par-godina/264607/vest

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31