Skupština Srbije usvojila akt koji će omogućiti veću zaštitu zdravlja i interesa potrošača i koji je ministar poljoprivrede ocenio kao veoma važan

Novi zakon o bezbednosti hrane - čije je izmene krajem novembra 2018. na konferenciji "Adrija medija grupe" pod nazivom "Lideri transformacije društva" najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i koji će obezbediti visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i interesa potrošača - usvojen je juče u Skupštini Srbije.

 Zakon će omogućiti i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa, a iz njega je izuzeta genetski modifikovana (GM) hrana, koja je definisana drugim propisom. Iako su izuzimanje GM hrane iz zakona opozicione stranke ocenile kao uvođenje GM proizvoda na mala vrata, ministar Nedimović je te kritike odbacio i istakao da je bezbednost hrane na prvom mestu kako zbog građana, tako i zbog izvoza.

 Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane uvodi se novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, uključujući i proizvodnju hrane za životinje, primarnu proizvodnju, skladištenje, transport hrane i maloprodaju, čime je sistem bezbednosti hrane u Srbiji postao sveobuhvatan i integrisan.

 U obrazloženju zakona navedeno je da se njegovim donošenjem osiguravaju uslovi za strateško upravljanje sistemom bezbednosti hrane i hrane za životinje preko bolje organizacije, odnosno jasnije podele nadležnosti i koordinacija nadležnih inspekcija.Ministar Nedimović za Kurir kaže da je usvojenim zakonom napravljen izuzetno važan iskorak u zaokruživanju sistema bezbednosti hrane u Srbiji:
- Jedna od najznačajnijih novina je dobijeni pravni okvir za Direkciju nacionalnih referentnih laboratorija koji omogućava punu kontrolu nad radom svih akreditovanih laboratorija u zemlji, ali i sprovođenje superanaliza svake eventualne sumnje koja se pojavi u lancu sistema bezbednosti hrane. Na taj način država će biti u stanju da ostvari potpunu zaštitu tog sistema, kao i da svojim analizama s punom sigurnošću stavi tačku na svaku moguću spekulaciju u tom pogledu.

On ističe da novi zakon omogućava da se tzv. viškovi hrane doniraju bankama hrane i potom iskoriste za najugroženije kategorije stanovništva, što do sada nije bio slučaj. Novim zakonom predviđeno je osnivanje Saveta za bezbednost hrane, koji je zadužen za davanje naučnog mišljenja i pomoć nadležnim organima, kao i za preduzimanje hitnih mera.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3220713/zakon-najavljen-na-konferenciji-adrija-medija-grupe-ministar-nedimovic-bezbednost-hrane-na-prvom-mestu

Sistem alarmiranja o bezbednosti hrane obavestio je našu zemlju da je pošiljka malina iz Srbije, namenjena Mađarskoj i Nemačkoj, zaražena norovirusom. Roba je zaustavljena na granici sa Mađarskom, a upozorenje srpskoj strani stiglo je prekjuče. Norovirus najčešće se prenosi prljavim rukama i lošom higijenom prilikom branja i transporta malina.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, službe kontrole koje prate obaveštanje RASAF, postupile su po standardnoj proceduri. Nadležena poljoprivredna isnpekcija poslata je na teren da prikupi podatke o hladnjačaru, koji je izvezao maline. Obično je praksa da se roba vrati izvozniku i da je on uništi uz prisustvo inspekcije. Zasada još ne znaju koje su količine u pitanju.

- To je veliki problem za našu zemlju, jer ovakvi propusti urušavaju ugled visokokvalitetne srpske maline - priča Dejan Radulović, voćar iz Čačka. - Dešava se i da sa tim virusom uvezu malinu, pa je reeksportuju kao našu. Svašta se radi, samo da se sroza i spusti cena našoj malini, koja je najaromatičnija i najkvalitetnija. Kod nas i ne postoje neke službe detaljne kontrole. To mora ozbiljno da se pregleda, a ne površno. Nije ni prvi put da se norovirus pronađe u srpskoj malini. Loše vesti se daleko čuju, pa žig virusa, zbog jednog kamiona, trpe svi.

Prema rečima Radulovića, hladnjačari moraju da znaju čime su maline tretirane i pre nego što su ušle u hladnjaču, mora da budu urađene analize iz bilo kog voćnjaka da je. To može da se desi samo neozbiljnim kućama koje se bave ovim poslovima.

Izvor: www.novosti.rs

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

Ponuda hrane na tržištu Srbije prilagođena je kupovnoj moći stanovništva. Hrana je bezbedna za upotrebu, a potrošači sve više insistiraju na njenim zdravstvenim aspektima. Srbiji nedostaje referentna laboratorija koja bi nadzirala rad ostalih laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane, rečeno je na skupu povodom Svetskog dana zdrave hrane u Privrednoj komori Srbije.

O zdravoj ishrani najviše vode računa tinejdžeri i žene, posebno posle porođaja, one između 20. i 40. godine, i muškarci posle 40. kada počnu da se susreću sa hroničnim bolestima.

Vršilac dužnosti direktora Direkcije za Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stanojević kaže da takva hrana nosi sa sobom i jednu negativnu stranu, a to je cena.

"Ona je skuplja, što ne znači da će ljudi koji konzumiraju zdravu hranu biti bezbedniji nego ostalo stanovništvo koje koristi konvencionalnu hranu, naravno, ako je ona kupljena u registrovanim i odobrenim prodavnicama hrane", kaže Stanojević.

Kvalitet hrane zavisi od cene.

"Ukoliko tržište traži jeftinije, proizvod će sigurno biti nešto nižeg kvaliteta nego što bi neko možda želeo, ali će u svakom slučaju biti u granicama dozvoljenog u smislu bezbednosti", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

"Kada je u pitanju ponuda zdravije hrane, odnosno onoga što se može smatrati zdravim izborom, tu zaista imamo zadovoljavajući izbor, ali i kvalitet hrane prema cenovnoj moći naših potrošača", ističe Milica Stevanović iz Saveta stranih investitora.  

Potrošačima u Srbiji možda manjka novca, ali ne i znanja o tome šta je dobro i zdravo.

"Naše istraživanje pokazalo je da 40 odsto ispitanika želi da se hrani zdravije. Svaki četvrti od 10 koji uđe u našu radnju čita deklaracije koje pišu na proizvodima. Ono što smo primetili jeste da je u poslednjih godinu dana došlo do promene trenda i da ljudi žele da se hrane zdravije", kaže Mirjana Jovašević iz kompanije "Delez Srbija".

Ali zdrava hrana ne donosi zdravlje sama po sebi. Najvažnije je kako se uzima.

"Potrebno je da to bude neka raznovrsna ishrana, da bude pravilno izbalansirana, shodno svojim potrebama. Mi nemamo svi iste potrebe, vi, ja i ostali. Isto tako da se obroci ne preskaču", kaže Dragana Šiljegović Filipović, nutricionista.

Izbor hrane u odnosu na kupovnu moć sličan je u Srbiji i zemljama okruženja.

Izvor: www.rts.rs

 

Srpski ministar ne zna šta jede, a u Hrvatskoj zvaničnici uveravaju građane da budu spokojini

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3185-srpski-ministar-ne-zna-sta-jede-a-u-hrvatskoj-zvanicnici-uveravaju-gradane-da-budu-spokojini

 

Dok se u Srbji neretko dešava da se javno iznose paušalne ocene o kvalitetu i bezbednosti hrane, u Hrvatskoj je situacija potpuno suprotna. Podsećamo ministar zaštite životne srednie Goran Trivan, nedavno je izjavio da nije siguran u to šta jede u Srbiji, a pitanja Agrobiznis magazina su i dalje bez odgovora na osnovu čega je ministar to zaključio. Međutim ministar poljoprivrede Republike Hrvatske i drugi zvaničnici svoje građane uveravju da jedu ispravnu i kvalitetnu hranu.

Kako prenosi portal http://rs.seebiz.eu otvarajući drugu hrvatsku konferenciju o proceni rizika hrane ministar Tomislav Tolušić je ocijenio kako je situacija kontrole sigurnosti hrane danas puno bolja, čemu su doprinele i brojne kontrole na terenu, koje se provode u puno većem obimu nego prethodnih godina.

To pokazuje da se uz preventivne, a ponekad i represivne aktivnosti, neke stvari mogu popraviti i unaprijediti. Kada je reč o inspekcijama i onome što radi Ministarstvo poljoprivrede, tu nema povlastica, popusta i "gledanja kroz prste", niti će biti u budućnosti, poručio je ministar Tolušić

Ocijenio je kako Hrvatska agencija za hranu (HAH), sa sedištem u Osijeku, u saradnji s drugim institucijama omogućava hrvatskim potrošačima kvalitetnu procenu rizika i sprečavanje problema, koje može izazvati nekvalitetna i zdravstveno neispravna hrana.

S obzirom da je ovogodišnja tema Svetskog dana hrane ulaganje u prehrambenu sigurnost i ruralni razvoj, Tolušić je ocijenio kako su program ruralnog razvoja i EU fondovi neka od rešenja za ruralna područja Hrvatske, kako u budućnosti ne bi opustela zbog ekonomskih migracija.

Direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gross-Bošković ističe da slučajevi u kojima se otkriju određeni rizici a javnost obavesti o povlačenju određenih proizvoda s tržišta pokazuju "da institucije funkciošu i rade svoj posao",

"Iako u životu nema apsolutne sigurnosti, pa tako i u segmentu sigurnosti hrane, ulažemo sve moguće napore kako bi naši građani bili što sigurniji", poručila je Gross-Bošković.

http://rs.seebiz.eu/tolusic-dostatna-proizvodnja-hrane-i-njezina-sigurnost-najveci-izazov/ar-164166/

Intervju ministra Trivana možete pročitati ovde: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:685039-GORAN-TRIVAN-I-otrovi-iz-hrane-krivci-za-belu-kugu 

Jutro posle referenduma u Švajcarskoj, osvanulo je kao i svakoga dana, i život naravno ide dalje. Treba izvesti krave na pašu, i praviti sir dobro poznat svima na svetu. Ono što većina priznaje, jeste da se praktično ništa neće promeniti nakon prihvatanja, da se u ustav uvrsti i deo o bezbednosti hrane. Ovo je mišljenje kako farmera sa kojima smo razgovarali, tako i predstavnika najvećeg poslodavca, ali i trgovca "MIGROS". Isto mišljenje dele i novinari, koji su pratili ovo glasanje, kako je jedan kolega napisao "glasanje o ničemu".

Ostaje da se vidi šta to novo može doneti ustavna odrednica. Prema predstavnicima privrede, svako će moći da tumači na svoj način, ali je to bilo svakako gubljenje vremena i novca. Inače Asocijacija farmera, potrošila je na kampanju za ovaj referendum 1,2 miliona Švajcarskih Franaka, a država za organizaciju verovatno tri puta više. Međutim, možda rezultat referenduma i nije tako loš, ako se ima u vidu mobilizacija javnosti, da više misli na poljoprivrednike.

Ne tako davno, u Švajcarskoj se raspravljalo da li treba izdvajati tako veliki novac za poljoprivredu, ako već kupuju skupu hranu, koju bi mogli kupiti negde u svetu za mnogo manje novca. Inače, poljoprivreda iz budžeta, dobija manje od vojske. Interesantno je da su svih 23 kantona, koliko ima Švajcarska Konferencija, glasali ZA, i to čak 78 procenata, od 50,03 % onih koji su glasali na ovom referendumu, što nije mali broj ljudi. Svakako je ovim rezultatom zadovoljan predsednik Asocijacije Farmera, koji je uspeo animira javnost i ostvari pobedu, uprkos tome što malo ko zna u Švajcarskoj o kakvoj pobedi je zapravo reč, i šta ona donosi farmerima. 

Podsećanja radi, ovaj referendum je pokrenut s idejom, da se naglasi potreba zaštite životne sredine i domaće proizvodnje, propagirajući novu filozofiju, koja kaže, treba nam poštena trgovina a ne slobodna.

Predstavnici Vlade Švajcarske nadaju se da će i drugi krenuti njihovim stopama, u zaštiti države u bezbednosti hrane, na šta pod tim mislili. 

Zanimljiva činjenica je i da se nakon referenduma, mogla čuti i naša čuvena izreka "svako čudo traje tri dana", što su novinari iz celog sveta razumeli, i nasmejali se komentaru koji je izneo autor ovih redova.

Christian Schonbachler, predsednik asocijacije mladih poljoprivrednika, i u Švajcarskoj za Arobiznis magazin kaže, da bi farmerima u Švajcarskoj odgovarala cena oko 0,75 za mleko krava koje se hrane travom. Trenutna cena je 0,62. Ono što je važno naglasiti, da se mleko krava koje jedu silažu plaća manje i takva farma nema prava na subvencije. On ipak naglašava da je u ovoj zemlji privilegija živeti i raditi na farmi, i da ako niste rođeni u porodici farmer, teško možete početi farmerski biznis. 

 

 

Nacionalni savet za bezbednost hrane održao je konstitutivnu sednicu, na kojoj je za predsednika tog saveta izabran profesor Farmaceutskog fakulteta Ivan Stanković, izjavio je savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Nenad Dolovac.

On je na konferenciji „Šta jedemo“, naveo da su odgovornost i obaveze Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, utvrđene Zakonom o bezbednosti hrane, kao i propisima donesenim na osnovu tog zakona, ali i poslovnikom i drugim aktima saveta.

Prema njegovim rečima, savet će obavljati naučne i stručne poslove iz područja bezbednosti hrane i hrane za životinje, pa će predstavljati nacionalna referentna tačka za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinja.

Izvor: naslovi.net

Formirana je stručna komisija koja će doneti odluku o eventualnom prometu genetski modifikovanih proizvoda u Srbiji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je postojanje ovog tela predviđeno zakonom iz 2009. i da se u njemu nalaze eminentni stručnjaci.

"Naši zakoni zabranjuju i promet i proizvodnju GMO. I tu je tačka", rekao je Nedimović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Nedimović je objasnio da će se komisija baviti procenom rizika u bezbednosti hrane, a da je zbog našeg okruženja, jer su zemlje u regionu prihvatile promet genetski modifikovanih organizama, i GMO jedan od potencijalnih faktora rizika.

"Postoje i mnogi drugi rizici. Jedna od glavnih tema je da li jedemo zdravu i bezbednu hranu. Ovo telo treba da pobroji rizike, nađe alate kako da se borimo protiv njih, da svoje stručno mišljenje na naučnoj osnovi, upozori javnost i da ministarstvo reaguje po uputstvima", rekao je Nedimović.

Komisija se sastoji od 15 stručnjaka, a dve trećine njih su profesori sa fakulteta, eminentni stručnjaci iz oblasti higijene hrane, farmacije, biotehnologije, poljoprivrede.

U okviru Svetske trgovinske organizacije postoje postulati koji kažu da se mora odrediti prema pitanju GMO ako zemlja želi da bude članica, ističe Nedimović. 

"Jedna zemlja se izborila i nije prihvatila ni promet GMO, to je Rusija. Naša je odluka da li ćemo da uđemo u to, ali šta god da je naša odluka moramo da imamo stručno mišljenje naših eksperata. Srpska pamet da nam da odgovor o tome", rekao je ministar navodeći da su u priču o GMO uključeni i potrošači i sve zainteresovane društvene grupe.

Pre nekoliko nedelje surovi ledeni talas je pogodio Srbiju, Šteta je do 50 odsto u jagodičastom i bobičastom voću u Zapadnoj Srbiji, a pogođene su i kajsije, jabuke, šljiva.

"Institut za voćarstvo će sledeće nedelje dati kompletne analize. Sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu su izašli sa podatkom da je šteta 15 odsto ukupne količine proizvodnje u voćarstvu. Raspisali smo pozive za nabavku opreme koja prevenira takve situacije, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, ali i za osiguranje", rekao je Nedimović istakavši da je problem i neznanje kada je u pitanju osiguranje od nepogoda.

Izvor: www.rts.rs

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije Branislav Nedimović i ministar Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin NR Kine (AQSIQ) Dži Šuping potpisali su danas, 24. aprila 2017. godine u Beogradu Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti davanja garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda namenjenih za uvoz i izvoz.
Tom prilikom je potpisan i Protokol koji se tiče razmene naučnih informacija oko nodularnog dermatitisa, odnosno bolesti kvrgave kože goveda, a potpisivanju je prisustvovao i ambasador Kine u Srbiji Li Mančang.
Ministar Nedimović je nakon potpisivanja dokumenata izjavio da je potpisani Memorandum krovni dokument koji će omogućiti da Srbija u Kinu izvozi robu biljnog i životinjskog porekla.
Nedimović je objasnio da se to pre svega odnosi na one proizvode za koje postoji interesovanje, a to su razne vrste mesa, mleka i mlečnih proizvoda, kukuruza , šećerne repe i suve šljive u Kinu.
"Ovo je krovni dokument koji će nam dati mogućnost da stvaramo stručne radne grupe po različitim oblastima kako bismo što pre rešili probleme u pogledu izvoza različitih vrsta mesa i u pogledu izvoza nekih vrsta biljnih sortimenata", istakao je Nedimović.
Kada je reč o potpisanom protokolu vezanom za nodularni dermatitis, Nedimović je podsetio da je Srbija tu bolest prošle godine stavila pod kontrolu i od EU dobila priznanje jer je odbranila prostor Evrope od te bolesti, što joj danas daje za pravo da razgovara i razmenjuje tehnička znanja i iskustva koje je stekla tokom tog perioda.
"Sporazum vezan za nodularni dermatit će nam dati prostor da automatski nakon sagledavanja čitavog stanja od strane zajedničke radne grupe možemo da stavimo naše sertifikate u pun pogon i da može da dođe do izvoza goveđeg mesa", rekao je Nedimović.
Prema njegovim rečima, danas je predstavnicima AQSIQ–a, predat i preveden upitnik koji se tiče izvoza svinjskog mesa, a to su polazne osnove da dođe do realizacije izvoza te vrste mesa, posebno zamrznutog.
Taj posao bi trebalo da bude vrlo brzo završen, rekao je ministar Nedimović i najavio da će sledeće sedmice biti predat i popunjeni upitnik kineskoj strani koji se tiče izvoza proizvoda biljnog porekla, pre svega merkantilnog kukuruza, suve šljive i melase, i očekuje se da će se vrlo brzo krenuti u realizaciju izvoza i te robe.
Nedimović je naveo da je sa kineskim predstavnicima danas razgovarano i da su razmenjene informacije i upitnici o mogućnosti izvoza mleka i mlečnih proizvoda, kao i mleka za bebe iz Srbije u Kinu.
"To su namirnice koje su osetljive za zdravlje stanovništva i zato moramo biti pažljivi i raditi obazrivo i da imamo sinhronizovane akcije kako bi čitav ovaj proces živeo duži vremenski period", rekao je Nedimović.
Nedimović je istakao i da pored postojećih privrednih subjekata iz Srbije koji trenutno žele da izvoze na prostor Kine, ima i nekoliko kineskih investitora koji su zainteresovani da investiraju u sektor prehrambene industrije Srbije, odnosno u sektor mleka i mesa, pa se rešavanjem administrativnih barijera koje se tiču bezbednosti hrane, stvaraju uslovi da se te investicije nesmetano realizuju .
"Bez rešavanja ovih pitanja koja se tiču bezbednosti nemoguće je realizovati investicije ovakvog tipa", naglasio je Nedimović .
Dži Šuping je kazao da Srbija i Kina imaju tradicionalno dobre odnose koji su trenutno na najvišem nivou i da je potpisivanje današnjih dokumenata veoma značajno da se osigura bezbednost hrane, jer je to neophodan uslov da bi ona što brže mogla da se nađe na tržištu Kine .

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će direktor kineske Agencije za bezbednost hrane 22. aprila boraviti u Beogradu i da očekuje da tada bude popisan memorandum Srbije i Kine o bezbednosti hrane, što je osnov za početak izvoza mesa na kinesko tržište. On je za izdanje "Politike" od srede rekao da Srbija ima tri sertifikovana objekta za proizvodnju junećeg i jagnjećeg mesa za Kinu i da kompanije "Đurđević", "Neoplanta" i "Juhor" čekaju zvaničnu objavu kineske Agencije za bezbednost hrane. "U međuvremenu dogovoreno je da saradnja bude proširena na izvoz mlečnih proizvoda i nekoliko naših kompanija je zainteresovano za taj posao. U nekim delovima kineski propisi o bezbednosti hrane su stroži nego domaći", rekao je ministar. Izvor:N1

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31