Ministarstvo poljoprivrede je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC predložilo tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na mlade poljoprivrednike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Projekat čija je realizacija sa DFC već u toku je garantna šema za kreditnu podršku srpskim poljoprivrednicima, kojim se obezbeđuju kolaterali, precizirao je Nedimović.

"Gde mi sa DFC, garantujemo 60 odsto kolaterala ukoliko neko hoće da kupi mašinu, zemlju, započne neki biznis u poljoprivredi, prehrambenoj industriji. Ako nešto košta stotinu "nečega", mi 60 odsto garantujemo da će biti tako", kaže Nedimović za Tanjug, pojašnjavajući da ovaj projekat rade preko tri poslovne banke koje su prošle na konkursu.Bespovratne pozajmice za mlade poljoprivrednike od oko 15.000 evra ministarstvo je, takođe, kandidovalo.

"Mi taj projekat već radimo iz nacionalnog budžeta, ali bismo voleli da to radimo sa DFC. To su grantovi od 15.000 evra, bespovratni, za započinjanje biznisa u poljoprivredi za mlađe od 40 godina", kaže ministar Nedimović.

Ti grantovi se naročito odnose, kaže on, na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, "kao tri teške grane poljoprivrede, koje vezuju ljude za selo".

Očekivana su ulaganja DFC i u agroturizam, a Ministarstvo poljoprivrede već ima neke linije koje su "pokrivene" iz nacionalnog budžeta, iz IPARDa.

"Džaba vam sve, ako vi proizvedete hranu, a nemate kome da je prodate", rekao ke Nedimović.

Upitan kada bi planirani projekti sa DFC mogli da počnu da se realizuju, Nedimović odgovara da "to moramo da pitamo komandanta DFC u Srbiji".

"Što se nas tiče, mi možemo sutra, mi smo spremni", kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3546683/ministar-nedimovic-predlozili-smo-dfc-3-projekta-vazna-za-srbiju-ocekujemo-realizaciju

Građani Srbije bi od ove godine mogli da konkurišu za bespovratna sredstva iz IPARD programa za ulaganja u ruralni turizam, jer je to upravo jedna od dve nove mere, koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede predložilo Evropskoj komisiji.

Kako je potvrđeno u tom Ministarstvu, akreditacioni paket za te dve nove mere dostavljen je Evropskoj komisiji na mišljenje 8. novembra 2019, a njihov odgovor očekuje se početkom ove godine.

Ukoliko bi ih Komisija prihvatila, to bi, u slučaju mere za razvoj ruralnog turizma, značilo da građani mogu da apliciraju za bespovratna sredstva EU za izgradnju i opremanje objekata u selima.Iz Ministarstva kažu da bi odmah po odobrenju akreditacionih paketa usledilo usvajanje pravnog okvira za tu meru i objavljivanje prvog Javnog poziva.

Druga predložena mera odnosi se na tehničku pomoć, odnosno, podršku IPARD Upravljačkom telu pri Ministarstvu za sprovođenje aktivnosti kao što su informisanje, edukacija, ekspertska pomoć, kako bi povećali iskorišćenost IPARD sredstava i poboljšali sprovođenje IPARD programa.

Kada je reč o merama koje je Evropska komisija odobrila i čije je sprovođenje u toku, prošle godine su objavljena tri javna poziva za dve mere, te su građani mogli da apliciraju za sredstva koja bi uložili u nabavku opreme, mašina, mehanizacije, traktore ili u preradu i marketnig poljoprivrednih proizvoda i ribljih proizvoda.

Na dva sprovedena javna poziva za nabavku opreme u 2019. pristiglo je oko 530 prijava, dok je javni poziv za ulaganja u preradu i marketing proizvoda još u toku i trajaće do 24. februara.

Naime, za ulaganja u preradu i marketing proizvoda do sada je izdvojena najveća suma u iznosu od 46 miliona evra.

Javni pozivi za te dve mere sprovode se od decembra 2017, a na osam javnih poziva, od kojih je završeno sedam, pristiglo je ukupno 1.306 prijava.

Ove dve mere pripadaju takozvanom programu IPARD II, a u toku su, kažu u Ministarstvu, pripreme za izradu IPARD III programa, koji će pružiti pomoć u izgradnji ruralne infrastrukture, kao i veća podrška mladima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sada-bespovratna-sredstva-i-za-ruralni-turizam-2020-01-02

Za domaću poljoprivredu može se reći da spada u delatnosti koje ostvaruju dobru profitabilnost u poređenju sa drugim delatnostima i granama. Koliki je značaj poljoprivredne proizvodnje za državu pokazuje najnoviji budžet, usvojen za 2020. godinu, gde je za agrar izdvojen najveći procenat – od oko 95,8 milijardi ukupnih subvencija, poljoprivredi če pripasti preko 41 milijarde. Kada se na ovaj iznos dodaju i sredstva za Program IPARD II koje
obezbeđuje Evropska unija iz svog budžeta, dobija se zaista značajna suma, koja će biti na raspolaganju za pomoć našim poljoprivrednicima sledeće godine.
Kada je reč o skorašnjim pokazateljima razvoja sprske poljoprivrede, dovoljno je navesti nekoliko glavnih podataka. Za period od 11 godina, od 2007. do 2018. godine, bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede ukupno je porasla za preko 36 odsto, a samo u prošloj godini, povećanje je iznosilo gotovo 22 procenta. Istovremeno, poljoprivreda ima izuzetan izvozni potencijal – iz godine u godinu, poljoprivredna proizvodnja beleži pozitivan
saldo spoljne trgovine (razlika između izvoza i uvoza) koji je u 2018. godini dostigao 313 miliona evra (u odnosu na 240 miliona 2017. godini). Najzad, doprinos BDV-a poljoprivrede ukupnom bruto domaćem proizvodu stabilno se kreće na 5-7%, što, ukupno posmatrano, svrstava poljoprivredu među prioritete budućeg razvoja privrede u celini.
Mogućnosti finansiranja rasta poslovanja Naravno, svi navedeni pokazatelji na nivou države jesu zbir onoga što se zbiva na nivou pojedinačnih subjekata, bilo da se radi o individualnim proizvođačima, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima, od onih najmanjih (mikro) do najvećih privrednih sistema koji
rade u obliku holdinga ili koncerna. Upravo kada se sa pitanja makroekonomskih analiza pređemo na temu ključnih izazova sa kojima se naši poljoprivrednici suočavaju u svakodnevnom poslovanju nailazimo na niz problema. Kao jedna od najtežih prepreka za brži rast poslovanja postavlja se mali broj mogućnosti finansiranja ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva. Primera radi, podaci iz ovogodišnje ankete 1.000 privrednika koju je sproveo Projekat saradnje za ekonomski razvoj Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) otkrili su da preko 81 odsto celokupnog finansiranja za privredne subjekte u Srbiji potiče iz sopstvenog kapitala. Na drugoj strani, svega devet odsto čine krediti poslovnih banaka, a kada se radi o tzv. alternativnim izvorima finansiranja (mikrofinansiranje, faktoring, operativni lizing i ostali), njihovo učešće na srpskom finansijskom tržištu može se smatrati zanemarljivim.
Na drugoj strani, za obim korišćenja bespovratnih sredstava finansiranja investicionih projekata na nivou privrede, odnosno poljoprivrede ne postoji pouzdana statistika. S tim u vezi, dugogodišnje iskustvo konsultanata iz BDO Business Advisory u savetovanju klijenata prilikom dobijanja bespovratnog finansiranja pokazuje da su se kod domaćih privrednika stvorile dve velike grupe: 1) prva grupa kod koje vlada visok stepen nepoverenja u mogućnost dobijanja bilo kakvih bespovratnih sredstava; 2) druga grupa koju čine oni koji nemaju dovoljno vremena i kapaciteta da prate javne pozive i da pripremaju prijave za bespovratna sredstva.
U praksi, međutim, ispostavlja se da oni koji zaista izdvoje resurse da se prijave ili to učine tako što angažuju savetnike u velikom broju slučajeva na kraju i dobiju novac. U tematici bespovratnih sredstava, važno je na početku razumeti da se uopšte ne radi o jednostavnom poslu. Zavisno od iznosa sredstava i izvora finansiranja, postupci dobijanja novca mogu trajati i po nekoliko meseci, a, ponekad, i više od godinu dana. Dalje, uslovi konkursa zahtevaju prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije i ispunjavanje velikog broja obrazaca. Najzad, ono što je nužan preduslov za uspešno obezbeđivanje bespovratnih sredstava – neophodno je odabrati prave programe koji tačno odgovaraju potrebama konkretnog proizvođača. S obzirom na postojanje
velikog broja projekata, jasno je da nisu svi konkursi namenjeni za svakoga. Dok IPARD II kroz svoju Meru 1 uglavnom podržava nabavku mehanizacije za poljoprivrednu proizvodnju, a u okviru Mere 3 sufinansira veća ulaganja u objekte i opremu za preradu poljoprivrednih proizvoda, Razvojna agencija Srbije sprovodi poseban program podsticaja za prehrambenu industriju, gde su ciljna grupa veći projekti – ulaganja u osnovna sredstva od najmanje 2 miliona evra i zapošljavanje 30 i više novih zaposlenih. Za druge, manje projekte, pre svega za nabavku opreme, najbolji izbor bili bi tzv. nacionalni programi
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Konačno, proizvođači sa teritorije Vojvodine imaju na raspolaganju i sredstva iz budžeta Pokrajine i posebnih fondova, poput programa Prosperitati. Bilo koji program da je u pitanju, finansijska strana čini suštinu projekta. Na prvom mestu, pozitivno finansijsko poslovanje u periodu pre prijavljivanja za sredstva često je jedan od ključnih uslova da program bude prihvaćen. Pritom se posmatraju
pokazatelji, kao što su, između ostalog: a. profitabilnost (neto dobitak je, po pravilu, uslov za dobijanje sredstava); b. likvidnost (recimo, odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza) ili c. zaduženost (primera radi, IPARD II sadrži uslov da odnos između ukupnih obaveza i kapitala ne sme biti veći od 4). Osim pokazatelja poslovanja privrednih subjekata koji se prijavljuju za sredstva, za pozitivnu ocenu projekta neophodno je sastaviti realan poslovni plan koji će odbaciti pozitivne pokazatelje projekta.
Dobar poslovni plan od koristi je čak i u slučaju da postoji dovoljno sopstvenog kapitala, jer nisu sve poslovne prilike jednako dobre. Naime, dobar poslovni plan će jasno ukazati u kom smeru subjekat treba da se kreće, gde da usmeri svoje ograničene resurse (kapital, vreme, radnu snagu). Uloga iskusnog profesionalca - finansijskog savetnika dobija još više na značaju ukoliko se ukaže potreba ili mogućnost za sufinansiranje, odnosno kada treba prikupiti deo kapitala na tržištu, po što boljim uslovima i u što kraćim rokovima.
Veoma je važno, da, pored „brojeva“, poslovni plan sadrži i dovoljno pravih informacija o drugim elementima poslovanja, kao što su kadrovska struktura,
obrazovanje ili radno iskustvo. Veoma važna pitanja, koja često mogu da budu problematična, uključuju tržišta, bilo da se radi o tržištu nabavke ili prodaje. Sve u svemu, dobar, a to znači realan i konkeretan poslovni plan, treba na najbolji način da obradi i predstavi sva tri segmenta poslovanja: i. tržište nabavke, ii. proizvodno-tehnološki proces i iii. tržište prodaje, jer je prirodno da u svakom segmentu postoje i slabe, ali i jake strane.Nekoliko ključnih poruka za naše poljoprivrednike iz ugla finansijskog savetnika:
• sredstva za podsticaje zaista su značajna i povećavaju se iz godine u godinu;
• kod prijavljivanja za bespovratna sredstva treba odabrati one programe koji najviše odgovaraju konkretnim potrebama jednog proizvođača;
• ako poljoprivrednici nemaju dovoljno vremena, znanja i drugih kapaciteta da se samostalno prijave za sredstva, preporuka je da angažuju savetnike koji su specijalizovani za programe pomoći u oblasti poljoprivrede;
• u finansijskom poslovanju i prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja neophodno je voditi računa o tome da glavni pokazatelji poslovanja budu pozitivni
– ovo je često preduslov za dobijanje sredstava;
• da li će podsticaji biti zaista odobreni i u kom iznosu veoma zavisi od kvaliteta poslovnog plana koji se predstavlja izvorima finansiranja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U okviru Mere 1 IPARD programa, moguće je konkurisati i za bespovratna sredstva za kupovinu traktora, u ukupnom iznosu do 210.632.721 dinara.

Pravo na podnošenje zahteva na konkurs imaju:

fizička lica – nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstva u aktivnom statusu preduzetnici pravna lica – zemljoradničke zadruge i privredna društva koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu, prenosi portal ZRklik.

Novi traktor koji je predmet podsticaja u skladu sa ovim pozivom jeste:

1) motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje, guranje, nošenje ili pogon izmenjivih priključaka za izvođenje prvenstveno poljoprivrednih, šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor, u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima

2) serijski proizveden traktor koji se prvi put stavlja u upotrebi koji je proizveden najkasnije pet godina pre godine u kojoj se podnosi zahtev za odobravanje projekta

3) vrste T1 do T5 ili S1 do S5 u smislu posebnog propisa koji uređuje podelu motornih i priključnih vozila i tehničke uslove za vozila u saobraćaju na putevima

4) traktor koji ispunjava uslove u oblasti zaštite životne sredine uređene propisima Evropske unije u ovoj oblasti, a sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije, odnosno čija emisija izduvnih gasova ne prelazi normative i standarde.

Podnosilac zahteva može ostvariti pravo na dodelu bespovratnih sredstava u iznosu od 60% do 70% prihvatljivih troškova investicije.

Rok za podnošenje zahteva je do 25. novembra 2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2647433/kako-do-bespovratnih-sredstava-za-kupovinu-traktora

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova nabavke mašina i opreme za organsku proizvodnju na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Bespovratna sredstava po ovom Konkursu iznose 8.172.950,00 dinara i dodeljuju se bespovratno.

Bespovratna sredstva iznose do 70% od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi jeste 700.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava priznavaće se jedino mašine i oprema kupljene posle 1. januara 2019. godine, što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama, ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima koji nose datum posle 1. januara 2019. godine.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, nalaze se u aktivnom statusu, koji su sertifikovani za organsku proizvodnju ili se nalaze u postupku sertifikacije, odnosno ukoliko su u sistemu organske proizvodnje.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 1. novembrom 2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2571288/vojvodina-bespovratno-daje-8-miliona-dinara-za-nabavku-masina-za-organsku-proizvodnju

29. maj 2018. -- Kompanija PepsiCo najavila je drugu sezonu Nutrition Greenhouse inkubatorskog programa, kreiranog sa ciljem da neguje rast i razvoj brendova u nastajanju, a koji su usresređeni na zdravu ishranu i način života, kada je reč o industriji hrane i pića. Objavljivanjem otvorenog poziva preduzetnicima da se prijave, PepsiCo želi da identifikuje do 10 novih brendova u oblasti ishrane koji imaju proizvode namenjene evropskim potrošačima. Izabrane kompanije će dobiti finansiranje u iznosu od 20.000 evra kao i mogućnost da rade rame uz rame sa ekspertima zaduženim za neke od vodećih brendova kompanije PepsiCo, kao što su Quaker, Alvalle, Sunbites i Tropicana. Brendovi koji trenutno imaju prodaju do 5 miliona evra ili manje pozivaju se da saznaju više o programu i da se prijave na adresi www.nutritiongreenhouse.com do 11. juna 2018.

Pored početne novčane pomoći od 20.000 evra, svaki od izabranih preduzetnika će imati koristi od šestomesečnog mentorskog programa, u kojem će biti povezani jedan-na-jedan sa menadžerima kompanije PepsiCo, čija ekspertiza u industriji može da pomogne preduzetnicima da prevaziđu trenutne izazove tržišta kako bi postigli ubrzani rast. Na kraju programa, izabrana kompanija će dobiti nagradu od 100.000 evra u cilju daljeg razvoja na tržištu.

Program PepsiCo Nutrition Greenhouse deo je posvećenosti kompanije PepsiCo inovacijama i saradnji sa onima koji će doneti promene u budućnosti u sektoru hrane i pića. Program, koji je pokrenut 2017. godine, pratio je osam kompanija u ostvarivanju procenjenog zajedničkog rasta od više od 10 miliona evra – što je četvorostruko povećanje prodaje u toku njegovog trajanja. Druga godina će podrazumevati širi fokus na ishranu izvan zdravlja i velnesa, ka brendovima koji podržavaju ključne trendove, omogućavaju lično ostvarenje ili su svrsishodni.

PepsiCo Nutrition Greenhouse će se takođe baviti kritičnim poslovnim pitanjima u ranoj fazi kao što su poslovno planiranje, korporativno strukturiranje i prikupljanje sredstava da bi pomogao novim brendovima da postignu svoj maksimalni tržišni potencijal. Uputstva za optimizaciju brenda, razvoj proizvoda, upravljanje lancem snabdevanja, nalaženje kupaca, distribuciju i još mnogo toga će takođe biti dostupno kroz PepsiCo potencijal.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, mr Vuk Radojević, uručio je danas 103 ugovora predstavnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, za koje je Pokrajina putem četiri konkursa obezbedila bespovratna sredstva u visini oko 145 miliona dinara.Ukupna vrednost ove investicije je 282 milion dinara, u kojoj je pokrajinsko učešće 51,29 odsto.
"Kada je reč o najznačajnijem konkursu, a to je sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje, Sekretarijat je u ove svrhe odobrio oko 86 miliona dinara, u okviru 51 ugovora. Ukupna vrednost ove investicije je 187 miliona dinara. Na ovaj način, obezbedićemo navodnjavanje na novih 710 hektara obradivih površina širom Vojvodine", istakao je Radojević.

On je ukazao da od ukupnog broja ugovora, koji su namenjeni za podsticaj u sisteme za navodnjavanje, čak je 36 onih koji ostvaruju pravo na povraćaj i do 70 odsto. Reč je o poljoprivrednicima mlađim od 40 godina, ženama nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i onima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom u otežanim uslovima.

U okviru konkursa za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, i po prvi put proizvodnje i uzgajanje hmelja u 2018. godini, ukupno ima 35 ugovora, koliko i prijavljenih potencijalnih korisnika. Ukupna vrednost ove investicije je 76 miliona dinara, u kojoj Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu učestvuje sa blizu 46 miliona dinara.

Po osnovu konkursa za proizvodnju u zaštićenom prostoru, za ukupno 10 ugovora, Sekretarijat je namenio osam miliona dinara. Ukupna vrednost investicije je 11,5 miliona dinara. Na ovaj način biće realizovano novih preko 16.000 metara kvadratnih plastenika. U okviru ovog konkursa, dominiraju oni poljoprivrednici koji mogu da ostvare povraćaj i do 70 odsto u odnosu na investicije.

Na konkursu za opremanje stočarskih farmi- živinarskih, govedarskih i svinjarskih, odobreno je sedam ugovora. Ukupna vrednost investicije je osam miliona dinara, a učešće Sekretarijata 5,5 miliona dinara.

Radojević je uputio poziv poljoprivrednicima da konkurišu za neophodna sredstva kod resornog sekretarijata, i najavio će već naredne nedelje biti raspisan konkurs za mlade poljoprivrednike ruralnim sredinama. On je podsetio da su Pokrajina i Republika zajedno, ovu meru prvi put sprovele prošle godine, i kako očekuje da će interesovanje mladih poljoprivrednika biti značajno za startap program, kojim je u 2018. predviđeno dvostruko više sredstava. Reč je o meri koja treba da doprinese razvoju sela i omogući mladim ljudima da ostanu u njima i bave se poljoprivredom.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Za subvencionisanje investicija u plasteničkoj proizvodnji u ovoj godini, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu opredelio je oko 17 miliona dinara. Oni proizvođači koji su uspešno konkurisali, potpisali su Ugovore o korišćenju bespovratnih sredstava, kojima će moći da podignu nove plastenike, ili tehnološki unaprede već postojeće.

Sa pažnjom i interesovanjem 42 poljoprivrednika iščitava Ugovore u kojima su navedene pojedinosti o korišćenju bespovratnih sredstava, kojima Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u okviru konkursne linije namejene plasteničkoj proizvodnji subvencioniše do 70 odsto ukupne investicije u tu - radno intenzivnu granu poljoprivrede.

Proizvođači koji rade u otežanim uslovima, žene i mladi poljoprivrednici, imali su prednost prilikom dodele sredstava. Ne kriju zadovoljstvo, a ima i iznenađenih.

A kada je reč o površinama u plasteničkoj proizvodnji, one su zahvaljujući finansijskoj podršci pokrajine u porastu, a veća produktivnost i bolja iskoristivost poljoprivrednog zemljišta i jeste jedan od ciljeva ovakvih konkursnih linija.

Subvencionisna podrška poljoprivrednicima neće izostati ni u narednom periodu, poručio je pomoćnik nadležnog pokrajinskog sekretara Mladen Petković, naglašavjući da su u pripremi nove konkursne linije među kojima i one namenjene stimulisanju udruživanja poljoprivrednih

Izvor: www.rtv.rs

 

SAVETI: Kako gajiti karfiol?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3268-saveti-kako-gajiti-karfiol

 

 

Više stotina zadruga predalo je zahtev za bespovratna sredstva u iznosu od 200 miliona dinara, koja će biti dodeljena do kraja godine.

To je istakao ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

Krkobabić je za televiziju Pink rekao da je dodela sredstava probni period, u kojem će se steći neophodno iskustvo u pravilnom organizovanju zadruga i dodao da je u proteklih devet meseci osnovano 157 zadruga. 

"Ovo je eksperimentalni period, stičemo iskustva, fokusiramo se na pet upravnih okruga na jugu, ali i u svim drugim delovima Srbije. Srbija je regionalno neujednačena, različiti su problemi od okruga do okruga. Od januara kreće veliki posao da revitalizujemo pet stotina zadruga u naredne tri godine", naveo je Krkobabić. 

On je kazao da je otkup proizvoda krajnji cilj. 

"Cilj nam je da dobijemo organizovane zadruge koje će moći da rešavaju probleme. Mi smo sada uspeli da ponovo probudimo interesovanje za zadruge, da vratimo poverenje među komšije a onda da oni mogu nešto konkretno da urade. Zadruge ne traže samo novac već i uputstva. Danas imamo moderne poljoprivredne službe po okruzima i po opštinama i sada te službe treba da krenu u poljoprivredna domaćinstva", rekao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, ključ je zainteresovanost lokalne samouprave. 

"Bez samoinicijative lokalne zajednice stvari ne mogu da se pokrenu sa mrtve tačke", zaključio je Krkobabić.

Izvor: www.b92.net

 

Nove mere za oporavak sela 

http://www.agropress.org.rs/lat/zadrugarstvo/item/3079-nove-mere-za-oporavak-sela

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30