Danas 22. aprila i u četvrtak, 23. aprila, s početkom u 18 časova, održaće se besplatna onlajn obuka za proizvođače mleka: „Tehnologija ishrane viskomlečnih krava i proizvodnja kvalitetne stočne hrane“.Onlajn obuka biće organizovana u okviru programa “Razvoj finansijskih sistema u ruralnim oblastima u Srbiji – SRFP”, koji realizuje Nemačka razvojna banka KfW, zajedno sa švajcarskom kompanijom Business & Finance Consulting (BFC), a partneri su i Eduka Plus iz Niša i Smart IPARD iz Novog Sada.

Predavač je stručnjak iz oblasti ishrane mlečnih krava dr Milan Adamović.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane da se prijave preko linka:

 

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSf_CFmrpU7A7FoWKrN6-PKITGwp5GSZFOYMLg7DNe3ZuMUKBg/viewform

 

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/22/dogadjaji/besplatna-onlajn-obuka-za-proizvodjace-mleka/

Terenskom proverom u samo nekoliko opština u Srbiji utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi. Ideja je, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, da se takvo zemljište ustupi onima koji mogu da ga upotrebe, to jest da se takva zemlja da poljoprivrednicima u besplatni višegodišnji zakup.Branislav Nedimović kaže da je urađen popis kompletnog zemljišta i sa sigurnošću može da se kaže da je 540.000 hektara u državnom vlasištvu.Terenskom proverom korišćenja državnog zemljišta u Aleksandrovcu, Aleksincu, Beočinu i Smederevu utvrđeno je da se veliki broj parcela ne koristi i da su zapuštene.

Nedimović kaže kako je cilj da se takvo zemljište najpre identifikuje, a onda i ponudi zakupcima na besplatno korišćenje.

"Obradivo zemljište, pašnjaci, atari a sve što je napušteno stavljano je u funkciju. Našli smo oko 2.400 hektara koje nije u funkciji i ponudili ga ko želi da okrči. U prvih pet godina dobije dobija besplatno na korišćenje zemljište za krčenje. U narednih 25 godina imate povoljnije uslove da bi ste ostvarili prifot. To u suštini radimo u celoj Srbiji gde se krenulo sa davanjeom u zakup", kaže Nedimović.

Kaže da ko želi to da prihvati ima višegodišnji zakup, a za novih 2.500 hektara i ima dosta zainteresovanih.Pre nekoliko dana raspisan je konkurs za nabavku traktora snage do 60 kilovata. Pola novca daje draža, a reč je o traktorima koji su sklopljeni u Srbiji.

Nedimović kaže da konkurs traje do 31. maja. Ukazujući da je prosečna starost traktora u Srbiji 19 godina, ministar dodaje da je mera pokrenuta sa ciljem da se ta starost smanji.

"Uslov je da traktor bude sklapan u Srbiji, gde imamo pet proizvođača: IMT, Solis u Boljevcu, Mahindru u Novom Sadu, beloruske i kineske traktore. Ako kupite taj traktor koji košta od 8.000-20.000 evra, država vam vraća pola novca. Pokriven je širok spektar ljudi i oni koji nisu obuhvaćeni Ipard sredstvima. U zadnjih 10 godina broj traktora je povećan za pet odsto a biće još novih poziva", kaže ministar.

Navodi da će 2020. biće i drugih subvencija i podsticaja.

Govoreći o afričkoj kugi svinja, Nedimović napominje da mnogo toga može da se isplanira, ali na nešto poput te pojave ne može da se utiče.

"Borba protiv afričke svinjske kuge traje već dve i po godine. Rumunija i Bugarska su ygrožene, i Mađarska. Između Nemačke i Poljske postoji ograda. U avgustu smo imali dva incidenta s kugom u Mladenovcu, ali to smo sanirali. Protiv prirode se teško može, osim da se stave barijere, kao s Mađarskom zbog migranata", kaže Nedimović.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3806739/zemlja-koja-nije-godinama-koriscena-bice-data-ratarima-besplatno.html

Ove godine opština Priboj obezbedila je 62 km creva za navodnjavanje a za tu namenu izdvojila je iz budžeta dva miliona dinara. Na ovaj način pomoćiće svojim građanima kojima je poljoprivreda glavno ili dopunsko zanimanje. Pošto gotovo ni jedna grana poljoprivrede ne može bez vode, pogotovu voćarstva i povrtarstva, lokalna samouprava ovim gestom nastoji da bar delom pomogne rešavanje potrebe za vodom kada je navodnjavanje u pitanju.Tako već petu godinu za redom opština Priboj obezbeđuje besplatnu količinu creva za vodu shodno finansijskim mogućnostima i planskim aktima i srazmerno iskazanim potrebama građana kako bi se mogli zadovoljiti interesi sve većeg broja žitelja pribojskih sela. Naravno opština ne može obezbediti svu potrebnu dužinu creva kada su pitanju duži vodovi, ali onda se tu građani udružuju i na taj način rešavaju i svoj i problem svojih komšija.

„Od ukupne količine nabavljenih creva, 30 km je od tri četvrti i 20 km od col i po a preostalih 12 km je od jednog cola. Građani treba da budu zadovoljni jer ovo samo naša opština deli, da bi svi dobili stići će još jedna tura. Imao zahteve od 2017. po njima ćemo deliti, oni koji su već dobijali njih ćemo ostaviti za kraj ako ostane. Svi oni koji creva ne budu koristili u prave svrhe, imaće obavezu da ih vrate i biće kažnjeni za to”, rekao je Sveto Vilotić, koordinator za program podele creva za navodnjavanje.Građanima ovo dobro dođe, jer su creva najčešće najveća investicija, a njima preostaje iskopavanje kanala, pravljenje rezervoara ili vodozahvata. Meštani su prezadovoljni nastavkom ove akcije, koja je spletom okolnosti imala pauzu od dve godine.

„Znači mi dosta, dobijam crevo besplatno, imam malinu koju obrađujem i dosta će mi značiti. Iako je kasnilo dve godine opštini se zahvaljujem jer nam je omogućila da ih ipak dobijemo”, kazao je Akif Šuman selo Zabrnjica.Istog mišljenja je i Mileta Janjušević iz sela Plašče koji treba da dovede vodu i za malinu i za stoku i za vrt.

„Hvala im, mi u brdima smo slabi sa vodom a za sve nam treba”, rekao je Mileta.

Inače,u protekle četiri godine kroz ovaj program podeljeno je oko 250 km najkvalitetnijih creva za navodnjavanje.

Izvor:https://ppmedia.rs/pribojski-poljoprivrednici-besplatno-dobili-creva-za-navodnjavanje/

Petar Popović, full stack programer samo je jedan od brojnih srpskih IT stručnjaka, ali prvi koji je ponudio pomoć srpskim seljacima i to besplatno. Rođen je i odrastao u Novoj Pazovi gledajući od detinjstva vojvođanske njive i seljake kako rade po ceo dan. Iako se ni on, niti njegova porodica nikada nije bavila poljoprivredom nije mogao više da sedi mirno i gleda kako voćar iz očaja seče svoj voćnjak u koji je sve uložio zbog niske otkupne cene višnje.
Petar je na Linkedinu objavio post „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima?“ koji je izazvao pravu buru na društvenim mrežama.
- Odrastao sam u Novoj Pazovi koja je još u vreme bivše Jugoslavije bila poznata po velikom broju privatnih biznisa i danas ga zovu Grad preduzetnika. Otac
mi je takođe bio preduzetnik tako da sam stasavao u okruženju u kom su ljudi uzimali stvari u svoje ruke i krojili svoju sudbinu pre nego što su čekali da to neko Moramo sami da uzmemo sudbinu u svoje ruke uradi za njih – kaže za Agrobiznis magazin Petar i otkriva zašto želi da pomogne i to besplatno u vremenu kada se veruje da sve ima svoju cenu.
- Nikada se nisam bavio poljoprivredom, ali odavno imam ideju da počnem sa proizvodnjom hrane. Kao srpskom rodoljubu uvek mi je drago kada čujem
oduševljenje ljudi koji prvi put probaju ajvar, sarmu ili rakiju. Razlog zašto želim da pomognem poljoprivrednicima je zato što smatram da ne može meni da bude dovoljno dobro ukoliko je svima oko mene loše – kaže Popović i dodaje:
- Post sam napisao prilično ishitreno, nakon što sam treći put te nedelje video snimak kako srpski seljak pokušava da skrene pažnju države na sebe tako što seče svoje voćnjake. Post je izazvao lavinu komentara na Facebooku i Linkedinu gde je imao više od 480 podela i 150.000 pregleda. Veliki broj ljudi iz IT sektora se javio u želji da pomogne, a javili su se i neki kojima je pomoć potrebna – priča naš sagovornik i ističe:

- To me je navelo na razmišljanje šta bi bio sledeći korak. Za sada je ideja da okupimo sve te ljude na jednom mestu kako bismo definisali šta, gde i na koji način treba delovati. S obzirom na to da mi se javilo i dosta ljudi sa idejama za startape, aplikacije, platforme od kojih žele da naprave posao, voleo bih da to okupljanje bude i neka vrsta umrežavanja. Da probamo da spojimo ljude sa idejom i ljude koji bi potencijalno radili na realizaciji tih ideja. Mi moramo
da uzmemo stvar u svoje ruke i onog dana kad shvatimo da ne zavisimo mi od države nego država od nas vratićemo moć nama.

Neophodna edukacija i saradnja
Gotovo da ne postoji industrija, odnosno grana privrede kojoj IT ne može i nije dao svoj doprinos, ni poljoprivreda nije izuzetak.

- Na koji konkretno način možemo da pomognemo ostaje da vidimo, ali automatizacija, predviđanje, unapređenje procesa proizvodnje su dobro poznate stavke za koje IT uglavnom nudi rešenje. Smatram da problemima potrebno prići na inženjerski i poslovni način, uraditi istraživanja, identifikovati probleme, pa tek onda smišljati i raditi na rešenjima. Da li će to biti online pijaca ili autonomna mašina za branje malina ili vađenje krompira, nisam siguran.
Popović kaže da mu se najmanje javilo poljoprivrednika, jer malo ko od njih koristi internet i društvene mreže, pa je edukacija na ovom polju neophodna.
- Potrebno je obučiti i edukovati naše ljude i pomoći im da održe korak sa vremenom. Nepoznavanje tehnologije u dovoljnoj meri jeste jedan od problema,
ali ga je po mom mišljenju najlakše rešiti. Siguran sam da su naši ljudi spremni na inovacije. Nas su ubedili poslednjih decenija kako smo mi zatucana, neobrazovana i primitivna nacija, što naravno nije istina. Mi smo nacija koja je iznedrila velikane poput Nikole Tesle, Ruđera Boškovića, Mihajla Pupina, Mileve Ajnštajn i mnoge druge. Oni su bili pioniri u svojim oblastima, ljudi koji su promenili svet i koji su bili ispred svog vremena. Naši ljudi su i te
kako spremni i inteligentni – ističe naš sagovornik i dodaje da bi bilo dobro da stupi u kontakt sa Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, jer mladi se brzo i lako dogovore oko svega.
Moramo da budemo složni
- Pored edukacije u komentarima ispod mog posta ljudi su najčešće navodili državu kao kamen spoticanja. Ja lično, niti iko od nas iz IT sektora ne može da izda dozvolu za izvoz proizvođaču sira ili maline, ali ako uradimo sve što je u našoj moći i onda ostane samo još taj poslednji korak, država neće moći da se pravi luda. Pogotovo ako nas bude u dovoljnoj meri i ukoliko smo složni. Ako dostavimo rešenje i stavimo im pred noge neće moći da ga ignorišu.
Kako prodati sir preko interneta?
Petar je detaljno opisao kako bi, recimo, naši seljaci mogli da prodaju svoje proizvode preko interneta.
- Napraviti platformu na kojoj bi ljudi mogli da kupe, recimo, sir online su “prilično jednostavne” stvari. Izazov je kako doći do kupaca? Uzmimo za
primer da je reč o sjeničkom siru, jednom od mojih omiljenih sireva. Koliko ljudi je čulo za sjenički sir posebno u inostranstvu? Svi znaju za fetu jer su
Grci odradili odličnu promociju, iako je po mom mišljenu sjenički sir jednako dobar kao feta. Međutim, van granica naše zemlje, osim naših ljudi retko ko
je uopšte čuo za takav sir. Kada kažete proizvedeno u Srbiji ljudi ne pomisle prvo “U to je kvalitetno, evropski proizvod”, već se zamisle i zapitaju gde se
tačno nalazi ta Srbija. Mi moramo da radimo na imidžu naše zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31