Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

Otkupna cena prvih količina kupine ovogodišnjeg roda pet puta je veća nego lane, pa se voćari nadaju da će im kupina izvući sezonu u kojoj je prinos maline prepolovljen.

Prvi kilogrami kupine sorte "loh nes" u valjevskom kraju otkupljuju se po ceni od 80 do 100 dinara, što je u odnosu na prošlogodišnju otkupnu cenu od 20 do 35 dinara za kilogram, zavisno od kvaliteta ploda, gotovo pravi bingo!

Reč je, međutim, o samom početku berbe ovog voća, a da li će kupina zadržati cenu koja je daleko više nego ranijih godina, zavisi od nekoliko faktora.

- Pre svega, od vremenskih prilika u narednom periodu, jer su prve količine kupine koja se sada otkupljuje po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram, odličnog kvaliteta. Najavljena prognoza za sledeću sedmicu je nešto svežije vreme, što pogoduje kupini koja inače mnogo bolje podnosi ekstremne uslove od maline. Ukolko ne dođe do nekih ekstremnih temperatura do kraja meseca, onih preko 35 stepeni Celzijusa, ili vremenskih nepogoda, kupina koja već ima odličan kvalitet i dobar rod, mogla bi da kompenzuje nedostatak i lošiji kvalitet maline. Koliko smo saznali u razgovoru sa hladnjačarima i otkupljivačima, sve količine kupine su izvezene pa bi trebalo očekivati da otkupna cena ostane dobra – priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavno stručne službe.Na području valjevskih Stava, odakle stižu najveće količine kupine u ovom delu Srbije, zbog toga s pažnjom prate vremenske prilike u narednih deset dana, kada počinje berba.- Svi kupinjaci su u dobrom stanju, rod je dobro poneo, tako da se u nju uzdamo za spas sezone jer je zbog vremenskih uslova rod maline prepolovljen. Posle četiri, pet godina tokom kojih je otkupna cena bila sramotno niska, svi se nadamo da će kupina sada biti pošteno plaćena. Znamo da se rana sorta, čija je berba već počela, sada plaća 100 dinara za kilogram, uzimamo to sa rezervom jer je praksa da otkupljivači prvih nekoliko dana berbe ne izađu sa cenom, dok se svi u tom lancu do hladnjačara ne ukalkulišu. Ipak, nadamo se boljoj ceni – kaže proizvođač Slobodan Petrović, koji je ujedno i predsednik MZ Stave.

Po rečima otkupljivača, sadašnjih do 100 dinara za kilogram predstavlja maksimalnu cenu jer je sorta "loh nes" najkvalitetnija i daleko manje zastupljena od tradicionalnih sorti, kao što je "čačanka".

- Ta sorta ima manji rod, ali veoma dobru suvu materiju, što je ključno za svaki dalji vid prerade, plus veliki sadržaj šećera. Cena "loh nesa" je uvek oko 30 odsto viša od klasične kupine. Treba imati u vidu da su SAD najveće tržište kupine u svetu, ali i najveći proizvođač tog voća. Ako kod Amerikanaca proizvodnja pada, u Evropi i kod nas cena skače, tako da će i od toga zavisiti otkupna cena u piku sezone – kaže jedan od otkupljivača koji je insistirao na anonimnosti, procenjujući da prosečna očekivana cena u punom jeku može biti oko 60 dinara za kilogram.Proizvođače kupina očekuje i izdvajanje od 2.000 do 2.500 dinara dnevnice za berače, isto kao i za berače maline. U okolini Arilja i Guče velika je potražnja za beračima malina. Dnevnice za berače su od 2.400 do 3.000 dinara. Za one koji plaćaju po ubranom kilogramu ta cena se kreće oko 60 dinara. Poslodavci takođe obezbeđuju i smeštaj i hranu za radnike koji ne žive u okolini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/loh-nes-za-100-dinara-po-kilogramu-uzgajivaci-jedne-vocke-ove-godine-su-uboli-dzek/chx8r3r

Veći broj poljoprivrednika sa područja opštine Merošina odustao je od berbe višanja zbog otkupne cene od samo 30 dinara po kilogramu. Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da višnje beru samo oni koji imaju mašine za berbu i oni koji su u velikim dugovima, pa da ih koliko-toliko umanje.

- Sa cenom od 30 dinara proizvođači nemaju od ovogodišnjeg roda nikakvu zaradu, jer su troškovi berbe 20 dinara po kilogramu, plus hrana i smeštaj za berače. Višnje beru oni koji su se zadužili za repromaterijal i za mehanizaciju, pa da barem malo smanje dugove - rekao je Stojanović.

Istakao je da je kvalitet ovogodišnjeg roda izuzetan, međutim, otkupljivači pronalaze najrazličitije izgovore da bi višnje ocenili drugom, a ne prvom klasom, koja se plaća 40 do 50 dinara.

- Proizvođači su nemoćni da bilo šta učine, jer tržište kod nas nije zaživelo. Otkupljivači su postigli dogovor, drže cenu i imaće odličnu zaradu, i oni i prerađivači. Po našim procenama, prerađivači će imati 40 dinara čiste zarade po kilogramu višnje. Svi će biti na dobitku, samo proizvođači na gubitku - naglasio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu kilogram višanja, i to lošijeg kvaliteta, košta 1,2 EUR.

- Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu - rekao je Stojanović.

On je istakao da je prošle godine bila slična situacija sa otkupom, a kako stvari stoje ni naredna godina neće biti ništa bolja.

- To će svakako uticati na smanjenje zasada, koje već ionako prepolovljuje insekt žilogriz. Mladi napuštaju proizvodnju višanja i odlaze iz sela, jer ne vide više nikakvu perspektivu ovde - naglašava Hranislav Stojanović.

Na području opštine Merošina višnjom je zasađeno oko 2.000 hektara, a oko 90% domaćinstava obrađuje sopstvene zasade.

Merošina ima hladnjaču "Voćar", kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača. Proizvođači veruju da se stečaj namerno odugovlači, kako bi otkupljivači imali sigurno tržište i mogli da obaraju cenu po svom nahođenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2559668/vocari-iz-merosine-odustaju-od-berbe-visanja-otkupna-cena-30-dinara-po

Ovih dana počela je berba paradajza u plastenicima. Rod je kvalitetan, a nadanja povrtara su da će i zarada biti adekvatna u odnosu na ulaganja.Trenutna cena na malo od 120 dinara je više nego dobra.

Nakon pune agrotehnike koja je zahtevala đubrenje, zaštitu i navodnjavanje pristupilo se ubiranju plodova paradajza u sremskim plastenicima.

Berbu je najbolje vršiti 60 do 80 dana nakon sadnje kada su u pitanju količine koje moraju da dozrevaju prilikom transporta u komorama.

Rod je dobar kažu povrtari.

Berba u plastenicima je ručna, jer je takav način najprimereniji uslovima sredine u kojoj se paradajz nalazi.

Očekivanja prizvođača su i da zarada bude dobra baš kao i prinos.

Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.

Ona pomažu razviću ukusnog ploda.

Navodnjavanje je takođe veoma važno, a sistemom kap po kap se omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/pocela-berba-paradajza-u-plastenicima_1029105.html

Početak berbe maline obeležio je raspon cena od 120 do 145 dinara po kilogramu, ali i nedostatak sezonskih radnika. Vremenske nepogode prethodnih meseci umanjile su rod, a proizvođači se pitaju da li će otkupnom cenom pokriti troškove proizvodnje.Četiri časa nakon ponoći u ivanjičkom kraju započinje novi radni dan, za sve koji žive od malina. Berači su, u potrazi za poslom, sa juga stigli na zapad Srbije.

"Eto krenuli smo da bi zaradili za decu i da imamo za život", kaže Duško Ibrimović iz Surdulice.

U berbu malina dolaze kompletne porodice, a tvrde da je najbolje u zapadnoj Srbiji.

"Ima više posla, tamo južnije nema toliko posla. Radiš dan, dva, tri dana odmaraš, a ovde imamo četrdeset dana, mesec dana da bi nešto skupili", kaže Slobodan Asanović iz Surdulice.

Potrebno je da uberu pedesetak kilograma malina, a za spretnije i zarada je veća. Za posao na koji kreću i pre svitanja, berači mogu da zarade od šezdeset do osamdeset hiljada dinara, uz obezbeđenu hranu i smeštaj.

Zajedno sa sezoncima, i deca poslodavaca najčešće raspust provode u berbi malina.

Gimnazijalka iz Prilika Maja Radović, kaže, radi da zaradi za školu i dalje uslove, a student Veljko Radović kaže kada završi rad na poljoprivredi, uveče uči.

Tokom sezone Daliborka Radović spava samo tri časa dnevno, stara se o domaćim životinjama, povrtnjaku. U toj porodičnoj fabricu pod otvorenim nebom, njeno zaduženje u sezoni je i kuhinja.

"Hiljadu i osamsto obroka, eto toliko. Još i slatko da im umesim i kafa, palačinke i tako to", kaže Daliborka Radović iz Prilika.

Proizvođački dinar je, kažu, opterećen brojnim rashodima, tržišnim kalkulacijama u kojima nakupci zarade više, ali i ćudom prirode.

"Ma šta da uradite tu povećanja prinosa nema, jer elementarne nepogode unište to što dovedete do povećanja prinosa", kaže Dobrivoje Radović, proizvođač malina iz Prilika.

Uz podršku države, pojedini su se okrenuli zadrugarstvu i proizvodnji u zaštićenom prostoru. Uz subvenciju kod Arilja niče i zasad nove sorte malina "enrosadira", koja se izvozi u svežem stanju.

"Ne ulaziti u priču, pogotovo o svežoj, gde će nakupci, prekupci određivati cenu, već da ti proizvođači idu sa sopstvenom proizvodnjom, preko svog menadžmenta, preko tog klastera da zatvore tu celinu", objašnjava proizvođač malina iz Arilja Božo Joković.

Od višeg proizvođačkog dinara koristi imaju svi delovi Srbije i sve privredne grane, a krajevi u kojima cveta isplativa proizvodnja pod otvorenim nebom, neće opusteti, tvrde proizvođači.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3574123/vremenske-nepogode-umanjile-rod-malina.html

Proizvodjači višanja na području opštine Merošina su u dilemi da li da nastave berbu koja je krenula ove nedelje, pošto su otkupljivači za samo par dana snizili otkupnu cenu sa 50 dinara po kilogramu na 30 dinara.
Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da su sa cenom od 30 dinara vlasnici višnjika u „čistom gubitku“, jer samo beračima moraju da plate 20 do 25 dinara po kilogramu.

„Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu“, izjavio je Stojanović.

On je istakao da je nadaleko čuvena oblačinska višnja na području Merošine i Prokuplja ove godine „odličnog kvaliteta“.

„Rod je za oko 20 odsto manji nego prethodne godine, ali su zato višnje znatno krupnije i prosečan rod se ove godine kreće izmedju šest i sedam tona po hektaru. Otkupljivači su se medjutim dogovorili da obore cenu i stalno traže neku ‘dlaku u jajetu’. Navodno ne mogu da plate 50 već 30 dinara zato što su medju višnjama videli neki listić ili nekog crva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prethodnih godina su otkupljivači nisku otkupnu cenu pravdali velikom ponudom višanja na svetskom tržištu i dobrim rodom tog voća u Poljskoj i SAD, ali ove godine to „ne može da im bude argument“.

„Rod višanja u Poljskoj i Americi je prepolovljen zbog mraza, a slična situacija je i u ostatku naše zemlje. Rod višanja je jedino dobar na jugu Srbije. Medjutim, problem je što u našoj zemlji ima malo preradjivača i oni imaju monopol. Proizvodjači višanja na jugu Srbije nemoćni su da bilo šta učine jer nemaju pogone za preradu“, objasnio je Stojanović.

On je podsetio da Merošina ima hladnjaču „Voćar“ kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača.

„Verujemo da se status hladnjače ne rešava i stečaj namerno odugovlači kako bi preradjivači iz drugih delova naše zemlje imali tržište za otkup na ovim prostorima. Proizvodjači sa juga zemlje nemaju alternativu, nemaju nikoga da ih zaštiti i zato se iz godine u godinu ponavlja ovaj problem sa otkupnom cenom“, izjavio je Stojanović.

Kako je kazao Stojanović, na području opštine Merošina višnjom je zasadjeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava ima sopstvene višnjike.

„Zbog niske otkupne cene zasadi se svake godine smanjuju, a veliku štetu nanosi i insekt žilogriz koji napada višnje i u stanju je da čitav višnjik osuši za godinu, dve“, istakao je Stojanović.

Izvor:https://niskevesti.rs/krenula-berba-visanja-u-merosini-vocari-spremni-da-odustanu-zbog-niske-cene/

Berba i otkup višnje su počeli, a proizvođači ovog voća razočarani su prvim cenama, pošto za prvu klasu otkupljivači plaćaju 50, a za drugu 30 dinara, manje nego prošle godine. Koliko su nezadovoljni cenom, govori i to što se beračima za kilogram višanja plaća 20 dinara.

Na društvenim mrežama razvila se živa zabrinuta diskusija proizvođača višnje, naročito onih iz tradicionalnih višnjarskih krajeva kao što su Prokuplje i Merošina, nakon što su otkupljivači počeli da plaćaju kilogram višnje od 30 do 50 dinara.

- Cenu, kao i uvek, diktiraju hladnjačari. Prošle godine kilogram višnje prvog kvaliteta je koštao 60 dinara, dok se višnja drugog kvaliteta plaćala 40 dinara. Treba podsetiti da su i lane mnogo proizvođači odustali od berbe zbog ponuđene cene od 40 dinara za drugi kvalitet, već su plodove stavili u kominu za rakiju, a sada je cena još niža. Samo berača treba minimalno platiti 20 dinara po kilogramu - ogorčeni su pojedini proizvođači višnje sa juga SrbijeNeki od njih teše druge da se trenutno ponuđenih 30 dinara odnosi na drugu klasu "koju je potukao grad", dok pojedini podsećaju da su otkupljivači najpre najavili da će minimalna otkupna cena biti 70 dinara "s obzirom na to da su višnje u Poljskoj izmrzle i da je deficit ovog voća na tržištu". Na kraju, svi zaključuju da se "priča ponavlja svake godine", jer se cena ne zna dok berba ne počne, ali i poručuju da će višnja "ostati na stablima ako se ne bude plaćala bar kao prošle godine".

Ovo voće je, kako za "Blic" priča Aleksandar Mitić iz Poljoprivredne stručne službe u Leskovcu, u stanju tehnološke zrelosti, spremno za berbu i otkup.- Prinos će u odnosu na prošlu godinu biti za 20-30 odsto manji. Kvalitet je zadovoljavajući, višnja je dobila dobru krupnoću za razliku od prošle godine kada su zbog suše plodovi bili sitni, sada su zbog obilnih padavina krupni, prečnika od 16 do 18 milimetara. Iako smo pre nešto više od sedam dana imali vremensku nepogodu i grad, kvalitet je zaista dobar, sem u područjima gde je grad bio jači i ostavio oštećenja na plodovima - kaže Mitić.Naš sagovornik kaže da je nerealno da otkupna cena bude manja od 50 do 60 dinara za kilogram prvog kvaliteta.

- Računica kaže da je cena proizvodnje 30 odsto, a cena berbe 30 odsto otkupne cene. Normalno, gde je višnja zbog grada oštećena, ili postoji crv u njoj, realna cena za kilogram drugog kvaliteta je 30-40 dinara - smatra Mitić.

Proizvođači višnje takođe upozoravaju da im prošlogodišnja cena predstavlja minimum ekonomske isplativosti, s obzirom na to da više od 80 odsto njih je, zbog nedostatka mehanizacije, prinuđeno da plaća berače čija je cena 20 dinara po kilogramu ubranih višnji.Proizvođači sa područja Velike Krsne na društvenim mrežama postavili su oglase u kojima traže ozbiljne berače koje će plaćati 20 dinara po kilogramu. Oni potvrđuju za "Blic" da su od hladnjačara s kojima rade dobili informaciju da će prva otkupna cena biti 55 dinara za kilogram višnje prve klase.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/proizvodjaci-razocarani-kilogram-visanja-u-otkupu-30-do-50-dinara-manje-nego-prosle/6f9h3xr

Ovih dana počinje jedan od najvažnijih poljoprivrednih poslova u Topličkom okrugu – berba i otkup višanja. One se u Toplici gaje na više hiljada hektara. Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije kaže da se u ovom trenutku završene pripreme i kod otkupljivača i proizvođača.

- Izvoznici budno prate šta se dešava na tržištu. Stanje proizvodnje, bez obzira na vremenske prilike je solidno. Očekujemo da prinos višnje, pre svega u Topličkom okrugu bude na nivou prošlogodišnjeg roda. Otkupna cena je odnos tržišta, ponude i potražnje. Otkupna cena kod nekoliko proizvođača istaknuta na 50 dinara, to je akontna cena. Pretpostavljam da će se oko 50 dinara i kretati otkupna cena - zaključio je Paunović, a prenosi RTS.

Pred sam početak berbe oblačinske višnje, najrasprostranjenije i najpoznatije ratarske kulture u prokupačkim selima, voćari su nezadovoljni početnom cenom od 50 dinara koju najavljuju otkupljivači i kažu da ona ne može da podmiri ni najosnovnije troškove proizvodnje. Iako niska, ne zna se hoće li cena tokom berbe rasti ili padati, a voćari i otkupljivači kažu da to zavisi od tržišta, odnosno od ponude i potražnje.

Iako je ovogodišnji rod oblačinske višnje mnogo kvalitetniji i po oceni poljoprivrednih stručnjaka, mnogo bolji u odnosu na prošlu godinu, voćari smatraju da će i ove godine otkupljivači zaraditi na njihovom znoju, jer tvrde da tržište nije uređeno i dozvoljava monopolistima da ucenjuju proizvođače, a država ništa ne radi da ih zaštiti.

- Ne bi me začudilo da se ponovi prošla godina kada smo sa 50, spali na 25 dinara za kilogram višnje. To je nedovoljno da podmiri i najosnovnije troškove proizvodnje, a ako se uzme u obzir da se godinama urušava selo i poljoprivredna proizvodnja, onda ne znam koga čudi što su sela sve praznija, a mladi odlaze iz ovih sredina – kaže poljoprivrednik iz Stare Božurne Siniša Stanković.

On pojašnjava da je veliki problem naći berače koji svoje usluge naplaćuju po, kako tvrdi, "paprenim cenama", pa su prošle godine za kilogram ubrane višnje tražili 15 do 20 dinara, što je bilo više od pola cene koju oni dobijaju prilikom prodaje. Naglašava da je realno da ove godine cena bude 80 do 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2545461/proizvodjaci-pred-berbu-nezadovoljni-pocetnom-otkupnom-cenom-visnje-otkupljivaci-nude-50-dinara

Na pijace stižu prve maline ovogodišnjeg roda i prodaju se za 250 dinara kilogram, a na početku berbe otkupljivači nude cenu od 100 do 120 dinara za kilogram crvenog zlata, što je za malinare neprihvatljivo i manje nego što je pre dva meseca dogovoreno na sastanku u Vladi.

U malinogorjima zapadne Srbije na nižim nadmorskim visinama počela je berba maline, a prvi plodovi na gradskim pijacama, koje su izneli sami proizvođači, prodaju se po ceni od 250 dinara kilogram. Ponuđena otkupna cena na početku sezone, međutim, upola je niža ili iznosi samo 100 dinara za kilogram.

- Na početku berbe konvencionalna malina će se plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska koštati 170 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su ove godine izuzetno smanjili prinos. Ako plod bude kvalitetan, onda će biti ta cena, ali ukoliko se, kao lane, opet nastavi sa kišom, onda se ne može očekivati ni kvalitet ni dobra otkupna cena - naveo je Živan Mirković, vlasnik hladnjače u valjevskom selu Stave, koji očekuje da će ove sezone otkupiti do 400 tona maline na ovom području.Malinari su se, s druge strane, nadali višoj ceni jer je pre dva meseca na sastanku u Vladi Srbije, na kojem su učestvovali i predstavnici Udruženja proizvođača, potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara. Zbog toga, pozivajući se i na saopštenje Ministarstva poljoprivrede tim povodom, pojedini malinari pričaju za "Blic" da je ponuđena otkupna cena u ovom trenutku od 100 do 120 dinara apsolutno neprihvatljiva.- Već je treća godina zaredom kako će rod biti loš, ove godine čak i prepolovljen u odnosu na prošlu zbog majskog snega i više od 50 dana obilnih padavina, ali nije tako samo u Srbiji. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, a u Čileu je prva berba iznela 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah, tako da kod njih cena nije ni formirana, a u Čileu je iznad proseka. Maline, dakle, nema na tržištu, sad je šansa da konačno zaradimo, a otkupljivači nude sramnu cenu od 100 dinara! Šta je to ako ne monopol da samo oni i u ovakvoj situaciji valjaju - ogorčeni su pojedini malinari iz Udruženja "Vilamet".Prema njihovim rečima, ako se dogovor sa sastanka u Vladi ne ispoštuje i ako ponuđena cena od 100 do 120 dinara ostane aktuelna i narednih dana, kada berači uveliko treba da budu u malinjacima, oni će pozvati da se crveno zlato ove godine uopšte ne bere!Struka je, kako podsećaju u tom udruženju, izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara, tako da su i sa pre dva meseca potvrđenom cenom na nuli.- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj. Svake godine je isto, sezona počne, cena se ne zna ili bude znatno manja od očekivane, a maline je sve manje - razočaran je Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara iz sela Sirdija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kilogram-malina-100-dinara-malinari-nezadovoljni-ponudama-za-otkup-crvenog-zlata/gveh6x7

Česte i obilne padavine u proteklom periodu pretile su da ugroze ovogodišnji rod trešnje. Međutim, plodovi su sa minimumom oštećenja, a berba je uveliko počela.

- Kiše je bilo i previše, tako da smo očekivali da će biti većih oštećenja na plodovima, jer je trešnja osetljiva na vlagu i plodovi pucaju. Ipak prošli smo dobro, ima oštećenih plodova, ali ništa strašno. Dosta je i rodilo pa očekujem da ću ove godine imati oko četiri tone plodova uglavnom prve klase - kaže za TopPres Mihailo Đorđević, voćar iz sela Vinča.

On dodaje da je morao da poveća broj tretiranja hemijskim preparatima zbog lošeg vremena, kako bi sačuvao kvalitet plodova.

- Ne možemo zaštititi plod da ne prsne, ali smo uspeli da spasimo da nema truleži. Ovogodišnja cena je od 100-150 dinara, dok je prethodnih godina cena išla i do 250 dinara jer smo imali izvoz za rusko tržište. Ove godine plodove plasiramo na domaćem tržištu pa je i cena niža ali se uklapamo, ima zarade, tako da sam ja zadovoljan - kaže Đorđević.

Ovaj domaćin na svom imanju gaji aktuelne sorte poput Nju stara, Sambersta i Binga.

I radnici sezonci mogu solidno da zarade, jer se dnevnica za berbu trešnje plaća oko 2.200 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2537605/pocela-berba-tresanja-poljoprivrednici-zadovoljni-solidna-zarada-i-za-proizvodjace-i-za

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31