Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

Počela je berba jabuka, voćne vrste koja je po broju zasađenih stabala kod nas odmah iza šljive. Kraljica voća, kako je mnogi nazivaju, u Srbiji se gaji na oko 28.000 hektara. Godišnja proizvodnja, zavisno od vremenskih uslova i primenjene agrotehnike je oko 500.000 tona.

Ovogodišnji rod će, procenjuju stručnjaci, biti smanjen od pet do 10 odsto (470.000 tona), a kvalitet i krupnoća plodova biće nešto bolji u odnosu na prethodne godine.Uobičajeno je da u toku berbe cena plodova jabuke bude bagatelna. Otkupljivači za kilogram prve klase sorte gala nudili su pola evra, a procena je da će cena naše najmasovnije sorte u berbi ajdareda, biti od 30-40 evro centi. Međutim, većina voćara, koji za to imaju uslove, obrane jabuke odvozi u hladnjače u očekivanju većih cena.Jabukama cena skače od februara naredne godine, a tako je bilo i u ovoj godini. Posle višemesečnog zastoja u izvozu, Srbija je samo u prva tri meseca ove godine izvezla 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra.

"Međutim, sada ima i prognoza da će pandemija virusa korona uticati na sadašnju potrošnju, a samim tim i na izvoz jabuka. Smanjena tražnja prema tim procenama odrazila bi se i na izvoznu cenu koja bi mogla da bude preniska u odnosu na važeću početkom ove godine. S obzirom da je bilo izmrzavanja cvetnih pupoljaka u Poljskoj ovog proleća i da se voće preporučuje u ishrani za vreme pandemije kao preventiva, ne verujem da bi nešto značajno moglo da se promeni na tržištu jabuka", ističe voćarski stručnjak, profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.U poslednje vreme cenu jabuka diktiraju želje i ukusi kupaca. Prošlo je ono vreme kad su potrošači kupovali jabuke po boji pokožice; crvene, žute, zelene... Sada kupci traže plodove određenih željenih sorti. Kakav je sortiment jabuka u Srbiji, pitali smo sagovornika Agrokluba.

"U našim voćanjacima preovlađuje sorta ajdared, na čiji ukus su domaći kupci navikli, pa nju i najviše traže. Zasađeni su i greni smit (zelene), zlatni delišes (žute), jonagold, fudži, gala...Dobro je što na ruskom tržištu dobru prođu ima greni smit i fudži jer se u njihovim klimatskim uslovima teže uzgajaju."Poslednjih godina po evroskim zemljama širi se proizvodnja takozvanih klubskih sorti jabuka. Reč je o savremenim sortama za čiji uzgoj i razmnožavanje je potrebna licenca, a proizvodnju kontrolišu međunarodni inspektori kako bi se postigao visok kvalitet plodova koji se pakuju na poseban način.Kompanija Delta Agrar je ekskluzivni zastupnik i distributer klubskih jabuka za tržište Srbije, regiona i Ruske federacije. Zanimljivo je da je svaka od klubskih sorti prihvaćena na nekom tržištu. Pink lejdi u Velikoj Britaniji, kiku u Italiji i SAD, modi u Rusiji i Italiji, evelina u Češkoj i Slovačkoj...

Cena ovih sorti je veća od konvencionalnih za oko 30 odsto, a najskuplja je pink lejdi - jedan evro za kilogram.Postojeće konvencionalne sorte jabuka iz Srbije se 80-90 odsto izvoze na rusko tržište. Stručnjaci, međutim, upozoravaju naše potrošače i trgovce da to neće dugo trajati jer se Rusi sve više okreću dobavljačima iz Moldavije ali i sami zasnivaju velike plantaže ovog voća.Zbog novih tržišnih promena u svetu, Ministarstvo poljoprivrede, Privredna komora i izvoznici voća, od prošle godine aktivnije traže nova tržišta za našu jabuku. Otvaraju se tržišta u Velikoj Britaniji i Kini. Arapsko tržište je teže osvojiti jer se tamo traže specifična pakovanja. To poskupljuje proizvodnju, ali ta tržišta su bogata i mogu da plate visoku cenu za jabuku.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/manji-rod-jabuka-u-srbiji-ceka-se-bolja-cena-ali-ne-i-izvoz-na-rusko-trziste/63162/

U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

Na površini od oko 8.000 hektara u Topličkom okrugu je počela berba kukuruza koji, po rečima poljoprivrednih stručnjaka, ove godine beleži rekordan rod. Na parcelama gde su primenjene sve agrotehničke mere rod se kreće i do 10 tona po hektaru.

Stručnjaci za poljoprivredu u Topličkom kraju kažu da će berba kukuruza potrajati do sredine oktobra, jer vreme sazrevanja klasa zavisi kako od nadmorske visine na kojoj je kukuruz posejan, tako i od hibridnih sorti od kojih neke ranije, a neke kasnije sazrevaju.Po pravilu, u topličkom kraju kukuruz najpre stigne za berbu u opštini Žitorađa, zatim u prokupačkom kraju, a najkasnije u Blacu i Kuršumliji – kaže Radovan Bjelica, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju.

Cena mašinske berbe kukuruza po hektaru ove godine kreće se oko 12.000 dinara.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/U-toku-berba-kukuruza-u-Toplici-prinosi-iznad-ocekivanih.sr.html

Berbi grožđa se pristupa kada organoleptičke osobine i sastav najviše odgovaraju namen i grožđa. Posebno su značajni količina šećera i kiselina. Da bi se odredilo tačno vreme kada početi sa berbom,moramo pratiti dinamiku sazrevanja od momenta ulaska grožđa u šarak. U početku uzimamo uzorke grozdova na svakih 6-7 dana, a pred berbu na svakih 3-4 dana. Kada se masa bobica i sadržaj šećera ne povećavaju, a kiselina ne smanjuje ,nastupila je puna zrelost grožđa. U zavisnosti od namene grožđe se bere u različitim stepenima zrelosti. Kod stonog grožđa, pored odgovarajućeg sadržaja šećera i kiselina, grožđe mora imati lep spoljašnji izgled, prijatan ukus i miris. Za utvrđivanje zrelosti postoje postoje tri metode:

Organoleptička
Fizička
Hemijska
Organoleptička metoda metoda ogleda se u oceni zrelosti prema spoljašnjem izgledu i ukusu.

Ads code goes here
Ova metoda se više primenjuje za stone sorte. Fizička metoda se koristi se za brzo određivanje šećera u soku od grožđa. Za ovu metodu koriste se refraktometri i širomeri. Metoda je brza ali nije tačna kao hemijska metoda. Hemijska metoda odeređuje sadržaj šećera i kiselina u širi. Ova metoda je najtačnija ali i najsporija.

Grožđe namenjeno proizvodnji vina bere se u fazi tehnološke zrelosti. Pod tim se podrazumeva onaj vid zrelosti grožđa koji za dati tip vina ima najbolji odnos šećera i ukupnih kiselina. Berba vinskog grožđa obavlja se u jednom navratu, pri čemu se svaka sorta bere posebno. Radi se po lepom i suvom vremenu. Berba vinski sorti vtši se na temperaturama do 25 stepeni da ne bi došlo do pregrevanja grožđa što se odražava na kvalitet vina. Po vlažnom vremenu i rosi takođe ne treba brati grožđe jer može doći do razvoja plesni. Po mrazu grožđe ne treba brati, sem ako se ono namerno ostavlja da ga zahvati mraz, da bi došlo do povećanja koncentracije šećera. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Beru se svi grozdovi, osim u situacijama kada se radi o proizvodnji specijalnih vina, tada se obavlja probirna berba. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Vinske sorte grožđa možemo brati i mehanizovano. Od momenta berbe do početka prerade grožđa treba da protekne što manje vremena.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/17/vinogradarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-berbu-grozdja/

Ovog proleća kukuruz je u Srbiji zasejan na površini nešto većoj od milion hektara. Godina teža od mnogih prethodnih što zbog dugotrajne suše, što zbog setve koja se poklopila sa početkom epidemije korone. Zato i ne čudi što su prvi prinosi podbacili.Gotovo petnaest dana pre uobičajenog roka počela je berba kukuruza kojim je na području pet opština Srednjeg Banata proletos zasejano oko 100.000 hektara. Za sada je jedino sigurno, vremenske prilike tokom vegetacije nisu u potpunosti pogodovale razvoju kukuruza što se u znatnoj meri odrazilo i na prinose u što nas uverava i Slobodan Živović iz Lukićeva koji je proletos kukuruz zasejao na 200 hektara."Prvi otkosi daju između pet i sedam tona po hektaru što je katastrofalno i u odnosu na prošlu godinu polovina prinosa. Primenjena je ful agrotehnika na njivama, sve je urađeno samo je falilo kiše krajem juna meseca kada je kukuruz formirao klip i kada mu je bilo najpotrebnije. Sa ovim prinosima neka cena koja bi zadovoljila proizvođače morala bi da bude preko dvadeset dinara", kaže Slobodan Živović iz Lukićeva kod Zrenjanina.

Kao najveći problem što ističe ovaj poljoprivredni proizvođač je nedostatak vlage u zemlji pogotovo u mesecima kada je to bilo najpotrebnije, a to su april i maj kada je palo na ovom području svega desetak litara, što je gotovo pet puta manje od uobičajenog proseka.

"Ove godine posebno bih istakla da je uticaj pored kvaliteta zemljišta, primenjene agrotehnike i značaj preduseva. Što se tiče prinosa, do sada su požnjeveni najraniji hibridi i obično to nešto budu niži prinosi sa najviših terena peskovitog zemljišta, ali i to će ući u prosek. Očekujemo kako dani odmiču sve veće prinose kukuruza", ističe Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin.

I već po tradiciji najveći broj ovdašnjih ratara ostaviće kukuruz u silose na čuvanje čekajući bolju cenu osim onih ratara koji su primorani da ga odmah prodaju kako bi na vreme obavili jesenju setvu pšenice koja će ovde početi za manje od mesec dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4075481/kukuruz-berba-los-prinos.html

S prvim septembrom počela je i sezona branja paprike slonovo uvo čijim prinosima povrtari u Ruskom Krsturu ove godine nisu zadovoljni.

- Kiša i hladno vreme tokom juna znatno su uticali da prinosi budu umanjeni premda su paprike duge i mesnate, odlične da se peku za salatu ili da se od njih pravi ajvar. Iako paprike vole da su im "noge u vodi" i godi im toplota, ove godine je tokom juna bilo kišovito i hladnije vreme što je uticalo da izostane bolji rod - kaže predsednica Udruženja proizvođača paprika u Ruskom Krsturu Dušica Oros.

Ona kaže da će zbog znatno nižih prinosa, čak za 40% u odnosu na lane, vlasnici hladnjača verovatno ostati bez ugovorenih količina paprike.

- Prinosi po hektaru neće preći 40 tona, dok su se prošle godine kretali od 55 do 60 tona po hektaru. Zbog toga očekujemo da sezona branja bude kratka - naglašava Dušica Oros.

U ataru Ruskog Krstura paprika je zauzela 350 hektara, osim slonovog uva, na manjim površinama ima i paradajz paprike i babure, koje su, kažu, takođe slabije rodile.

- Sve površine su pod sistemima za navodnjavanje, a u proteklih nekoliko godina na mnogim njivama su podignute mreže. Ova ulaganja su iz kredita, pa imamo velike troškove, a zarade izgleda neće biti. Ne samo zbog manje roda, već i što je cena mala, mada je paprike na tržištu manje, a sve je traženija, jer se nalazimo u sezoni pripreme zimnice. Na više mesta u selu su otvorena otkupna mesta gde trgovci na veliko kupuju papriku da bi je izvozili u Slovačku, Češku, Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, ali uprkos tome kilogram na veliko sada se prodaje od 55 do 60 dinara, dok je prošle godine kada je bilo dosta paprike kilogram koštao od 65 do 70 dinara. Druga klasa paprike za preradu prodaje se za 30 i 32 dinara po kilogramu - ističe predsednica krsturskog udruženja.Za nekoliko dana krenuće da se beru paprike i u Gospođincima. Za razliku od povrtara u Ruskom Krsturu, gospođinački su zadovoljni rodom. U tom selu sva paprika ide u preradu posredstvom tamošnjeg otkupljivača Agroprodukt.

- Posejali smo papriku direktnom setvom, a ne iz rasada, pa će dospeti tek za nekoliko dana. Prinosi će, očekujemo, biti dobri, ali ne kao lane, kada je godina bila rodna za papriku da se neće ponoviti sigurno u narednih 20 godina -objašnjava jedan od povrtara u Gospođincima, Dejan Rončević.

Ovaj povrtar osim paprike slonovo uvo ima i čorbadžijsku papriku, dugu žutu papriku koja se kiseli i stavlja u tegle. O cenama u otkupu kaže da je zadovoljan, ne samo on, već i drugi povrtari, jer je očigledno da dok je rade interesa ima.U Kovilju su tek počeli da beru papriku. U selu je više velikih povrtara i svako od njih ima svoje sorte i tehnologiju. Jedan od poizvođača, Vasilije Dudašev kaže da ima sortu moravska kapija od koje se pravi ajvar, ali da je još rano, napominje, da kaže kakav će rod imati ove godine.

- Tek sam pre nekoliko dana počeo da je radim. Ima mesta gde je baš dobro rodila i odlično izgleda, a ima i gde nije tako. U svakom slučaju dobro je što otkupljivač iz Smederevske Palanke kupuje celokupan rod, pa ne moram da je klasiram, već sve što se nabere ode u otkup - kaže Du­dašev.

Kilogram ajvaruše, kako još zovu sortu moravska kapija, sada otkupljivač plaća na veliko 30 dinara. Dudašev napominje da je po toj ceni paprika vredela i pre pet godina, ali da je tada sat berača koštao 180 dinara, a sada je satnica 250 dinara.

- U svakom slučaju nadam se zaradi, a kada se berba završi znaću i koliko će mi ostati "viška" novca, kada odbijem troškove proizvodnje i radne snage - kaže Dudašev.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2999430/razlicit-prinos-paprike-u-vojvodini-zarada-ce-se-racunati-na-kraju-sezone

Zakoračili smo u septembar, u kom nestaju i letnje vrućine, a nadamo se da će prijatne temperature omogućiti brojne radove u bašti. Stoga valja zasukati rukave jer nas čeka puno posla. Došlo je vreme berbe, skladištenja i pripreme zimnice, a ovo je mesec u kom se seju i sade neke vrste povrća.Međutim, pre setve novih vrsta treba pobrati ono što je u bašti još ostalo i pripremiti zimnicu koja će nas okrepiti tokom hladnih meseci. Tako na red za vađenje dolazi krompir, šargarepa i peršun koje treba dobro očistiti, prosušiti i odvojiti one trule, oštećene pa lošijeg kvaliteta sa mogućim simptomima bolesti.

Traje intenzivna berba paradajza od kojih se priprema sos i druga zimnica, kao i paprike i patlidžani za ajvar, pa i krastavci koji se kisele. Takođe, možemo brati i blitvu, celer, cveklu, praziluk, kupus i slično. Bundeve i tikve, ostavljaju se da potpuno sazru kako bi se jednom ubrane što duže održale tokom zime. Ako želimo da produžimo vreme berbe nekih povrtnih kultura možemo da ih prekrijemo agrotekstilom ili da formiramo male plastenike.Što se tiče berbe voća sazrevaju jesenje sorte jabuke, kruške, zatim lešnici, orasi. Voće je najbolje ubrati i čuvati u drvenim gajbicama i sličnim sanducima na tamnom i hladnom mestu.Od njega možemo pripremiti i razne pekmeze, džemove, kompote, sirupe i slično.Za neke vrste povrća opet je vreme za setvu. Tako u bašte dolaze kulture koje se beru u kasnu jesen, ali i tokom zime i iduće proleće. Na gredice se u septembru seju matovilac, salata, blitva, a sade se crni i beli luk.Na jesen se ponovno mogu posejati i rotkvice, crna rotkva, rukola i spanać jer oni tokom leta ne podnose vrućine i brzo 'odu' u seme.Septembar je mesec šarenila jer mnogo cveće nakon letnih žega i vrućina raskošno cveta. Ali, nažalost ne zadugo jer će ih niske temperature i mraz pokolebati.

Što se tiče ukrasnog dela bašte ima dosta posla. Sakupite semenke cveća koje želite da sačuvate, osim toga, možete prikupiti i seme povrća, lekovitog i začinskog bilja. Vodite računa o tome da je seme prenosilac bolesti pa ga uzmite samo sa zdravih biljaka.Cvetove i dalje treba održavati, uklanjati precvetale pogotovo višegodišnjih biljaka, naročito ruža jer stvaranje plodova i semenki nepotrebno iscrpljuje biljku.Letno cveće će cvetati i biti lepo sve do pojave prvih mrazeva, zato ga prihranjujte, jer što je ono duže posađeno, to će više hraniva potrošiti. Ipak, to nemojte da činite sa ukrasnim drvećem, živicom, ružama jer bi mogli da puste mlade izbojke koje bi mraz mogao da uništi.

Do sredine oktobra letno cveće treba počupati i prekopati vrt pa ga pripremiti za sadnju novog cveća u jesen ili na proleće. Ako vam mraz uništi letnje cveće, na njegovo mesto možete da posadite, na primer, ljubičice ili spomenak.Krajem septembra možete da posadite i vazdazeleno drveće i grmlje, a vreme je i za sadnju lukovičastog i krtolastog cveća koje je otporno na hladnoću poput visibaka, zumbula i narcisa. Takođe, mogu se razmnožavati i presađivati mnoge trajnice i jagode, ali i ruže i grmovi poput kupina i malina.Posude u kojima je bilo cveće treba isprazniti, očistiti i sterilizovati kako bi bile spremne za jesenju ili prolećnu sadnju. Možete ih odmah i iskoristiti tako da u njih posejete začinske biljke koje ćete imati u kući i koristiti preko zime za pripremu jela i čajeva.

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/radovi-u-septembru-berba-skladistenje-priprema-zimnice-a-ceka-nas-i-setva/62699/

Lešnici, odnosno, orašasti plodovi leske, koriste se u gastronomiji i narodnoj medicini. Berba ovog voća treba da bude pravovremena kako bi dobili jezgra najboljeg kvaliteta i maksimalni prinos. Suviše rano ili kasno branje nose sa sobom gubitke.

Leska (Corylus avellana) pripada porodici breza, a na istoj biljci razvijaju se i mali, crveni ženski i duge rese, muški cvetovi. Cveta već tokom zime i ranog proleća, u februaru i martu. Dobro oprašivanje zavisi od usklađenosti vremenskih prilika i razvoja cvetova sorti oprašivača. Cvetanje različitih sorti treba da je istovremeno. Postoje i samooplodne sorte leske, ali su prinosi veći kada se one međusobno oprašuju. Ono se obavlja pomoću vetra koji raznosi polen iz dugih resa.

Za uzgoj leske potrebno je obezbediti dobro drenirano zemljište. Biljakama neće odgovarati ni suviše plodno tlo bogato organskim materijama jer će formirati više vegetativne mase. Obično se uzgaja u formi grma, a sadnice se sade na rastojanje od četiti metra kako bi obezbedili dovoljno prostora za neometan razvoj. Grm leske se redovno orezuje, a prilikom rezidbe obratiti pažnju da postignemo prozračnost i dobru osvetljenost kroz celu površinu, posebno u unutrašnjosti grma. Puna produktivnost dostiže se u sedmoj godini.Vreme berbe lešnika zavisi od sorte, a plodovi su spremni za branje kada omotač ploda požuti i sasuši se. Kod većine sorti oni tada počinju da ispadaju iz sasušenog omotača. Berbu treba obaviti pre kišnog perioda. Kada se obavi suviše rano jezgro ploda će biti manje i imaće lošiji ukus. Ukoliko zakasnimo, plodovi će biti duže izloženi napadu raznih štetočina. Ptice i glodari će deo roda da iskoriste za svoju ishranu. Sazrevanje leske nije ujednačeno i berba se često obavlja iz dva puta - krajem avgusta i tokom septembra.Obavlja se ručno, trešenjem pojedinačnih grana ili celog stabla. Pre toga potrebno je pokositi travu oko grmova. Kod branja možemo ispod stabla položiti ceradu, foliju ili neko platno na koje će padati plodovi prilikom trešenja. Ručno branje je zamorno i skupo. Ovako lešnike možemo brati kada imamo na okućnici manji broj grmova ili imamo one koji tek počinju da plodonose.

Najveću štetu ćemo napraviti ako za ovo koristimo štap kojim udaramo po grani. Tako ih samo lomimo i oštećujemo formirane pupoljke što će rezultirati slabijim rodom sledeće godine. Zbog toga ovaj način berbe treba izbegavati.

U modernim zasadima branje se obavlja specijalizovanim tresačima i sakupljačima. Na takav način dobijamo jeftiniju i bržu berbu ovog voća.Posle berbe plodovi se čiste od grančica i lišća i suše u tankom sloju. Sušenje je najbolje obaviti u zatvorenom prostoru sa dobrom ventilacijom tokom dve do tri sedmice. Plodovi se očiste i stavljaju na sušenje što pre, najbolje u prvih 24 sata posle berbe. Tokom ovog procesa, ne bi trebalo da budu izloženi suncu. Debljina sloja trebalo bi da bude oko deset centimetara. Potrebno je povremeno promešati lešnike kako bi se ravnomerno prosušili. Takvi plodovi treba da imaju sadržaj vode u jezgru oko osam procenata.Ukoliko imamo veću količinu plodova, proces se obavlja u sušarama, a temperatura ne treba da bude veća od 38°C jer se jezgra veoma lako užegnu. Osušeni plodovi se mogu čuvati nekoliko meseci u prostoriji na sobnoj temperaturi. Očišćene lešnike treba upotrebiti veoma brzo ili ih možemo čuvati na niskoj temperaturi do jedne godine.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/za-bolje-i-vece-prinose-obavite-berbu-lesnika-na-pravi-nacin/62599/

Šljiva je jedna od najzastupljenijih voćaka u Srbiji i u većini zasada najviše se gaji sorta stenli, koja prema rečima voćara ima najveću upotrebnu vrednost. Ovogodišnji visok prinos ponovo prati niska otkupna cena, koja je oko 35 dinara za kilogram.

„Ja imam 70 ari pod šljivom, i ove godine je rodila solidno, tako da ću imati oko 15 tona. Zadovoljan sam dobrim prinosom, kvalitet je odličan, ali cena od 35 dinara za obranu šljivu je nikakva. Dok platimo radnike i drvene gajbice nama ne ostane ni 20 dinara za kilogram“, kaže Slađan Đorđević iz Trnave.

Prema rečima ovog voćara plod šljive mora biti zdrav bez oštećenja, kalibraže 32 mm, da bi se mogao plasirati na evropsko tržište. Berba za industrijsku preradu plaća se 20 dinara po kilogramu ali u plastične gajbe.„Radnike plaćamo 2.500 dinara i 100 dinara za prevoz po radniku. Nije teško brati, ali ako bi nam cena šljive bila bar malo veća pa da imamo i neku zaradu od ovog posla“, kaže Đorđević.

Voćari koji su u svojim zasadima gajili čačanske sorte šljive, završili su sa berbom.

„Čačanska lepotica je koštala oko 40 dinara, za neke sorte išla je i do 45 dinara, branica i za izvoz. Dosta zasada je oštetio grad pa su takvi plodovi mogli samo za preradu, uglavnom za rakiju, 20 dinara po kilogramu. Gde nije bilo grada dobar je kvalitet, ali dok se plate radnici nama jedva ostane neki dinar“, priča voćar iz Mitrovčića koji šljivu gaji na površini od skoro dva hektara.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/268098/dobar-rod-sljive-vocari-zadovoljni-prinosom-i-kvalitetom-ali-ne-i-cenom/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30