Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

Berba čuvene oblačinske višnje iz Merošine počela je u petak u ataru ove opštine, ali su proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom, dok hladnjačari kažu da cenu višnje određuje isključivo kvalitet.

Proizvođači višanja iz sela Donja Rasovača Milan Đorđević i Dejan Živković kažu za Tanjug da hladnjačari neće da otkupe višnju prve klase, jer tvrde da je zapravo reč o drugoj klasi, niže cene, pa traže od nadležnih da "presude".

Zato je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo svoje stručne službe, pre svih inspekciju, koja će na terenu zajedno sa prerađivačima i otkupljivačima kontrolisati kvalitet predate višnje.

"Višnja je izuzetnog kvaliteta i nije fer da proizvođači opet budu oštećeni", kaže Đorđević tražeći od države da stane uz proizvođače i da im omogući, kako navodi, fer plasman robe na tržište.
Trenutno se, dodaje, otkupljuje druga klasa višanja koju hladnjačari plaćaju 25 dinara, što je za ovog proizvođača, neprihvatljivo.

Živković kaže da se, s obzirom na uloženi trud, njihov rad svodi "na nulu" i zato traži da se obavlja klasifikacija kvaliteta višanja prilikom otkupa.

"To je ono što je za nas proizvođače najbitnije".

Dušan Ilić, komercijalista u preduzeću "Frigonais " iz Kuršumlije, kaže da to preduzeće ima ugovorenu proizvodnju sa kooperantima koji imaju potpisane ugovore, kupuju preparate i rade po programu zaštite višnje te firme.

Na taj način žele, kaže, da stimulišu njihove kooperante da proizvode visok kvalitet, a za uzvrat im obezbeđuju savremena sredstva zaštite.

"Trenutno vršimo otkup samo te ugovorene višnje. Cena prve klase je 50 dinara dovezene višnje u hladnjaču, a cena druge klase je 30 dinara", objašnjava računicu Ilić.

Dodaje i da je ta firma ograničenih kapaciteta i da na žalost ne mogu da prime svu količinu višanja koju bi hteli.

Stručne službe resornog ministarstva izaći će na teren kako bi sa prerađivačima i otkupljivačima, kontrolisali kvalitet predate višnje, kaže za Tanjug savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lucić.

"Cilj Ministarstva poljoprivrede je, koliko god je to moguće, da približi stavove kad je utvrđivanje kvaliteta u pitanju, da zaštiti interes svih u lancu od proizvodnje do prodaje, i da posebnu pažnju obrati na male proizvođače koji su na neki način i stvorili ovaj brend (višnje)", rekao je Lucić.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202006271122883743-proizvodjaci-visnja-rod-rodila-nema-ko-fer-da-je-plati/

Berba malina uskoro kreće, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za Betu, a prenosi Ekapija.

Mestimična berba tog voća počela pre desetak dana, ali da se beru samo pre vremena sazreli plodovi zbog sušenja i šoka biljaka, izazvanog naizmeničnom smenom obilnih padavina i visokih temperatura. Kako je rekao Radović, proizvođači tog voća teško se bore da u malinjacima unište travu i korovske biljke koje bujaju zbog velike vlage, 'pa ako se sedam dana ne uđe u voćnjak - ne mora uopšte da se ulazi'."Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od 220 dinara po kilogramu", kazao je Radović za ovu agenciju.Berba ovog voća krenula je u kraljevačkim selima. Malinari očekuju i solidnu zaradu, iako su posedi pored Ibra uglavnom manji od deset ari. Zadovoljni su i akontnom cenom od 185 do 200 dinara za kilogram prve klase sorte vilamet, koju su hladnjačari ponudili, prenosi RTS.

Iako su kiše svakodnevne, zbog zemlje pored Ibra koja pogoduje malinama nema truleži u zasadima.Kako smo ranije pisali, po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3000 dinara uz obezbeđen prevoz. Međutim, odziv je slab.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/malina-cena-200-dinara-kisa-odlaze-berbu-ali-i-nedostatak-beraca/60875/

Ni trešnje nisu kao što su nekad bile. Pre dve decenije stabla su bila visoka pet, šest metara, a da ih oberu uspevali su samo najsposobniji.Međutim, danas u trešnjarima širom Srbije dominiraju stabla visine do dva metra, koja se mogu obrati sa zemlje.

Voćar i dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, Tomo Milošević, kaže da je upravo to ključ uspeha za svakog ko želi da se bavi proizvodnjom ovog voća."Nekad ste imali rogobatna, mnogo visoka stabla, sa kojih se brala samo jedna petina roda, a sve ostalo propadalo je na drveću, jer nije moglo da se priđe. Sada je to mnogo lakše i efikasnije, cilj je da stabla budu manja i da brzo stupaju u period rodnosti", kaže Tomo za RINU.

Već danima unazad, berači sa gajbicom u rukama prionuli su na posao u trešnjarima širom Srbije. Oko 80 procenata ovogodišnjeg roda završiće na domaćem tržištu, a voćari se najviše plaše kiše koja ne samo što usporava berbu već i oštećuje plodove.Trešnja je definitivno zvezda u usponu i voćka koja obećava. Cena od 180 dinara po kilogramu je zadovoljavajuća, ali plodovi moraju imati prečnik najmanje od 24 milimetra. Berba trešanja je spor proces, a berači koji beru do osam do deset kilograma na sat su odlični, ali ih je teško pronaći. Mi smo se ove godine oslonili na naše sopstvene porodične snage", izjavio je Tomo koji znanje koje podeli sa svojim studentima, primeni i u svom voćnjaku.

Prvi zasad Miloševići su posadili pre dvanaest godina, sada imaju posađeno 459 stabala. Njihov trešnjar jedan je od retkih u kom se nalazi petnaest sorti i trinaest različitih podloga za kalemljenje koje su stigle iz različitih delova Evrope.

"Podizanje zasada trešnje po hekatru košta oko 10.000 evra po hekataru , a sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnom mrežom, cena se kreće i do 15.000 evra. Trud i ulaganja se isplate", poručio je Tomo Milošević.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=16&nav_id=1696362

U voćnjaku Agrodunava u Karavukovu branje trešanja je u punom jeku. Mada ova godina nije naklonjena voćarima, zbog kasnih mrazeva i sadašnjeg kišnog perioda, u Karavukovu su zadovoljni.

Rezultat od 17 tona po hektaru postignut 2016. godine na oglednom polju trešnje teško je ponoviti, ali ovogodišnji rod takođe je dobar i u Agrodunavu koji ima 10 hektara trešnje u punom rodu i mladi zasad na još 10 hektara su prezadovoljni, jer trešnju je bilo teško sačuvati. Celokupan rod se pregleda, radi se kalibracija i samo najkvalitetnije trešnje se pakuju i prodaju supermarketima.

- Solidno izgleda, s obzirom kakva je godina. Pre ovih kiša bilo je jakih mrazeva, koji su trajali jako dugo, bila je velika borba sa mrazem, uspeli smo da sačuvamo dobar deo roda. Jedna sorta je stradala, očigledno osetljiva na mraz. Ove druge su sasvim solidno rodile. Sada nas ometaju i ove kiše svakodnevne - kaže Stevan Stanojković, direktor ZZ Agrodunav.

- Ovaj zasad kao i ogledni voćnjak PSS je specifičan po tome što je zastupljeno šest sorti, koje imaju različito vreme cvetanja, pa samim tim i različito vreme sazrevanja pa je zaštita morala da se usmeri i na to - kaže Tatjana Veselinović, koordinator prognozno izveštajne službe PSS Sombor.

Dodaje da su pored toga u zasadu imali i bumbare, pa su izbor fungicida suzili i vodili računa o fungicidima koji mogu da se koriste u zasadima gde su zastupljeni bumbari.

- S obzirom na to da smo jedan od regionalnih centara prognozno izveštajne službe, a ovaj voćnjak je jedan od punktova u kojim pratimo bolesti na zasadima trešnje, pa u njima imamo meteorološku stanicu koja služi za prikupljanje svih meteoroloških podataka i sve feromonske klopke koje nam služe za praćenje svih štetnih organizama u ovim zasadima - dodala je.

Prvi savremeni voćnjak zasadila je na jednom hektaru Poljoprivredna stručna služba Sombor 2012. godine, zahvaljujući podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Nakon tri godine zasađen je još jedan hektar i danas je trešnja najprepoznatljiviji proizvod Karavukova.

- Mi sada imamo na našem oglednom polju osam sorti i ove godine već smo dobili jedan benefit od toga, jer ne sazrevaju u isto vreme, tako da ćemo imati možda čitavih 30 dana berbu. Možemo sa manjim brojem kvalitetnih radnika to da oberemo i drugačije se odnose prema niskim temperaturama. Mi smo imali u fazi cvetanja nekoliko dana sa minus sedam i pored antifrost sistema i zadimljavanja došlo je kod određenih sorti do značajnog umanjenja. Naročito je stradala kordia, ali na primer sorta ferovia će biti za berbu za desetak dana. Ona je mnogo bolje podnela - kaže Vladimir Sabadoš.

Kvalitet, količina i kontiuitet su osnovni parametri da bi trešnja našla put do kupaca. Ovde kažu da su sve to postigli, ali i da tako moraju i da nastave, jer u voćarstvu greške se skupo plaćaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2911360/dobar-rod-tresnje-u-karavukovi-u-uzgoju-pomazu-i-bumbari

Specijalizovane sajtove za oglašavanje, društvene mreže i lokalne nedeljnike ovih dana su preplavili oglasi u kojima malinari iz zapadne Srbije traže berače.

Uz obezbeđen smeštaj i tri obroka, beračima se nudi i dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara, što bi za mesec dana rada u malinjaku donelo platu od oko 90.000 dinara. Međutim, deo malinara koji je dao oglase tvrdi da uprkos takvim uslovima teško dolaze do radnika, piše Blic.

Osim korone, koja im je pomrsila konce, vlasnici malinjaka žale se i na to da mnogi građani koriste priliku da odu iz zemlje, trbuhom za kruhom, čime se ponuda sezonske radne snage rapidno smanjuje, piše Politika.

Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog Udruženja malinara Vilamet spas, uverava da branje malina nije težak posao i da to nije glavni razlog zbog kojeg ljudi ne žele da se prihvate takve obaveze.

- Osnovni problem je što Srbija nema dovoljno radne snage. Mnogi sezonci odlaze van Srbije, ali opet zbog situacije sa koronom mnogi su se i vratili u zemlju. To treba maksimalno da iskoristimo. Računamo na povratnike da zasuču rukave, a ako ne budemo uspeli da obezbedimo radnu snagu, moraćemo sami u malinjake - govori Bogdanović za Politiku.

Sa obezbeđivanjem radne snage za svoj malinjak u kojem gaji 15.000 struka sorte vilamet, problem ima i Desimir Šarančić iz Brodareva kod Prijepolja.

- Sa područja opštine niko mi se nije javio, tako da ću morati berače da uvezem iz drugih krajeva, što podiže troškove - kaže on za Blic.

Da je deficit berača potvrđuje za Blic i Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije. Radović ističe da u smislu plaćanja sezonskih radnika uslovi nikada nisu bili bolji.

U Srbiji, inače, funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2906803/zbog-korone-i-manjka-radne-snage-maline-nema-ko-da-bere

S obzirom na to da je višnja neklimakterična voćna vrsta, koja nema mogućnost dozrevanja nakon berbe, određivanje pravog momenta za izvođenje ovog postupka je još od većeg značaja. Višnja kao i drugog voća prolazi kroz dva stepena zrelosti, fiziološka (botanička) i puna zrelost (konzumna). Vreme izvođenja berbe mnogo zavisi od namene ploda. S obzirom da su plodovi namenjeni preradi odnosno zamrzavanju onda berbu treba vršiti u periodu pune zrelosti, kada plod postigne intenzivno crvenu boju, i prepoznatljivu aromu i ukus, svojstvenu datoj sorti. Njega određuju stručnjaci na terenu u saradnji sa tehnolozima iz hladnjača. Plod ne sme da prezri i omekša kada curi i gubi na kvalitetu i opada pre same berbe, a ne sme da bude ni zelen, jer gubi na masi i u sadržaju suvih materija.

 Berba treba da se obavi u roku od sedam dana. Ukoliko se radi o većim plantažama berbu treba početi nešto ranije.

Berba se vrši po oblačnom vremenu, a ako su dani sunčani sa visokim temperaturama berbu treba prekinuti od 13-15 časova zbog omekšavanja plodova i velikog iscrpljivanja i biljke i berača. Ne sme se brati po kiši ili kada je velika rosa da plodovi ne bi bili mokri i tako brzo trulili dok stignu do hladnjača. Plodovi se pakuju u takozvane “dvanaestice”, 12/1, sa ivicama visine 12 cm. One se ne smeju prepunjavati, a njihovo odlaganje se vrši stavljanjem u red između stabala višnje pri čemu se plodovi skrivaju od Sunca I prekomernog zagrevanja. U letvaricama ne sme biti trulih i nedovoljno zrelih plodova, kao ni peteljki.

Mehanizovana berba traži manje radne snage, znatno je efikasnija, i čak do dva puta rentabilnija, što je vrlo značajno ako se uzme u obzir da troškovi ručne berbe u nekim slučajevima iznose i do 50 % ukupnih troškova proizvodnje.

Da bi se mehanizovana berba obavila uspešno, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi. Odgovarajući razmaci sadnje, 4 x 3 m, dovoljno visoka debla, barem 80 cm, kao i da su plodovi ujednačene zrelosti. Ovakva berba se vrši uz pomoć različitih tipova tresača. Učinak se kreće od 60 – 120 stabala po času, u zavisnosti od modela i veštine izvođača radova. Dnevni učinak u periodu od 10 h, iznosi 600 – 1200 stabala, odnosno 0,72 – 1,5 ha. Mašinu opslužuje 2 radnika, vozač traktora I radnik koji uklanja gajbice.

Radi efikasnije i uspešnije mehanizovane berbe potrebno je obaviti tretiranje hormonskim preparatom Etrel (Ethrel). Aktivna materija ovog preparata je ( 2 – hloretil – fosforasta kiselina) odnosno Etefon.Preparat utiče na ubrzano dozrevanje plodova i smanjenje sile odvajanja ploda od peteljke.

Koncentracija primene Etrel-a kod višnje se se kreće od 500 – 700 ppm tj. 0,05 do 0,07 %, odnosno 0,5 do 0,7 l na 1000 l vode / ha. Na većim površinama jednu polovinu zasada tretirati 14 dana pre planirane berbe, a drugu polovinu 7 dana pre planirane berbe. Karenca je 7 dana. Efekti zavise od vremena primene i temperature u vreme i tri dana nakon primene. Na previše niskim temperaturama ispod 15 °C slabije je dejstvo i treba pojačati koncentraciju, dok na temepraturama preko 30 °C efekat jači i može opasti puno plodova i pre same berbe. Prilikom mehanizovane berbe plodovi se pakuju u ambalaže u koje staje 20 kg plodova. Sloj plodova ne sme da bude viši od 30 cm da se ne bi previše gnječili i bespotrebno curio sok.

Ubrane plodove višnje treba što pre transportovati do objekta za preradu, najbolje u roku od 2 -4 h nakon berbe. Transport ubranih plodova od višnjika do sabirnog mesta treba obavljati pažljivo, bez mnogo trešenja i drmanja. Prevoz se obavlja najčešće traktorskim prikolicama ili kamionima, što je bolje. Pri pakovanju gajbica u kamion obratiti pažnju da su pravilno složene kako ne bi upadale jedna u drugu i pri tome gnječile plodove.

Pri manipulaciji (utovar, istovar) treba pažljivo raditi. Nije dozvoljivo bacanje i trešenje gajbica. Transport višnje po mogućstvu vršiti kamion – hladnjačama, ili pak noću zbog nižih temperatura. Transport do udaljenih hladnjača danju,s obzirom da je to period visokih temperatura, može biti katastrofalan po kvalitet višnje.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/04/vocarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-branje-visnje/

Kompanija Munckhof Fruit Tech Innovators ima rešenje nazvano Tree Shaker, Tresač drveta, za brzo i efikasno branje voća, orašastih plodova i maslina. Ovaj berač, iliti, tresač uz samo dva do tri radnika može u jednom satu da obere plodove sa 100 do 180 stabala. Nova verzija ove mašine biće dostupna na tržištu ovog leta.

Mašina se sastoji od dva dela i ima sistem čišćenja. Razvijena je kako bi postigla najbolje rezultate sa što manjim brojem ljudi. Dizajnirna je tako da sakupljeni plodovi ne dodiruju zemlju što garantuje visoki kvalitet berbe uz minimalne troškove čišćenja.

Tresač se sastoji od dva dela - na jednom je cirada, a na drugom i cirada i tresač s upravljačkim delom. Oba su na točkovima kako bi paralelno mogla da se kreće kroz redove, a njima upravlja radnik. Mašina pomoću džojstika pruža ciradu ispod stabla, a zahvata ga tresačem. Drugi radnik pruža ciradu s druge strane stabla, a stroj plodove pažljivo trese i na taj ih način ubira. Treći čovek u ovom poslu pomoću roll-on-roll-of sistema s rotirajućom trakom organizuje pražnjenje mašine i punjenje u odgovarajuću ambalažu.

Berač je opremljen i sistemom za čišćenje lišća, grančica i drugih nečistoća. Kreće se brzinom od 25 km na sat. Takođe ima akumulator koji automatski određuje ispravno vreme trešenja. Osim toga, kompanija je razvila i nov podesiv sistem čišćenja koji je u stanju da ukloni neželjene ostatke na plodovima.

Brzina vožnje je 25km/h što olakšava prevoz ulicom, ali se mašina može bolje nositi i s uzbrdicama i nizbrdicama. Najnoviji Kubota dizelski motor snage 50 KS snažniji je i ekonomičniji nego pre, a ujedno je u skladu s novim direktivama Evropske Unije o emisijama izduvnih gasova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2903369/tresac-stabala-za-brzo-i-efikasno-branje-voca-tri-radnika-za-sat

Berbu jagoda Kristijan Detari iz Kikinde pre nedelju dana je započeo skromnijim učinkom, ali se sada već zahuktava, jer su vremenske prilike pogodne.Nedostatak padavina i sušni period koji pogađa useve ratara na severu Banata, ne utiče na prinos crvenih plodova, jer je zasad pod zalivnim sistemom i folijama, pa Detari ukazuje da jagodama nekada kiša i ne odgovara, da ne kvari slast i ukupni učinak.

- Kada bude uzastopno više kišnih dana onda dolazi do pojave truleži plodova, a izraženije je i bujanje korova. Padavine mogu da otežavaju berbu, jer veće ko­ličine se ne mogu brati kada su plodovi mokri, pa dolazi do kvarenja u gajbicama – objašnjava Detari.

Kristijan Detari i njegova porodica se proizvodnjom jagoda bave već dve decenije. Gazdinstvo je skromno jer raspolaže sa svega tri i po katastarska jutra zemlje u potesu Vodice, od čega je sada pod jagodama tri četvrtine jutra, dok je ostalo uglavnom pod voćem. Površina pod jagodama varira od pola do tri četvrtine jutra, u zavisnosti od parcele na kojoj se uzgajaju, pošto svake tri godine treba promeniti parcelu i prebaciti proizvodnju. Detari napominje da parcelu koja je bila pod jagodana treba odmoriti i to čini setvom pšenice, ječma i drugih ratarskih useva.

- Pre četiri-pet godina bilo je problema, jer nisam imao toliko zemlje pa sam uzimao u arendu, ali to su uglavnom zapuštene parcele i njihovo dovođenje u red iziskuje dodatno ulaganje, pa ta­man kada očistiš zem­ljište, uneseš potrebnu ko­ličinu stajnjaka, vlasnik više ne želi da izdaje i traži da mu se zemlja vrati - priča Detari. - Kod jagoda je inače prilično veliko ulaganje, potrebno je ulagati dosta u negu, ali se isplati. Zaradi se, međutim, sve zavisi od sezone do sezone. Ova sezona je počela sa fenomenalnom cenom naše domaće jagode od 400 dinara kilogram, što je za rod sa otvorenog polja izuzetno, ne pamtim kada je tako bilo. Na to utiče i što veći proizvođači postižu cenu od 300 dinara za izvoz za Rusiju.

Pored potražnje za izvoz, na povoljnu cenu jagoda na početku berbe, uticalo je i umanjenje roda za oko petinu, tamo gde su zasade ranih sorti pogodili kasni prolećni mrazevi.

- Povoljna cena sa početka berbe ipak će brzo padati, čim ponuda bude veća, ali na početak se ne možemo žaliti. Tržište mi je kikindska pijaca, mada pre smo za dalju prodaju jagode isporučivali i marketima, me­đutim, od toga smo odustali kada se ispostavilo da trgovci zarađuju više nego mi koji proizvodimo. Jagoda je dosta kvarljiva roba i pošto se potrudimo da kvalitet bude dobar, praktično nema konkurencije, jer dva-tri veća proizvođača koliko nas se ovim bavi u Kikindi, kao i oni sa manjom proizvodnjom, najvećim delom podmirujemo potrebe u ovom kraju - uverava Detari.Gazdinstvo Detari trenutno neguje 26.000 živića, odnosno strukova jagoda. Kristijan veli da se najviše pažnje mora obratiti na zdravstveno stanje jagodnjaka, da se primene sve potrebne agrotehničke mere, parcela mora biti dobro pripremljena, nađubrena stajnjakom, zemlja ne sme biti zakorovljena, a jagodama nesme da fali vlage.

- Jako je bitna i zaštita jer je jagoda biljka koja ima jako krtaku vegetaciju, treba primenjivati samo dozvoljene preparate. Ako se biljkama pruži sve što je neophodno jako brzo napreduju. Kada se zasniva novi zasad najidealnije je rasađivanje živića u julu i početkom avgusta, ali problem je što se živići ne mogu formirati tako brzo posle berbe, pa se koriste i oni koji su ranije spremljeni, pa ako se kupuju na tržištu se plaća 35 do 40 dinara za jedan živić, što znanto povećava ulaganje i poskupljuje proizvodnju. Imam sve italijanske sorte, ali uglavnom se trudimo da odnegujemo sopstveni rasad, jer ako se nabavljaju iz uvoza prolaze kroz mnogo ruku i na njima svi zarađuju. Mada se forsira uvoz, svi veći proizvođači jagoda kod nas se oslanjaju na sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, koji redovno održavamo da bude zdrav, ali nema baš garancija da se i iz uvoza ne potkradu zaražene sadnice - saznajemo od Detarija.

Iako je završio auto­meha­ničarski zanat Kristijan Detari nije se posvetio toj struci, nego se odmah posvetio jagodama i voćarstvu, koje je dobro savladao, a pomažu članovi porodice, čije je profesionalno opredeljenje muzika. Supruga Margita je profesorka klavira i solfeđa u Muzičkoj školi u Kikindi, starija ćerka Apolonija je na studijama muzike u Novom Sadu, mlađa Donata pohađa Srednju muzičku školu u Zrenjaninu ali kada nastupi sezona poslova i berba svi se porodično angažuju, eventualno se za ispomoć uposle još dva-tri sezonska radnika. Kristijan se takođe bavio muzikom, svirajući gitaru u istom orkestru gde je upoznao suprugu Margitu.

- Uzgoj jagoda je odlično opredeljenje, kada se potrefi godina zarada je dobra, a najveći problem je radna snaga i za negu biljaka i za berbu. Trudim se da sve maksimalno odradim i ništa ne prepuštam slučaju, da roba bude kvalitetna, da se ne izneveri stečeno poverenje mušterija - kaže naše sagovornik, koji pored jagoda na preostalim površinama neguje i 1.200 stabala voća, najviše kajsija, višanja i drugih voćki.

Detari kaže da je vezan za Kikindu i Srbiju, uveren da svaki čovek treba da ostane tamo gde je rođen, radi i bude svoj na svome, a ukoliko je vredan može ovde nešto steći i ne treba ići u inostranstvo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-sezona-jagoda-pocela-fenomenalnom-cenom-17-05-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31