Srbija ima najviše geotermalnih izvora i bunara u Evropi u odnosu na broj stanovnika, a snaga podzemnih voda Beograda je dovoljna da greje najmanje 50 hiljada stanova u glavnom gradu kao i desetine državnih institucija.

Međutim, ovako značajan potencijal za zagrevanje objekata i banjski turizam u Srbiji se malo koristi. Iako postoje zakonske regulative, otkrivena ali i potencijalna nalazišta, te činjenica da se takva investicija vraća za tri do pet godina, što je znatno brže nego u poljoprivredi, kompanije se ipak sporo odlučuju da pređu na taj tip energije, a koju zemlja, inače, nudi besplatno.

Vojvodina je, po rečima Ane Vranješ s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, “zlatna koka” ovog dela Evrope u smislu potencijala za korišćenje geotermalnih resursa, kako za dobijanje toplotne energije tako i za dobijanje električne energije.

- Srbija zna sa čime raspolaže jer su u proteklih pet godina izrađene strateški važne studije - rekla je Ana Vranješ. - Otkriven je potencijal energije u visini od 250 miliona tona ekvivalenata nafte, a treba znati da na nivou cele Srbije trošimo energiju u visini od 15 miliona tona ekvivalenata nafte.

Da Vojvodina može da bude Island, nauka nema dilemu, godišnje se u Srbiji ugradi oko hiljadu toplotnih pumpi, najviše u domaćinstva, te smo u tom pogledu, kaže Ana Vranješ, vodeća zemlja u regionu, ali još daleko od Nemačke, SAD, Islanda, Norveške...

 

Mnogo objekata zatvoreno


Budžeti za istraživanje i realizaciju geotermalnih projekata u Srbiji proteklih decenija su skoro prepolovljeni, veliki broj postojećih geotermalnih objekata je trenutno zatvoren, dok kod određenog broja objekata termalna voda slobodno otiče na površinu terena.

- Najveći broj bušotina ima temperaturu do 100 stepeni, a Rudarski fakultet trenutno radi na ispitivanju koje su to lokacije na kojima je moguće da postoje temperature veće od 100 stepeni za dobijanje električne energije - istakla je Ana Vranješ.

Brojke kažu da Srbija ima čak 238 otkrivenih izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a u zemlji bi moglo da postoji čak 300 banja. Međutim, svega deset odsto termomineralnih izvora je iskorišćeno.

- Geotermalni izvori temperature 30 do 70 stepeni najviše se koriste u banjama. Skoro polovina tih resursa je u baneologiji, a ostali deo za agrukulturu, grejanje staklenika, uzgoj riba dok se manji deo koristi za zagrevanje objekata javne namene - objašnjava Vranješ.

Ona je napomenula da je uloga države ključna u planiranju eksploatacije kao i u obezbeđivanju subvencija za one koji žele da ovaj potencijal koriste.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs/

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30