Republički ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović posetio je poljoprivredna gazdinstva u Glogonju, Jabuci i pančevačkom naselju Gornji grad i razgovarao sa domaćinima o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi.
O Subvencijama, davanju državnog zemljišta u zakup, komasaciji, paljenju i krađama na njivama razgovarali su poljoprivrednici iz Glogonja, Jabuke i pančevačkog naselja Gornji grad sa ministrom Branislavom Nedimovićem."Razvili smo aplikaciju pomoću koje će se putem satelita otkrivati šta se dešava na njivama i u saradnji sa MUP-om uvešćemo posebne propise kako bi zaštitili proizvođače", rekao je ministar Nedimović. On je najavio i da će za komasaciju biti izdvojena značajna sredstva.

Poljoprivrednici su tražili od lokalne samouprave da se urede atarski putevi.

Poljoprivrednici su tražili i da se uredi vetrozaštitni pojas u Glogonju kako bi izlazak na put sa njiva bio pregledniji i obećano im je da će ovaj posao biti završen na proleće.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/nedimovic-u-banatu-razgovarao-sa-paorima-o-stanju-u-poljoprivredi_1079875.html

Zahvaljujući podsticajima države, retka autohtona sorta ovaca Čokanska cigaja još uvek je prisutna na severu Banata, mada u znatno manjem broju. Na području Vojvodine danas postoji oko 500 umatičenih jedinki ove raseAutohtona sorta ovaca Čokanska cigaja, koja je danas rasprostranjena isključivo na severu Banata, vrlo je otporna na sve vremenske uslove, a zahvalna je i za tov. U proseku ojagnje jedno, retko dva, a meso i mleko su vrlo dobrog kvaliteta. Stočara koji gaje Čokansku cigaju ima vrlo malo, svega nekoliko i uprkos problemima, zahvaljujući premijama države, proizvodnja je održiva.

"Ona je tu opstala vekovima i vrlo dobro se prilagodila na klimu jer joj odgovara, ali sa odnosima proizvodnje, cene jer samo jagnjad prodajemo, teško da bi opstali da nije bilo državnih subvencija. Zaista ne bi mogli da opstanemo", rekao je Miloš Milanov, predsednik Udruženja ''Čokanska cigaja'', Sanad.

Čokanska cigaja isključivo se gaji radi prodaje jagnjadi, po ceni od dva evra po kilogramu žive vage za jagnje i sto dinara za kilogram po ovci. Zato stočari na severu Banata u tov gaje žensku jagnjag, a mušku prodaju vrlo brzo."Ranije smo držali mešanu rasu ovaca. Čokanska cigaja je mnogo otpornija i nije ona bez razloga opstala na ovim prostorima toliko dugo. Čvršća je ovca, ima dobru proizvodnju vune, mesa i mleka i ne zaostaje ništa za drugim rasama, u zavisnosti od toga kako se hrani je je ishrana najbitnija'', kazao je Milovanov.

Zahvaljujući pre svega ljudima koji još uvek drže do tradicije, čokanska cigaja i danas može da se nađe na banatskim pašnjacima, ali u znatno manjem broju. Na području Vojvodine postoji oko 500 umatičenih jedinki ove rase, podeljenih u četiri registrovana stada.

IZVOR:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ovcarstvo-na-severu-banata-opstaje-zahvaljujuci-podsticajima-drzave_948515.html

Huligani koji su pre dva dana uništili pčelinjak porodici Radivojša iz Kikinde, uhvaćeni su ubrzo posle nemilog čina koji je zaprepastio meštane na severu Banata. Kako je saopšteno Telegrafu od strane izvora bliskog istrazi, reč je o dvojici maloletnika, dečacima od petnaest godina koji su se na huliganstvo odlučili iz čistog besa.

Oni su pre dva dana u noćnim satima upali na pčelinji posed, a potom su iz samo njima znanih razloga potpuno uništili 70 košnica, polomili i isprevrtali pčelinje kutije.

Željko Radivojša, pčelar iz Kikinde zaprepašćen je bio slikom kada je ugledao svoj pčelinjak.

– Ne žalim da iko sazna kako se osećam. Mnogo bi mi bilo lakše da su ukrali pčelinje zajednice, hajde imaće neke koristi, ali ovo ne razumem?! U pitanju su maloletna lica, a ti isti maloletnici komšiji pored mene su provalili u vikendicu i ukrali alatke – očajan je profesor fizike Željko Radivojša.

Saša Čolak, predsednik kikindskih pčelara, kaže da se ovako nešto nikada nije dogodilo.


Uništeno 70 košnica u Kikindi. Načinjena šteta u vrednosti od 500.000 dinara.


– Šta je ovo u Kikindi, ljudi moji? Moram da kažem! Nema većih životinja od ljudi, preciznije neljudi. Danas sam imao priliku da vidim nešto što u svom veku video nisam. Kolegi Željku Radivojši iz Kikinde su neke životinje u ljudskom obliku kompletan pčelinjak od preko 70 košnica poizvrtali. Ono je bilo katastrofa i pogledati. Trebalo nam je sigurno sat, sat i po nama trojici da prikupimo nastavke, saće, ramove, pčele…. Jedva smo ih sakupili -rekao je Čolak.

Kako smo uspeli da saznamo, maloletnici su na posed ušli kako bi ukrali med, ali kako nisu mogli uspešno da sprovedu akciju i kada su pčele počele da ih napaduju, oni su iz besa krenuli da ruše košnice.

Prema zapisniku PU u Kikindi, šteta na pčelinjaku procenjena je na oko 500.000 dinara. Kako nam kaže vlasnik pčelinjaka, pitanje je da li se šteta uopšte može nadoknaditi, ovo je dugogodišnji porodični rad, pčelinjak je uništen, pčele su uginule, kao i sav naš višegodišnji trud i rad.

 

izvor : http://hronograf.net 

Redovnom kontrolom u magacinu proizvođača, koji posluje u okviru grupacije Swisslion-Takovo, inspektori su ustanovili ovu nepravilnost i naložili toj kompaniji povlačenje kompletne serije mlečne čokolade sa visokim sadržajem mleka (u pakovanju od 90 grama).
 
Poljoprivredna inspekcija povukla je sa tržišta 4,3 tone mlečne čokolade Banat zbog plesni. 
 
Kompanija je ovu informaciju već objavio na svom sajtu i pozvala potrošače koji su kupili proizvod iz serije (L 21. 10. 2018) da ga zamene u njihovim radnjama.
 
Nenad Vujović, načelnik poljoprivredne inspekcije, potvrdio je za Politiku da je ova nepravilnost uočena tokom redovne kontrole pogona konditorske industrije, koja i dalje traje.
 
- Uzorkovanje je rađeno u magacinu fabrike Banat. Kako smo obavešteni, povučena je sva čokolada, a deo ove serije, po našim saznanjima, izvezen je i u Makedoniju. Pojava plesni verovatno je posledica dužeg stajanja u magacinu - rekao je Vujović.
 
On ističe da je proizvođač postupio po zakonu, objavivši ovu informaciju na svom sajtu. Opoziv proizvoda uobičajena je praksa svuda u svetu, ali i obaveza po domaćim propisima, mada proizvođači to često izbegavaju.
 
Swisslion-Takovo, u vlasništvu Rodoljuba Draškovića, fabriku čokolada Banatu iz Vršca kupio jesredinom prošle godine od požarevačkog Bambija. Time je Drašković prošiorio asortiman u svom lancu prodavnica Slatka kuća. Ova fabrika mesečno proizvodi oko 2.000 tona čokolade, a toliko i proda, i to oko 40% na domaćem, a ostalo na izvoznim tržištima, piše Politika.
 
 

Ovo će šokirati ljubitelje kroasana!

 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30