Nekada je bilo nezamislivo da se na vojvođanskim poljima, osim pšenice, kukuruza, šećerne repe i suncokreta, seje nešto drugo. Ali novo doba donelo je i novine u poljoprivrednoj proizvodnji pa ratari sve češće na vojvođanskim njivama seju druge kulutre, biljne i voćne, o kojima ranijih decenija nije bilo ni pomena da mogu uspevati u ravnici, poput lešnika, kupina, aronije…

Na to ih podstiču i agroekonomisti, koji sve češće savetuju ratare da krenu s nečim novim pa su tako, sledeći savete stručnjaka, zemljoradnici u opštini Bač podigli zasade lešnika na čak 50 hektara.

Sadnice te voćke pre 13 godina prvi je posadio na malo više od hektara u ataru Bođana Pavle Kovačev, i u tome, uz još jednog poljoprivrednika u susednoj Vajskoj, bio začetnik te voćarske proizvodnje.

Sada su stabla lešnika Pavla Kovačeva u punom rodu.

Voćnjak je u međuvremenu Kovačev proširio na još hektar i smatra, bar za sada, da nije pogrešio.

– Ostao sam bez posle kao poljomehaničar posle 21 godine radnog staža, ali sam se tokom radnog veka bavio i poljoprivredom – priča Kovačev, koji je, razmišnjajući o tome kojim poslom da se bavi u poljoprivredi, poslušao savet supruge Štefanije, učiteljice po profesiji. – Ona je na ideju došla spremajući kolače u kojima lešnici doprinose lepšem ukusu i uvek su bili skuplji od oraha. I sada, recimo, za lešnike treba dati više para nego za orahe. Na novosadskoj najprometnijoj pijaci – Futoškoj, kilogram lešnika na pijačnim tezgama je 900 dinara, a oraha 700.Pre nego što je posadio lešnike, Kovčev kaže da je odneo zemlju na analizu. To čini i sada, svake tri godine, i u tretiranju tla sluša savete struke.

Dosta je, veli, i čitao na internetu o lešnicima pre nego što se odlučio da se njima bavi, a otkada ih je posadio, redovno odlazi na Departman za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakutetu u Novom Sadu i sluša uputstva profesora.

– Lešnik voli, sunce, vodu i prostor i ne zahveta mnogo nege ni ulaganja – kaže Pavle Kovačev. – Pre nego što su se stabla razvila, tri godine sam sejao pasulj, da bi prostor bio maksimalno iskorišćen. Imao sam i do 900 kilograma pasulja, koji sam deo prodao na malo od kuće, a deo na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu. Sada su stabla široka i visoka ima mnogo hladovine i ne može se ništa sejati.

Posle pet godina, priča Kovačev, počeo je da pristiže rod, a posle šeste i sedme „baš ih je bilo”.– Odmah sam imao zalivni sistem, za pumpe i creva s obe strane zasada dobio sam podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Sada, kada rodi tri pa i tri i po tone lešnika, treba mi skupljačica. Mašina je skupa i zato ću opet pokušati da konkurišem za subvencije kod Pokrajine – ističe Pavle Kovačev.

Kilogram lešnik na veliko staje 550 dinara, a kada bi veletrgovci plaćali šest evra, voćari bi, navodi, bili prezadovoljni

– Samo jedne godine je kilogram lešnika na veliko koštao 1.500 dinara i više ne. Oni koji pričaju da veletrgovci za kilogram lešnika plaćaju deset evra ne govore istinu – naglašava Kovačev.

On svoj rod proda iz druge ruke u veletrgovinu. Gde posle lešnik ide ne zna pouzdano, ali dodaje da se u konditorskoj industriji koristi sitniji. NJegov rod je krupniji, u voćnjaku su sorte istarski dugi, kala feraro, halski yin, rimski.Kovačev savetuje da, pre nego što se otpočne biznis, proizvođači obavezno provere tržište, kakva je ponuda i potražnja.

– Kada sam zasadio lešnike, na njivama ih nije ni bilo. Sada ima dosta voćnjaka lešnika, ne samo u okolini Bača već širom pokrajine i š Srbije. I veletrgovci kažu da lešnika ima dosta u ponudi pa treba biti oprezan. Dug je period dok ne krene pun rod i nije jednostavno okrenuti se drugoj proizvodnji ako se pokaže da lešnici nemaju cenu ni kupaca – ističe Pavle Kovačev.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/lesnici-zamenili-psenicu-i-kukuruz-u-bacu-04-05-2019

Ugovori o subvenisanju investicija u fizička sredstva 63 poljoprivredna gazdinstva, uručeni su juče u Domu kulture u Baču.

Ugovore je nosiocima poljoprivrednih gazdinstava uručio predsednik opštine Dragan Stašević i istakao da je veoma zadovoljan što poljoprivrednici prate konkurse lokalne samouprave i što je zahvaljujući dobroj međusobnoj komunikaciji stvorena mogućnost da se i na ovaj način unapređuje poljoprivreda.

"Potrudili smo se da ne dupliramo konkurse koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, već da kroz subvencije za neke druge namene pomognemo i malim i velikim poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Stašević.

Ovo je druga godina kako Opština Bač na ovaj način pruža podršku poljoprivrednicima i to tako što se subvencioniše 80 odsto ukupne investicije a maksimalno 160.000 dinara za ulaganja koja su realizovana na imanjima. Uglavnom se radilo o opremi za navodnjavanje (tifoni, atomizeri, cevi), priključnim mašinama za obradu zemlje, novoizbušenim bunarima, opremi i inventaru postavljenim u zasadima jagoda i malina i sl.

Ukupna vrednost juče potpisanih ugovora je 6.553,846,66 dinara. Pored ovog konkursa, planirano je da se u narednom periodu sprovede i postupak subvencionisanja kamatnih stopa – program za koji su takođe poljoprivrednici i prošle godine iskazali interesovanje i potvrdu da je pogram dobar te da im odgovara prema ciklusu ulaganja i prihodovanja u poljoprivrednoj proizvodnji.

"Regesiranje premije osiguranja je takođe program koji ćemo ponoviti, obzirom da je osiguranje postalo neizbežno ulaganje i jedan od stalnih činilaca u kalkulaciji cene u agrarnoj proizvodnji danas. Neke novine su unete u program za subvencionisanje pčelarstva", rekao je predsednik opštine Dragan Stašević, te najavio mogućnost da se podstakne proizvodnja energije putem solarnih panela.

Izvor: www.dnevnik.rs

Čelnici Opštine Bač potpisali su ugovore sa predstavnicima četiri poslovne banke, kojima će se iz lokalnog Fonda za razvoj poljoprivrede značajno subvencionisati kamate na kratkoročne kredite namenjene poljoprivrednim proizvođačima. Na teritoriji te nerazvijene opštine ima oko dve hiljade poljoprivrednih gazdinstava. ... Ovo je po rečima predsednika opštine Bač Dragana Staševića tek jedna od mera u širokoj lepezi aktivnosti lokalne samouprave kako bi sa pomoglo malim i srednjim paorima, kako bi modernizovali i intenzivirali svoju proizvodnju, došli većeg profita i tako mlade ljude zadržali u seoskim sredinama. Značajno je da će se dobrim delom aktivnosti vezane za pomoć poljoprivredi finansirati iz zakupa državne zemlje. U Baču smo prisustvovali i potpisivanju ugovora, po osnovu kojih opštinska uprava daje povraćaj 80 sredstva za nabavku opreme i poljomehanizacije. A pošto je u Baču i okolini oko 100 hektara pod zasadima jagoda ,a sve više poljoprivrednih proizvođača sadi ili planira da zasadi maline, sredstvima lokalne samouprave napravljena je i hladnjača, čije opremanje će sa dodatnih 3 i po miliona dinara finansirati pokrajinska Vlada. Inače gotovo sav rod jagode sa ovih prostora završava u izvozu u Rusiju i Eu

Izvor: RTV 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30