Zajedničkim ulaganjem Srbije i Mađarske, u Arilju će za 60 dana početi izgradnja fabrike za preradu voća. Ovo je rečeno na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Atilom Pinterom.Fabrika za preradu voća, kako je saopšteno, imaće projektovani minimalni kapacitet od 4.000 do 5.000 tona godišnje.

Ambasador Pinter je saopštio i da će Ambasada Mađarske u Beogradu ubuduće imati službenika koji će biti posebno zadužen za oblast agrara.

Memorandum koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, potpisan je u februaru ove godine u Budimpešti, posle četvrte zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/srpsko-madarska-fabrika-za-preradu-voca-u-arilu-25-07-2018

Milan Krkobabić obišao je danas zadrugu "Agro Eko voće" u Arilju kojoj je prošle godine dodeljeno 12,5 miliona dinara bespovratnih sredstava, u okviru Programa podrške ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Toj zemljoradničkoj zadruzi, u Zlatiborskom upravnom okrugu, novac je dodeljen za sadnice maline i poljoprivrednu mehanizaciju. Novac je dodeljen u okviru Programa podrške sprovodjenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih u 2017. godini.Krkobabić je novinarima rekao da je to "pravi primer kako jedna zadruga može i treba da funkcioniše". "Ovde je uloženo 12,5 miliona dinara, što su i velike pare za ovu zemlju, ali i male pare ako želimo da nam se istinski mnogo vrati", ocenio je on. Prema njegovim rečima, o malini treba da brinu i da je strateški pozicioniraju ljudi koji se time bave. "Na rodu maline Srbija ostvari 10 odsto od ukupnog proizvoda u poljoprivredi, što je ogromna svota. Tu je Srbiji razvojna šansa a ovim ulaganjem pokrenuli smo jedan pionirski poduhvat", istakao je Krkobabić. On je ocenio da je izvoz svežeg proizvoda "prava ideja koja treba da bude podržana, ali sa prethodnim udruživanjem". Kako je dodao, to je "pravo mesto za formiranje prvih pravih složenih zadruga, koje će da objedinjavaju takve zadruge i da se bave proizvodnjom, plasmanom, kontrolom kvaliteta proizvoda ali i daljim razvojem". "Otvaramo novu stranicu, 240 zadruga je formirano za godinu dana, Vlada je pomogla 22, dok će u ovoj godini pomoći izmedju 60 i 70 zadruga", istakao je Krkobabić. On je dodao se da uložen "dinar u malinu vraća dvostruko, i da je to pravi primer kako jedna zadruga može da funkcioniše".

 Direktor zadruge "Agro Eko voće" Božo Joković kazao je da je novac namenski utrošen za podizanje proizvodnje i prerade voća u finalni proizvod. "Po prvi put imamo dobijen finalni proizvod, od voća koje smo do sada radili i zamrzavali i to plasirali u zamrznutom stanju, što je bila greška", istakao je Joković i dodao da oni pokušavaju da vrate način na koji se nekada radilo u Srbiji. On je rekao da je "sledeći korak da kako su to uradili sa preradjenim voćem u finalni proizvod, da to urade sa svežim". Joković je istakao da ta zadruga "ima nekoliko regiona u saradnji", oko 150 zadrugara, više od 100 hektara maline, kao i da se "ta ideja širi i u druge regione". "Imamo svetski brend, jer Arilje ima zaštićeno geografsko poreklo maline", kazao je on. Prema njegovim rečima, "kupci sa strane hrle za voćem iz Srbije", koga nema u dovoljnom kontigentu, zato se mora raditi na sortimentu novog zasada, kao i na edukaciji proizvodjača. "U narednom periodu ćemo se fokusirati na saradnju medju regionima, da okupimo ljude kako bismo mogli da napravimo kontigent kojim ćemo moći na svetskom tržištu da budemo znajčajan faktor", dodao je Joković.

Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je rekao da je ta zadruga "pravi primer kako ljudi treba da se udružuju u Srbiji i kako treba da se stvaraju zadruge". "Ovde imamo količinu, kvalitet i kvantitet maline. I to je prvi uslov da imamo proizvod iz više faze prerade", istakao je on. Gulan je kazao da u Srbiji danas ima 15.000 hektara pod malinom, a da se godišnje  proizvodi od 60 do 100 hiljada tona malina.

Izvor: Beta

Sa prošlogodišnjih 233 miliona dolara malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad. Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.

Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.


"Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo tako-reći pola-pola: Pola je osušenih mailinjaka a polovina u nekom dobrom stanju, tako da – videćemo", kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.

Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara "Vilamet Spas" iz Arilja navodi da će biti manje roda.

"Ostali su kratki zaperci, vidite koliko je kratka, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40 odsto manje", rekao je Bogdanović.

Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.

"Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, neki su bolji, neki su lošiji, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine", kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavna službe Užice.

U poslednjoj deceniji površine pod malinjacima su duplirane. Prosečan prinos, međutim, opada, a cene su različite, od godine do godine i uglavnom se formiraju kada berba uveliko krene.

Šta očekuju proizvođači, a šta izvoznici?

Da proizvodnju od koje na neki način zavisi većina domaćinstava užičkog kraja treba očuvati i unaprediti slažu se i proizvođači i hladnjačari. Proizvođači od ministarstva očekuju podelu i subvencije po reonima a izvoznici poštovanje pravila i u proizvodnji i preradi maline.

I jedne i druge zanima i cena jer je oko prošlogodišnje od konačnih 150 dinara bilo razmimoilaženja.

"Mi moramo sve učiniti da održimo tu proizvodnju maline. Nisam pristalica niske cene otkupa. Mi smo ove godine izašli s minimalnom cenom otkupa sa 120 dinara. Smatram da je to cena koja štiti proizvođače da mogu sa 120 dinara, to je garantovana cena za iznos avansa koji su od nas uzeli", rekao je Rade Ljubojević, potpredsednik PKS-a i izvoznik.

Izvoz maline za sada ide uobičajeno najviše u evropske zemlje i po dugoročnim ugovorima, ali se zbog sve veće konkurencije moraju tražiti i nova velika tržišta poput Amerike, Indije, Japana.

Što se proizvođača tiče, uprkos lošim iskustvima s vremenskim nepogodama prethodnih godina nema mnogo onih koji se odlučuju za osiguranje. I svi su krenuli u malinjake, a kakav će rod biti zavisiće dobrim delom i od vremenskih prilika.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će u Arilju biti izgrađena fabrika za preradu industrijske maline, kapaciteta 5.000 tona, o čemu je u petak potpisan Memorandum o razumevanju između kompanija iz Arilja i Mađarske.

"Obaveza srpske strane je da obezbedi kooperante, odnosno dovoljnu količinu sirovine i lokaciju u Arilju, a obaveza mađarske strane je da obezbedi finansijska sredstva, desetogodišni ugovor za izvoz i tehnološku opremu", rekao je Nedimović.

On je naveo da je plan da se još nekoliko takvih fabrika izgradi u Srbiji, a jedna najverovatnije u Požegi.

Mi sa dve, tri ovakve fabrike možemo da rešimo problem potražnje za malinom, zaključio je Nedimović.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za agenciju Beta rekao je posle sastanka predstavnika te asocijacije i čelnika opština u kojima se uzgaja malina, da je jedna francuska kompanija ponudila veću otkupnu cenu za maline.

"Francuzi su ponudili 158 dinara za kilogram, ali su proizvođači sa juga Srbije već prodali deo malina po cenama od 80 do 120 dinara", rekao je Radović.

Radović je rekao da se na poziv Asocijacije malinara Srbije predsednicima opština gde se uzgaja malina, da dođu na jučerašnji sastanak od 30 čelnika odazvalo osam i oni, prema njegovim rečima, podržavaju protest.

"Asocijacija malinara je donela odluku da se hitno uputi zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije, da ispita da li na tržišu postoji monopol vlasnika hladnjača koji se dogovaraju o jedinstvenoj ceni", rekao je Radović.

Vlasnici hladnjača su pre par dana na sastanku u Privrednoj komori Srbije tvrdili da malinu ne mogu da plate po ceni koju traže proizvođači, jer po toj ceni ne mogu da je prodaju na svetskom tržištu.

Prošle godine kilogram maline prodavao se po ceni 220 do 240 dinara.

Izvor: www.b92.net

Скупштина општине Ариље, очекује од Владе Србије, министарства пољопривреде и трговине, максимално ангажовање у оквиру њихове надлежности у спречавању монопола у откупу и пласману малине.

Од владе и министарства траже да организују хитан састанак са пословним удружењем хладњачара Србије и удружења малинара из целе Србије да би се постигао договор о аконтној цени малине.

"Имајућу у виду надлежност Скупштине општине и ограничене могућности да предузме одговарајуће мере у вези са проблемом око малине, предлажемо да улогу медијатора преузме Влада Србије, односно надлежна министарства, која својим ауторитетом могу допринети да се створи амбијент како би се омогућило слободно тржиште у откупу малине на територији Србије, имајући у виду да производња малине обезбеђује више од 250 милиона евра девизног прилива и један је од главних извозних производа", наводи се у закључку донетом на седници скупштине.

Према анализама стручњака из ове области, понуда малине у Србији у 2017. години је 40 до 50 одсто мања у односу на 2016. годину, а према информацијама са светског тржишта смањена је производња за 50 одсто у Пољској и 20 одсто на тржишту Америке.

"Из свега наведеног може се извести закључак да тржиште није слободно већ монополистичко, а да истакнута цена малине не покрива ни трошкове производње", наводи се у скупштинској одлуци.

Председник скупштине општине Ариље рекао је да је упућен позив свим председницима СО као и председницима општине у којима се прозводи малина да подрже напоре својих произвођача у борби против монополистичког тржишта.

Из Скупштине општине Ариље наводе да имају сазнања да се у целој Србији спремају протести произвођача малине, што није у интересу ни локалне власти, нити Владе Србије те очекују, односно траже помоћ у решавању насталог проблема.

Izvor: www.naslovi.net

Asocijacija malinara Srbije najavila je protest u Arilju za 17. jun jer su proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom od oko 100 do 120 dinara po kilogramu.

Predsednik tog uduženja Dobrivoje Radović je za agenciju Beta rekao da su "tajkuni još od 31. marta preko posrednika počeli da sklapaju ugovore sa proizvođačima".

"Jedna belgijska firma, koja ima velike kapacitete, počela je od marta da ugovara kupovinu maline po ceni od 100 dinara po kilogramu. Tada su tvrdili da je to akontaciona cena, a sada kažu da je to konačna cena", rekao je Radović.

Dodao je da je "očigledno da tajkuni diktiraju cenu jer je nemoguće da je prošle godine kilogram maline koštao od 220 do 240 dinara, a ove godine 100 dinara, iako je rod u Srbiji manji za 30 do 50 odsto, a skoro je prepolovljen i u Evropi i Americi".

Posle protesta u subotu održaće se, prema njegovim rečima, Skupština Asocijacije malina Srbije, a jedan od predloga je da se blokiraju prilazi otkupljivačima i obustavi berba malina.

"Prošle godine smo kupinu prodavali za 20 do 30 dinara po kilogramu, bolje rečeno poklonili, a oni su je preprodavali po 200 dinara, pa neka i ove godine bacimo malinu ako državi nije stalo da onemogući monopol", rekao je Radović.

Dodao je da "kada propadaju proizvođači maline, neka propadnu i monopolisti".

Država je od izvoza malina prošle godine, kako je rekao Radović, imala devizni priliv od 250 miliona evra.

"Imamo informaciju da su se otkupljivači pre nekoliko dana u Valjevu dogovorili koju će cenu da ponude. Očekujemo da nas država sada zaštiti, spreči kriminal i omogući tržišno formiranje cena, a ne dogovornu ekonomiju", rekao je Radović.

Dokaz da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti je, kako je rekao, da u Evropi cena varira pola procenta, a u Srbiji padne 50 odsto.

Radović je istakao da "oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina zato što ne može da preživi od plate".

"Malinu gaje policajci, medicinske sestre, nema ko je ne gaji", rekao je Radović.

Izvor: www.b92.net

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31