Malina koja raste na području Arilja, kandiat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno bi doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda.

Božo Joković, iz ariljskog sela Severovo malinu gaji blizu 40 godina. Jedan je od predstavnika zadruge Agro eko voće koja se bavi proizvodnjom i preradom crvenog zlata.

- Za nas je malina deo života. Iz ličnog primera mogu vam reći d a imamo veoma dobar kvalitet maline iako je polovina septembra, u toku je jesenja berba koja je je veoma značajna za naš kraj. Produjžili smoi letnju berbu maline, s tim što sada imamo mnogo bolju ekonomsku poziciju, kako naših zadrugara tako i njihovih porodica - kaže Božo Joković, jedan od proizvođača maline i predstavnika ovdašnje zadruge.

Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline, a koja u ovom kraju ima svoju tradiciju i budućnost. Danas se na ariljskom području gaji oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji.

Područje na kome se gaji ovo crveno zlato zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Nalazi se na jugozapadu Srbije, između Zlatibora, zapadnog pomoravlja, Dragačeva i Starog Vlaha, a sa severa je ograničeno tokom reke Đetinje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006251/ariljska-malina-srpski-kandidat-za-dobijanje-eu-oznake-zasticenog-geografskog-porekla

Zbog izlivanja reke Moravice u opštini Arilje poplavljeno je oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata, izjavio je danas predsednik te opštine Miloš Nedeljković i dodao da komisije na terenu popisuju nastalu štetu, ali da se još uvek ne zna tačna procena.
"Obišli smo i popisali tek jednu petinu, teško je sada proceniti štetu. Kada se sve popiše, biće dostavljeno Kancelariji za javna ulaganja i Ministarstvu poljoprivrede", rekao je Nedeljković za Tanjug.
Naveo je da je zbog poplava pričinjena šteta na stambenim i privrednim objektima, ali i poljoprivrednim gazdinstvima, te dodao da je poplavljeno oko 650 hektara poljoprivrednih dobara i oko 1.200 objekata od čega oko 500 kuća.
"Šteta je ogromna, za sada nemamo procenu o iznosu", rekao je Nedeljković.
Teren se, kaže, čisti sa oko 20 mašina u koje je uloženo više od 20 miliona dinara, a u tome im pomažu i pripadnici Vojske Srbije.
"Iznose se stvari iz kuća i do sada je izneto nekoliko stotina kamiona stvari. Imamo kuće koje su skroz uništene - električni uređaji, nameštaj...", rekao je Nedeljković i naveo da je oko 30 porodica smešteno kod rodbine ili prijatelja jer više ne mogu da se vrate svojoj kući.
Kako je dodao, ima i onih koji su se vratili, ali nemaju ništa.

Izvor: Tanjug

Ceo rod maline je uništen usled obilnih padavina u dolinama pored Moravice na zapadu zemlje, kao i drugog voća, ali i krompira, kukuruza i ostalog povrća, kaže predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović i navodi da je stanje alarmantno, a da je voda odnela i puteve, objekte, štale i grla stoke.
On je Tanjugu rekao da su u celoj dolini od Požege do Ivanjice svi zasadi uništeni, da su putevi u prekidu, da su prekinuti dalekovodi i da su stubovi pali u Moravicu.
- Sve što je zasađeno u dolinama pored Moravice je odneto. Ceo rod maline u Arilju, Požegi, Guči, Lučanima, Кosjeriću, Bajinoj Bašti i drugim mestima je posle ovoliko vode završena priča - rekao je Radović.
Dodaje da i ono što je eventualno ostalo pitanje je do kada će trajati, jer je mnogo vode palo, a ako ogreje sunce, sve će biti sprženo.
On je obišao pojedina mesta dokle se moglo stići, s obzirom na to da je voda poplavila puteve i naveo da su pojedini ljudi iz Ivanjice otišli na posao u Požegu i Arilje, a da je sad pitanje kako će se vratiti.
- Voda nosi sve pred sobom, tu nema spasa. Stanje je alarmantno, nezapamćeno - rekao je Radović i dodao da stariji u tom kraju kažu da je danas gore nego u vreme poplave 1965. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2922630/voda-odnela-sve-sto-je-zasadjeno-u-dolinama-pored-moravice-unisteni-malinjaci

U jučerašnjim poplavama u Arilju poplavljeno je oko 500 kuća i 650 hektara zemlje, a 84 osobe su evakuisane, rekao ja za Tanjug predsednik opštine Miloš Nedeljković.
"Bez pijaće vode su naselja Virovo, Gruda i deo Cerove, a sinoć je 2200 domaćinstava bilo bez struje, dok ih je danas ostalo 146. Očekujemo do kraja dana da se puste i voda i struja za sve", naveo je Nedeljković.
On je rekao da se nivo Moravice smanjio, ali da su dvorišta i kuće i dalje puni vode.
"Angažovali smo mnogo ljudi s pumpama da se voda izvlači, stigle su mašine za sušenje i prvo će se čistiti kuće, a potom vršiti dezinfekcija", kazao je Nedeljković.
Komisije za procenu štete će prvo procenjivati štetu na objektima, a potom i na poljopriverdnom zemljištu.
"Poplavljeno područje je oko 70 odsto pod malinom", naveo je Nedeljković.
Kako je kazao, Ariljci ne moraju da čekaju komisiju, već mogu sami čistiti, a dokaz za procenu štete će biti snimci i fotografije.
"Oni koji su pretrpeli štetu dobiće neku pomoć. Obratili smo se Kacelariji za javna ulaganja. Insitut za voćarstvo iz Čačka će poslati svoje ljude da nam pomognu", zaključio je Nedeljković.

 

Izvor: Tanjug

ULAGANjE u prehrambenu industriju je važno za naš bruto društveni proizvod, za ekonomski rast, i država će dati podršku svakoj dobroj incijativi - istakla je u nedelju premijerka Ana Brnabić u razgovoru sa privrednicima iz Arilja.

Ona je obišla fabriku za preradu voća H&S Fruits, koja je nastala kao rezultat saradnje Srbije i Mađarske, a zajednička je investicija ariljske firme i preduzeća iz mađarskog Kečkemeta. Prema njenim račima, cilj je da se tu proizvode kvalitetni sokovi i džemovi, a da mađarski partner obezbeđuju tržište, i biće fokusirani na izvoz u Rusiju.

- Ova investicija je važna ne samo za Arilje i Zlatiborski okrug, već za celu Srbiju - istakla je Brnabićeva. - Za našu zemlju je značajno da ima takve pogone, gde se dobijaju poluproizvodi, a u ovom slučaju finalni proizvodi. To je mnogo veća dodata vrednosti, mnogo veći prihodi naših kompanija, što će uticati na BDP.

Predsednik Opštine Arilje Miloš Nedeljković rekao je da očekuje da će fabrika početi da radi do jeseni. On je ocenio da će tada problem s preradom malina biti rešen, kao i da će plasman "crvenog zlata" biti bolji. Kompanija će imati između 25 i 30 zaposlenih, a njen kapacitet je 12 tona na sat i oko 120.000 teglica džemova nedeljno.

Memorandum o saradnji potpisan je 2018. godine u Budimpešti, nakon zajedničke sednice srpske i mađarske vlade. Brnabićeva je istakla da će pokrenuti inicijativu da se ponovo sastanu predstavnici dveju zemalja. Ocenila je da to strateško partnerstvo treba da se nastavi i da je potrebno što više primera saradnje, kao što je to u ovoj opštini.

Ona je najavila i izgradnju regionalnog inovacionog startap centra u Arilju, kao i da će poziv za izvođača radova biti raspisan sledeće nedelje, što je, kako navodi, veoma dobar signal za sve mlade u toj opštini.

ARILjE će do kraja godine biti priključeno na gas, što će za privredu ovog kraja biti mnogo jeftinije, lakše i efikasnije - istakla je Ana Brnabić.

Ona je nakon razgovora sa ariljskim privrednicima i direktorom "Srbijagasa" Dušanom Bajatovićem kazala da je napravljen dogovor da se ova opština do kraja godine poveže na gas i ocenila da će zahvaljujući tome i zaštita životne sredine biti u znatno boljoj poziciji.

 

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:869162-U-izvoz-sa-Madjarima-Ana-Brnabic-u-Arilju-sa-privrednicima

Kada pomenete maline u Srbiji najpre će vam reći, a to je propast stalno mitinguju i blokiraju ulice. Sa druge strane državni funkcioneri će reći da je to značajna stavka u našem izvozu. Međutim, malo ko će reći da se od nje živi i može lepo da se zaradi.
Nekada je to bilo od izvoza smrznute maline, a danas se mora uložiti dodatni trud kako bi se probili na tržištu. Broj proizvođača se iz godine u godinu povećavao, cena padala, a malo ko je razmšiljao o tome kako se izboriti u takvim uslovima, da ne govorimo o planovima za naredni period.
Međutim, ima i onih koji su ipak shvatili da može drugačije pa su pored svoje proizvodnje uspeli da na tržište plasiraju i maline iz tuđih parcela. Jedan od takvih primera je Marko Antović iz Arilja koji ima zasad malina na pola hektara. Njegova kompletna proizvodnja se prerađuje u matični sok od maline i prodaje širom Srbije. Njegovo poljoprivredno gazdisntvo učestvovalo je sa ovim proizvodom na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu gde su bili među zapaženijim izlagačima. Prosto je bilo nemoguče proći pored štanda i ne primetiti prelepu devojku koja u ruci drži čašu modro crvenog napitka.
Kao nam je rekla naša sagovornica Ivana Đorđević, sve štu se nalazi u flaši njihovog soka su zapravo maline bez aditiva, konzervansa i drugih dodataka: „Trudimo se da prikažemo kvalitet našeg proizvoda i da kroz degustacije i animaciju posetilaca sajma pokažemo šta imamo. Sve što proizvedemo maline u našem voćnjaku plasiramo kroz sokove, nemamo dovoljne količine sirovina tako da deo kupujemo u našim hladnjačama u Arilju gde se inače nalazi i
naš zasad“.
Sok od malina koji proizvode u ovom poljoprivrednom gazdinstvu se pravibez koštica koje mogu da recimo zapadnu za zube i budu neprijatne. Od ranije
je poznato da malina ima vitamina C, B, E , a naročito je značajno to što u soku imamo značajne količine kalijuma. Kao što možete videti malina ima jako cvenu boju koju joj daju antocijani a oni su važni jer zahvaljujući njima malina deluje kao antioksidans što je u savremenoj ishrani prepoznato kao značajno jer deluje na slobodne radikale i sprečava nagomilavanje bakterija i gljivica u organizmu.
Tako da dolazimo i do značaja maline za varenje. U narodnoj medicini sok od maline se preporučuje za lečenje bolesti želuca i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Sok je kiselkast, osvežavajući tako da ga treba piti svakodnevno, a naročito ako imate groznicu jer deluje rashladjujuće na organizam. Sadržaj fruktoze koji unosite konzimiranjem ovog soka daće vam dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti. U svetu se maline mnogo više jedu i koriste u ishrani kroz sokove, džemove i druge proizvode. Verovatno se retko koje voće može naći na planeti da se više proizvodi a manje konzumira nego što je to kod nas. Verovatno je to tako jer je ona značajan izvor prihoda bila za proizvođače u vreme ekonomske krize kada joj je cena bila 4 tadašnje marke pa je obezbeđivala značajna sredstva proizvođačima.
Danas kada takve krize nema, a imamo niže cene sveže i smrznute maline treba da joj se okrenemo i u što većoj meri konzumiramo. Stručnjaci kažu dnevni
unos dve čaše matičnog soka od maline podmiriće potrebe za vitimanima, ojačati organizam i štititi nas od virusa i drugih mikroorganizama koji nas najviše i napadaju u jesen i zimu kada inače imamo smanjen unos svežeg voća i povrća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Srbiji je registrovano više od 60 proizvoda s geografskim poreklom, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar), najavila je danas podršku u promociji "ariljske maline" i "oblačinske višnje" na tržištu EU, kao i drugim stranim tržištima.

U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, koji su organizovali EBRD i kompanija Nektar.

Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda.

"Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvođačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU", kazao je on.

Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do prerađivačkog sektora.

Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a "Consumer Rules Summit", 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i iz regiona i EU.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović rekao je da u Srbiji ima više od 60 proizvoda sa oznakom geografskog porekla i da ti proizvodi predstavljaju i identitet Srbije.

"To su proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme", istakao je on i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača.

On je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.

Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, i to "ariljsku malinu" i "oblačinsku višnju", ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći prerađivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova.

Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.

Predstavnik FAO Emauel Hidier kazao je da su u Srbiji uspeli da povežu proizvođače, koji proizvode hranu sa geografskim poreklom sa velikim kompanijama, kao i državom.

Smatra da je nužno da se uspostavi određena praksa u dužem vremenskom periodu po pitanju proizvodnje, registracije i sertifikacije tih proizvoda.

"Potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude usklađeno sa EU", kazao je Hidier.

Izvor:https://naslovi.net/2019-09-17/beta/vise-od-60-proizvoda-s-geografskim-poreklom-nektar-promovise-ariljsku-malinu-i-oblacinsku-visnju-video/24159556

Čini se da nijedna zemlja ne ulaže toliko u Srbiju kroz svoje državljane koji žive u našoj zemlji, kao što to čini Mađarska. To se, možda, najviše ogleda i kroz fondaciju "Prosperitati", jer je na teritoriji Srbije, u poslednje tri godine, kroz njihove projekte uloženo više od 250 miliona evra.

Među velikim investicijama svakako je i fabrika za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije iz ovog mesta i mađarske firme iz Kečkemeta, a trebalo bi da počne da radi već sledeće godine.Kako kaže Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ideja da se u Arilju sagradi fabrika za preradu voća nije nastala slučajno, već zbog dobrih odnosa i dobre saradnje dveju vlada.

"Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije. Tako i nastaje fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike. Daju se vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva, a samo je za poslednje tri godine u Srbiji investirano oko 250 miliona evra. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta", objašnjava Pastor.

I dok su se mnogi pitali otkud Mađarima ideja da se bave preradom voća u Arilju, odgovor je negde, sasvim logičan - taj segment je u našoj zemlji uništen, pa je tržište više nego slobodno. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade."Pojedine domaće firme prepustile su te poslove strancima, a naši su više zainteresovani da što više izvuku iz zemlje, zato i nema mnogo onih koji bi da se bave najvišom fazom prerade. Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade", ističe Prostran.U Arilju će biti sagrađeni kapaciteti za preradu svežeg voća, uglavnom druge ili treće klase, koje nije namenjeno maloprodaji. Planirana je prerada maline, kupine, borovnice, šljive i višnje. Predviđena investicija obuhvata izgradnju objekta od 3.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5 miliona, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces trebalo bi da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarska-investicija-u-arilju-fabrika-za-preradu-voca-pocinje-da-radi-sledece-godine/0ql95hg

Na inicijativu ministarstva poljoprivrede, opštinu Arilje je posetila japanska privredna delegacija. Prvi bilateralni sastanak održan je u zgradi opštinske uprave, gde je došlo do upoznavanja sa srpskim crvenim zlatom – malinom, kao i sa proizvodima od ovog voća.

Japanska delegacija je izrazila interesovanje za održavanje još jednog sastanka na kojem će se konkretizovati dogovor u vezi sa izvozom maline na daleki istok.

– Japanci su bili oduševljeni proizvodima naših privrednika koji se bave preradom maline u džemove, slatka, rakije, likere, jogurte, a posebno su oduševljeni cenom – kazao je za RINU Vlade Stanković iz udruženja Vilamet, a prenosi portal Morava info.

Prema njegovim rečima, Japanci su ih obavestili da na njihovo tržište malina uglavnom dolazi iz Amerike i da je mnogo skupa.

– U budućem vremenu mi vidimo šansu da sa njima napravimo dogovor oko izvoza, na taj način srpsko tržište bi rasteretili robom koju nije moguće prodavati kao konzumnu, bilo da je u svežem ili u zamrznutom stanju – tvrdi Stanković.

On je naglasio da bi takva malina išla u preradu, a obezbeđeno tržište bi bilo garancija za njen plasman.

Stanković je istakao da su Japanci bili oduševljeni mirisom, ukusom i bojom naše maline.

– Objasnili smo im da naše voće raste na zdravom terenu u okruženju bukovih i borovih šuma na nadmorskoj visini od 500 do 1.000 metara i da je uzgajanje ovog voća kod nas tradicionalno.

Prema njegovim rečima, Japanci su narod koji izuzetno ceni tradiciju, pa je i četvrtina sastanka bila posvećena toj temi.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede ranije je najavilo da će delegacija japanske Privredne komore posetiti Srbiju krajem marta i u Arilju i drugim gradovima zapadne Srbije intenzivirati dogovore o uvozu smrznute maline i borovnice, za šta su iskazali veliko interesovanje. Takođe je najavljena i mogućnost gradnje fabrike za preradu malina i drugog voća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2474017/japanci-posetili-arilje-odusevljeni-srpskom-malinom-najvise-im-se-svidja-cena

 

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana kada je potpisan  Memorandum u Bimpešti nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća u Arilju  udaren je i kamen temeljac dogvorene fabrike.  Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović ovom prilikom je rekao da je tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.

“Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović.  On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.

“Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je rekao da je prerada voća i izvoz u inostranstvo spas za poljoprivrednike u Srbiji. “Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović. On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu “koji nisu nigde”. “Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.

Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Levente Mađar podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.

“Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dorbrodišlicu u celoj Srbiji, stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima. “Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.

Vlasnik H&S fruits Milan Stanić istakao je da je danas veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja. “Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, da kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.

Predsednik opštine Miloš Nedeljković rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je fabrika za preradu voća važna jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Zajedničkim ulaganjem Srbije i Mađarske, u Arilju će za 60 dana početi izgradnja fabrike za preradu voća. Ovo je rečeno na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Atilom Pinterom.Fabrika za preradu voća, kako je saopšteno, imaće projektovani minimalni kapacitet od 4.000 do 5.000 tona godišnje.

Ambasador Pinter je saopštio i da će Ambasada Mađarske u Beogradu ubuduće imati službenika koji će biti posebno zadužen za oblast agrara.

Memorandum koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, potpisan je u februaru ove godine u Budimpešti, posle četvrte zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/srpsko-madarska-fabrika-za-preradu-voca-u-arilu-25-07-2018

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30