Poslednjih godina povećava se zanimanje srpskih voćara za podizanje zasada visokožbunaste borovnice.Trenutno, ona se kod nas gaji na 2.500 hektara. Prvi uspešni koraci u tom cilju napravljeni su 2006. godine u Arilju, u sastavu projekta "Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje", koji je uradio i vodio dr Leposavić,

U izdanju Naučnog voćarskog društva Srbije upravo se pojavila studija "Borovnica, tehnologija gajenja, zaštite i prerade”, koju potpisuju dr Aleksandar Leposavić i dr Darko Jevremović, istraživači Instituta za voćarstvo u Čačku.Na 200 stranica autori su dali jedan od najsveobuhvatnijih naučnih pogleda na položaj, svojstva i budućnost ove lekovite voćke koja osvaja sve više prostora u Srbiji odakle se 80 odsto godišnje proizvodnje izveze kao sveža roba.

Borovnice su prve godine zasađene na 60 ari, sledeće na još 70 i danas zasad obuhvata ukupno 3,7 hektara, sve u selu Stupčevićima.

"Zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških zahvata u pripremi i zasnivanju zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, zasađene biljke u Strupčevićima za kratko vreme dostigle su izuzetnu kondicionu pripremljenost. Prosečni prinosi koji se ostvaruju u ovom zasadu su na visini svetskih rekorda i u 2019. godini iznosili su više od 28 tona po hektaru", kaže Leposavić za agenciju RINA.

Sa zdravstvene tačke posmatrano, posebno je značajan visok sadržaj kalijuma, magnezijuma i oksidanasa u ovoj voćki, a to dejstvo plodovi zadržavaju i tokom sušenja i drugih oblika prerade. Lekovita svojstva, koja su dokazana širom sveta, raspolažu i plod i list borovnice.

Najveći deo plodova u svežem i smrznutom stanju proguta tržište EU i SAD, preko lanaca velikih trgovinskih centara, gde se ostvaruju cene od 1,5 do čak 8 američkih dolara za kilogram, zavisno od sezone, pakovanja i tržišta.

Autori studije učinili su posebnu pažnju uzgajivačima, navodeći na kraju knjige kakva ih i kolika ulaganja očekuju, i to u evro za svaku od 30 stavki, sve za površinu od jednog hektara.

Tako je za troškove materijala, od sadnica, strugotine i mineralnog đubriva, potrebno uložiti 15.080 evra. Razne usluge – od analize zemljišta do prskanja i međuredne obrade koštaju 1.555 evra, dok je za radnu snagu potrebno 2.040. Najveći deo ulaganja odlazi za kapitalne troškove: primarnu mrežu i pumpnu stanicu (5.000), sistem kap po kap (2.500) i protivgradnu zaštitu (18.000). Sve u svemu, 44.175 evra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=14&nav_id=1732843

U prodavnicama širom Sjedinjenih Država može se naći mnoštvo prehrambenih proizvoda koji se proizvode u našoj zemlji. Pored proizvoda velikih i poznatih kompanija i proizvođača, u ponudi na američkom tržištu nalaze se i proizvodi malih firmi, za koje čak i mnogi u Srbiji nisu čuli.Međutim, kako je ove godine svetska ekonomija naišla na ogromnu, neočekivanu prepreku - pandemiju koronavirusa - izvoznici su se našli pred izazovom kakav do sada nisu imali.

Mnoge kompanije imale su problem sa izvozom svojih proizvoda, a jedna od njih je i "Happy Honey", kompanija iz Beograda koja se bavi proizvodnjom i prodajom visokokvalitetnog sirovog meda.Kada su uslovi normalni, njihovi proizvodi mogu se naći u čak 276 prodavnica američkog lanca "Cost Plus World Market". Ipak, tokom poslednjih nekoliko meseci korona ih je stavila na muke koje i dalje traju.

"Od početka godine ništa nismo izvezli zbog korona-krize. Plan nam je da nastavimo sa izvozom čim prođe ova situacija, odnosno čim bude moguće", rekao je za B92 CEO i suvlasnik te kompanije Aleksandar Vučković.

On nam je dao i jedan interesantan podatak kada je reč o potražnji na američkom tržištu, a to je da njihove proizvode zapravo i ne kupuju naši građani koji tamo žive.

"Naši građani uglavnom kupuju proizvode naših poznatijih brendova. Ono što mi izvozimo više kupuje američko stanovništvo", objašnjava Vučković.Često se u medijima može naići na tekstove o tome kako se domaća roba može po nižoj ceni "preko bare" nego kod nas. U realnosti, zaista postoji osetna razlika u cenama u odnosu na srpsko tržište, samo ne onako kako se priča. Uglavnom je sve dosta skuplje u Americi, pa čak i do tri puta skuplje za neke proizvode.

Tako, na primer, brzi uvid u ponudu jednog američkog trgovinskog lanca u čijoj ponudi ima i proizdova iz Srbije pokazuje da su cene, ipak, primetno više. Tako litar suncokretovog ulja dostiže cenu i do 4,23 dolara, što je oko 450 dinara, dok je u Srbiji za isti proizvod istog proizvođača potrebno oko 135 dinara.

Ukoliko, pak, želite da kupite srpsku kafu u Americi, moraćete da izdvojite oko 6,35 dolara, dok ćete u Srbiji 500 grama iste kafe platiti oko 450 dinara.

Gazirana voda uvezena iz Srbije takođe je skuplja u SAD, pa tako za jednu flašu treba izdvojiti čak 150 dinara, odnosno 1,4 dolara, dok u Srbiji istu vodu istog proizvođača možete kupiti za oko 40 dinara.

Cene za slatkiše i grickalice srpskih proizvođača takođe se razlikuju, a, interesantno, proizvod za koji nema velike razlike u cenama je - pirinač. U Americi ćete 900 grama pirinča uvezenog iz Srbije platiti 1,9 dolara, odnosno odnosno oko 200 dinara, dok se u Srbiji kilogram tog istog pirinča prodaje po ceni od oko 220 dinara.Međutim, nije na sve naše izvoznike pandemija koronavirusa uticala negativno. Tokom krize najbolje su, čini se, prošli oni koji svoje proizvode nude i preko onlajn platformi. U vremenu kada je poželjna socijalna distanca, najsigurnija kupovina je bila ona koje se mogla obaviti iz sigurnosti doma.Da je tako potvrđuje i slučaj kompanije "Šumska tajna" iz Veternika, koja se bavi proizvodnjom raznih prirodnih proizvoda poput čajeva, namaza od pečuraka, humusa i drugih. Oni za B92.net kažu da nisu imali problema kada je reč o plasmanu svojih proizvoda, pa ni na američkom tržištu."Naši proizvodi, pored toga što se mogu naći u tri-četiri prodavnice u SAD, su bili i jesu dostupni za naručivanje preko Amazona, tako da smo dosta toga prodali onlajn. Inače, prvi put u istoriji je u Americi zabeležena ovolika stopa prodaje preko interneta”, objašnjava Nikola Stanišić, prvi čovek ove kompanije.

Što se tiče popularnosti proizvoda, Stanišić ima slično iskustvo kao i ljudi u kompaniji "Happy Honey" .

"Amerikanci su ti koji uglavnom kupuju naše proizvode, zato što naši ljudi više kupuju džemove, ajvare i slično. Naši proizvodi su veganski, za dijabetičare, visokoproteinski, može se reći 'hipsterski'. Možda ih kupuju deca naših ljudi koji žive tamo", objašnjava Stanišić. "Šumska tajna" je u jeku korona-krize zabeležila rast prodaje od 30 odsto na srpskom tržištu. Stanišić ovo objašnjava time što je našim ljudima tokom trajanja vanrednog stanja prioritet bio da se obezbede hranom.

Kada su cene proizvoda kompanija sa kojima smo razgovarali u pitanju, važi isto pravilo — proizvodi su skuplji na američkom tržištu nego kod nas. Tako u Srbiji teglicu meda sa đumbirom možete kupiti po ceni od 599 dinara, dok u Americi, na ista teglica košta od 4 do 15 dolara. Takođe, namaz od crnog tartufa jeftiniji je u našoj zemlji — standardna cena je 649 dinara. Ukoliko ga naručujete preko Amazona, pak, cena je 15 dolara po tegli.Inače, podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govore da je tokom 2019. godine, ukupan obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa SAD iznosio 64,6 miliona dolara, što je oko 10 odsto manje nego 2018.U godinama pre toga prosečna godišnja vrednost ostvarenog izvoza iznosila je 37,6 miliona dolara, dok je prosečna godišnja vrednost uvoza bila na nivou od 19,8 miliona dolara. To znači da ke Srbija sa SAD u ovom segmentu godišnje beležila 17,8 miliona dolara suficita.

Izvoz proizvoda iz Srbije u SAD regulisan je Opštim sistemom preferencijala, kojim je omogućen izvoz srpskih proizvoda u SAD bez ili sa minimalnom carinom. Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije za B92 navode i da je saradnja Republike Srbije Srbije i SAD u oblasti poljoprivrede u usponu, ali da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene, naročito izvozom proizvoda višeg stepena prerade iz Republike Srbije i to proizvoda i prerađevina od voća, povrća, proizvoda konditorske industrije i drugih.

Uslov koji roba mora da zadovolji je i kriterijum porekla, odnosno da je proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto dodate vrednosti i da se direktno isporučuje iz Srbije. Opšti sistem preferencijala poslednji put je reaktiviran 2018. i važiće do kraja 2020, kada se očekuje nova reaktivacija.

 Izvor:https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2020&mm=06&nav_id=1693510

 



Nema bolje rakije od srpske, a za to je dokaz i popularni brend "Yebiga" koji je oduševio Amerikance i popularnog Bilija Goulda, basistu grupe Fejt no mor.Tvorac ove jedinstvene ljute kapljice je dugogodišnji stručnjak Ivan Urošević.

"Ono po čemu je Srbija itekako poznata u svetu je svakako šljivovica, a rakija "Yebiga" našla je put preko Atlantika do američkog tržišta. Saradnja sa Bilijem počela je pre dve i po godine na festivalu rakije u Beogradu", kaže za Rinu Ivan.Najpoznatija srpska rakija nastaje u selu Brezna, na planini Goč. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno i destilerija "Tok" postala je nadaleko poznata, a sve je počelo kad se Ivanov otac Veroljub kao inženjer tehnologije jakih alkoholnih pića vratio na dedovinu i posadio šljive.

"Tradiciju smo nastavili brat i ja. Proizvodimo isključivo rakiju od šljive i to isključivo od čačanske rodne i čačanske lepotice, obe sorte stvorene su u Institu za voćarstvo u Čačku, jer je dokazano da se od njih stvaraju visokokvalitetne rakije. Destilat stoji 18 meseci u hrastovoj buradi", rekao je Ivan Urošević koji je i predsednik Upravnog odbora saveza proizvođača rakija, kojeg je osnovala Vlada Republike Srbije.

Inače, ova destilerija je pobedila na takmičenju za najbolju šljivovicu u srpskim zemljama 2018. godine sa najvišom mogućom ocenom (19,71 bodova), takođe i 2015. je bila na vrhu po oceni degustatora.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_id=1641487

Nova sorta jabuke pod nazivom Kosmik krisp, za čije razvijanje su naučnicima bile potrebne dve decenije od danas je u prodaji u SAD.Kako se navodi, ona navodno traje do godinu dana u frižideru

Ova američka sorta jabuke nastala je na Državnom univerzitetu Vašington još 1997. godine.Lansiranje čvrste, sveže i sočne jabuke koštalo je 10 miliona dolara, preneo je portal Klix.ba. Trenutno je dostupna isključivo u SAD, medjutim, početkom naredne godine stiže i na police prodavnica u svetu. Dobijena je ukrštanjem dve vec postojeće sorte jabuka, kako bi se stvorila još sladja, hrskavija i sočnija voćka koja, ukoliko se skladišti na odgovarajuci način, može ostati sveža i do godinu dana.

Danas širom Vašingtona raste više od 12 miliona stabala ovog drveta, a voćnjaci prekrivaju oko 12.000 hektara.

Procenjuje se da će uzgajivači od prodaje ukupno zaraditi 30 miliona dolara. Sorta je prvenstveno bila poznata kao WA38, a naziv Kosmic Krisp inspirisan je raspršenim sitnim belim mrljama po njenoj tamnocrvenoj kori, koja podseća na noćno nebo. Najpopularnije sorte jabuke s ovog podneblja, Golden Delišes i Red Delišes, suocile su se sa žestokom konkurencijom Pink Ledi i Rojal Gala. Jabuke su, inače, nakon banana najprodavanije voće u SAD.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=01&nav_id=1624996

Američka vlada treba da nametne tarife u vrednosti od 7,5 milijardi dolara (6,1 milijarda funti) na izvoz hrane iz EU i Britanije u eskalirajućem trgovinskom ratu. Spor se vodi oko subvencija Evropske unije vazduhoplovnom gigantu Airbusu koji ima proizvodna sredstva u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji. Predsednik Donald Tramp tvrdio je da su subvencije u suprotnosti sa trgovinskim pravilima i dobio je podršku STO (Svetske trgovinske organizacije) za nametanje godišnjih tarifa po stopi od 25%. Od Velike Britanije se očekuje da preuzme veliki deo ukupnog iznosa ako se tarife primene 18. oktobra, kako je planirano. Trampova administracija našla je široku paletu britanske robe, uključujući: svinjetinu, sir, jogurt,  puter, keks, a tu su i vuneni proizvodi, voće povrće, viski.

Prema Nacionalnoj asocijaciji za svinje (NPA), SAD je drugi najveći proizvođač svinjskog mesa koji nije iz EU, nakon Kine. U prvih sedam meseci 2019. godine, Velika Britanija je izvezla 6.768 tona svinjetine u SAD i tarife će britanskim proizvođačima dodati neželjene troškove, navodi NPA. Škotski viski takođe je ciljan u onome što se smatra potezom "tit-for-tat" posle tarifa EU na američki burbon prošle godine. Tramp tarifa će biti uvedena za viskije proizvedene u Škotskoj, na koje se godišnje u SAD troši oko 370 miliona funti od ukupnog izvoza od 1,2 milijarde funti. Industrija podržava stotine uzgajivača škotskog ječma, a NFU Škotska (NFUS) izrazila je zabrinutost zbog potencijalnih posledica. Predsedavajući sindikata, Ian Sands, rekao je da je prolećni slad ječam najveća kultura koja se uzgaja u Škotskoj i ključni sastojak industrije viskija.

"Prošle godine, sladari su kupili skoro 850.000 tona škotskog ječma od slada, od čega je 96% bilo jesenjeg ječma, a ekvivalentno proizvodnji od oko 150.000 ha", rekao je g. Sands.

„S obzirom na to da su SAD najveće pojedinačno tržište viskija, neophodno je da se ovi štetni tarifni predlozi ukinu  u narednih nekoliko nedelja“, upozorio je Sand. Predsednik odbora za svinje NFUS-a Jamie Villie dodao je: „Ovo izgleda kao loša vest za škotsku industriju svinja. Izvoz iz Velike Britanije u SAD je skoro u potpunosti sveža svinjetina, ali većina je vrhunskog, visoko vrednog porekla “ Gospodin Villie sugerisao je da iako je količina izvoza u SAD činila samo 5% ukupnog izvoza svinjskog mesa, vrednost bi bila nesrazmerno veća zbog kvaliteta. „Glavne kompanije koje su uključene u trgovinu sa SAD-om su su pretežno iz Škotske i vlada velika zabrinutost da bi ukoliko ne bude dogovora u vezi trgovinskog spora, ova situacija mogla uticati na ceo sektor svinjarstva.

“Mlečni sektor će takođe biti pogođen, a vreme i trud u uspostavljanju tržišta za sir sada bi mogli biti izgubljeni, izjavio je menadžer za politiku NFUS-a Stuart Martin „Vreme, novac i trud uloženi su u uspostavljanje tržišta visokih vrednosti za škotski sir do Severne Amerike. „Vođen Škotskim odborom za rast mlečnih proizvoda [SDGB], atributi zemlje porekla, priče o brendu i jedinstvene tačke razlike bili su od presudne važnosti za otvaranje vrata ciljnim zemljama koje konzumiraju sir kao što su SAD.“ U međuvremenu, Odeljenje za međunarodnu trgovinu (DfIT) saopštilo je da radi na ublažavanju situacije. "Vlada Velike Britanije je jasna da pribegavanje tarifama nije u interesu Velike Britanije, EU ili SAD", rekao je portparol DfIT-a. „Blisko sarađujemo sa američkim i evropskim partnerima da podržimo nagodbu. „Takođe tražimo potvrdu od STO-a da se Velika Britanija u potpunosti pridržavala presuda STO-a u vezi sa podrškom Airbusu i da zbog toga ne bi trebale biti obuhvaćena tarifama“, dodao je portparol.

Generalni sekretar Copa-Cogece Pekka Pesonen rekao je: „Duboko žalimo što poljoprivredni sektor još jednom plaća račun za političku odluku o trgovini koja nema nikakve veze sa poljoprivredom. „Stvaranje nestabilnosti u međunarodnoj trgovini moglo bi biti kratkovidno i kontraproduktivno - ne samo za međunarodnu trgovinu, već i za ključne izazove sa kojima će se poljoprivredne zajednice EU i SAD morati suočiti u borbi protiv klimatskih promena i za bezbednost hrane. „Poljoprivrednicima sa obe strane Atlantika potrebna je stabilnost i poverenje kako bi dugoročne investicije ostale konkurentne i atraktivne. Pozivamo donosioce odluka da stvore predvidivije trgovinsko okruženje, u korist poljoprivredne zajednice i potrošača širom sveta. “

Privredna komora Srbije podsetila je privrednike i kompanije koji izvoze u SAD da do kraja godine obnove registraciju u Upravi za hranu i lekove SAD (US Food and Drug Administration) kako bi svoje proizvode mogli nesmetano da izvoze.
 
Obnova registracije u Upravi za hranu i lekove SAD (FDA US) do 31. decembra 2016. obavezna je, vrši se svake druge godine i besplatna je.
 
FDA US je agencija odgovorna za zaštitu javnog zdravlja obezbeđujući sigurnost, efikasnost i bezbednost ljudskih i veterinarskih lekova, hrane, bioloških proizvoda, kao i medicinskih sredstava.
 
Agencija ima odgovornost za regulisanje proizvodnje, marketinga i distribucije duvanskih proizvoda radi zaštite javnog zdravlja i smanjenja upotrebe duvana od strane maloletnika.
 
Takođe, FDA US ima ovlašćenja i nadležnost za unapređenje javnog zdravlja kroz inovacije, koje čine medicinske proizvode efikasnijim, sigurnijim, više pristupačnijim stanovništvu i pomažući javnosti da dobije tačne, informacije o sastojcima svih proizvoda koji su u domenu verifikacije FDA US.
 
 
Amerika je 19. izvozni partner srpske privrede, ukupan izvoz u prvih šest meseci 2016. godine iz Srbije u SAD iznosio je 102,7 mil USD.
 
Srbiji je u trgovinskoj razmeni sa SAD odobrena preferencijalna trgovina, kroz primenu Opšte šeme preferencijala (GSP). Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja bez carina ili sa minimalnom carinom.
 
Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda. Takođe, roba mora da zadovolji i kriterijum porekla, mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35% vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije.
 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30