Asanacija ili podmlađivanje je agrotehnička mera koja se retko primenjuje u intenzivnoj proizvodnji jabuke, a često u ekstenzivnoj. Ova mera se nameće neophodnom kod asanacije starih zasada autohtonih sorata koje su u postupku izumiranja (kožara, budimka,kolačara, parmenka, kaselka) i druge. Ovi zasadi se nalaze uglavnom u zapuštenom stanju, udaljenim lokalitetima koje karakteriše i nedostatak radne snage. Međutim ovi zasadi pored očuvanja sortimenta predstavljaju dobar početak i za organsku proizvodnju jabuke.

Svrha podmlađivanja je u tome da se odstrane dotrajali delovi krune, a da se iz spavajućih i adventivnih pupoljaka podstakne porast novih grana. One su u stanju da obnove krunu, produže period plodonošenja i uopšte voćku učine dugovečnijom.

Podmlađivanje jabuke se preporučuje u sledećim slučajevima:

– Kada voćke usled zapuštenosti ili starosti rodnog drveta počnu slabo da rađaju, ili uopšte prestanu da rađaju.

– Kada donji delovi ramenih grana u kruni jače ogole.

– Kada voditeljica i ramene grane u kruni dobiju viseći položaj.

– Kada su grane u kruni polomljene, ili jako oštećene pod teretom roda, snega,oluje,grada, mraza, prouzrokovača bolesti i štetočina.

– Kada je oblik krune nepravilan.

Značajan uslov za uspešno podmlađivanje jabuke, jeste da se voćka nalazi na dubokom i plodnom zemljištu i da su joj koren i deblo zdravi.

TEHNIKA PODMLAĐIVANJA JABUKE

Tehnika podmlađivanja sastoji se u skraćivanju grana u kruni jabuke. Podmlađivanje treba obaviti u toku dubokog zimskog mirovanja u decembru ili januaru. Jačina podmlađivanja zavisi od stepena oštećenja ,ogolelosti i bujnosti grana.

Ako su stabla jabuke iznurena od prekomernog roda , a osnovne grane dobile viseći položaj, potrebno je izvršiti slabije podmlađivanje.Ono se sastoji u skraćivanju voditeljice i ramenih grana za 1/3 njihove dužine.

Podmlađivanje srednjeg intenziteta , skraćivanjem grana za 1/3 do 2/3 dužine , izvodi se kada su grane u kruni jače oštećene usled grada, snega, oluje i tereta roda.

Jako podmladjivanje , skraćivanje grana za 2/3 dužine , obavlja se kada su stabla jabuke oštećena mrazom. Ova mera se može izvesti tek nakon godinu dana od izmrzavanja.

Pri podmladjivanu voditeljicu i ramene grane treba skratiti do neke pogodne bočne grane(ventil) koja će da preuzme ulogu produžnice. Takodje treba po istom principu skratiti i ostale grane nižeg reda u kruni.

Za podmlađivanje važe u osnovi isti principi kao i za rezidbu : bolje je ostaviti manji broj umereno razvijenih grana nego više slabijih , bolje je ostaviti manji broj dobro ishranjenih rodnih grančica nego više onih koje oskudevaju u hrani , uspravne ramene grane treba oštrije orezati ili saviti da bi se na njima što pre obrazovalo rodno drvo.

Debele ramene grane orezuju se na sledeći način. Najpre se testerom zareže sa donje strane do 1/4 prečnika grane , a zatim se grana odseče testerom odozgo. Preseci treba da budu što manji. Posle orezivanja preseke treba zagladiti oštrim kresaćim nožemi premazati kalem voskom ili bitumenom da bi rane što brže ilakše zarasle.

Jako podmlađivanje se vrši jedanput u životu voćke, a slabija mogu više puta.

Pored pravilno izvršene rezidbe za podmlađivanje , takve voćke u narednom periodu treba pravilno negovati i dalje orezivati da bi podmladjivanje u potpunosti uspelo.To podrazumeva sledeće godine obavezno krečenje stabla. Zatim djubrenje odredjenim količinama mimeralnih djubriva NPK formulacijama , prihranu KAN-om, i rasturanje oko 30 t po ha zgorelog stajskog đubriva.Poželjno je da međured bude u stanju jalovog ugara u naredne 2 do 3 godine. Sprovoditi redovnu zaštitu protiv biljnih bolesti i štetočina.

U proleće druge godine posle podmlađivanja, a pre početka vegetacije, treba letoraste koji su ostavljeni za obrazovanje skeleta krune skratiti tako da se uspostavi odgovarajuća ravnoteža između novih ramenih grana. Letoraste na unutrašnjoj strani ramenih grana trebalo bi ukloniti.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/19/vocarstvo/tehnika-podmladjivanja-jabuke/

Nekada su se kuće zidale tamo gde šljiva raste, a u nekim krajevima umesto hrastovog, za badnjak se seklo stablo šljive.Ova voćarska kultura smatra se tradicionalnim srpskim proizvodom, a današnja proizvodnja zasniva se na naučnim principima i savremenoj agrotehnici, piše RTS.

- Šljiva se u današnjim zasadima gaji intenzivno. Potrebne su sve agrotehničke i pomotehničke mere da se obave. Od pomotehničkih mera obavezna je rezidba, i zimska i letnja, da bi imali dobar kvalitet plodova. Do pre nekoliko godina imali smo ručnu berbu, sada je sve više zastupljena ta mehanizovana berba, s tim što mehanizovana berba ide samo za industrijsku potrošnju, za stonu potrošnju ide ručna berba, probirna berba - kaže Dušan Mijajlović, agronom.Šljiva je najzastupljenija vrsta voćaka u Srbiji a ujedno ima i najveći privredni značaj.

Najaviše se uzgaja upravo ova sorta Stenli u narodu poznatija kao Strlejka- Evo čist primer gde se danas nalazimo u opštini Kuršumlija, u topličkom kraju. Opština Blace je jedno poznato mesto po proizvodnji šljive i samim tim i suve šljive gde danas imamo oko 90 domaćinstava koji se bave proizvodnjom suve šljive - rekao je Dušan.

Osim suve šljive i rakije šljivovice, od plodova šljive u Srbiji se tradicionalno pravi mnoštvo proizvoda pa je ova voćka vrlo rentabilna i značajna za individualne poljoprivredne proizvođače. Treba se, naravno izboriti sa vremenskim nepogodama, ali i bolestima i štetočinama.- Najčešće bolesti i štetočine u šljivama su monilinija, šljivina osa i šljivinog smotavc. Najviše štete u zasadima šljive pričinjava monilinija, to je sušenje cvetova i grančica. Mnogo više štete može da napravi u mladim voćnjacima gde može doći do sušenja kompletnog zasada. Najbitnija zaštita od monilinije je u fazi cvetanja. Od dva do tri tretmana, u fazi belih balona kada je 5 posto otvorenih cvetova, zatim u punom cvetanju i ako je kišno i vlažno vreme I treći tretman. Odmah posle nekoliko dana suzbija se šljivina osa - ističe Dušan.

Primenom naučnih i tehnoloških dostignuća uzgajivači šljive unapređuju proizvodnju.

- Uz pomoć savremene tehnologije i digitalizacije imamo čist primer u ovom zasadu šljiva se navodnjava sistemom kap po kap a sve to može da se pusti preko mobilnog telefona iz bilo kog grada ili zemlje. Zahvaljujući sve savremenijoj tehnologiji u uzgoju šljive imamo bolji kvalitet šljive - kaže on.

Prema procenama agronoma u Srbiji danas ima preko 40 miliona stabala šljive, iako je taj broj nekada bio značajno veći. Proizvodnja ovog voća sa obiljem vitamina, minerala, prirodnih šećera beleži dobre rezultate, ali su oni znatno ispod mogućnosti.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/savremena-tehnologija-za-bolju-sljivu-evo-kako-da-unapredite-kvalitet-ploda-i/xj4jpvd

Srbija ima potencijal u proizvodnji krompira, koji nije dovoljno iskorišćen, ali se manjak reguliše uvozom. Tokom prvih pet meseci ove godine u našu zemlju je uvezeno oko 10.000 tona krompira u vrednosti 4,4 miliona evra, ističu Regionalnoj privrednoj komori Sombor i dodaju da to otvara mogućnost mnogim poljoprivrednicima da se vrate proizvodnji krompira.Počela je sezona vađenja krompira, a ekipa RTV-a proveravala je kako malobrojni proizvođači u zapadnobačkom okrugu ocenjuju rod i otkupnu cenu na veliko. Dejan Čule iz Prigrevice dvadeset godina proizvodi krompir.Prinos od 40 tona krompira po hektaru sorte esme, Dejan Čule, proizvođač krompira ocenjuje kao odličan za početak sezone. Ističe da ga ne brine konkurencija, niti neizvesnost oko otkupne cene krompira na veliko, jer je iz godine u godinu oko 20 dinara po kilogramu. Čule objašnjava da mu je najvažniji redovan otkup u Novom Sadu i Beogradu.

"Možda bi to naše tržište trebalo da bude malo bolje i sigurnije, jer svake godine se ne zna tačna otkupna cena sve dok se ne počne pakovati roba. Gledajući na nas proizvođače u Srbiji, mislim da nismo konkurentni jedan drugom, više smo uslovljeni konkurencijom iz uvoza, odnosno spolja", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Za dobar rod krompira potreban je kvalitetan sortiment i redovne agrotehničke mere, ocenjuju poljoprivredni stručnjaci.

"I te kako su važne redovne agrotehničke mere, uz primenu sistema za navodnjavanje kap po kap i đubriva, kao i primena svih mera u zaštiti bilja do mera nege..", rekla je Olivera Sekulić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Visok prinos i dobar kvalitet su rezultat dvadeset godina rada u agraru, ističe Čule, koji redovno koristi državne subvencije.

"Naročito ove poslednje subvencije su bile dobre, a redovno koristim državne subvencije i moram da pohvalim naše Ministarstvo koje nam ih redovno daje.Koristim subvencije za sistem za navodnjevanje, a obrađujem i 20 jutara u povrću i bez tih subvencija bilo bi neisplativo", rekao je Dejan Čule, proizvođač krompira iz Prigrevice.

Pored krompira, Čule se bavi proizvodnjom luka, karfiola i kupusa, a budući planovi su ulaganja u novu mehanizaciju i proširivanje proizvodnje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/srbija-ima-potencijal-u-proizvodnji-krompira_1148599.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30