Ministarstvo poljoprivrede će za podsticaje u ovoj godini opredeliti 37,5 milijardi dinara, a u planu je da se, uz podršku Svetske banke, poljoprivrednicima omogući da konkurišu i kroz poseban program za nabavku osnovnih sredstava. Najavljuje se i prvi poziv za IPARD u aprilu za Meru 1, kada će biti raspisan poziv za mehanizaciju, osnovna sredstva, izgradnju, i sve što poljoprivrednici mogu da koriste za ulaganja u imovinu.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, u razgovoru za Agrobiznis magazin kaže da je Ministarstvo koje on vodi ispatilo preko 99,5 % planiranih sredstava iz Budžeta za 2020. godinu, i podseća na neke važnije mere: „Pored subvencije u vidu osiguranja proizvodnje za više od 38.000 gazdinstava, isplatili smo subvencije za mleko, meso, ali i podršku za 41 vinariju kojima smo dali pola milijarde dinara da osavremene svoju proizvodnju. Kada je reč o isiguranju dali smo 1,25 milijardi dinara, i ostalo je bukvalno još 7 zahteva koje podnosioci moraju da kompletiraju, tako da smo mi sve ove isplate za
2020. godinu završili pred sam kraj godine."
Koliko novca je uloženo, može li brže i više?
Može i mora, tu nema dileme. Kroz primer ću vam i objasniti. U 2019. godini mi smo isplatili oko 7 milijardi dinara podsticaja za višegodišnje zasade i traktore, u 2020. godini, koja kao što znate svi bi da je zaborave, mi smo isplatili 11 milijardi dinara. To je četiri milijarde više. Dakle, sve se može kada se hoće, samo mora da se radi i svi moraju više da se trude, ako želimo da idemo brže napred.
Šta je sa isplatama za mlade poljoprivrednike i da li su počeli sa realizacijom projekata?
Uspeli smo zahvaljujući razumevanju Vlade Srbije i Ministarstva finansija da obezbedimo dodatni novac, tako da umesto 2.500, čak 3.000 mladih je dobilo novac za svoje projekte. Oni su već sada u fazi realizacije, jer imaju za taj posao rok od 90 dana koji počinje da teče onog momenta kada prime rešenje. Međutim, nemojte misliti da je ovde posao gotov, nikako. Mi ćemo sva gazdistva posetiti i utvrditi kako se novac troši, i da li su ispunili sve što su obećali. Moram da podsetim da nije mali novac izdvojen, po korsiniku to je milion i petsto hiljada dinara, a ukupno blizu tri milijarde dinara. To je ogoroman novac izdvojen iz Budžeta kada se ceo svet trese šta će biti sa ekonomijom. Mi, ne samo da smo uložili, već ćemo nastaviti i ubuduće sa ulaganjima u mlade na selu, i da im što više pružimo kako bi mogli da žive potpuno ravnopravno u uslovima koje imaju i oni u gradu, s tim što sam ubeđen, a godina iza nas je pokazala
da nema veće sreće nego živeti i raditi na selu, pogledajte koliko se kupuju sada imanja širom Srbije, to vam više govori o svemu.

Šta mogu mladi da očekuju u 2021. godini?
Ove godine spremamo veliku novinu i to i ona se ogleda u tome da ćemo mi davati avansno subvencije za mlade ljude i sve one koji žele da unaprede svoju proizvodnju. Sa Svetskom bankom smo napravili kreditnu liniju koja nam omogućuje da 50% sredstava damo bespovratno, 40% će biti povoljan kredit, a poljoprivednici će imati učešće od samo 10 odsto. Mislim da povoljnija subvencija do sada nije bila na našim prostorima.
Kako će ići podnošenje zahteva?
Biće jednostavno. Javite se Upravi za agrarna plaćanja, nakon odobrenja 50 odsto podsticaja, idete kod poslovne banke i tražite kredit od 40 odsto vrednosti investicije sa već odobrenih naših 50% ,vi treba samo u tom trenutku da imate 10% vrednosti investicije i možete da počnete sa radom.
Šta je ključno na čemu ćete raditi tokom 2021. godine?
U Srbiji je još uvek na snazi sistem obračuna PIO za poljoprivrednike iz 1986. godine. Taj sistem je u osnovi neprirodan i nepravedan iz razloga što isti iznos doprinosa plaćaju poljoprivrednici koji obrađuju 1 hektar zemlje, i oni koji obrađuju 100 hektara. Takva praksa dovela je do nagomilavanja dugova po osnovu PIO od preko 2 milijarde evra, što je opterećenje i za poljoprivrednike, i za državu. Mi smo dostavili predlog Ministarstvu finansija, kako bismo rešili ovaj problem, i očekujemo njihovo mišljenje i odobrenje. U suštini priprema se reforma sistema koja će rešiti problem dugovanja, i ujedno i uspostaviti pravedniji sistem plaćanja doprinosa. Ovaj sistem će biti zasnovan na ekonomskoj snazi poljoprivrednih gazdinstava. Korišćenjem modernih modela izračunavaćemo vrednost proizvodnje na gazdinstvu, i to će činiti osnovu za određivanje doprinosa, a samim tim i poljoprivrednih penzija u budućnosti.
Vaš resor je dopunjen i prehrambenom industrijom, malo neopaženo se to desilo ali je to suštinski važno za poljoprivredu. Kakav je plan za prehrambenu industriju?
Cilj će nam biti da se domaće sirovine koje su višak na tržištu, ili se izvoze kao sirovine prerade i da se na taj način stvori veća vrednost što će u krajnjoj liniji
generisati i veći BDP. Upravo to planiramo da postignemo još intenzivnijom podrškom za uvođenje novih tehnologija u prehrambenu industriju i otvaranjem novih tržišta. Da budem konkretan navešću vam primer fabrike sa modernom tehnologijom u sektoru prerade voća i povrća, takvu fabriku da izgradite zahteva investicije od oko 20 miliona evra, pre svega zbog ulaganja u opremu koja u najvećoj meri automatizuje proizvodnju. Upravo tom automatizacijom se smanjuje potreba za ljudskim radom sa nekih 200 na 20 radnika za isti obim proizvodnje u odnosu na zastarelu tehnologiju koja zahteva puno manuelnog rada. Dakle, mi ćemo pomagati da se što više unapredi proizvodnja kroz automatizaciju. Pandemija nam je pokazala koliko je značajno imati dovoljno hrane za svoje potrebe. Srbija je u tom smislu pokazala svoju snagu i vitalnost. U 2020. godini ostvarili smo rast od 5% i to je velika stvar za sve nas. Pokušaćemo i u godini pred nama da ostvarimo vrhunske rezultate. Biće naravno dosta izazova ali mislim da je država spremna, a to smo pokazali tokom 2020. godine. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kao što smo i očekivali rod pšenice je niži nego kao što je uobičajeno u poslednje vreme. Ipak, dovoljno će biti kako za naše potrebe, tako i za izvoz. Uz probleme u otkupu nastavlja se i voćarska proizvodnja. Konačno je kajsija dobro rodila, a očekuje se da će biti i šljiva uprkos očekivanjima da će nakon prošlogodišnjeg velikog roda ovogodišnja proizvodnja podbaciti.
Stočari koji su očekivali subvencije u međuvremenu su isplaćeni. U Мinistarstvu kažu da još nekoliko njih treba da dopuni svoje zahteve kako bi i oni bili isplaćeni. U međuvremenu je raspisan konkurs za podsticaje stočarske proizvodnje. Detaljnije na našim stranama gde možete čitati i o tome šta muči poljoprivredu
Bosne i Hercegovine, koje su to aktivnosti resornog ministra od značaja za proizvođače, ali i savete stručnjaka. Za vas smo izdvojili priču o tome kako da sprečite povređivanje stoke, istražujemo da li i kakav uticaj imaju GMO organizmi a posetili smo i brojne domaćine, među kojima izdvajamo pčelarku Srbijanku Rafailović, mladog poljoprivrednika Mihajla Đokića iz Pocerine koji se bavi mešovitom proizvоdnjom, a planira da širi proizvodnju jagoda. Išli smo u Sekurič kod Mladena
Minića, predsednika udruženja mladih poljoprivrednika a istraživali smo i kako da nove tehnologije mogu naći primenu u ovčarstvu. Izveštavamo sa brojnih manifestacija i događaja, a kada već pomenusmo kajsije naša Nadica Kolarević pripremila je recept sa ovim voćem.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poplave, gromovi, zatim vrućine sve to snašlo je svakog od nas koji radimo u poljoprivredi na bilo kom poslu. Ipak, nastavljamo ovaj, pre svega plemeniti posao jer stvaramo hranu i nove vrednosti. Isto to smo mi radili sa vama prethodnih 10 godina u 100 izdanja. Svakako vreme koje treba poštovati i broj izdanja koji vredi obeležiti – kako i svaki drugi posao u poljoprivredi, RADNO. Po stoti put smo vam pripremili savete za bolju proizvodnju, iskustva onih koji već rade u našem sektoru. Bez preterane hvale i kritički sa razlogom osvrnuli smo se na nekoliko tema. Predlažem svakako da pročitate i kako je bilo na 86. Međunarodnom
sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ako ste propustili, šteta, bilo je lepo videti brojne kolege, poljoprivrednike, mlade i one i iskusnije, ali i goste iz inostranstva, kojih je sve više. Vodimo vas i u Gružu gde je organizovano veliko savetovanje voćara na poljima GRUŽA AGRAR-a. Više od 1.000 proizvođača
učestvovalo je u događaju, kakav se retko viđa i u mnogo bogatijim državama. U šumi izložba poljoprivredne mehanizacije, kroz zasade smo se vozili na zapregama i u traktorskim prikolicama.
U svakom zasadu stručnjak iz oblasti koja vas zanima. Sve to u ambijentu Gruže i kod domaćina kakvog retko možete sresti u Srbiji. Kod Miroslava Nikolića voćara – poljoprivrednika i predsednika opštine. Da nam je takvih 100 bili bismo na konju! Nemamo ih, ali ćemo raditi na tome da ih bude. Nema odustajanja samo napred i hrabro u nove radne pobede, stvaraćemo nove vrednosti, prenositi i dobra i loša iskustva, jer samo tako možemo biti pametniji i uspešniji.
Hvala na poverenju i dalje ostaje ona naša: Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin 

U susret novom izdanju Novosadskog sajma poljoprivrede predstavljamo vam i 99. izdanje Agrobiznis magazina u kojem smo se osvrnuli na nelkoliko zanimljivih tema iz sektora ovčarstva, voćarstva ali i agrarne politike. Svakako zanimljive informacije dobili smo u intervjuu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je najavio nove vidove kreditne podrške za mlade poljoprivrednike, ali i bespovratna sredstva za sve one koji žele da se bave poljoprivredom i imaju manje od 40 godina. Konačni zaokret u životu mladog čoveka može biti upravo odluka da iskoristi pogodnosti koje donose ove mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Imali ste priliku da me vidite na malim ekranima gde sam pokušavao da objasnim šta se desilo u danima kada je Topolu i okolinu zadesela prirodna nepogoda koju nazivamo GRAD. Međutim,mislim da je lakše nekada sprečiti ovakve nepogode nego one koje se odnose na ljude. Kao i do sada ljudi su ti koji donose nepogode ali su i oni koji mogu da svojim činjenjem doprinesu da posledice budu neutralisane ili što manje. Nekada je bolje da ništa ne rade jer će svima biti lakše. Nadamo se će doći dan kada će se raspravljati o tome ko je kredibilan da donosi odluke, ko može da ocenjuje stručnost stručnjaka, a ne da lokalni političari sa biografijama prepunim skandala sude o stručnosti agronoma, pogotove ne oni koje se voze u skupljim automobilima nego što su podsticaji za sve poljoprivrednike u njihovoj opštini. Bilo kako bilo mi nastavljamo našu borbu za razvoj poljoprivrede i sela, afirmišemo život na selu i njegove prednosti, a usput ćemo rešavati probleme bilo da su oni ljudske prirode i ćudi ili ćudi prirode. Svaka nepogoda prođe pa će proći i ona koja
je zadesila Topolu više puta i na više načina. Mnoštvo zanimljivih primera vrednih ljudi i njihovih iskustava sledi na našim stranica koje smo pripremili dobrim delom zahvaljujući našim partnerima, svima im od srca hvala, a i vama koji ste uz nas evo već 10 godina!
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin

Kada je došao na funkciju ministra poljoprivrede, Branislav Nedimović iznenadio je mnoge svoje „obožavaoce“ jer zaboga ministar poljoprivrede je diplomirao prava, a ne poljoprivredu. Standardni komentar kao da je to neophodno da bi se vršila pre svega političko pravna funkcija kakvu ima ministar svakog resora pa i poljoprivrede. U resoru gde evropska sredstva nisu još bila na raspolaganju sa budžetom koji nije dovoljan ni za polovinu zemlje i nezadovoljstvom poljoprivrednika suočio se za naše pojmove mlad čovek koji je već iza sebe imao dva mandata gradonačelnika Sremske Mitrovice. Takav hleb većina
ne bi jela, ali on se ipak prihvatio posla.
Nakon tri godine u ovom resoru uz Nedimovića Srbija polako uči da troši evropske novce, kontroliše proizvodnju mleka u nezavisnoj laboratoriji, a budžet prema nekima za malo, a po Vladi Srbije iznosi 5% omiljenog izraza u novijoj srpskoj istoriji BDP.
B. Nedimović: Kada sam počeo da radim već su pričali da nećemo iskoristiti sredstva IPARD-a, da neću sastaviti šest meseci poput mnogih prethodnika, pa su me viđali za ministra privrede i mnoge druge funkcije na kraju ja sam i dalje tu gde sam. IPARD funkcioniše, imamo nacionalnu referentnu laboratoriju, do leta ćemo uspostaviti normalizaciju sistema za plaćanje preko Uprave za agrarna plaćanja gde smo započeli i digitalizaciju prijava. Dakle sve ono što je bilo kamen spoticanja našeg razvoja u sektoru poljoprivrede mi smo polako ali sigurno rešavali. Nismo naravno ni blizu od blagostanja i savršenstva ali mislim da se lakše diše i da imamo značajno više novca na raspolaganju nego ranije. To znači i da će više poljoprivrednika imati podršku države i moći da unapredi svoju proizvodnju.
Da li ste zadovoljni kako teku stvari sa IPARDOM i može li još nešto da se uradi?
B. Nedimović: Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva u okviru obe IPARD mere. Odziv je bio izuzetan i pristiglo je ukupno 725 zahteva. Kada je reč o individualnim poljoprivrednim proizvođačima, imali smo 629 zahteva, što je odličan odziv i mislim da je sve iznenadio osim nas u Ministarstvu koji smo očigledno imali nešto bolje procene i pripremili se za ovakav ishod.Po mom mišljenju veoma je značajno što imamo i 151 zahtev za investicije, a isto tako imamo 107 zahteva za ulaganja u prerađivačke kapacitete. Skoro polovina zahteva pristigla je iz sektora voća i povrća, veliko je interesovanje
za modernizaciju opreme za preradu i pakovanje proizvoda. Svakako najviše zahteva bilo je za nabavku traktora reč je od 393 predmeta.
Šta treba očekivati do kraja godine?
B. Nedimović: Što se tiče 2019. godine sledi raspisivanje četiri poziva za IPARD za koje je opredeljeno blizu 90 miliona evra. Za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za preradu i marketing u okviru IPARD programa nakon preraspodele sredstava u okviru budžeta obezbedili smo dodatnih 3,3 miliona evra. Siguran sam da će biti interesantno poljoprivrednicima i prerađivačima da se jave na konkurse za nabavku mašina, traktora, izgradnju objekata i njihovo opremanje neophodnom tehnološkom opremom koji počinju na leto. I za sam kraj godine raspisaćemo Mere 7 - Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja koja je usmerena ka razvoju seoskog turizma. Pored podsticaja proizvodnje treba imati kome prodati robu. Obišli ste
značajan broj zemalja koje možda na prvi pogled nisu tako blizu, ali se ispostavilo da nisu ni daleko ni mala tržišta. Cena junećeg mesa se oporavila, proizvođačima je sve interesantniji tov zbog jače podrške države kroz subvencije. Za tovnu junad ona su uvećana sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu.

Vi ste iz kraja gde se svinjarstvo razvilo odavno i gde je tradicija proizvodnje velika, šta se u tom sektoru planira?
B. Nedimović: Nastavićemo da podstičemo sredstvima i po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, kao i za kvalitetne priplodne ovce, koze i krmače. I kod sektora svinjarstva imamo povećanja podsticaja, za kvalitetne priplodne krmače sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu, ali kada je reč o mlečnom govedarstvu treba podsetiti da su sada podsticaji za krave dojilje –30.000 dinara , a bile su 20. 000 po grlu i podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov umesto 10.000 sada su 20.000 dinara po grlu. Mi ćemo nastaviti da vodimo takvu agrarnu politiku da nećemo više računati na jedno već na više tržišta. Dakle trudićemo se da idemo i ka Turskoj, Ruskoj Federaciji, ali i Libanu, Maroku i drugim afričkim državama.

Jedan od interesantnih poduhvata jeste i podrška mladim poljoprivrednicima, čini se da je interesovanje veće nego što se očekivalo?
B. Nedimović: Tako je. Mi smo iz budžeta za 2017. godinu izdvojili nešto više od milion evra a zahvaljujući uštedama odobrili smo po prvi put 10.000 evra bespovratnih sredstava po projektu s tim što je svaki mladi poljoprivrednik morao da obezbedi 25 odsto sam. Interesovanje je bilo veliko, a sredstva je dobilo 667 ljudi u Srbiji. Za 2018. godinu broj zahteva je premašio 1.500, a iznos sa podsticaje je bio do 12.500 evra odnosno 1.500.000 dinara. Ovo su mere koje su napravile pravi zaokret u politici prema mladima na selu. Sve više mladih ljudi nam se javlja i naravno da ćemo ovakvu politiku podrške imati i u 2019. godini. Planiramo da konkurs bude krajem leta, a uslovi se neće bitnije menjati. I dalje će veći broj poena imati mladi inženjeri poljoprivrede i sa završenim srednjim stručnim školama iz ove branše i žene. Međutim, sredstava ima dovoljno za svaki dobar projekat i trudiću se svim silama da izdvojimo maksimalno
sredstava koliko bude na raspolaganju da omogućimo pristojan početak za sve mlade ljude koji žive na selu ili žele da se vrate ili kao što ima primera potpuno
započnu novi život preselivši se iz grada u selo. Svakog dana srećem na terenu te ljude i vidim koliko su zadovoljni sobom i onim što smo zajedno napravili meni je to sasvim dovoljno, a Srbija ima nove generacije poljoprivrednika koji su potpuno spremni za sve prisutniju digitalizaciju i modernizaciju proizvodnje. Da smo nadobrom putu govore i sami pokazatelji proizvodnje jer gde god pogledate imamo značajan rast i takav trend moramo da nastavimo.
Podsetiću vas da su ova sredstva bespovratna, mladi poljoprivrednici na raspolaganju imaju i druge mere koje su povoljnije jer je kamata na primer za subvencionisane kredite 1% i fiksna je kao i rata. Takođe kod IPARD sredstava mladi imaju mogućnost povraćaja novca do 70%, a maksimalan broj bodova dobijaju mlađi od 40 godina i žene.
Šta sa onima koji nemaju oranice?
B. Nedimović: Poljoprivrednicima mladim od 40 godina od sredine juna biće dostupni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će iznositi 1,9 do 1,95 odsto. Planira se da maksimalni iznos pozajmice bude između 50.000 i 60.000 evra i u ovom slučaju prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali. Ove pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija
biti hipoteka na kupljenu parcelu. Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini, a nakon izmene Zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih poseda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pripreme za prolećnu sezonu su uveliko u toku. Brojni skupovi pod okriljem kompanija koje plasiraju repromaterijal na naše tržište održavani su u poslednjih nekoliko nedelja. Svako hvali svoje proizvode do te mere da bi neko pomislio da u njivu ne mora ni da se uđe. Realnost je, naravno, sasvim drugačija i naravno surovija. Nije baš ni da je tako loše. Od nečega se, očigledno, mora živeti, a zaparložena njiva je bacanje novca u svakom slučaju. 

U ovom broju očekuje
vas mnoštvo saveta i korisnih informacija stručnjaka sa kojima smo razgovarali, kako u Srbiji tako i u regionu, gde nas takođe čitate. 

Sajmovi i manifestacije, poput zimskih škola, za to su najbolji pokazatelj. Ukoliko želite da gajite malinu, nešto da promenite, pokušate od početka, pročitajte naše strane posvećene voćarstvu, a isto se odnosi i na vas koji gajite jagode. 

Novina koja je objavljena veče pre štampanja ovog broja: poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga, koji osiguraju proizvodnju, država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto, uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

www.agrobiznis.rs 

Početak nove godine obeležile su primene novih pravilnika i uredbi koje stupaju na snagu od prvog januara. Među njima je i ona koja se odnosi na mleko o čemu smo ranije pisali. Ovome treba dodati novi pravilnik koji se odnosi na subvencionisanje tova. Uprkos činjenici da postoje svega dve registrovane farme činčile u Srbiji pažnja koju su pokazali mediji u Srbiji pretvorila je ovu perifernu temu u "sudbonosnu". Eh, gde bismo bili kada bismo se ovako temeljno edukovali kao o farmama činčila. 

U ovom broju mi se, ipak, bavimo važnijim temama kao što su uništavanje korova uz pomoć vrele vode i smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. Za vas smo istražili kakva su iskustva proizvođača oraha, na primer kod turske sorte ČENDLER. Predstavljamo vam, ovom prilikom, mlado ali ambiciozno gazdinstvo VOŽDOVE JAGODE, iz Stojnika kod Aranđelovca. 

I u ovom izdanju čitajte savete našeg stručnjaka Ninoslava Stevanovića, iz oblasti navodnjavanja. Predstavljamo i dobitnike nagrada Intesa Farmer za 2018. godinu. Za prvo izdanje Agrobiznis magazina u 2019. godini govori i potpredsednik Delta agrara sa kojim smo razgovarali na skupu Hrana za Evropu.

Nadamo se da ste lepo proveli praznike i da se polako pripremate za narednu sezonu. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

 

PRETPLATITE SE I UŠTEDITE!

 

Nije tajna da kvalitet hrane u Srbiji nije baš na zadovoljavajućem nivou, iako naša zemlja ima poljoprivredni kapacitet za proizvodnju vrhunskih proizvoda. Najkvalitetnije voće i povrće najčešće se izvozi, dok na srpskim pijacama i u marketima ostaje ono što nije prošlo rigorozne kontrole za inostranstvo. S druge strane u Srbiju se uvozi hrana u čiji kvalitet potrošači često sumnjaju.

U novom broju Agrobiznis magazina pročitajte naše veliko istraživanje na temu „Kakvu hranu jedemo“.

Međunarodni poljoprivredni sajam 85. po redu počinje danas i trajaće do ponedeljka 21. maja u Novom Sadu. Ove godine zemlja prijatelj je Francuska, a očekuje se učešće kompanija iz Indije, Italije, Austrije, Češke, Nemačke i brojnih drugih. Prenos otvaranja možete pratiti na RTV1 od 13 sati.

Predstaviće se 1.500 izlagača iz 30 zemalja. Biće predstavljeni proizvodi i usluge iz ukupno 60 zemalja. Sajam će otvoriti ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović.

Tradicionalna poljoprivredna 85. smotra okupiće i ove godine najznačajnija imena iz sfere agro biznisa. To je prilika da se prezentuju noviteti ali i prikupe saveti i znanja iz poljoprivrede. Pored toga, posetioci će biti u prilici i da pazare novu mehanizaciju po znatno povoljnijim uslovima.

Za izložbu poljoprivredne mehanizacije koja čini trećinu otvorenog izlagačkog prostora, svake godine je izuzetno interesovanje posetilaca.

Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljo-mehanizacije na sajmu će nastupiti sa 20 članica.

U godini u kojoj Novosadski sajam obeležava 95 godina postojanja, za posetioce 85. poljoprivrednog sajma u poklon nagradnoj igri pripremljena su i dva traktora i roto freza.

Kapije sajma otvaraju se u 9 časova, a svečano otvaranje zakazano je u 13 časova. Cena pojedinačne ulaznice je 600 dinara, kolektivne 400, dok će 200 dinara biti za penzionere, decu od 7 do 12 godina, kao i đake i studente u kolektivnim posetama.

Petak je rezervisan za porodični dan, kada će roditelji sa decom do 16 godina sajam moći da posete po ceni jedne ulaznice od 600 dinara.

Posetioci štanda Agrobiznis magazina na poklon dobijaju časopis i poklon iznenadjenja! Danas 5000 primeraka na poklon.

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis od ovog broja pokreće designLAB – novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh

Kako gore piše, moje ime je Dejan Vukelić – izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7… a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano – pitajte, komentarišite…

Kako smo na samom početku, bilo bi dobro da odgovorimo na neka osnovna pitanja a, u ovom prvom tekstu, najosnovnije od svih je baš

Šta (ni)je dizajn?

Odgovor na ovo pitanje možda je lakše pronaći ako krenemo sa sasvim druge strane, iz kontre – šta nije dizajn? Dizajn nije crtanje, iako crtanja ima dosta. Ono nekada dolazi na početku, ponekad ga nema sve do kraja, mnogo puta crtamo tokom celog procesa ali, svejedno, ono je samo jedan deo dizajna. Dizajn nije ni igranje mada nama dizajnerima naši klijenti često kažu „poigrajte se malo” sa ovim ili onim – a mi se uopšte ne igramo, naprotiv, radimo naporno i mnogo iako to, možda, deluje kao igra. Dizajn nije ni činjenje da stvari izgledaju lepo, pogotovu što je lepo sasvim lična kategorija – lepota je u očima posmatrača što reče izreka.

Na kraju, da ne produžavam u beskonačnost spisak onoga šta dizajn nije – dizajn nije ni umetnost. Umetnici su, bar oni pravi jesu, tanana bića i suptilne duše koje imaju ličnu i unutrašnju potrebu da svoje osećaje, mišljenja, stavove, shvatanja, doživljaje i doživljavanja podele sa svima nama i to, uglavnom, ne rade za tržište… ili im to nije pokretač i prva ideja.

S druge strane, dizajn je uvek tržišno orijentisan… on je potpuno planski proces kreiranja nečega što ima sasvim određenu namenu… on je način za definisanje problema i razvijanje rešenja – dizajn je taj koji materijalizuje određenu ideju! Pa, dakle,

Šta je dizajn?

Skoro sve što vidimo, dodirujemo, osećamo je neko, jednom, nekada dizajnirao. Sve oko nas što čovek pravi je proizvod dizajna – dizajnirano je, ređe nesvesno i skoro uvek svesno.

Volim da kažem, a to je valjda i u redu, imajući u vidu čime se bavim, kako je sve dizajn i dizajn je sve.

U današnjem svetu, sa današnjim tehnologijama, današnjim raspolaganjem vremenom, današnjim stepenom koncentracije – vizuelna komunikacija je dominantni vid primanja informacija i to je sasvim uredu jer iako mi vidimo očima mi zapravo gledamo mozgom prevodeći slike u poruke.

U svakom svom obliku, bilo da je industrijski, grafički, web, … dizajn je taj koji te slike i reči uobličava u poruke. A danas je sve poruka – i proizvod na polici samoposluge, i bilbord pored puta, i novinski oglas, i uputstvo za korišćenje nečega... Onda je, dakle, sve proces prenošenja poruka – između proizvoda i usluga i potrošača i korisnika. Rečju, sve je komunikacija.

Dobar dizajn, šta god da jeste, čini da se krajnja poruka prenese na najjednostavniji, najbrži i najefikasniji način, da se komunikacija odvija glatko i bez šumova.

Imajući sve u vidu, za nas koji dizajn živimo svakodnevno, a i uopšte, dizajn je razmišljanje, prvo pa sve ostalo. On je veoma kompleksna priča koju čini tako mnogo pitanja na koja treba naći prave i jasne odgovore da bi se kreirala ta jedinstvena poruka koju bi primalac trebalo da dešifruje onako kako je to najoptimalnije za brend za koji radimo.

Verujem da sam uspeo da vam približim šta je to dizajn i da vas zainteresujem da promislite o tome zašto je on bitan. U narednim brojevima baviću se još nekim teorijskim aspektima dizajna čisto da postavimo osnove za dalje. Tako ću govoriti i o dizajn procesu, i o savetima za izbor i angažovanje dizajnera ili dizajn studija, i o zamkama koje bi svakako trebalo izbeći, i o… Kasnije, kako vreme bude odmicalo, biće tu i različitih primera sa stranog i, posebno, domaćeg tržišta a biće i nekih pomerenih i lepršavih tekstova…

Ono što je prvo sledeće na redu je potpuno ekonomski orijentisano, sasvim se kreće u tržišnim kategorijama, pa onda u sledećem broju: Uticaj dizajna

Antrfile: Odličan primer za tvrdnju da dizajn materijalizuje ideju je 2010. godina kada je Apple lansirao prvi iPad. Do tog trenutka tržište tableta nije postojalo, nismo znali šta su, uopšte nam nisu bili potrebni… štaviše polovina svih analitičara smatrala je da je u pitanju čist i potpuni promašaj. Ispostaviće se sasvim drugačije – do kraja ove godine broj korisnika tableta približiće se brojci od milijardu i 250 miliona korisnika. Tokom tih 7 godina, Apple-ov tržišni udeo se sa početnih 100% smanjio na današnjih skoro 26%, ali i to je svaki četvrti, jel? Naravno da dizajn nije jedini koji je omogućio nastanak, razvoj i uspeh tableta – zaista su brojni drugi faktori i uticaji no dizajn je taj koji je ideju učinio stvarnom u svakom pojedinom delu njene realizacije. Pa je tako kreirana potreba za nečim za čime potrebe nije bilo… i sve što uz to ide.

Autor: Dejan Vukelić

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31