U preduzeću za razvoj poljoprivrede Zlatiborski Eko agrar u toku je raspodela 35 miliona dinara kroz javne pozive za ulaganja poljopljivrednika za 2020. godinu. Novi direktor Eko agrara Marko Marić veruje da će sa svojim iskustvom biti od koristi proizvođačima kroz buduće aktivnosti preduzeća.

Direktor Ekoagrara Marko Marić kaže da ovo opštinsko preduzeće nesmetano funkcioniše. U toku je isplata subvencija, koja će po svim zahtevima viti realizovana do kraja godine. Iz opštinskog budžeta namenjeno je 35 miliona dinara za poljoprivredu, a od toga je 18 miliona utrošeno za investicije u fizičku imovinu gazdinstva po 230 zahteva, dok je za uvećanje stada iz sopstvenog zapata stiglo 175 zahteva za sedam miliona dinara. U toku je javni poziv za kreditnu podršku za šta je namenjeno dva miliona dinara, a do kraja godine planirani su i javni pozivi za organsku proizvodnju i podršku preradi na gazdinstvu.

„Finansijska sredstva su raspoređena po kategorijama, konkursi su na nekim mestima još uvek otvoreni. U svakom slučaju najviše je bilo investcija u fizičku imovinu, to je mehanizacija, sve vrste sa nekim pod-tipovima. To je ono što je najaktuelnije ljudima i 18 miliona je ove godine isplaćeno za tu meru.“

kaže Marić koji na mesto direktora dolazi kao poljoprivredni proizvođač sa velikim iskustvom ali i kao član opštinskog veća za poljoprivredu.

„U principu, moj je plan da budem što korisniji pre svega proizvođačima, a onda sve što je u opisu ove pozicije, odnosno ovog radnog mesta. Mislim da je dobra pogodnost što sam ja upravo iz te priče i da neće biti bez značaja moje razumevanje problematike.“

S obzirom da postoji mogućnost pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji, za poljoprivrednike se mogu javiti problemi i sa plasmanom proizvoda, kako se desilo minulog proleća u prvom talasu.

„Vrlo je realna bojazan od toga. Konkretan model i rešenje ne postoje. Razmišljati u tom pravcu i planirati neku akciju, to je ono što mi sada možemo. Niko od nas ne može da zna u kojoj meri će to stati, kada i na koliko.“

Nekoliko poljoprivrednih proizvođača iz opštine Čajetina uz podršku Eko agrara početkom septembra je učestvovalo na Festivalu dobre hrane i vina na Savskoj promenadi u Beogradu.

„Dobar momenat je bio što je epidemija bila u opadanju. Festival je bio na otvorenom tako da smo imali pogodnost i sa te strane. Što se tiče samog marketinga, naravno da je to vrlo bitna stavka i učešće na takvim festivalima doprinosi i našoj firmi, i renomeu opštine, a pre svega proizvođačima koji su se za tu priliku nama odazvali i ja im se i ovaj put zahvaljujem.“

Krajem oktobra predstaviće se projekti i proizvođači kojima su odobrena sredstva iz zajedničkog fonda Eko agrara i fondacije Ana i Vlade Divac. Pored ostalih poslova, do kraja 2020. godine Eko agrar planira da uloži sredstva u proširenje proizvodnog kapaciteta mlekare Naša Zlatka u Krivoj Reci.

Izvor:https://www.uziceoglasnatabla.com/zlatiborski-eko-agrar-do-kraja-godine-isplacuje-35-miliona-dinara-poljoprivrednicima-video/

U Kongresnom centru ’Srbija’ na Zlatiboru počelo je 54. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. Simpozijum poljoprivredne tehnike.Pozdravljajući 1.300 učesnika iz zemlje i inostranstva, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Svetlana Balešević Tubić rekla je da je ta kuća skromno započela svoj rad 1938. godine kao istraživačka stanica a da je danas sa više od 100 doktora nauka Institut od nacionalnog značaja.

– Institut za ratarstvo i povrtartvo radi na oplemenjivanju biljaka, razvoju novih tehnologija i njihovom transferu ka proizvođačima. Krajnji cilj našeg rada je obezbeđivanje sigurnosti u proizvodnje hrane u Srbiji – rekla je Svetlana Balešević Tubić.

Ona je dodala da naučnici ove kuće rade na stvaranju sorti i hibrida otpornih na klimatske promene uz unapređenje nutritivnih svojstava.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nedeljko Tica rekao je da je poljoprivreda kod nas pred brojnim izazovima: klimatskim promenama, obebeđivanju kvalitetne proizvodnje semena, uvođenjem digitalne poljoprivrede, važnosti očuvanja resursa poput zemljišta i vode i postizanja profitabilnosti u toj proizvodnji.Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je tradicionalno Savetovanje agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru najznačajni skup tog tipa u našoj zemlji i pri tom naglasio značaj proizvodnje kvalitetnog semena.

– Od semena sve počinje i od njega zavisi prehrambena sigurnost zemlje. Međutim, prema informaciji iz Semenarske asocijacije Srbije, u proizvodnji pšenice i soje upotrebljava se samo 40% deklarisanog semena, što je poražavajuće.

Radojević je podsetio poljoprivrednike da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu 18. januara raspisao prve konkurse za dodelu bespovratnog novca za poljoprivrednike i da nove konkurse mogu da očekuju početkom februara. A za pomoć poljoprivrednicima ove godine u okviru pokrajinskog budžeta izdvojeno je 7,8 milijardi dinara.

Otvarajući savetovanje na Zlatiboru pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović istakao je da je donošenjem Zakona o nauci i istraživanjima započeta celokupna reforma nauke. Kako je naglasio, na ovaj način je preko Fonda za nauku institucionalno rešeno finansiranje ove oblasti. Rekao je da će krajem februara biti raspisan poziv u sklopu programa Ideje a potom do kraja godine i program Razvoj.

Na Savetovanju na Zlatiboru najviše je poljoprivrednika. Među njima je i Radojka Drpić iz Kule. Njeno gazdinstvo proizvodi pšenicu, suncokret, soju i kukuruz, a imaju i farmu svinja.– Došli smo da saznamo više o razmerama i uticajima klimatskih promena, da vidimo šta je novo u ponudi sorti i hibrida, ali i pesticida. Ima ovde odličnih stručnjaka. Sve najvažnije saznamo ovde na Zlatiboru.

Institut za ratarstvo i povrtarstvo poslednjih godina učestvuje u mnogim međunarodnim projekatima iz grupe Horizon 2020, FP7, IPA i Cost. U ovoj godini Institut će organizovati dva velika međunarodna skupa posvećena suncokretu i soji, a sledeće godine i krmnom bilju.

Inače, stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za više od osam decenija rada stvorili su 1.350 sorti i hibrida od kojih je 1.100 priznato u 30 država.

Izvor:https://www.agrotv.net/vesti/na-zlatiboru-pocelo-savetovanje-agronoma-i-poljoprivrednika/

Do 1. septembra biće osnovan Agroindustrijski centar na Zlatiboru u koji će biti učlanjeni poljoprivredni proizvođači da bi lakše plasirali robu, zaštitili brend i geografsko poreklo mesnih prerađevina, sira, meda i drugih proizvoda tog kraja, najavio je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović.

On je na Zlatiboru na regionalnoj konferenciji "Agroindustrijski centar - temelj privrede Zlatiborskog okruga" novinarima rekao da su pionirski koraci napravljeni 2017. godine osnivanjem firme Ekoagrar, što je dalo dobre rezultate.

- Pored turizma sada želimo da razvijamo i poljoprivredu i proizvodnju organske hrane - rekao je Stamatović i dodao da Opština Čajetina uz stručnu pomoć Švedske na mestu gde "proizvodi i nastaju", osniva Agroindustrijski centar kao deoničarsko društvo.

Proizvođači će od Opštine dobiti podršku kroz obezbeđenu infastrukturu i neophodne subvencije, a imaće i siguran plasman robe i zaštitu od monopolista, rekao je Stamatović.

U osnivanju centra već su napravljeni prvi koraci jer je u Krivoj Reci izgrađena mlekara i sušara, a u planu je izgradnja i hladnjače.

Stamatović je rekao da proizvođači na Zlatiboru nemaju problem sa plasmanom robe, ali da će učlanjenjem u Agroindustrijski centar smanjiti troškove proizvodnje.

- Vlada Srbije propagira da privreda može da se zasniva na malim i srednjim preduzećima, to je utopija jer mali ne mogu da ispune standarde zaštite životne sredine pošto bi svako morao da gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jeftinije je ako se udruže i grade zajedno - rekao je Stamatović.

On je kazao da će se poljoprivredni proizvodi sa Zlatibora prodavati pre svega hotelima na tom području, jer je cilj da se za nekoliko godina privuče milion turista, ali i da se izvozi u Grčku, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku i na Kipar.

Najavio je da će Agroindustrijski centar biti otvoren za udruživanje i proizvođača iz drugih regiona, a da će advokatska kancelarija uskoro napraviti platformu za formiranje tog centra.

Švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin rekao je da je "ključno pitanje kako zaštititi mlade proizvođače da opstanu na tržištu gde dominiraju veliki".

Švedska i Srbija već sarađuju kroz program" Hrana sutrašnjice".

- U poljoprivredi se krije veliki potencijal koji miruje a treba naći način za veću proizvodnju i izvoz - rekao je Lundin.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zorica Vasiljević je podsetila da su posedi u Srbiji mali, u proseku oko pet hetara, i da zbog toga ne mogu da budu konkurentni.

"Proizvođači udruživanjem postaju jači na tržištu i dobijaju neophodnu edukaciju", rekla je Vasiljević.

Proizvođač sira "Zlatne Rudine" iz sela Rudine Radivoje Mišović rekao je da je proizvodnjom planinskog punomasnog sira po uzoru na alpske zemlje počeo da se bavi pre tri godine.

- Osnivanje Agroindustrijskog centra daje novu nadu jer očekujemo da udruženi postanemo snažniji i konkurentniji i na stranom tžištu i obezbedimo neophodan marketing - rekao je Mišović.

Prema rečima Mitra Marića iz sela Mačkat koji proizvodi suhomesnate proizvode, malim proizvođačima će dosta značiti ako "opština stane uz njih".

- Proizvođači su pojedinačno mali, lakše će biti da se radi uz podršku - rekao je Marić koji godišnje proizvede deset tona suhomesnatih proizvoda i sve proda turistički centrima u Srbiji.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526153/do-1-septembra-2019-osnivanje-agroindustrijskog-centra-na-zlatiboru-manji-troskovi-proizvodnje

Regionalna konferencija "Agroindustrijski centar – temelj privrede Zlatiborskog okruga" organizuje 3. juna 2019. godine u hotelu Tornik na Zlatiboru uz pomoć ambasade Švedske.

Time će se označiti početak realizacije jednog od najvećih projekata Zlatiborskog okruga i opštine Čajetina u narednom periodu. Budući Agroindustrijski centar Zlatibor biće prvi takav centar u Srbiji.

Konferenciju će otvoriti Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i njegova ekselencija Jan Lundin, ambasador Švedske u Beogradu.

Na celodnevnoj konferenciji će učestvovati profesori Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu: prof. Zorica Vasiljević, dr Miladin Ševarlić, Zoran Rajić, uspešni preduzetnici i predstavnici struke iz Srbije: Vladimir Bojović, direktor Eko Agrara, Slavko Lukić, direktor Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Aleksandar Leposavić Institut za voćarstvo Čačak, zatim predstavnici proizvođača iz Republike Srpske i gosti: Katarina Gilblad, ekspert za tržište roba i osnivač konsultantske firme Agronomics Scandinavia AB iz Švedske i Kristos Andrea, osnivač i izvršni direktor agroindustrijskog centra sa Kipra.

Biće organizovane panel diskusije i prezentacije, kojima će se ukazati na nužnost osnivanja ovakvog centra, kao i na adekvatne modele poslovanja, mogućnosti i koristi koji se njegovim radom mogu ostvariti kako u Zlatiborskom okrugu, tako i za privredu cele zemlje.

Cilj konferencije je osnaživanje lokalnih proizvođača, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za lokalne privrednike, podsticanje preduzetništva, jačanje lokalne i regionalne privrede, zajednički nastup na domaćem i inostranom tržištu, informisanje i edukacija, promocija privrede Zlatiborskog okruga i tradicionalnih zlatiborskih proizvoda.

Formiranje budućeg Agronidustrijskog centra započeto je pilot-projektom izgradnje mini mlekare Naša Zlatka u selu Kriva Reka na Zlatiboru. Ona od septembra 2017. godine otkupljuje mleko isključivo od proizvođača sa područja opštine Čajetina. Danas otkupljuje 20.000 litara mleke dnevno, a na početku je to bilo 2.000 litara.

Osim konferencije, na glavnom zlatiborskom trgu biće održan i bazar na kome će lokalni proizvođači prodavati svoje proizvode. Biće održane i radionice iz oblasti organske proizvodnje, nutricionizma, pčelarstva i drugih oblasti poljoprivrede. Svečano otvaranje bazara predivđeno je u 10 sati, uz prikladan kulturno umetnički program.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2523832/buduci-agroindustrijski-centar-zlatibor-bice-prvi-takav-centar-u-srbiji

Zlatiborski eko agrar je u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju na području opštine Čajetina i ove godine predvideo subvencije za seoski turizam. Ukupan budžet za ovu meru iznosi dva miliona dinara, a maksimalan iznos povraćaja po korisniku je 400 000 dinara.

Pravo na podsticaje u oblasti seoskog turizma imaju kategorisana seoska turistička domaćinstva sa teritorije opštine Čajetina, koja se nalaze van mesnih zajednica Zlatibor i Čajetina. Subvencije mogu ostvariti lica koja imaju prebivalište na teritoriji opštine Čajetina duže od tri godine.

„Pored investicija u osnovna sredstva seoskih turističkih domaćinstava, kao što su nabavka opreme, mera podržava i određene marketinške aktivnosti, ukoliko se domaćinstva reklamiraju na određenim sajtovima. Tu su izrada promotivnog materijala (brošura i kataloga) seoskih turističkih domaćinstava. Naravno, tu su izgradnja i adaptacija određenog prostora. Međutim, ako korisnik podnese račun za izgradnju ili adaptaciju, mora da priloži i ostala prateća dokumenta kao što su: upotrebna građevinska dozvola, rešenje o odobrenju izvođenja radova i slično“, kaže Miljko Radišić, stručni saradnik za seoski turizam. Dodaje da ove godine dodatnih 10% podsticaja ostvaruju domaćinstva koja su u prošloj godini poslovala rentabilno, odnosno da su imala popunjenost kapaciteta preko 60%, a kao dokaz za to moraju priložiti na uvid popunjenu knjigu gostiju. Prvi konkursni rok traje od 1. do 30. aprila, a prijave se podnose u prostorijama Zlatiborskog eko agrara.

„Ovom prilikom pozivam sve potencijalne korisnike subvencija da iskoriste to svoje pravo, ukoliko su imali realizovane investicije. Prihvataju se računi od 13. jula 2018. godine. Jedan od bitnih uslova jeste i da potencijalni korisnik ima registrivano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu. Bez te potvrde korisnik ne može ostvariti pravo na subvenciju“, dodaje Radišić.

Slične mere podrške bile su zastupljene i u prošloj godini što je doprinelo povećanju broja kategorisanih domaćinstava na selu, za koja se turisti sve više interesuju. U periodu od 2016. zaključno sa krajem 2018. godine na teritoriji opštine Čajetina registrovana su 42 kategorisana seoska turistička domaćinstva.

Izvor:http://www.zlatiborpress.rs/podsticaji-za-razvoj-seoskog-turizma-video/

I ovog leta na Zlatiboru se odmara više hiljada turista, pa su se domaćini potrudili da gostima ponude razne gastronomske programe. Tako je minulog vikenda po prvi put održan Sajam hrane pod nazivom „Festival dobrog ukusa’’, saopšteno je iz TO Zlatibor.

Ovu gastronomsku manifestaciju organizovalo je Privredno društvo za razvoj poljoprivrede „Zlatiborski eko agrar“ uz podršku Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj (SWG) i GIZ, opštine Čajetina i Turističke organizacije Zlatibor. Na „Festivalu dobrog ukusa“ svoje proizvode i delikatese, raznovrsna jela i pića predstavilo je tridesetak proizvođača tradicionalne hrane iz Srbije, Crne Gore i BiH, zajedno sa ugostiteljskim objektima koji posluju na Zlatiboru.

Učesnici festivala su PG “Budimirović” (Bogatić), COD “Luna” (Rudo), PG “Željko Macanović” (Pljevlja), PG “Pešić / Udruženje” (Bijelo Polje), PG “Ojdanić” (Ravni) , Agrarni fond grada Trebinja “Herzeg House” (Trebinje) , PG “Dosković” (Prijepolje), SZR “Prerada mesa Radovanović” (Čajetina) , “Suhomesnati proizvodi Marić” (Mačkat) , “Šopalović Širet” Čajetina, PG “LJubojevic” (Čajetina) , PG “Milojević” (Čajetina) , mlekara “Naša Zlatka” (Čajetina) , mlekara “Biljana Krin” (Čajetina), društvo pčelara “Zlatibor” (Čajetina) , PG “Zečević” (Čajetina), pršutana “Aćim” (Čajetina) , destilerija “Zarić” (Kosjerić) , “ Zdravlje iz prirode” ( Užice) , PG “ Filipović” (Čajetina).Nakon otvaranja manifestacije usledio je obilazak štandova sa tradicionalnim poljoprivrednim proizvodima, gde su posetioci festivala mogli da probaju izložene proizvode i da ih kupe.

Zatim je usledila kreativna kuvarska radionica u kojoj su učestvovali predstavnici hotela Mona i Zelenkade, Vip Case, poslastičarnice “Fenix”, a gastronomsku radionicu je moderirao Gastronomad Lepi Brka. Oni su tradicionalne proizvode priremali na tradicionalan način. Radionica je imala i humanitarni karakter, jer se kupovinom vaucera za konzumaciju hrane, pomagalo dnevnom boravku sa smetnjama u razvoju “Zračak“ iz Čajetine.„Festival dobrog ukusa’’ je svojim nastupom upotpunila i zatvorila ženska pevačka grupa “Ogrlica od bisera” pod rukovodstvom gospođe Jasne Vasiljević- Milanović koja neguje narodne izvorne pesme ,bori se za očuvanje tradicije u sklopu je kulturno-umetničkog društva “Abrašević” iz Beograda.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest462427.html

JEFTINIJE I OSIGURANJE ZA ZIMSKI ODMOR I

BORAVAK U ODMARALIŠTU „DUNAV“ NA ZLATIBORU

„Dunav osiguranje“ za zimsku turističku sezonu odobrava akciju pogodnosti prizaključivanju polise putničkog zdravstvenog osiguranja, putnog osiguranja, kao i za još neke usluge najveće osiguravajuće kuće u Srbiji.
Do 28.februara Kompanija pri ugovaranju putničkog zdravstvenog osiguranja, odnosno paketa putnog osiguranja, odobrava primenu sledećih popusta:
- 10% na premiju putničkog zdravstvenog osiguranja za poslovna i turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 30 dana ili
- 15% popusta na premiju paketa putnog osiguranja ukoliko se zaključuje samo osnovno osiguravajuće pokriće (putničko zdravstveno osiguranje, osiguranje od posledica nesrećnog slučaja – nezgode,i osiguranje od građanske odgovornosti), odnosno
- 20% popusta na premiju osiguranja u slučaju ugovaranja jednog ili oba dopunska pokrića (osiguranje od otkaza putovanja i osiguranje prtljaga); ovi popusti primenjuju se za poslovna ili turistička putovanja u inostranstvo koja u kontinuitetu ne traju duže od 90 dana, rekao je u izjavi medijima Aleksa Aksentijević, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Obrenovcu.
Uz ove pogodnosti, osiguranici/ugovarači koji zaključe ugovor o putničkom zdravstvenom osiguranju odnosno paket putnog osiguranja imaju priliku da koriste i dodatne komercijalne popuste:
- 30% komercijalnog popusta na premiju osiguranja pomoći na putu ukoliko je početak trajanja osiguranja u akcijskom periodu;
- zaključenje kratkoročne polise kombinovanog osiguranja domaćinstva za period trajanja godišnjeg odmora po specijalnoj ceni putem paketa „zimska čuvarkuća“;

Sve u vezi s promotivnim uslovima Zimske akcije putničkog zdravstvenog, odnosno paketa putnog osiguranja s još nekim uslugama „Dunava“, zainteresovani građani mogu saznati na nekom od 600 i više prodajnih mesta Kompanije, ili besplatnim pozivom na telefonski broj Kontakt centra 0800 386 286, kao i putem internet adrese www.dunav.com.

Sajamska ponuda „Dunav turista“


POPUSTI I POKLONI ZA BORAVAK U ODMARALIŠTU DUNAV NA ZLATIBORU
Povodom ovogodišnjeg Sajma turizma, „Dunav turist“ odobrava poklon vaučer koji pruža popust od 6.000 dinara na standardnu cenu u periodu od 22. februara do 27. aprila. Osnovni uslov za dobijanje ovog popusta jeste boravak sa najmanje dva noćenja i uslugom pansiona ili polupansiona u Odmaralištu „Dunav“ u centru Zlatibora. Ovaj vaučer se može kombinovati s drugim standardnim popustima iz cenovnika koji se ostvaruju na osnovu dužine boravka. Korišćenjem poklon vaučera cena dvodnevnog boravaka se kreće od 8.600,00 dinara u ekonomik sobi do 16.000,00 dinara u premijum apartmanima za dve osobe. Gosti koji ostvaruju pravo na vaučere Republike Srbije mogu iskoristiti oba vaučera i sebi priuštiti popust od čak 11.000,00 dinara za boravak u Odmaralištu “Dunav” na Zlatiboru .
- Takođe, ranim rezervisanjem smeštaja za leto 2018. godine u periodu od 1. jula do 8. septembra svim zainteresovanim posetiocima predstojećeg Sajma obezbeđen je popust od 25% na osnovnu cenu, uz minimalan boravak u odmaralištu sa pet noćenja. Uz rezervaciju u navedenom terminu, uslov za ostvarenje popusta je i da minimalna usluga bude polupansion, kao i uplata 50% avansa najkasnije do 4. juna. Cene se kreću, u zavisnosti od termina korišćenja smeštaja, od 3.040 dinara dnevno po osobi za usluge polupansiona u ekonomik sobi pa naviše, u skladu sa izabranom sobom ili apartmanom. Za decu uzrasta do sedam godina boravak je besplatan, dok je za mališane od sedam do 12 godina cena polupansiona u Odmaralištu „Dunav“ 1.275 dinara dnevno. U cenu pansiona ulaze i usluge relaks centra i animacijski program za decu, istakao je Duško Kovačević, direktor „Dunav turist“-a.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30