HRISTOS VASKRSE!

avg 05, 2020

 Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se slavi Isusov povratak u život- vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva koja se drži julijanskog kalendara. 

Ove godne zbog pandemije krona virusa po prvi put danas su pravoslavni hramovi bili prazni i bez vernika. Liturgije bez vernika, ali Bog i Vaskrs u srcima! Ovo bi ukratko mogao da bude opis današnje proslave najvećeg hrišćanskog praznika Hristovog vaskrsenja koji je obeležava među pravoslavcima.
Jutarnja vaskršnja liturgija u kripti hrama Svetog Save na Vračaru počela je nešto pre devet ujutru, a služio je vladika Stefan vikarni episkop patrijarha Irineja. Prvi put kripta je bila bez vernika zbog epidemije koronavirusa i policijskog časa koji traje do utorka zbog čega je zabranjeno kretanje građana. Pojenje sveštenika odjekivalo je u praznoj kripti u kojoj su bili novinari i fotoreporteri, te ekipe RTS koja je prenosila liturgiju vernicima koji su zbog pandemije ovaj sveti čin pratili od kuće.
Uprkos strogoj naredbi da se ne odlazi u crkve oko desetak vernika oglušilo se o naredbe vlasti i ipak su došli do hrama. Skrušeno držali su se po strani i odbijali svaki razgovor. Jedni su lice krili ispod maski, drugi ih nisu nosili verujući da će ih Bog i vera zaštititi od korone. U Sabornoj crkvi u Beogradu bilo je sablasno prazno. Starešina hrama otac Petar Lukić ljubazno nas je dočekao pozdravom „Hristos vaskrse“, poklonio nam po jedno crveno, vaskršnje jaje, poželeo zdravlje i sreću, ali odbio da kaže bilo šta više o proslavi današnjeg praznika. Čim smo izašli iz porte crkva je zatvorena, zaključana, a na spoljašnju kapiju je stavljen katanac što je bio jasan znak da crkva danas više neće raditi.
Slična slika bila je i u crkvi Svetog Marka. Vaskršnja liturgija u ovom hramu počela je u sedam ujutru bez vernika, ali je pušten razglas pa su stanari okolnih zgrada mogli da slušaju pojanje sveštenika. Starešina ovog hrama nije želeo da govori za medije uz obrazloženje „da nema odobrenje od patrijaršije“.
Iako vernicima sigurno nije bilo lako da propuste vaskršnju liturgiju i ne odu u crkvu za Vaskrs, građani Srbije su pokazali veliku odgovornost i razumevanje u poštovanju mera koje su propisane povodom koronavirusa i nisu se okupljali u većem broju.

Iako se ovaj Vaskrs praznuje kod kuća na trpezama nisu izostala šarena vaskršnja jaja koja su simbol začetka novog života. Legenda kaže da se jaja farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja i kojoj se Isus prvo javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je posetila cara Tiberija, u znak pažnje mu poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima:’Hristos Vaskrse’. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer nema vaskrsenja bez stradanja i smrti.

Vaskrsu prethodni sedmonedeljni post, a pripreme za praznik počinju na Veliki četvrtak koji je dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom kada je Isus odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota. Tog dana sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara kako bi je vernici celivali. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta kada se ne konzumira mast i mrsna hrana, a u domaćinstvu se obustavljaju svi poslovi. Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa kao zaštitnik porodice i doma.Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti koji je Isus, po predanju, proveo u Hadu, pa ga vernici provode u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje proslava Vaskrsa.

Na Vaskršnjoj trpezi pored šarenih jaja obavezna je pečenica, obično mlado jagnje ili prase. U nekim selima pomoravskog okruga ostao je običaj da se jaje zakopa u vinograd radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Vaskršnja jaja se ne daju pastirima, kako bi se stoka zaštitila od bolesti. Na Vaskrs svi se kucaju (tucaju) jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. Ovi pozdravi preuzeti iz staroslovenskoj jezika i zadržali su se do danas. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu. Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće. Danas je to svečani ručak uz obavezna farbana jaja, pečenje, kolače ili torte, a sve zavisi od umešnosti domaćice. Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne valja ići na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana treba obići grobove umrlih srodnika i predaka, izneti farbana jaja što simbolično predstavlja da ih nismo zaboravili na ovaj veliki praznik.

Ali, praznik je praznik i valja se pozdravi tradicionalnim pravoslavnim pozdravom na današnji dan – Hristos Vaskrse!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se slavi Isusov povratak u život- vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva koja se drži julijanskog kalendara. Ove godine se poklapaju, odnosno na isti dan 16. aprila se slavi katolački i pravoslavni Vaskrs.

 Ovo je praznik kome se najviše raduju decu zbog šarenih vaskršnjih jaja koja su simbol začetka novog života. Legenda kaže da se jaja farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja i kojoj se Isus prvo javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je posetila cara Tiberija, u znak pažnje mu poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima:’Hristos Vaskrse’. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer nema vaskrsenja bez stradanja i smrti.

Vaskrsu prethodni sedmonedeljni post, a pripreme za praznik počinju na Veliki četvrtak koji je dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom kada je Isus odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota. Tog dana sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara kako bi je vernici celivali. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta kada se ne konzumira mast i mrsna hrana, a u domaćinstvu se obustavljaju svi poslovi. Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa kao zaštitnik porodice i doma. I dok su naše bake za farbanje jaja koristile lukovinu i razne biljke, savremene domaćice radije posežu za industrijskim bojama, a jaja ukrašavaju sličicama, ukrasnim folijama i nalepnicama. Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti koji je Isus, po predanju, proveo u Hadu, pa ga vernici provode u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje proslava Vaskrsa.

Kao i kod ostalih crkvenih praznika i za Vaskrs se običaji razlikuju od kraja do kraja, od sela do sela u Srbiji. U većini krajeva običaj je da se ukućani ujutru pre odlaska na liturgiju umiju vodom u kojoj je stavljeno vaskršnje jaje, grančica drena, zdravac i bosiljak kako bi bili zdravi. U nekim krajevima majke crvenim jajetom trljaju obraze deci da tokom godine budu zdrava i rumena. Po povratku iz crkve svi sedaju za sto, a ukućani se prvo omrse vaskršnjim jajima. U Pomoravskom okrugu, recimo, pored farbanih jaja mesi se i poseban kolač od belog brašna, sa jajetom u sredini i otiskom krsta na četiri strane kolača što simbolizuje četiri strane sveta. Na Vaskršnjoj trpezi pored šarenih jaja obavezna je pečenica, obično mlado jagnje ili prase. U nekim selima pomoravskog okruga ostao je običaj da se jaje zakopa u vinograd radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Vaskršnja jaja se ne daju pastirima, kako bi se stoka zaštitila od bolesti. Na Vaskrs svi se kucaju (tucaju) jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. Ovi pozdravi preuzeti iz staroslovenskoj jezika i zadržali su se do danas. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu. Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće. Danas je to svečani ručak uz obavezna farbana jaja, pečenje, kolače ili torte, a sve zavisi od umešnosti domaćice. Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne valja ići na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana treba obići grobove umrlih srodnika i predaka, izneti farbana jaja što simbolično predstavlja da ih nismo zaboravili na ovaj veliki praznik.

U hrišćanskom svetu Vaskrs se slavi na različite načine, a svima su zajednička šarena, vaskršnja jaja kao simbol ovog praznika. U Belgiji, recimo, u subotu pred Vaskrs zvona na crkvama ne zvone već se kaže da su ‘otišla su’ u Rim. U Češkoj se od vrbinog granja na poseban način isprepletu  ‘pomlazke’ (kao korbači) kojima na Pobusani ponedeljak momci simbolično ‘šibaju’ devojke. Veruje se da svakom ko je dobio pomlazkom to donosi mladost, zdravlje i plodnost. Nekada su seljaci pomlazkama šibali svoju stoku i sve ukućane. U Norveškoj veruju da će se na Vaskrs rešiti ubistva, pa se na televiziji prikazuju detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak i kartoni mleka imaju priče o nerešenim ubistvima. Norvežani imaju i zanimljivu tradiciju koju dele s Dancima - na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno kako bi ga pojeli u ponoć. Običaj je bio čest u vikinško doba, a Vikinzi su nosili sa sobom zimzelene bobice koje simbolišu život. U Španiji u tekuću vodu se spuštaju mali splavovi sa figurama iz biblijske priče o Vaskrsu, a slavi se uz povorke i gozbe. U Bugarskoj i Ruminiju se na Veliku subotu u prozore stavljaju brašno, so, kvasac i bojena jaja, a od tih sastojaka se na Pobusani ponedeljak zamesi hleb i blagosilja se kako bi godina bila plodna. U Brazilu u pokrajini Minas na Veliku subotu ljudi džepove pune komadićima kvarca koji se na Vaskrs ostavlja kod kuće - za sreću. U Americi se održavaju parade, a u dvorištu ispred Bele kuće u Vašingtonu svake godine se održava najveća ceremonija kotrljanja jaja prilikom koje se porodica predsednika uz zvuke limene muzike druži s decom građana. U Rusiji na Veliki petak je strogi post, niko ne peva, smatra se neumesnim bilo kakvo smejanje ili radovanje. U nedelju niko ni sa kim ne sme da bude u svađi, pa svi svima sve opraštaju ili mole za oproštaj. Ljubljenje je pri tome obavezno.

Hristos Vaskrse! Srećan Uskrs!

Na zelenim pijacama širom Srbije trgovci spremno dočekuju veliki hrišćanski praznik - Vaskrs. Cena kokošijih jaja kreće se od 10 do 20 dinara. A, na tezgama mogu da se pronađu i ona obojena.

Lepo složena na tezgama mame kupce, koji uglavnom kupuju od deset do 50 jaja, a ima i onih s većim porodicama koji kupuju i do sto, rekli su Tanjugu prodavci.

Kupci kažu da su "jajca poskupela, od tri do pet dinara", a jedna starija gospodja tvrdi da su "državna jaja jeftinija" i objasnila da je mislila na prozvode koji se prodaju u supermarketima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=21&nav_id=1533282

Pojačane kontrole jaja, ribe i mesa pred uskršnji praznik


U vreme nastupajućih uskršnjih praznika, a usled povećanog prometa hrane životinjskog porekla, naročito ribe i jaja, veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pored redovnih inspekcijskih nadzora, sprovode i vanredne odnosno koordinisane kontrole, svih mesta na kojima se prometuje hrana životinjskog porekla u 25 okruga Republike Srbije.


Ove kontrole se planiraju i izvode u skladu sa analizom rizika, sa posebnim osvrtom na mesta na kojima se u praznične dane očekuje veća ponuda, ali i potražnja.


Konkretno, što se tiče konzumnih jaja koja se stavljaju u promet u objektima za promet na malo i zelenim pijacama, veterinarska inspekcija kontroliše poreklo, sledljivost u proizvodnji, sprovođenje dijagnostičkih ispitivanja jata koja se koriste za proizvodnju konzumnih jaja kao i parametara bezbednosti konzumnih jaja kao hrane, uslove čuvanja, skladištenja, i izlaganja prodaji, rokove upotrebe i deklarisanje.
Veterinarski inspektori su tokom prvog tromesečja 2018. godine izvršili 1.200 redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora u objektima za promet na malo koji su rizični. Tokom kontrola utvrđeno je 262 neusaglašenosti, doneto 257 rešenja za otklanjanje neusaglašenosti i podneto je 119 prijava nadležnim prekršajnim sudovima zbog kršenja odredbi Zakona o bezbednosti hrane.


Iz razloga nebezbednosti po potrošače (hrana bez dokaza o poreklu, nepravilne deklaracije, nepravilni uslovi čuvanja, protekao rok trajanja i sl.) u ovom periodu isključeno je iz prometa i neškodljivo uništeno 1.345 kilograma mesa i proizvoda od mesa, 706 litara mleka i proizvoda od mleka, 11.199 kilograma ribe i proizvoda od ribe i 460 jaja i proizvoda od jaja.
Veterinarska inspekcija u okviru svojih redovnih aktivnosti i u skladu sa ovlašćenjima, vrši stalni nadzor u objektima za proizvodnju, preradu, skladištenje i promet hrane životinjskog porekla – specijalizovanim maloprodajnim objektima (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnicama delikatesa, samoposlugama, megamarketima, restoranima, poslastičarnicama, kioscima brze hrane i zelenim pijacama.


Apelujemo na potrošače da hranu kupuju na mestima koja su za to registrovana i hranu koja je propisno deklarisana, odnosno da se ponašaju sa „pažnjom dobrog kupca“, ali i da prijave svaku sumnju na nepravilnost nadležnoj veterinarskoj inspekciji kako bi mogli preduzeti zakonom propisane mere i sankcionisati subjekte u poslovanju sa hranom kod kojih se te nepravilnosti utvrde.
Kontakt adrese, brojevi telefona i adrese elektronske pošte odseka veterinarske inspekcije u Upravnim Okruzima se nalaze na internet stranicama Uprave za veterinu
http://www.vet.minpolj.gov.rs/sr/kontakti/167

 

U susret najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu, JKP „Gradske pijace“ organizovaće Uskršnju pijacu na pijaci „Kalenić“ od 10 do 19 časova.
Svečano otvaranje biće
u sredu, 04. aprila
u 10 časova
(Maksima Gorkog bb)

Prisutnima će se obratiti:
mr Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“,
dr Budimir Grubić, direktor JKP „Veterine Beograd“.

Učesnici na Uskršnjoj pijaci, od 10 do 13 časova, biće mališani predškolskih ustanova: „Bambi“, „Zvezdice“, „Beli zeka“, „Zemlja čuda“ i „Naše malo kraljevstvo“. Posetioci manifestacije imaće prilike da uživaju u dečijim likovnim radionicama u oslikavanju jaja, kao i u ulepšavanju platoa pijace „Kalenić“ kredama kao i muzičko - scenskim nastupima. Sva deca koja dođu na pijacu „Kalenić“, imaće mogućnost da se druže sa omiljenim dečijim maskotama među kojima su junaci crtanih filmova: „Patrolne šape“, „Nindža kornjače“ i „Super krila“. Ljubitelji pasa, imaće priliku da usvoje kuce iz gradskog prihvatilišta koje će biti odevene u posebno dizajnirana odela.
Svi odrasli imaće prilike na Uskršnjoj pijaci, od 10 do 19 časova, da kupe prigodne uskršnje poklone, uživaju u ukusnoj hrani i piću, kao i da se dobro zabave.
Za vreme programa volonteri Gradskih pijaca deliće sugrađanima ofarbana jaja.


Ulaz je slobodan!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31