U Komisiji za selo i poljoprivredu Grada Valjeva smatraju da u oblasti ovčarstva treba promeniti politiku subvencionisanja, zbog čega će smanjiti izdvajanja za ovu granu poljoprivrede.Ove godine će lokalna samouprava za podsticaje poljoprivrede ukupno izdvojiti 60 miliona dinara.

"Za podsticajnu meru sinhronizacije estrusa kod ovaca naredne godine neće biti odvojena sredstva, a Komisija za selo i poljoprivredu smatra da je struka ta koja treba da se pita", kaže predsednik tog tela Dragomir Vitorović.

Prema njegovim rečima, kod te mere obično se na kraju dobiju dva ili tri jagnjeta, koja se ne koriste za priplod, već u komercijalne svrhe, pa se investicija ne vraća u nekim narednim godinama.

Valjevo se u poslednjih nekoliko godina prepoznalo kao ovčarski kraj, stočni fond je stabilizovan, ali je trenutno slaba potražnja za ovčijim mesom.

Ponuda je daleko premašila potražnju i potpuno je neracionalno da se i dalje mera sinhronizacije estrusa kod ovaca primenjuje. Naglašava se i da je jedna od mera koju treba preispitati veštačko osemenjavanje krava.

"Gase se gazdinstva koja imaju po jednu ili dve krave, ostaju veliki proizvođači i možda bi njima moglo da se pomogne", kaže veterinar i član Komisija za selo i poljoprivredu Aleksandar Drinčević.

Prema njegovim rečima, u valjevskom kraju, krave prosečno daju 16 litara mleka, pa bi trebalo da se razmotri eventualno bolja selekcija semena. Napominje se da je zbog pandemije, otkazan i odlazak mladih poljoprivrednika u inostranstvo, kao i poseta sajmu u Novom Sadu.

Sredstva od 2,5 miliona dinara, koja su zbog toga ostala neutrošena, preusmeriće se u skladu sa zahtevima poljoprivrednika, odnosno za nabavku mehanizacije za koju je ove godine vladalo veliko interesovanje.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/valjevo-menja-politiku-subvencionisanja-ov%C4%8Darstva-u-2021-godini

Ideja kojom smo bili vođeni o nastanku i formiranju Udruženja nije nova. Ona je prosto naša potreba, naša realnost. Naša sela i sela naše opštine, kao i druga sela u našoj zemlji, imaju mnogo vrednih žena o kojima se ne zna baš ništa. To su žene čiji radni dan počinje rano ujutru, a završava se kasno u noć. To su žene koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, žene majke, domaćice, preduzetnice“ istakla je za Agrobiznis magazin, Biljana Tomić i dodala: „Udruženje
je usmereno ka edukacijama, smatramo da samo edukovane i pravovremeno informisane žene mogu promeniti svoju realnost. Žene su stubovi naših sela, njihov rad, iako nevidljiv doprinosi opstanku sela“ Prema rečima Biljane Tomić, predsednice Udruženje građana Moja ravnica iz Opstine Sečanj koja pripada
rangu nerazvijenih opština, njihovo udruženje realizuje projekat „Žene i selo - Samo zajedno je podržan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Putovanje u Valjevo je iznedrilo mnogo utisaka
Proveli smo vikend u nestvarno lepoj prirodi prepunoj upečatljivih pejzaža, sa puno vrednih žena koje smo upoznali. Gošće iz Sečnja, njih 15, posetile su gazdinstva koja vode podjednako i žene i muškarci, a bave se stočarstvom, seoskim turizmom, pčelarstvom i voćarstvom.Ono što je svima nama zajedničko
je marljivost i rad, saglasne su naše sagovornice, članice Udruženja MOJA RAVNICA.
„Naišli smo na jednu prepreku koja je svima nama zajednička. Naime, kao i kod nas u Vojvodini, tiče se plasmana i distribucije proizvoda nastalih na samom gazdinstvu. Znači, imamo vredne i marljive žene, imamo proizvod, ali nemamo mesto na kojem bi on bio izložen, distribuiran, rekla nam je Biljana.
Jelena Vuković bavi se proizvodnjom višnje u Sečnju, a za naš časopis ovom prilikom je ukazala da sve mere naše Vlade i Ministarstva poljoprivrede idu u smeru da se i nama pomogne.
„Mi kao žene, kao Udruženje vidimo svetlu budućnost, nadu da će se naša realnost promeniti. Nastavljamo da radimo, da pratimo aktuelne konkurse
Ministarstva i Pokrajine i nastavljamo naše aktivnosti ka educiranju i razmeni iskustava i znanja, koje će uz pomoć naše države i Ministarstva učiniti velike promene. Mnogo projekata je u planu, edukacije su prioritet, nadamo se i studijskom putovanju u regionu kada prođe korona, pratimo saopštenja i očekujemo uz naš trud i rad procvat naših sela i ugodan život žena u njima“.
Lazar Gojković od nedavno je gradonačelnik Valjeva, i odmah je pokazao da su valjevci dobri domaćini i došao je na gazdinstvo Dobrašinovića, kako
bi lično poželeo dobrodošlicu ženama iz Sečnja. „Ove godine budžet za poljoprivredu u Valjevu je bio 65 miliona dinara, od toga je izdvojen novac i za dva projekta. Jedan realizuje Udruženje žena Kolubarskog okruga, i u okviru njega se bave ženama na selu, a drugi se odnosi na podsticanje zapošljavanja
žena iz prigradskih i seoskih mesnih zajednica i u tome nam pomoć daje Ministarstvo za populacionu politiku. Cilj nam je da bude 100 miliona dinara u bliskoj budućnosti To bi bilo optimalno za naš nivo poljoprivrede“.
Vladimir Dobrašinović, inženjer elektrotehnike, ali ozbiljan odgajivač ovaca skromno nam kaže da je majka na farmi glavna, jer on zbog obaveza na poslu ne može biti prisutan stalno kao ona.
„Na nju se vodi gazdinstvo. Svi mi dođemo i odemo, ali ona je konstantno ovde i vodi računa o stadu. Trenutno ima 250 i 300 grla u Leliću, i u Kragujevcu zajedno sa prijateljima skoro 400, a plan je da bude 1.000 komada i kasnije restoran i klanica kako bi ih samostalno plasirali na tržište“.
Dobrašinović objašnjava gošćama iz Sečnja da se bavi proizvodnjom u cilju dobijanja kvalitetnog priplodnog materijala. „Tu je matematika totalno
drugačija, ulaganja su veća, prihod je naravno veći. Ishrana je drugačija, jer jagnjad za priplod i za tov ne mogu se hraniti isto“.
Milena Dobrašinović, majka, žena, domaćica i vlasnik domaćinstva, smatra da je situacija u poljoprivredi takva kakva je. Ono što se ima sredstava poenta je da se potroši kako treba, da se ne bacaju pare uludo, jer kako kaže „ne cvetamo baš u poslednjih 30 godina“.
Svaka mašina sa kojom mi radimo na ovom terenu je starija od vozača i to je porazno, a takođe je porazno, da se ne može zaraditi da bi se kupila mašina
koja košta 20.000 ili 30.000 evra. Ljudi masovno odlaze, zato što ne mogu da obezbede egzistenciju, jer ekonomski parametri su takvi da već mi sa ovim
brojem grla ne možemo da obezbedimo platu koju može da ima najobičniji majstor. Sami pariteti su drugačiji, oni se neće promeniti. Rešenje je da
proizvodimo više i bolje, moramo učiti sa istim sredstvima, istom zemljom koju imamo ako upotrebimo neka naučna znanja da proizvedemo više“ smatraju Dobrašinovići.
„Vremena kada se radilo pet hektara zemlje, dve krave, 20 ovaca i školovala se deca to je prošlost, iskreno i bez ustezanja“ kaže Vladimir i dodaje:
„Svi mi koji se bavimo poljoprivredom vidimo u svom novčaniku da to nije više ta priča. I politika subvencija mora ići na to da se ljudi udružuju i da mali poljoprivrednici budu hobisti. Takvi sistemi su u Poljskoj i Irskoj. Bolje je imati 100 domaćina da ima 200 krava, a ne 200 domaćina da nema nijednu kravu. To je ono što kažu da treba ukinuti subvencije malima, ali onda sva brdska sela ostaju prazna“. Ima jedna švajcarska poslovica: „Onima sa brda dajte sve što žele. Ako oni siđu odozgo više se niko nikad vratiti neće“ i to je nažalost istina kaže Vladimir.
Ovim vrednim ljudima nije bitan samo novac, već i da da su kupci zadovoljni. Većina kupaca od njih uzimaju grla decenijama. Ima ljudi koji imaju identična stada zato što uzimaju ovnove iz ovog domaćinstva i po 30 godina. „Gledamo da svakom kupcu izađemo u susret, a što se tiče papirologije imamo odličnu saradnju sa matičnom službom“ objašnjava mladi Dobrašinović.
Koji su realni odnosi u
ovčarstvu, ko je dobitnik?
U poljoprivredi je svaka četvrta godina problematična. To je ciklus kao i u svakoj proizvodnji, tako da se ova godina i zbog korone može uzeti kao loša. Poslednjih par godina je bila dobra prodaja priplodnog materijala, ni ove godine ne možemo da se požalimo, ide sporije, ali sve skoro što smo planirali je prodato. Što se tiče klaničara, Srbija ima problem jer je izvoznik, a taj deo oko izvoza ne rade ozbiljni ljudi i ozbiljne firme, nego su to više šverceri koji zbog korone tu barijeru nisu mogli preskočiti. Trenutna cena kilograma žive vage jagnjadi u Makedoniji i na Kosovu je 2,5 do 3 evra, u Crnoj Gori odgajivači imaju garantovanu cenu od 2,4 evra i nema limita težine. Bosna ima svoju klasičnu cenu, jagnje je oko 100 evra i nebitno je da li ono ima 25 ili 50 kilograma, samo da je mlado i po tome su specifični. Srbija ima trenutnu cenu za mladu jagnjad 2 evra što znači da mi imamo očigledan problem sa plasmanom te robe na neka dalja tržišta zato što ne rade neke ozbiljne firme. Ima samo jedna firma u Temerinu, koja izvozi za Palestinu. Što se tiče ovčarstva u Srbiji moramo se navići na to da je poslednjih 20 godina cena jagnjadi u proseku 2,10 eura po kilogramu i moj savet je da ko se uklapa u tu proizvodnju treba da radi u suprotnom neka napusti. Moja roba ide na ceo Balkan, radimo izvoz i uvoz. Bez lažne skromnosti imamo jedno od najboljih stada u Srbiji, a u Kolubarskom regionu na osnovu analiza instituta najveći smo proizvođači priplodnog materijala. Toga naravno ne bi bilo da ne radimo ozbiljno. Ove godine preko 150 komada je prodato i još toliko na stanju. Uglavnom je roba ugovorena i čeka starosnu granicu da ide. Sve su ovo reči Vladimira Dobrašinovića koji je sa majkom i ocem ugostio 15 žena, članica udruženja MOJA RAVNICA.
Na skoro 1000 m nadmorske visene nalaze se sela Mravinjci, Gornji i Donj Taor. Sa asvaltnog puta na makadam, pa opet asvalt, pa makadam i tako redom dok nismo stigli do prelepog trusitičko poljoprivrednog i ekološkog mesta „Taorska vrela“ gde se nalazi i PEPIĆA VODENICA. Tu smo se napili planinske vode, degustirali sir, kajmak, hleb, ali brašna nije bilo za poneti jer je voda oslabila, tako da vodenica već danima nije radila. Čeka se jača kiša da opet pokrene vodenički točak i za putnike namernike samelje najlepše brašno.
Inače, slapovi Taorskih vrela su spomenik prirode koja se nalaze u zapadnom delu Srbije, masivu Valjevskih planina, u podnožju planine Povlen. Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor, gde se i ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave. Nalaze se na teritoriji grada Valjeva iz čijeg centra treba otići 40 kilometara ka Donjem Taoru. U ovom prirodnom prostoru, nekad je postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo samo nekoliko. U podnožju krečnjačkog platoa, na jugoistočnom kraju sinklinalne doline, sa severne strane oivičenog vertikalnom liticom visine 5 m, širine pri dnu 3 m, iz pećinskog otvora izbija vrelo. Na
relativno kratkom rastojanju preko nataloženih bigrenih naslaga, stvoreni su brojni slapovi i vodopadi. Vrela se ulivaju u reku Skrapež kojoj je izvorište ispod planine Povlen.Područje Taorskih vrelaje prepoznatljivo po vrelskoj pećini u podnožju krečnjačkog odseka, odakle izvire glavno vrelo i široj izvorišnoj zoni
sa više malih periodskih izvora.
Nizvodno od glavnog vrela nataložena je najve-ća akumulacija bigra u ovom delu Srbije. Ona je ispresecana mnoštvom ži-vopisnih kaskada i slapova, sa
ostacima nekadašnjih vodenica, koji se završavaju vodopadom na ušću Vrelskog potoka u Skrapež, visine oko 4,5 m. Naš put nastavljamo u drugom kraju
Valjeva. Posetili smo selo Belić, gde se nalazi nesvakidašnji Ranč Harmonija koji je zapravo klub ljubitelja prirode, a koji se nalazi u kanjonu reke Gradac.
Klub je nastao sa idejom da se tu odgajaju konji. Unutar kluba Harmonija posluje i konjički klub Lastin put. Posete klubu je potrebno najaviti radi lakšeg
organizovanja slobodnih termina i u cilju organizovanja vođenja ture kroz ergelu gde ćete imati priliku da vidite trkačke konje. Klub je sačinjen od hotela sa restoranom,3 zasebne štale i odvojenog pašnjaka za uzgoj ždrebadi. Smešten na mestu sastanka 5 planina, od kojih svaka pruža poseban doživljaj zahvaljujući specifičnosti svog izgleda. Okolni prostor je slabo naseljen i pruža mogućnost nesmetanog kretanja kako jahača tako i entuzijasta.
Posebnu pažnju privlači reka Gradac koja predstavlja rezervat prirode i celim svojim tokom je prohodna i pitka. Dom je rečne pastrmke i uz dozvolu se na njoj može mušičariti. Na reci se nalazi stara vodenica koja je u radnom stanju i restoran koji pruža idealno mesto za jahačku turu. Sve ovo smo vam samo ispričali kako bi vam pokazali šta smo videli i šta vam preporučujemo da i vi posetite.
Škola jahanja za decu od 7 godina, programi upoznavanja i zbližavanja sa konjima. Časovi se održavaju u ograđenom padoku uz obavezno prisustvo instruktora i nošenje zaštitne opreme. Da bi videle kako funkcioniše poljoprivredu u Valjevu, sečanjke smo smestili u ETNO SELORADOSAVLJEVIĆ u Leliću, koje raspolaže sa 6 vajata ili smeštajnih jedinica koje imaju od 3 do 9 kreveta. Svi apartmani moderno su opremljeni za prihvat gostiju. Svaka smeštajna jedinica ima TV uređaj, kupatilo i sve drugo potrebno za udoban smeštaj gostiju. U okviru samog kompleksa nalazi se veliki restoran iz kojeg se pruža fantastičan pogled na celo selo, okolinu i sam manastir Lelić, do koga se lako stiže petominutnom šetnjom. U ponudi ovog etno sela je i domaća hrana sa tri obroka, a moguće je ići u okviru grupa. Cena smeštaja je 10 evra, polu pansiona odnosno noćenja sa doručkom i večerom je 20 evra, a pun pansion košta 25 evra.
Naš domaćin Zoran Radosavljević svojoj dedovini, kaže da je mukotrpno prethodnih desetak godina radio i ulagao u ovaj projekat i da ni sam ne zna koliko je novca utrošeno, ali svakako preko 200.000 evra bez pomoći države. „Zahvaljujemo se časopisu Agrobiznis magazin, uredniku i ekipi divnih ljudi, koji su nas podržali i učinili naš boravak u Valjevu nezaboravnim. Hvala na pomoći u realizaciji ovog projekta i nadamo se da je ovo početak divne saradnje u daljim aktivnostima našeg Udruženja i poboljšanju položaja žena naših sela“ rekla je za kraj u ime svih učesnica Biljana Tomić, predsednica Udruženja MOJA
RAVNICA.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da vinogradarstvo ima perspektivu u valjevskom kraju, pokazalo se u proteklih par godina. Nekada zaboravljena proizvodnja, danas sa velikim vinarijama poput „Pusule“ i „Jelić“ čija su vina ovenčana svetskim priznanjima. Pored toga raste i broj malih proizvođača koji na dedovinu podižu vinograde na 10 do 15 ari. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu na porodičnom imanju u selu Miličinica, arhitekta Branimir Ranković, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica, ali i od komšija iz vinarije „Pusula“. Prve čokote zasadili su 2013.godine, dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“. Trenutno je na oko dva hektara zasađeno blizu 8.000 čokota.
„Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvrđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu. Kada govorimo o perspektivama vinogradarstva u valjevskom kraju najbolje je pogledati rezultate i vina. Prava je šteta što u našem podgorskom vinogorju nema više zasada s obzirom na kvalitet zemlje. Nadam se da će pomoć koju država daje doprineti da ih bude više“, kaže Ranković.
Uz zemljišne i klimatske uslove koji u ovom kraju Srbije pogoduju gajenju vinove loze, za proizvodnju kvalitetnih vina, odlučujuća je i puna primena  agrotehničkih mera. Ovdašnji vinogradari kažu da im je na prvom mestu kvalitet proizvedenog grožđa, a zatim prinos. U proseku po hektaru naberu od 8 do 10 tona.
„Najvažniji kvalitet bobica, dok samu rodnost čokota ograničavamo čak i kada su visokorodne godine. Nama je najvažnije da je grožđe zdravo, da je sazrelo kako treba i da možemo da odredimo momenat berbe onda kada mi to želimo, kada ima dovoljno šećera i kada je pH vrednost na određenom nivou. To znači da biramo kada beremo kako bismo u bocu pretočili ono što smo odgajili u vinogradu da bi na kraju vino imalo aromatiku, dužinu trajanja, odgovarajući procenat alkohola i svežinu“, navodi Dijana Milić iz vinarije „Pusula“.
Za proteklih četvrt veka vinova loza je u valjevskom kraju prokrčila sebi put i za ovaj kraj Srbije čulo se nadaleko po dobrom i kvalitetnom vinu. Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u podgorskom vinogorju koje se prostire na širem području padina Valjevskih planina, Maljena i Vlašića, sada prema procenama ima preko 200 hektara pod vinogradima.
„Pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, ima interesovanja za sadnju još tri hektara za šta se već pripremaju parcele. To je za naše okruženje i valjevski kraj jako dobra vest. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine ovo je izuzetno dobar pomak“, ocenjuje vinogradar i predesdnik Udruženja vinogradara i vinara „Gradina“ Milovan Stojković, koji je nakon nekoliko decenija pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu na brdu Vinogradina u Mrčiću, nadomak Valjeva.Loza se polako širi kao i proizvodnja vina, kaže Jovan Milinković, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne
službe „Valjevo“, i dodaje da je motiv za podizanje vinograda kao i u svakoj proizvodnji zarada, ali ima i ljudi koji se vraćaju tradiciji, žele da obnove ono što su radili njihovi preci.
„Deo njih vidi da može da se zaradi novac i polako šire svoje zasade sa ciljem da bi imali dodatnu zaradu, jer mnogima to nije osnovni izvor prihoda. Većina želi da pokrije troškove proizvodnje, malo proda vina, a deo ostane za njih, dok kod malog broja proizvođača to prerasta u ozbiljnu proizvodnju, to je njihovo opredeljenje i od toga žele da žive. Zanimljivo je da ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze niti u proizvodnji vina. Tu je država prepoznala ulogu
savetodavne službe koja sprovodi savetodavni modul „Proizvodnja i prerada grožđa“ i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi, ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe, a kasnije ukoliko želi i vino“, navodi Milinković.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Bez obzira na odluku o zabrani održavanja manifestacija u Valjevu, idejni tvorac Festivala duvan čvaraka Slaven Batočanin rešen je u nameri da se Čvarkijada održi i ove godine, kako sam kaže, "po cenu zatvora".

Batočanin kaže da je Grad odustao od organacije ove manifestacije, koja se svake godine održava u oktobru, a negativno mišljenje stiglo je i od Zavoda za javno zdravlje. Međutim i pored svega, njegova namera je da se jubilarna 15. po redu Čvarkijada održi, ali u manjem obimu, bez prodajne izložbe i koncerata, kako je to bilo ranijih godina.

- Očekujemo učešće oko 20 mesera. Na mestima gde će biti postavljene oranije biće poštovane sve propisane mere koje se tiču distance, svi će nositi maske, a građani će moći da kupe čvarke od mesara koji budu učestvovali na festivalu. Od održavanja ’Čvarkijade’ neću odustati po cenu da me uhapse, jer ne vidim zašto bi neko branio održavanje ove manifestacije na otvorenom prostoru, kada smo svedoci da su kafići puni, da su se održavali vašari, da se organizuju svadbe, da ne pominjem skup u crkvi, gde skoro niko nije nosio maske - rekao je za portal Patak online Slaven Batočanin.

Kako je najavio, ovogodišnja Čvarkijada biće održana narednog vikenda, 10. i 11. oktobra pored reke Kolubare u centru Valjeva. Inače, od 2018. godine Čvarkijada je uvrštena u stalne manifestacije od značaja za Grad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3030886/cvarkijada-u-valjevu-ce-biti-odrzana-10-i-11-oktobra-bez-obzira

Jedna od pozitivnih posledica vanrednog stanja jeste prilagođavanje mnogih privrednika na onlajn poslovanje, a s druge strane, upoznavanje potrošača sa nekim proizvodima za koje nisu ni znali da se prave u našoj zemlji. Poput paradajza sušenog na suncu i zalivenog masilinovim uljem, iz Valjeva.Porodica Kremić čeri paradajz počela je da gaji pre dvadesetak godina kada se iz centra Valjeva preselila na periferiju. Kako je hobi prerastao u porodični posao, povećavao se i broj sorti u plastenicima.„Ima žuti, crni, ovakvi, onakvi, dugački, kratki, banane, šta ja znam. Igrom slučaja posadim dve različite boje i vremenom kad se to opraši, onda se dobija treća boja. Tako da je to sve došlo do, što kažu, šarenila boja i ukusa“, objašnjava Stanoje Kremić.

Čeri paradajz nije više samo dekoracija raznim jelima naglašavaju Kremići. Aleksandar, koji je sa ocem u plastenicima kad god ima vremena, došao je na ideju da čeriju sušenom na suncu doda aromatično bilje i prelije ga hladnoceđenim maslinovim uljem, koje u Valjevo redovno stiže sa Svete gore. U marketima sličan delikates od samo jedne sorte čerija ima visoku cenu.

„Kad mi već imamo toliko vrsta čerija, zašto ne bismo i mi napravili čisto za nas, neki naš domaći proizvod i onda su se stvari malo otrgle kontroli. Ljudi, bukvalno, ne pitaju za cenu, bitan im je samo kvalitet. Širi neki krug mojih poznanika, njihovih prijatelja i ljudi koji znaju šta žele, šta traže i stupili smo u kontakt preko onlajn pijace“, navodi Aleksandar.

Kremićima je više stalo do ukusa ploda nego do količine. Zato u proizvodnji koriste samo organsko đubrivo, a na zaradu se ne žale jer, kažu, kupci lako prepoznaju zdrav domaći proizvod.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4045369/valjevo-porodica-kremic-ceri-paradajz.html

"Jagodinsko pivo", brend star 168 godina, sačuvaće Valjevska pivara. Njeni vlasnici kupili su i Jagodinsku pivaru, pa u Valjevu sada prave piva na tradicionalan srpski način.

Nasmejani čiča sa etikete, u nekadašnjoj prestonici srpskog pivarstva, obeležio je jedno vreme Jagodinaca.Jagodinci kažu da nekada nisu ni znali za drugo pivo, osim "Jagodinskog", ali da je to brend koju su prepustili i koji je lagano otišao.

Čiča se preselio u Valjevsku pivaru. Njeni vlasnici kupili su i pivaru u Jagodini. Kompletnu liniju za otakanje piva, koja je već bila ugašena, premestili su u grad na Kolubari.

Mališa Milošević, stručni konsultant, kaže da Valjevska pivara proizvodi i puni "Jagodinsko pivo" po originalnoj tehnologiji i recepturi.

"Zahvaljujući Valjevskoj pivari sačuvan je brend od 168 godina proizvodnje Jagodinskog piva", ističe Milošević.

I Valjevci se drže tradicije srpskog pivarstva već 160 godina. Za svoja piva pored četiri vrste hmelja, koriste izvorsku vodu, domaći slad i kvasac koji obnavljaju više od tri decenije.

Ivana Nikolić, tehnolog iz sektora Kontrole kvaliteta, navodi da su sva tri proizvoda Valjevske pivare dobijena u tradicionalnom postupku vrenja, uz primenu savremene tehnologije. "Dakle, radi se o hladnom vrenju, o dugotrajnom hladnom odležavanju", dodaje Nikolićeva.

Valjevska pivara, koja zapošljava 200 radnika, primer je uspešne privatizacije.

Lane su povećali proizvodnju i prodaju, a ove godine imaju osvojena nova tržišta. Duplirali su proizvodne kapacitete pa sada pune 50.000 boca u jednom satu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3961451/jagodinsko-pivo-valjevska-pivara-kupovn.html

Za dve decenije podsticaja razvoja ovčarstva u valjevskom kraju podeljeno je nekoliko hiljada ovaca. Sada kvalitetna grla obezbeđuju iz sopstvenog matičnog zapada.

Dragan Ranković pre 20 godina bio je među prvim zainteresovanim valjevskim poljoprivrednicima za lokalne podsticaje u ovčarstvu. Iskoristio je dve subvencije i dobio 80 ovaca sjeničke rase. Sada ima jedno od najkvalitetnijih stada u ovom delu Srbije sa 120 ovaca.

Dragan Ranković iz Gole Glave: Mnogo je to pomoglo, i treba izdvojiti određena sredstva da kupite 50 jagnjadi, to nije baš malo. To je nekih 7.500 evra sad kad da bi se kupovalo. A onda to se vraća godinama za tri do četiri godine se to vrati. To je mnogo jednostavnije i lakše. Lakše je ko planira da se bavi ozbiljnije to je odličan posao. Dosta je pomaka bilo od te 2000 godine do danas, pre svega, u kvalitetu, i roju grla ali i kvalitetu držanja ovaca.

U valjevskom kraju ima više 100 ovakvih velikih proizvođača. Valjevsko preduzeće za razvoj poljoprivrede kod svojih kooperanata ima oko 4.500 ovaca. Subvencija se sada obezbeđuju iz sopstvenog stada. B

Bojan Bošković, direktor JP "Agrorazvoj-valjevske doline" kaže za RTS da u ovom trenutku ako treba i 2.000 - 3.000 grla a može se obezbediti u relativno kratkom roku da se nabavi i kupi. To je sam pokazatelj koliko je ovčarstvo napredovalo i povećao se broj grla na samoj teritoriji grada Valjeva.

U Kolubarskom okrugu u matičnom zapatu ima 18.000 ovaca. Ovaj deo Srbije postao je centar za proizvodnju priplodnog materijala.

Dr Radosav Vujić, PSSS Valjevo:” Stvoren je jedan matični zapat koji treba da posluži za dalje širenje i unapređenje ovčarstva na ovom području i ne samo na ovom nego i na svim drugim. Farmeri koji su zainteresovani za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala mogu se obratiti našim službama a mi smo spremni da našim poljoprivrednim proizvođačima gde smo u prilici da  određen broj kvalitetnih grla ustupimo.

Nakon krize u ovčarstvu raspoloživi kapaciteti u valjevskim selima sada su poprilično popunjeni. Subvencija se sada koriste uglavnom za uvećavanje stada i selekciju još kvalitetnih priplodnih grla.

Dobar pravac razvoja ovčarstva u Valjevskom kraju potvrdila je i treća izložba održana prošle godine u Pričeviću gde se okupilo više od 20.000 posetilaca iz cele Srbije.

U ovo doba godine za voćare najvažniji posao je rezidba jer u velikoj meri utiče na rod. Slađana Vasiljević nam donosi priču o valjevskom kraju koji po broju stabala šljiva prednjači u Srbiji. Zato je razgovarala sa poljoprivrednicima tog kraja i sa Đorđem Soviljem iz Poljoprivredne savetodavne službe u Valjevu.

Dejanu Gentiću iz Gole glave kod Valjeva za orezivanje šljivika potrebno je manje vremena nego ranije jer mu je sin Nikola maturanti Poljoprivredne škole desna ruka u ovom poslu. Nikola Gentić, maturant Naučio sam sa ocem kako se zove, od početka kada sam krenuo da režem učilo sam od njega i učio sam onako kako treba. Problem je kad neko nauči da reže kako ne treba, problem posle da se ispravi.

Gentići imaju oko tri hektara pod šljivom. Planiraju i da prošire zasade. U mladom voćnjaku rezidba je važna zbog oblikovanja krošnje, u starim zasadima utiče na kvalitet plodova i da rodi iz godine u godinu bude ujednačen. Dejan Gentić, voćar Ne treba žaliti, treba rezati kao tuđe da se reže i onda neće biti problema. Ako se ostavi mnogo onda se te grane se savijaju, lome se i tu se pravi problem. Ako se lome grane tu se ovaj zgodno uspeli bolest i već je problem kod zaštite. Reporter Nepravilna rezidba odražava se na rod voća. S obzirom na to da postoje i razlike u orezivanju kod različitih sorti šljive stručnjaci obučavaju voćare i ukazuju na probleme i moguće greške. NN Ne izbacuju grane koje smetaju, koje imaju nepravilan položaj u kruni već uglavnom ostavljaju sve grane i samo skraćuju ih, da li za polovinu, za trećinu, sve zavisi. Takođe probleme i u nedostatku kvalitetnih rezača. Uglavnom naši neki cilj i priča sa proizvođačima da njih obučimo da sami režu svoje zasade i većinu zasada oni i orežu.

Voćari koji angažuju rezače iz drugih krajeva, naglašavaju stručnjaci, trebalo bi da obrate pažnju na njihov način orezivanja jer može bitno da se razlikuje od ovdašnjeg. Kolubarski okrug pri vrhu je u Srbiji po površinama zasadjenih šljivom a to je blizu 15.000 hektara.

Izvor: Radio Beograd, Prvi program

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić danas su obišli prvi automatski sistem protivgradne zaštite u radarskom centru RHMZ-a kod Valjeva u čiju izgradnju i opremanje je uloženo 308 miliona dinara.
Centar automatski u skraćenom vremenu dejstva upravlja protivgradnim raketama sa 99 lansirnih pozicija i štiti područje 13 opština odnosno više od 560.000 hektara površine sa uspešnošću od 70 procenata zaštite od grada, rečeno je danas prilikom obilaska automatskog protivgradnog sistema u radarskom centru Valjevo.
Ministar Nedimović objasnio je da je radarski centar kod Valjeva sada digitalizovan, pa je brzina reakcije do ispaljivanja 20 sekundi kada se protivgradnim raketama može gađati 16 ciljeva.


Gradonosni oblaci Srbiji najčešće dolaze sa zapada pa je, objasnio je Nedimović, važno ulaganje iz Srbije u 25 stanica od Vlasenice do Ruda u Republici Srpskoj kako bi se blagovremeno dejstvovalo i izbegao grad i štete u značajnom voćarskom kraju u Srbiji uz Drinu.
Predsednica Vlade Republike Srbije istakla je da je automatski sistem protivgradne zaštite veoma važna stvar kao jedno od sistemskih strateških ulaganja kako bi poljoprivredna proizvodnja bila efikasnija a prinosi veći.
Na uspostavljanju automatske protivgradne zaštite predano se i stručno radi od 2016. godine i sada stižu rezultati, rekla je Brnabić i dodala da su ovakvih sistemi trebali Srbiji decenijama unazad, da se pričalo, a nije ništa uradilo.
"Ovo je prvi automatizovani radarski centar u Južnoj Evropi", istakla je predsednica Vlade.
U budžetu za sledeću godinu izdvojeno je 600 miliona dinara, pa će automatizacija protivgradne zaštite biti nastavljena na Fruškoj gori, Užicu i Bukulji.

 

Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.

Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: “Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara”.

Osim nove opreme, dobroj sezoni doprineće i kvalitet grožđa. Vinogradari su zadovoljni berbom, uprkos nešto manjem rodu sovinjona i merlota. Očekuju vrhunska vina jer su vremenski uslovi bili povoljniji od prethodne godine.

Jovan Simić iz Udruženja „Gradina“ Valjevo kaže da je ove godine manja potreba za hemijskom zaštitom, a mnogo je bolji kvalitet grožđa “Mesec dana smo više mogli skoro da pustimo da nam zri, da dobijemo na kvalitetu, na šećerima. Prošle godine su bila lepa vina, ove godine će biti jako kvalitetna, možemo čak da se dičimo. Grožđe zaista, obećava, da će vina biti na vrhunskom nivou.

Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo se slaže sa kolegom i dodaje: “Imamo stvarno već prave pokazatelje da ćemo ove godine, na nivou udruženja našeg, „Gradina“, u Mrčiću imati najmanje 25.000 litara vina, što znači da smo ubrali ovde blizu pet vagona grožđa.

Mihajlo Jevtić reporter RTS-a: “U Gradini kod Valjeva najavljuju i proširenje vinograda za još četiri hektara. Krajnji cilj udruženih manjih vinara je proizvodnja 50.000 litara vina. Osnivači ovog udruženja, pre više od dve decenije počeli su sa obnavljanjem vinogradarstva u valjevskom kraju, gde je trenutno pod vinogradima oko 170 hektara”.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31