Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.

Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: “Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara”.

Osim nove opreme, dobroj sezoni doprineće i kvalitet grožđa. Vinogradari su zadovoljni berbom, uprkos nešto manjem rodu sovinjona i merlota. Očekuju vrhunska vina jer su vremenski uslovi bili povoljniji od prethodne godine.

Jovan Simić iz Udruženja „Gradina“ Valjevo kaže da je ove godine manja potreba za hemijskom zaštitom, a mnogo je bolji kvalitet grožđa “Mesec dana smo više mogli skoro da pustimo da nam zri, da dobijemo na kvalitetu, na šećerima. Prošle godine su bila lepa vina, ove godine će biti jako kvalitetna, možemo čak da se dičimo. Grožđe zaista, obećava, da će vina biti na vrhunskom nivou.

Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo se slaže sa kolegom i dodaje: “Imamo stvarno već prave pokazatelje da ćemo ove godine, na nivou udruženja našeg, „Gradina“, u Mrčiću imati najmanje 25.000 litara vina, što znači da smo ubrali ovde blizu pet vagona grožđa.

Mihajlo Jevtić reporter RTS-a: “U Gradini kod Valjeva najavljuju i proširenje vinograda za još četiri hektara. Krajnji cilj udruženih manjih vinara je proizvodnja 50.000 litara vina. Osnivači ovog udruženja, pre više od dve decenije počeli su sa obnavljanjem vinogradarstva u valjevskom kraju, gde je trenutno pod vinogradima oko 170 hektara”.

Pod sloganom "Uvek za dobar posao", od 28. do 30. marta u Omni centru u Valjevu, održaće se 16. Sajam privrede zapadne Srbije SPREG.

Na najvećem srpskom sajmu opšteg karaktera predstaviće se oko 200 izlagača najrazličitijih delatnosti iz više od 60 mesta i gradova Srbije.

Na izložbenom prostoru od 5.000 kvadratnih metara, u tri hale i na otvorenom, sajam će posetiocima predstaviti tri segmenta: prvi posvećen poljoprivredi sa programima neophodnim za poljoprivrednu proizvodnju (traktori, priključne mašine, alati, semena, hemijska sredstva, rasadnici i sl.), zatim segment "Domaća priča" o prehrambenoj industriji uz učešće preko 40 fabrika-nacionalnih brendova i regionalnih proizvođača. U trećem, najvećem izložbenom delu, predstaviće se izlagači iz skoro svih industrijskih grana, metaloprerađivački i mašinski proizvodi, elektronika, tekstilna industrija, mnogobrojni industrijski patenti i dr.

Na 16. sajmu SPREG u Valjevu učestvuju i organizovane lokalne samouprave sa svojim privrednicima iz Bogatića, Mionice, Ljiga, Osečine, Priboja, Lajkovca i Zrenjanina. Značajno je napomenuti da proizvodne firme čine skoro 70% svih izlagača na valjevskom regionalnom sajmu.

U okviru trećeg dana sajma održaće se i 63. Savetovanje pčelara iz celog regiona na aktuelne teme iz pčelarstva i apiterapije. Očekuje se učešće više od 150 stručnjaka iz oblasti pčelarstva.

Tokom sajma biće organizovana i velika sajamska nagradna igra za više od 20.000 očekivanih posetilaca. Sajam će svečano biti otvoren u četvrtak 28. marta u 11 sati, radno vreme za posetioce je od 10 do 19 sati prva dva dana i od 10 do 16 sati u subotu. Ulaz na sajam je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2442935/sajam-privrede-zapadne-srbije-spreg-od-28-do-30-marta-u-valjevu

„Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov“, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije „Pusula“.
„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.
Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“.Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.
„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije „Pusula“ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i
nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.
Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu, već će prvenstveno ići na kvalitet.
„S obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača
mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba
da nastavimo“, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije. Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,“- Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Grad Valjevo i pet opština Kolubarskog okruga za poljoprivredu i ruralni razvoj u 2019. godine opredelili su ukupno 99,7 miliona dinara. Najviše novca za agrar iz gradske kase izdvojio je grad Valjevo, a najmanje opština Ub. Valjevsko preduzeće ”Agrorazvoj – valjevske doline” u raspodeli budžetskih sredstava dobilo je na raspolaganje 54,5 miliona dinara od čega je 40 miliona namenjeno za subvencije. Za rad JP ”Agrorazvoj – valjevske doline” izdvojeno je osam miliona, sa tri miliona biće nabavljene protivgradne rakete, 2,5 miliona za nadoknadu strelcima, dok će milion dinara biti usmereno na promociju voćarsta u valjevskom kraju.

Prema rečima Nikole Radojičića, pomoćnika gradonačelnika Valjevo, i ove godine nastaviće sa merama podrške kod nabavke poljoprivredne mehanizacije, protivgradne zaštite, staklenika, deo sredstava biće usmeren na finansiranje veštačkog osemenjavanja krava i sinhronizaciju estrusa kod ovaca. O trošku grada vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moći će da provere hemijski sastav zemljišta. Subvensionisaće i kamate na poljoprivredne kredite a na osnovu karte reonizacije i nabavku voćnih sadnica. Jedan deo novca biće usmeren na projekate od kojih su pojedini već u realizaciji pre svega za organsku proizvodnju.

”Novina od ove godine je mera popravke kvaliteta obradivog zemljišta. U planu je nabavka krečnog materijala koji će poljoprivrednicima biti besplatno podeljen. U planu je da bude obuhvaćeno preko 500 hektara obradivog zemljišta, a prema planu Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo. Deo novca biće izdvojen i za pošumljavanje”, rekao je Radojičić.

Po izdvajanjima za poljoprivredu i ruralni razovj posle Valjeva je Lajkovac. Ova opština je za poljoprivredni sektor opredelila 18,2 miliona. Od deset miliona dinara, koliko iznosi mionički agrarni budzet, tri miliona biće uloženo u zaštitu od elementarnih nepogoda, 2,5 miliona za sajmove, izložbe i stručno osposobljavanje. Dva miliona namenjeno je za podizanje voćnih zasada, dok će dva i po miliona biti upotrebljeno za subvencije i kupovinu priplodnih grla stoke.

Agrarni budžet opštine Osečina iznosi 9,5 miliona dinara neznatno je uvećan u odnosu na prošlogodišnji. Od toga 6,2 miliona biće usmereno za podsticaje pri kupovini nove poljoprivredne mehanizacije, kao i za subvencije za umatičena grla stoke, za šta, kako kažu u ovoj lokalnoj samoupravi, vlade najveće intersovanje poljoprivrednika.

Peta po izdvajanju za poljoprivredu u našem okrugu je opština Ljig sa 5,6 miliona dinara. Sa 4,1 milion finansiraće nabavku priplodnih junica i ovaca, podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća i veštačko osemenjavanje priplodnih grla stoke..

Najmanje novca ove godine za poljoprivredu namenila je opština Ub, svega dva miliona, kao i 2018. godine.

Izvor: https://patak.co.rs/za-poljoprivredu-skoro-100-miliona-dinara/

VALJEVO – Da je lako proizvesti hranu po principima organske poljoprivrede a daj je taj proizvod teško plasirati na tržište uverio nas je i Valjevac Čedomir Đurđević. Poslom tehnologa za koji se i školovao bavi se već 35 godina a organsku šljivu gaji poslednjih pet. Kada je počinjao ”kraljica voća” bila je na 60 hektara a sada na 30 i ”pitanje je kaže da li će održati tu proizvodnju”. Na obroncima Povlena, Medvednika, delom Maljena, Sokolskih planina i Vlašića sazreva šljiva gajena po organski principima uz minimalnu upotrebu pesticida i hemijskih preparata.

”To su pre svega autohtone sorte šljive ‘’dorosavka’’, ‘’crvena ranka’’, ‘’metlaš‘’, ‘’pošarka’’, ‘’požegača’’. U ovoj proizvodnji prinosi u odnosu na konvencionalni način su za oko 30 posto manji. Prinos se po stablu kreće od 15 do 20 kilograma, a u rodnim godinama i do 25 kilograma. Kvalitet ovog roda je lošiji od onog koji je intenzivno štićen hemijskim sredstvima, ali mi to u preradi prevazđemo”, kaže Đurđević i dodaje da se jednim delom radi o sopstvenim zasadima a delom je to ugovrena proizvodnja.

Plave plodove prerđuje u rakiju a od prošle godine od njih spravlja i organski namaz bez šećera i aditiva, sa malo suve materije.  Svi proizvodi su dobro ocenjeni od strane potrošača i struke  a nagrađeni su medaljama i diplomama, ali to kaže Đurđević nije dovoljno jer teško može da ih plasira na tržište. Na ovogodišnjem četvrtom Međunarodnom festivalu tradicije i prirode ”Žestiva” održanom u Užicu rakija od šljive i travarica nagrađene su zlatnim medaljama, dok se sa 13. Sajma etno hrane i pića u Beogradu Žurđević vratio sa tri diplome za klekovaču i travaricu, organsku rakiju od šljive i voćni namaz od organske šljive.

” Organski namaz smo proizveli u saradnji sa jednim profesorom sa Tehnoločkog fakulteta u Beogradu. To je proizvod od ćiste šljive. Nije ga problem proizvesti ali je teško naći tržište. Uzorke sam slao i u Češku, Slovačku, Nemačku, Austriju, Sloveniju ali i pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje mi ne možemo da prevazđemo”, priča naš sagovornik i dodaje da je 2012. godine ukupna proizvodnja u njegovoj firmi  ”Eko tehnology”iznosila skoro 50.000 litara, a ove godine je kaže samo  održaostatus zasada organske proizvodnje a ”nisam preradio ni jedan kilogram organske šljiive, sve je prodato kao konvencionalna. Razlog nije bio u tome što nismo hteli da radimo već što nema tržišta ili smo preskupi u odnosu na uvozne proizvode”.

Prema njegovim rečima u odnosu na zemlje u okruženju ova proizvodnja u Srbiji je znatno skuplja. Kaže da mnogi proizvođači odustaju i počinju da uvoze organske proizvode i dodaje da su u povoljnijem položaju oni koji samo rade primarnu proizvodmju i tu robu prodaju na pijaci.

”Ovaj proizvod skuplji je od onog proizvedenog na konevencionalan način a opet skupljii od organskog iz uvoza. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, jer država izdaje sertifikate. Ja plaćam dvostruko sertifikaciju  biljne proizvodnje i preradu. Dolazimo do toga da sam ja po jedinici proizvoda skuplji za 50 evro centi do jednog evra. Ove godine izdaci su malo manji iz razloga što samo plaćam održavanje sistema što je 600 do 700 evra a kada sertifikujem i proizvodnju tada cifra dostiže i 2.500 evra. To je velika stavka. Mi ne možemo da dođemo ni do kupaca jer postoji barijera izmđu mene kao proizvođača iz Valjeva i na primer kupca u Beogradu. Kada me pitaju gde mogu da kupe ove proizvode ja ne znam šta da im kažem jer se prodaju u samo dve radnje. Neće niko da pređe sa jedne na drugu stranu Beograda da kupi jedan proizvod a Valjevo nema tržište za ove proizvode. Sa druge strane mi ne možemo da uđemo u velike trgovinske lance koji su preskupi ”, navodi Đurđević.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2017. godine organski proizodi u Kolubarskom okrugu gajeni si na 572 hektara, što je svega četiri odsto od ukupnih površini koje se nalaze pod ovom proizvodnjom u Srbiji.

Izvor:

https://patak.co.rs 

Prošle nedelje zaključen je ugovor o nabavci prvog automatskog protivgradnog sistema za radarski centar u Valjevu, rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

"Prvi Automatski sistem protivgradne odbrane biće instaliran u Radarskom centru Valjevo koji brani teritoriju površine od skoro 590. 000 hektara", najavio je ministar Nedimović i dodao:

"Prošle nedelje zaključen je ugovor o nabavci prvog automatskog protivgradnog sistema za radarski centar u Valjevu. Srbija mora da da izgradi takvih 13 radarskih sitema i centara, koji će koštati 25 milina evra", rekao je on i istakao da će prvi biti građen početkom godine, a da je potpisan ugovor sa Trajalom iz Kruševca.

Nedimović je precizirao da je ove godine u Srbiji ispaljen najveći broj gradonosnih raketa u prethodnih 20 godina. On je podsetio da je studija pokazala da se ide na automatsku protivgradnu zaštitu, i da je nakon toga odlučeno da prvi ide u Valjevo jer je taj deo Srbije najviše stradao od nevremena.

"Valjevo je prvo na udaru sa one strane, jer nemamo sinergiju sa protivgradnim sistemom BiH i zato smo tu imali najveću štetu uz Drinu, sledeći će ići na Bukulju, Araneđelovac, pa na Frušku Goru", rekao je ministar Nedimović.

 

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:756910-Nedimovic-Srbija-mora-da-izgradi-13-protivgradnih-sistema

U srednjoj Poljoprivrednoj školi sa domom učenika u Valjevu 1. oktobra proslavili su 95 godina od osnivanja škole. Narednih dana, nastavljena je uobičajena dinamika poslova. U proteklih godinu dana, učenici ostvarili zapažene rezultate na takmičenjima. Istovremeno, Poljoprivredna škola sa domom učenika ’’Valjevo’’ osvojila prestižna priznanja u domenu kvaliteta rada.

Obzirom da je sezona poljoprivrednih radova u toku, direktora škole smo pronašli na jednoj od njihva u Zabrdici, gde su na površini od 16 hektara pored voćnjaka šljive, na 12,5 ha posejali ječav, ovas i tritikal, kulture koje upotrebljavaju u stočnoj ishrani: ’’Naša ekonomija tržišno posluje. Izvlačimo maksimum iz proizvodnje tako da uspevamo i da održimo proizvodni proces i uložimo u poboljšanje uslova rada u školi’’ – rekao je Milan Gajić, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika, za ’’Valjevska posla’’. Inače, školska ekonomija se prostire na ukupno 64 ha na više parcela u Lukavcu, Popučkama, Valjevu, a za sada, pored ostalog, na 2,5 ha posejan je i stočni grašak.

Između proslave Dana škole tekuće i prošle godine, u valjevskoj Poljoprivrednoj ostvareni su značajni uspesi. Često tome svedoče i prinzanja, kao što je zlatna medalja za kvalitet osvojena na Međuranodnom sajmu obrazovanja ’’Putokazi’’ u Novom Sadu, čime je potvrđen kontinuirano prestižan rad škole.

Uz neizmeran entuzijazam direktor i profesori valjevske Poljoprivredne uz redovno kvalitetno obrazovanje usmeravaju svoje đake na tržišno privređivanje, tako da je prethodne nastavne godine škola učestvovala u projektu ’’Unapređenje proizvodnje i kvalitetea meda’’ u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, koji je finansirala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju.

Radi uvođenja novih tehnologija u obuku učenika, Poljoprivredna škola sa domom učenika iz Valjeva ostvarila je  prvi korak za uspostavljanje saradnje sa Poljoprivrednim fakultetom u Branjsku u Rusiji.

Takođe, Kompanije ’’Tele grup’’ i ’’Telekom Srbija’’ donirale su AGROLIFE mobilnu aplikaciju, baziranu na GPS tehnologiji,  za efikasnije organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom koju koriste učenici i zaposleni.

Obraćajući se prisutnim zvanicama prilikom proslave Dana škole 1. oktobra, direktor Milan Gajić je naglasio: ’’Ponosni smo na dugu tradiciju, učenike i  zaposlene koji su sve ove godine davali ogroman doprinos razvoju poljoprivrede i društva u celini,  obavljajući veoma zahtevne i odgovorne dužnosti. Poslednjih 16 godina je period najintenzivnijeg razvoja škole u svim oblastima’’.

Postalo je uobičajeno da valjevska Poljoprivredna sa domom učenika dobija najveće ocene za nastavni proces, pa su izuzetni rezultati učenika sasvim očekivani jer je na kraju nastavne 2017/18.  pozitivan uspeh postiglo preko 98 odsto učenika, od kojih su najbolji dostojno predstavljali svoju školu prilikom nadmetanja: Violeta Ivković je na republičkom takmičenju iz veterinarske medicine  osvojila drugo mesto, kao i Marko Radojičić na republičkom takmičenju iz poljoprivredne proizvodnje u domenu ’’rukovalac mehaničar poljoprivredne tehnike’’. Sve češće učenici osvajaju nagrade iz opštih predmeta, tako da je na republičkoj ’’Književnoj olimpijadi’’ održanoj 13. maja 2018. u Sremskim Karlovcima Marija Krunić osvojila drugo mesto, dok je na okružnom takmičenju iz hemije Marko Nenadović osvojio treće mesto.

Zbog svega navedenog, direktor Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo, Milan Gajić naglašava: ’’Ponosni smo na dostignut nivo kvaliteta rada u našoj ustanovi. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podržalo je i pohvalilo sistem dualnog obrazovanja koji je spacifičan za našu školu, tako da smo bili domaćini karavana obrazovanja ’’Duh mladosti’’ u Valjevu. Tom prilikom pomoćnica ministra za strateško planiranje rekla je da je naša škola pravi primer kako mladi uz teoretska znanja i praktičnu nastavu, kroz rad stiču znanje koje će ih odvesti ka tituli stručnjaka’’.

Prema njegovim rečima dostignuća ostvarena prethodnih godina samo su potsticaj, ali i obaveza da održe ostvarene standarde  nastave. Radi nastavka razvoja, tokom naredne kalendarske godine, planiraju izgradnju radionice za biotehnologiju, projekat koji će uticati na dodatno unapređenje kvaliteta rada putem uvođenja novih tehnologija.

U okviru proslave 95. godina od osnivanja  Poljoprivredne škole sa domom učenika ’’Valjevo’’ priređeni su sportski susreti, članovi dramske sekcije i hora pripremili su program ’’Čuvari prošlosti – stvaraoci budućnosti’’ održan u svečanoj sali, nakon čega je usledilo otvaranje izložbe ’’Kreativnost i vešte ruke naših učenika’’ u domu. Svečanosti su pratile brojne zvanice, uz prisustvo Vladike valjevskog Gospodina Milutina.

Izvor: http://www.valjevskaposla.info

Kada se Aleksandar Prodanović pre šest godina odlučio za plantažno gajenje divlje ruže i šipurka, nije se osvrtao na komentare da gaji korov. Govorio je svima da je to lekovita bilja od koje može i da se zaradi. Prvi i za sada jedini uzgajivač ovog voća u valjevskom i kolubarskom kraju, danas može da se pohvali uspešnom proizvodnjom. Na površini od dva hektara u valjevskom selu Mrčić on je 2012. zasadio 3.000 sadnica. Iako ova godina nije bila idealna, ističe da je sa 4.500 kilograma svežeg ploda zadaovoljan. 

"Tržište za šipurak je veliko a potražnja za njim je iz godine u godinu sve veća i veća. Sav rod preradim u džem i voćnu kašu, a pored toga mnogi me zovu da bi kupili svež plod. U odnosu na sve druge voćne kulture, malinu ili šljivu koje su bile potcenjene, širurak je dosta isplativiji", ističe Prodanović.

Sve o uzgoju šipurka, otkupnoj ceni i iskustvu ovog voćara možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Sela oko jezera i hidroakumulacije Stubo-Rovni imaju veliki potencijal za proizvodnju organske hrane. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji sa gradom Valjevom i uz dobru organizovanost meštana sela Poćuta, koji su već osnovali Zemljoradničku zadrugu, zajedno će raditi na pokretanju ove proizvodnje.

Organska hrana je veoma tražena, naročito za izvoz i Ministarstvo je spremno da podrži napore Grada i meštana Poćute, rekao je mr Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Sektora za poljoprivrednu politiku Ministarstva, tokom razgovora sa rukovodstvom grada i poljoprivrednicima iz Poćute.

Gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović, pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić i zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović, sa direktorom JP „Kolubara“ Zoranom Mitrovićem, gostima iz Ministarstva su pokazali i branu Stubo-Rovni i potencijal za vodosnabdevanje koji ovaj kapitalni objekat ima ne samo za Valjevo, već i ovaj deo Srbije, ali i navodnjavanje oko jezera. U razgovoru sa brojnim meštanima Poćute, dogovoreno je da se preduzme sve što je potrebno da se omogući korišćenje godinama napuštene zgrade bivše fabrike kože „Milan Kitanović“. Predlog stanovnika Poćute je da uz podršku Ministarstva, grad Valjevo pomogne otvaranje mini mlekare, koja bi proizvodila organske proizvode od mleka.

Izvor: http://www.valjevskaposla.info/grad-pomaze-pocuti/

Olujni vetar je juče napravio ogromnu štetu u zaseoku Brđani, selo Gola Glava kod Valjeva. Vetar je lomio drveće, skidao crepove s krovova i kidao plastenike. Ogromnu štetu su pretrpeli i meštani ovog zaseoka, kao i porodica Stanković. Stankovići se bave poljoprivredom, imaju poljoprivredno gazdinstvo, i kako ističu, naneta je ogromna šteta, ni sami ne znaju šta će sada.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30