Bez obzira na odluku o zabrani održavanja manifestacija u Valjevu, idejni tvorac Festivala duvan čvaraka Slaven Batočanin rešen je u nameri da se Čvarkijada održi i ove godine, kako sam kaže, "po cenu zatvora".

Batočanin kaže da je Grad odustao od organacije ove manifestacije, koja se svake godine održava u oktobru, a negativno mišljenje stiglo je i od Zavoda za javno zdravlje. Međutim i pored svega, njegova namera je da se jubilarna 15. po redu Čvarkijada održi, ali u manjem obimu, bez prodajne izložbe i koncerata, kako je to bilo ranijih godina.

- Očekujemo učešće oko 20 mesera. Na mestima gde će biti postavljene oranije biće poštovane sve propisane mere koje se tiču distance, svi će nositi maske, a građani će moći da kupe čvarke od mesara koji budu učestvovali na festivalu. Od održavanja ’Čvarkijade’ neću odustati po cenu da me uhapse, jer ne vidim zašto bi neko branio održavanje ove manifestacije na otvorenom prostoru, kada smo svedoci da su kafići puni, da su se održavali vašari, da se organizuju svadbe, da ne pominjem skup u crkvi, gde skoro niko nije nosio maske - rekao je za portal Patak online Slaven Batočanin.

Kako je najavio, ovogodišnja Čvarkijada biće održana narednog vikenda, 10. i 11. oktobra pored reke Kolubare u centru Valjeva. Inače, od 2018. godine Čvarkijada je uvrštena u stalne manifestacije od značaja za Grad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3030886/cvarkijada-u-valjevu-ce-biti-odrzana-10-i-11-oktobra-bez-obzira

Jedna od pozitivnih posledica vanrednog stanja jeste prilagođavanje mnogih privrednika na onlajn poslovanje, a s druge strane, upoznavanje potrošača sa nekim proizvodima za koje nisu ni znali da se prave u našoj zemlji. Poput paradajza sušenog na suncu i zalivenog masilinovim uljem, iz Valjeva.Porodica Kremić čeri paradajz počela je da gaji pre dvadesetak godina kada se iz centra Valjeva preselila na periferiju. Kako je hobi prerastao u porodični posao, povećavao se i broj sorti u plastenicima.„Ima žuti, crni, ovakvi, onakvi, dugački, kratki, banane, šta ja znam. Igrom slučaja posadim dve različite boje i vremenom kad se to opraši, onda se dobija treća boja. Tako da je to sve došlo do, što kažu, šarenila boja i ukusa“, objašnjava Stanoje Kremić.

Čeri paradajz nije više samo dekoracija raznim jelima naglašavaju Kremići. Aleksandar, koji je sa ocem u plastenicima kad god ima vremena, došao je na ideju da čeriju sušenom na suncu doda aromatično bilje i prelije ga hladnoceđenim maslinovim uljem, koje u Valjevo redovno stiže sa Svete gore. U marketima sličan delikates od samo jedne sorte čerija ima visoku cenu.

„Kad mi već imamo toliko vrsta čerija, zašto ne bismo i mi napravili čisto za nas, neki naš domaći proizvod i onda su se stvari malo otrgle kontroli. Ljudi, bukvalno, ne pitaju za cenu, bitan im je samo kvalitet. Širi neki krug mojih poznanika, njihovih prijatelja i ljudi koji znaju šta žele, šta traže i stupili smo u kontakt preko onlajn pijace“, navodi Aleksandar.

Kremićima je više stalo do ukusa ploda nego do količine. Zato u proizvodnji koriste samo organsko đubrivo, a na zaradu se ne žale jer, kažu, kupci lako prepoznaju zdrav domaći proizvod.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4045369/valjevo-porodica-kremic-ceri-paradajz.html

"Jagodinsko pivo", brend star 168 godina, sačuvaće Valjevska pivara. Njeni vlasnici kupili su i Jagodinsku pivaru, pa u Valjevu sada prave piva na tradicionalan srpski način.

Nasmejani čiča sa etikete, u nekadašnjoj prestonici srpskog pivarstva, obeležio je jedno vreme Jagodinaca.Jagodinci kažu da nekada nisu ni znali za drugo pivo, osim "Jagodinskog", ali da je to brend koju su prepustili i koji je lagano otišao.

Čiča se preselio u Valjevsku pivaru. Njeni vlasnici kupili su i pivaru u Jagodini. Kompletnu liniju za otakanje piva, koja je već bila ugašena, premestili su u grad na Kolubari.

Mališa Milošević, stručni konsultant, kaže da Valjevska pivara proizvodi i puni "Jagodinsko pivo" po originalnoj tehnologiji i recepturi.

"Zahvaljujući Valjevskoj pivari sačuvan je brend od 168 godina proizvodnje Jagodinskog piva", ističe Milošević.

I Valjevci se drže tradicije srpskog pivarstva već 160 godina. Za svoja piva pored četiri vrste hmelja, koriste izvorsku vodu, domaći slad i kvasac koji obnavljaju više od tri decenije.

Ivana Nikolić, tehnolog iz sektora Kontrole kvaliteta, navodi da su sva tri proizvoda Valjevske pivare dobijena u tradicionalnom postupku vrenja, uz primenu savremene tehnologije. "Dakle, radi se o hladnom vrenju, o dugotrajnom hladnom odležavanju", dodaje Nikolićeva.

Valjevska pivara, koja zapošljava 200 radnika, primer je uspešne privatizacije.

Lane su povećali proizvodnju i prodaju, a ove godine imaju osvojena nova tržišta. Duplirali su proizvodne kapacitete pa sada pune 50.000 boca u jednom satu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3961451/jagodinsko-pivo-valjevska-pivara-kupovn.html

Za dve decenije podsticaja razvoja ovčarstva u valjevskom kraju podeljeno je nekoliko hiljada ovaca. Sada kvalitetna grla obezbeđuju iz sopstvenog matičnog zapada.

Dragan Ranković pre 20 godina bio je među prvim zainteresovanim valjevskim poljoprivrednicima za lokalne podsticaje u ovčarstvu. Iskoristio je dve subvencije i dobio 80 ovaca sjeničke rase. Sada ima jedno od najkvalitetnijih stada u ovom delu Srbije sa 120 ovaca.

Dragan Ranković iz Gole Glave: Mnogo je to pomoglo, i treba izdvojiti određena sredstva da kupite 50 jagnjadi, to nije baš malo. To je nekih 7.500 evra sad kad da bi se kupovalo. A onda to se vraća godinama za tri do četiri godine se to vrati. To je mnogo jednostavnije i lakše. Lakše je ko planira da se bavi ozbiljnije to je odličan posao. Dosta je pomaka bilo od te 2000 godine do danas, pre svega, u kvalitetu, i roju grla ali i kvalitetu držanja ovaca.

U valjevskom kraju ima više 100 ovakvih velikih proizvođača. Valjevsko preduzeće za razvoj poljoprivrede kod svojih kooperanata ima oko 4.500 ovaca. Subvencija se sada obezbeđuju iz sopstvenog stada. B

Bojan Bošković, direktor JP "Agrorazvoj-valjevske doline" kaže za RTS da u ovom trenutku ako treba i 2.000 - 3.000 grla a može se obezbediti u relativno kratkom roku da se nabavi i kupi. To je sam pokazatelj koliko je ovčarstvo napredovalo i povećao se broj grla na samoj teritoriji grada Valjeva.

U Kolubarskom okrugu u matičnom zapatu ima 18.000 ovaca. Ovaj deo Srbije postao je centar za proizvodnju priplodnog materijala.

Dr Radosav Vujić, PSSS Valjevo:” Stvoren je jedan matični zapat koji treba da posluži za dalje širenje i unapređenje ovčarstva na ovom području i ne samo na ovom nego i na svim drugim. Farmeri koji su zainteresovani za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala mogu se obratiti našim službama a mi smo spremni da našim poljoprivrednim proizvođačima gde smo u prilici da  određen broj kvalitetnih grla ustupimo.

Nakon krize u ovčarstvu raspoloživi kapaciteti u valjevskim selima sada su poprilično popunjeni. Subvencija se sada koriste uglavnom za uvećavanje stada i selekciju još kvalitetnih priplodnih grla.

Dobar pravac razvoja ovčarstva u Valjevskom kraju potvrdila je i treća izložba održana prošle godine u Pričeviću gde se okupilo više od 20.000 posetilaca iz cele Srbije.

U ovo doba godine za voćare najvažniji posao je rezidba jer u velikoj meri utiče na rod. Slađana Vasiljević nam donosi priču o valjevskom kraju koji po broju stabala šljiva prednjači u Srbiji. Zato je razgovarala sa poljoprivrednicima tog kraja i sa Đorđem Soviljem iz Poljoprivredne savetodavne službe u Valjevu.

Dejanu Gentiću iz Gole glave kod Valjeva za orezivanje šljivika potrebno je manje vremena nego ranije jer mu je sin Nikola maturanti Poljoprivredne škole desna ruka u ovom poslu. Nikola Gentić, maturant Naučio sam sa ocem kako se zove, od početka kada sam krenuo da režem učilo sam od njega i učio sam onako kako treba. Problem je kad neko nauči da reže kako ne treba, problem posle da se ispravi.

Gentići imaju oko tri hektara pod šljivom. Planiraju i da prošire zasade. U mladom voćnjaku rezidba je važna zbog oblikovanja krošnje, u starim zasadima utiče na kvalitet plodova i da rodi iz godine u godinu bude ujednačen. Dejan Gentić, voćar Ne treba žaliti, treba rezati kao tuđe da se reže i onda neće biti problema. Ako se ostavi mnogo onda se te grane se savijaju, lome se i tu se pravi problem. Ako se lome grane tu se ovaj zgodno uspeli bolest i već je problem kod zaštite. Reporter Nepravilna rezidba odražava se na rod voća. S obzirom na to da postoje i razlike u orezivanju kod različitih sorti šljive stručnjaci obučavaju voćare i ukazuju na probleme i moguće greške. NN Ne izbacuju grane koje smetaju, koje imaju nepravilan položaj u kruni već uglavnom ostavljaju sve grane i samo skraćuju ih, da li za polovinu, za trećinu, sve zavisi. Takođe probleme i u nedostatku kvalitetnih rezača. Uglavnom naši neki cilj i priča sa proizvođačima da njih obučimo da sami režu svoje zasade i većinu zasada oni i orežu.

Voćari koji angažuju rezače iz drugih krajeva, naglašavaju stručnjaci, trebalo bi da obrate pažnju na njihov način orezivanja jer može bitno da se razlikuje od ovdašnjeg. Kolubarski okrug pri vrhu je u Srbiji po površinama zasadjenih šljivom a to je blizu 15.000 hektara.

Izvor: Radio Beograd, Prvi program

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić danas su obišli prvi automatski sistem protivgradne zaštite u radarskom centru RHMZ-a kod Valjeva u čiju izgradnju i opremanje je uloženo 308 miliona dinara.
Centar automatski u skraćenom vremenu dejstva upravlja protivgradnim raketama sa 99 lansirnih pozicija i štiti područje 13 opština odnosno više od 560.000 hektara površine sa uspešnošću od 70 procenata zaštite od grada, rečeno je danas prilikom obilaska automatskog protivgradnog sistema u radarskom centru Valjevo.
Ministar Nedimović objasnio je da je radarski centar kod Valjeva sada digitalizovan, pa je brzina reakcije do ispaljivanja 20 sekundi kada se protivgradnim raketama može gađati 16 ciljeva.


Gradonosni oblaci Srbiji najčešće dolaze sa zapada pa je, objasnio je Nedimović, važno ulaganje iz Srbije u 25 stanica od Vlasenice do Ruda u Republici Srpskoj kako bi se blagovremeno dejstvovalo i izbegao grad i štete u značajnom voćarskom kraju u Srbiji uz Drinu.
Predsednica Vlade Republike Srbije istakla je da je automatski sistem protivgradne zaštite veoma važna stvar kao jedno od sistemskih strateških ulaganja kako bi poljoprivredna proizvodnja bila efikasnija a prinosi veći.
Na uspostavljanju automatske protivgradne zaštite predano se i stručno radi od 2016. godine i sada stižu rezultati, rekla je Brnabić i dodala da su ovakvih sistemi trebali Srbiji decenijama unazad, da se pričalo, a nije ništa uradilo.
"Ovo je prvi automatizovani radarski centar u Južnoj Evropi", istakla je predsednica Vlade.
U budžetu za sledeću godinu izdvojeno je 600 miliona dinara, pa će automatizacija protivgradne zaštite biti nastavljena na Fruškoj gori, Užicu i Bukulji.

 

Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.

Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: “Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara”.

Osim nove opreme, dobroj sezoni doprineće i kvalitet grožđa. Vinogradari su zadovoljni berbom, uprkos nešto manjem rodu sovinjona i merlota. Očekuju vrhunska vina jer su vremenski uslovi bili povoljniji od prethodne godine.

Jovan Simić iz Udruženja „Gradina“ Valjevo kaže da je ove godine manja potreba za hemijskom zaštitom, a mnogo je bolji kvalitet grožđa “Mesec dana smo više mogli skoro da pustimo da nam zri, da dobijemo na kvalitetu, na šećerima. Prošle godine su bila lepa vina, ove godine će biti jako kvalitetna, možemo čak da se dičimo. Grožđe zaista, obećava, da će vina biti na vrhunskom nivou.

Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo se slaže sa kolegom i dodaje: “Imamo stvarno već prave pokazatelje da ćemo ove godine, na nivou udruženja našeg, „Gradina“, u Mrčiću imati najmanje 25.000 litara vina, što znači da smo ubrali ovde blizu pet vagona grožđa.

Mihajlo Jevtić reporter RTS-a: “U Gradini kod Valjeva najavljuju i proširenje vinograda za još četiri hektara. Krajnji cilj udruženih manjih vinara je proizvodnja 50.000 litara vina. Osnivači ovog udruženja, pre više od dve decenije počeli su sa obnavljanjem vinogradarstva u valjevskom kraju, gde je trenutno pod vinogradima oko 170 hektara”.

Pod sloganom "Uvek za dobar posao", od 28. do 30. marta u Omni centru u Valjevu, održaće se 16. Sajam privrede zapadne Srbije SPREG.

Na najvećem srpskom sajmu opšteg karaktera predstaviće se oko 200 izlagača najrazličitijih delatnosti iz više od 60 mesta i gradova Srbije.

Na izložbenom prostoru od 5.000 kvadratnih metara, u tri hale i na otvorenom, sajam će posetiocima predstaviti tri segmenta: prvi posvećen poljoprivredi sa programima neophodnim za poljoprivrednu proizvodnju (traktori, priključne mašine, alati, semena, hemijska sredstva, rasadnici i sl.), zatim segment "Domaća priča" o prehrambenoj industriji uz učešće preko 40 fabrika-nacionalnih brendova i regionalnih proizvođača. U trećem, najvećem izložbenom delu, predstaviće se izlagači iz skoro svih industrijskih grana, metaloprerađivački i mašinski proizvodi, elektronika, tekstilna industrija, mnogobrojni industrijski patenti i dr.

Na 16. sajmu SPREG u Valjevu učestvuju i organizovane lokalne samouprave sa svojim privrednicima iz Bogatića, Mionice, Ljiga, Osečine, Priboja, Lajkovca i Zrenjanina. Značajno je napomenuti da proizvodne firme čine skoro 70% svih izlagača na valjevskom regionalnom sajmu.

U okviru trećeg dana sajma održaće se i 63. Savetovanje pčelara iz celog regiona na aktuelne teme iz pčelarstva i apiterapije. Očekuje se učešće više od 150 stručnjaka iz oblasti pčelarstva.

Tokom sajma biće organizovana i velika sajamska nagradna igra za više od 20.000 očekivanih posetilaca. Sajam će svečano biti otvoren u četvrtak 28. marta u 11 sati, radno vreme za posetioce je od 10 do 19 sati prva dva dana i od 10 do 16 sati u subotu. Ulaz na sajam je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2442935/sajam-privrede-zapadne-srbije-spreg-od-28-do-30-marta-u-valjevu

„Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov“, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije „Pusula“.
„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.
Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“.Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.
„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije „Pusula“ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i
nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.
Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu, već će prvenstveno ići na kvalitet.
„S obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača
mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba
da nastavimo“, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije. Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,“- Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Grad Valjevo i pet opština Kolubarskog okruga za poljoprivredu i ruralni razvoj u 2019. godine opredelili su ukupno 99,7 miliona dinara. Najviše novca za agrar iz gradske kase izdvojio je grad Valjevo, a najmanje opština Ub. Valjevsko preduzeće ”Agrorazvoj – valjevske doline” u raspodeli budžetskih sredstava dobilo je na raspolaganje 54,5 miliona dinara od čega je 40 miliona namenjeno za subvencije. Za rad JP ”Agrorazvoj – valjevske doline” izdvojeno je osam miliona, sa tri miliona biće nabavljene protivgradne rakete, 2,5 miliona za nadoknadu strelcima, dok će milion dinara biti usmereno na promociju voćarsta u valjevskom kraju.

Prema rečima Nikole Radojičića, pomoćnika gradonačelnika Valjevo, i ove godine nastaviće sa merama podrške kod nabavke poljoprivredne mehanizacije, protivgradne zaštite, staklenika, deo sredstava biće usmeren na finansiranje veštačkog osemenjavanja krava i sinhronizaciju estrusa kod ovaca. O trošku grada vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moći će da provere hemijski sastav zemljišta. Subvensionisaće i kamate na poljoprivredne kredite a na osnovu karte reonizacije i nabavku voćnih sadnica. Jedan deo novca biće usmeren na projekate od kojih su pojedini već u realizaciji pre svega za organsku proizvodnju.

”Novina od ove godine je mera popravke kvaliteta obradivog zemljišta. U planu je nabavka krečnog materijala koji će poljoprivrednicima biti besplatno podeljen. U planu je da bude obuhvaćeno preko 500 hektara obradivog zemljišta, a prema planu Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo. Deo novca biće izdvojen i za pošumljavanje”, rekao je Radojičić.

Po izdvajanjima za poljoprivredu i ruralni razovj posle Valjeva je Lajkovac. Ova opština je za poljoprivredni sektor opredelila 18,2 miliona. Od deset miliona dinara, koliko iznosi mionički agrarni budzet, tri miliona biće uloženo u zaštitu od elementarnih nepogoda, 2,5 miliona za sajmove, izložbe i stručno osposobljavanje. Dva miliona namenjeno je za podizanje voćnih zasada, dok će dva i po miliona biti upotrebljeno za subvencije i kupovinu priplodnih grla stoke.

Agrarni budžet opštine Osečina iznosi 9,5 miliona dinara neznatno je uvećan u odnosu na prošlogodišnji. Od toga 6,2 miliona biće usmereno za podsticaje pri kupovini nove poljoprivredne mehanizacije, kao i za subvencije za umatičena grla stoke, za šta, kako kažu u ovoj lokalnoj samoupravi, vlade najveće intersovanje poljoprivrednika.

Peta po izdvajanju za poljoprivredu u našem okrugu je opština Ljig sa 5,6 miliona dinara. Sa 4,1 milion finansiraće nabavku priplodnih junica i ovaca, podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća i veštačko osemenjavanje priplodnih grla stoke..

Najmanje novca ove godine za poljoprivredu namenila je opština Ub, svega dva miliona, kao i 2018. godine.

Izvor: https://patak.co.rs/za-poljoprivredu-skoro-100-miliona-dinara/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31