Količina alkohola u rakijama određuje se pomoću alkoholometra, a izražava se u zapreminskim delovima ili Vol.%. Ova mera označava broj litara čistog alkohola koji se nalazi u 100 litara pića. I danas se, pogotovo na selu, jačina rakije izražava gradom, tj. meri u gradima.

Jedan grad je približno jednak 2,5 vol.%, tj. 25 Vol.% alkohola. Važno je napomenuti jačina rakije alkoholometrom može direktno odrediti samo ukoliko je bezbojna i ako joj nisu dodavana ekstraktivna sredstva za popravku punoće. To je zato što se određivanje količine alkohola u rakijama zasniva na bazi njihove specifične težine, koja je niža ukoliko imaju više alkohola. Kada bi se rakiji dodavao karamel radi boje, ili šećerni sirup i sl. povećavala bi se njena gustina, i ona više ne bi predstavljala skoro isključivo alkoholno-vodnu mešavinu.

Uticaj dodatog ekstrata na tačnost određivanja alkohola alkoholometrom može se videti iz sledećeg primera: U slučajevima kada rakija sadrži ekstraktivne sastojke, bilo one koji potiču iz drvenog suda, ili one koji su joj dodati, tada se ona najpre mora u laboratoriji predestilisati i u dobijenom destilatu tačno odrediti, pomoću alkoholometra, njena jačina. Alkoholometar je po dimenzijama i izgledu veoma sličan Ekslovom širomeru. Izrađen je od stakla, vretenastog je oblika, dole proširen sa ugrađenim termometrom, a gore se sužava u staklenu cev u kojoj se nalazi skala od 10 do 70 Vol.%.

On je konstruisan tako da, ukoliko je temperatura rakije 15 °C ne treba vršiti bilo kakvu korekciju. Međutim, ukoliko temperatura odstupa od 15°C bilo naviše ili naniže, vrši se korekcija očitanih Vol.% alkohola na osnovu tabela koje se dobijaju uz alkoholometar. Alkohol uronjen u rakiju koja se nalazi u staklenoj menzuri ne sme da dodiruje zidove menzure, a očitavanje Vol.% alkohola na njemu vrši se u nivou donjeg meniskusa tečnosti, tj. na mestu gde površina tečnosti „seče“ alkoholometar.

Alkoholometri iz Nemačke, Francuske i neki drugi, podešeni su za rad na 20 °C i uz  njih se, takođe, dobijaju određene korekcione tablice. Detaljnijom analitikom rakija (određivanje alkohola, kiselina, ekstrata, estera, aldehida, viših alkohola, furfurola, metil-alkohola itd.) bave se enološke stanice i neke laboratorije na poljoprivrednim fakultetima.

 

SAVETI: Kako ubrzati proces sazrevanja rakije?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3202-saveti-kako-ubrzati-proces-sazrevanja-rakije

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

Negativne temperature u zimskom periodu, i kasni prolećni mrazevi, ograničavaju područja za gajenje breskve u zonama umerene klime, a nedostatak dovoljno hladnog perioda, sprečava gajenje breskve u tropskim zonama. U Evropi su prisutne značajne razlike u karakteru vegetacionog perioda za breskvu, između južnih i kontinentalnih područja, uz konstataciju da je odlučujući faktor uticaj klime, a pre svega temperatura vazduha.

Kod breskve je utvrđeno da intenzitet svetlosti deluje na oblik i obim krošnje, a time na prinos i kvalitet plodova. Najslabije su osvetljene voćke u niskim i zatvorenim dolinama, jer se u tim uslovima smanjuje površina za dobijanje difuzne svetlosti. Kritične niske tempretaure za breskvu su od -16°C do -28°C.

Zaštita od niskih temperatura ili ublažavanje šteta, danas je moguće postići korišćenjem snažnih ventilatora za cirkulaciju vazduha, i mešanje vazdušnih masa sa različitim visinskih i temperaturnih pozicija. Uspešna zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, može se izvesti kišenjem, pod uslovom da za to postoje potrebne količine vode.

Posledice dužih sušnih perioda, odražavaju se i na slabiju otpornost na minimalne temperature u periodu mirovanja. Takođe, kao posledica suše, javlja se i ranije kretanje u proleće, što dodatno povećava rizik od kasnih prolećnih mrazeva. Navodnjavanjem se prinosi mogu povećati do 100%, kvalitet plodova je značajno bolji, a ishrana i druge fiziološke funkcije, biće lakše kontrolisane u redovnoj rodnosti.

Breskva se najviše jede u sirovom stanju, jer je sočna i ukusna, ili se od nje prave i kompot, sokovi, džemovi. Izuzetno je tražena i kao sušena, a zahvaljujući blagotvornim dejstvima, ima široku primenu i u narodnoj medicini. Savršeno je sredstvo za čišćenje creva, jer potpomaže bolje varenje. To postiže zahvaljujući značajnoj količini pektina, odnosno rastvorljivih biljnih vlakana, koja pomažu radu organa za varenje, oslobađajući ih svih naslaga koje se nalaze u crevima. Na taj način, organizam se oslobađa toksina, omogućavajući bolju resorpciju hranljivih materija. Istovremeno, breskva je dobar laksativ i diuretik.

 

Kako ostvariti uspešnu negu sadnica breskve, pročitajte na linku ispod: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2337-kako-ostvariti-uspesnu-negu-sadnica-breskve

 

Negativne posledice visoke temprature počinju već na 25 stepeni kada ove životinje ulažu veliki napor da rashlade telo, a mogu dovesti i do smrti embriona.

Visoke temeperature, koje ovih dana vladaju u Srbiji, kod mlečnih krava mogu dovesti do temperaturnog šoka, smanjenja mleka, a jedan od primarnih efekata je i pogoršanje plodnosti pa smrtnost embriona u prvim danima oplodnje, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci Pomoravskog okruga.

Savetodavalac za stočarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Verica Lazarević ističe da "već na temperaturi preko 25 stepeni Celzujsovih krave manje konzumiraju hranu i manje daju mleka zbog napora da rashlade telo".

"Pri temperaturama preko 30 stepeni prinos mleka se često više smanjuje nago sadržaj masti u njemu, a pri ovako visokim temperaturama može doći do povećanja hlorida, smanjenja proteina i laktoze ali i do porasta somatskih ćelija u mleku. Takođe jedan od primarnih efekata je pogoršanje plodnosti krava i česta je smrtnost embriona u prvim danima oplodnje", objasnila je Lazarević.

Lazarević je novinarima u Jagodini rekla da "toplotni stres krave ispoljavaju kada tempoeratura prelazi 27 stepeni a relativna vlažnost vazduha 80 odsto, odnosno kada ova dva parametra dostignu zbir od 107".

Ona je dodala da je "optimalna temperatura za mlečne krave od 10 do 15 stepeni. Zona termičkog konfora za produktivna grla je u rasponu od pet do 21 stepeni i tada nema nepovoljnih efekata na njihovo zdravlje i proizvodnost".

Da bi se ublažilo stanje sa visokim temperaturama, Lazarević preporučuje, da se za krave "obezbedi zasenčenje, koriste ventilatori, tuševi i rashlađivanje vazduha".

"Ne sme se dozvoliti povećanje relativne vlažnosti preko 75 odsto, treba obezbediti dosta sveže vode i konforan prostor za svako grlo", rekla je ona.

Lazarević je podsetila da "toplotni stres utiče na smanjenje konzumiranja hrane i suve materije, i na balans krvnih elektrolita krave" i preporučila stočarima da kravama daju soda bikarbonu 115 do 230 grama dnevno kako bi se olakšalo varenje hrane.

Izvor: www.blic.rs

Zbog nagle promene vremena i pada temperature trpe usevi i voće. Velike razlike na termometru nisu opasne za poljoprivredu ali dugotrajni mraz u aprilu može da ošteti voće i desetkuje rod, upozoravaju stručnjaci. U višim predelima Zlatiborskog okruga palo je od 15 do 25 centimetara snega. Najviše su stradali malinjaci."Kad na na jednoj maloj grančici od 20 centimetara padne 10 do 15 centimetara snega šteta je 90 odsto. Rod sam osigurao ali nisu hteli da prihvate da osiguram voće i protiv snega", objašnjava Milojko Nedeljković iz Zaglavka. Stručnjaci podsećaju da se mraz javlja sredinom aprila svake druge godine. Ove je, kažu, jači, a voće je u najosetljivoj fazi cvetanja."Naravno da će štetiti svim onim voćkama koje su precvetale - trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve, jabuke, kruške. Jagodastom voću manje, osim jagodi koja je definitivno nastradala. Ona je najveći teret odnosno najveću štetu sad pretrpela", objašnjava prof. Mihailo Nikolić sa Poljoprivredniog fakulteta u Beogradu. Šteta na voću usporiće i rad u košnicama. "Kada pčele izrađuju najkvalitetnije saće mi imamo temperaturu u minusu, rashlađeni vazduh, rashlađena zemlja, teško da će se oporaviti", navodi dr doc Dragan Ćirković sa državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Niske temperature neće štetiti pšenici koja je zasejana na vreme. "Na mojm parcelama pšenica je čini mi se je u malom boljem stanju nego prošle godine, zasejana je u optimalnom roku, primenio sam sve agrotehničke mere", objašnjava Nebojša Đorđević, poljoprivrednik iz Davidovca kod Vranja. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo i poljoprivredu iz Vranja navodi da zbog niskih temperatura može doći do smanjenja prinosa pšenice. "Što se tiče pšenice koja je posejana u tim širokim optimalnim rokovima može doći do smanjenog prinosa odnosno da imamo nešto kraći klas, imaćemo možda nešto uže i kraće listove", navodi Lazović Đoković. Ukoliko mraz potraje nekoliko dana, a temperatura bude niža od tri stepena ispod nule, štetu bi mogli da pretrpe neki usevi i voće koje nije procvetalo.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30