U Šumadiji je povećano interesovanje za gajenje borovnica. Stabilna cena i šansa na evropskom tržištu privukle su voćare da se oprobaju u podizanju zasada borovnica. Borovnica za izvoz uglavnom ide u malim pakovanjima od 125 i 250 grama, dok kvalitetan rod dostiže cenu i do 6 EUR na evropskom tržištu.

Nemanja Nikolić je u selu Balosave u opštini Knić podigao zasade borovnice na 4 hektara u okviru porodične voćarske proizvodnje Gruže agrar. U Šumadiji je već dve godine jedan od najvećih proizvođača borovnice, oko 85% odsto zasada čini djuk dok ostatak odlazi na bluecrop. Cena borovnice se kreće i do 6 EUR, a pored holandskog pojavila se šansa i za plasman na rusko tržište.

- S obzirom da mi još uvek nismo na punom rodu u prvoj godini berbe smo, 2018. imali negde oko 650 grama po žbunu, u drugoj godini odnosno ovoj smo imali negde između dva i dva i po kilograma po žbunu gde smo i uštedeli žbunove skidajući cvetove da izvuče biljka više na porastu a 2020. u berbi tek očekujemo prvo ozbiljniji rod. Ovakvim načinom uzgajanja borovnice svaki kraj pogoduje jer uzgojem u saksijama in rađenjem analiza lista i ploda mi dobijamo bukvalno krvnu sliku biljke da tako kažem gde vidimo sve šta joj fali i čega ima manje a čega ima više i na taj način znamo šta da joj doziramo i da iz nje izvlačimo taj maksimum kako bi na kraju godine bili zadovoljni. Samo treba raditi tako da se proizvede kvalitetan rod u ekstra prvoj klasi i treba borovnicu plasirati u malim pakovanjima. U toj varijanti gde imamo i kvalitet i mala pakovanja ne postoji mogućnost da prođemo loše sa borovnicom - kaže Nemanja Nikolić iz Gruža agraru.

Borovnica je trenutno u fazi priprema za zimsko mirovanje, tretmani biljke vrše se bakrom i cinkom a proizvođači čekaju pojavu prve slane. Borovnica dobro podnosi zimu međutim sama biljka neće dobro napredovati ako se produži toplije vreme za ovo doba godine.

- Generalno borovnica odlično podnosi zimu. Nismo do sada imali nikakav problem sa izmrzavanjem. U svakom trenutku još na početku vegetacije u zimskom periodu možemo da radimo analizu supstrata, zatim u tom trenutku znamo da li borovnici treba nešto ili ima nečega više. Nakon berbe isto radimo analizu lista i još jednu analizu supstrata i u svakom trenutku možemo da kontrolišemo biljku sa prihranom, sa navodnjavanjem bukvalno svaku saksiju. Najbitnije je sada da zeleni vrhovi odrvene, oni su najviše podložni tim mrazevima i da sama biljka povuče sokove u koren i da se faktički odrveni - kaže Saša Stojanović iz Gruža agrara.

U opštini Knić aktuelan je konkurs za nabavku opreme, mehanizacije i sadnog materijala ukupnog iznosa od 7.700.000 dinara.

- Kada je u pitanju konkurs za fizičku imovinu nemamo ograničenja starosna osim što lice mora da bude punoletno i da ima registrovano domaćinstvo. Uporedo imamo još jedan konkurs za mlade gde je starosno ograničenje između 18 i 40 godina gde mladi mogu konkurisati kao nosioci poljoprivrednog gazdinstva. Tu su i veća sredstva, maksimalan iznos koji mogu da dobiju je 80 odsto cene bez PDV-a i on iznosi 400.000 dinara tako da i očekujemo da se jave mladi koji žele da rade zasade konkretno i borovnice jer već imamo zainteresovanih jer je sada u našoj opštini trend negde sadnja borovnice gde se više sadi u vrećama nego direktno u zemlju - kaže Mirjana Pavlović, Kancelarija za poljoprivredu opštine Knić.

U Šumadiji voćari su prepoznali šansu na evropskom tržištu kada je borovnica u pitanju jer kako sami kažu u Srbiji ona na berbu stiže ranije nego u ostalim zemljama koje u velikim količinama otkupljuju ovo voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2692430/u-sumadiji-raste-interesovanje-za-uzgoj-borovnice-stabilna-cena-i-sansa-na

Dvadesetak ambasadora iz evropskih zemalja, ali i sa drugih kontinenata bralo je danas grožđe na plantažama Vinarije "Radovanović" u Krnjevu. Oduševljeni su Šumadijom, a za vrhunska srpska vina imaju samo pohvale i zato će ih, obećavaju, preporučiti kupcima u svojim zemljama.Dobro raspoloženi, u sportskoj odeći i mimo protokola, ambasadori sa svih strana sveta akreditovani u Beogradu prihvatili su se u Krnjevu makaza i pletenih korpica. Bere se sorta kaberne sovijnjon i izuzetnog je kvaliteta. U vinogradu, na otvorenom neformalni diplomatski samit, u srcu Šumadije."Za mene je ovo tipična Srbija, ja sam iz Holandije, došao sam pre dva meseca i ovo je za mene prilika da izađem iz Beograda i vidim ostatak Srbije i divna je", navodi Zil Bešor Plug, ambasador Holandije.

Rut Stjuard, ambasadorka Australije navodi da uživa da putuje po Srbiji.

"Dobro je za nas da otkrijemo Srbiju i zaista uživam, u pririrodi, u vinu i srećna sam što sam ovde", objašnjava Stjuardova.

Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije navodi da je jedan od potencijala Srbije – dobro vino.

"Mislim da je jedna od najvećih tajni u Srbiji i veliki potencijal industrija vina, imate veoma dobra vina, lepu zemlju, a tu smo i da malo radimo", ocenjuje Luteroti.

Najvredniji među diplomatama bio je ipak Sem Fabrici šef Delegacije evropske unije u Srbiji, ujedno i podrška ambasadorima koji nikada nisu otišli van Beograda.

"Ovde smo da radimo, da beremo grožđe, ovo je vinska diplomatska tura i zaista uživamo, a mislim da je region šumadije jedan od najboljih vinskih regiona u Srbiji i Evropi", objašnjava Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Sve sorte vinove loze na plantažama Radovanovića u Krnjevu dobro su rodile. Kvalitet grožđa je izuzetan, procenat šećera i do 26 odsto i to zbog povoljnih vremenskih uslova tokom leta i jeseni. Godina baš po meri vinogradara.

"Počela je kao kišna godina, a onda je dobila najbolje što može, ne preterano visoke dnevne temperature, ali zanimljivo je da su noći bile hladne. Ovo su vina za duga čuvanja", navodi Miodrag Radovanović, vlasnik Vinarije "Radovanović"

Od grožđa iz ovogodišnje ambasadorske berbe nastaće ograničena količina vrhunskog crvenog vina. Sve će biti prodato na aukciji u nekoj od ambasada učesnica, a prihod odlazi u humanitarne svrhe.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3695192/diplomate-beru-grozdje-u-srcu-sumadije.html

Ijan Kofi (Ian Coffey) i Dalida Galijaš-Kofi su se iz Irske preselili u Dobraču. Selo kod Kragujevca je njihova nova adresa posle njegovog dugogodišnjeg putešestvija po svetu i njenog 15-godišnjeg boravka u Dablinu i Korku, gde su se i upoznali. Kućica na selu, cveće u dvorištu iz koga se pruža pogled na idilični šumadijski pejzaž, komšije koje ih sa traktora na putu za njivu pozdravljaju, sveža hrana i miran život su ono što je Ijan tražio. U međuvremenu, osim Irske, živeo je i radio u Parizu, Hamburgu, Melburnu….

Skoro preteći, sa "dvostrukim" iskustvom, Ijan kaže:

- Dobro je dok ne uđete u Evropsku uniju. Poznajem mnogo farmera koji i sami kažu da nisu vlasnici svoje zemlje i stoke. Kad ih pitam - da li je sve ovo vaše, oni će mi reći - pola je moje, a na pola pravo polaže banka. Ljudi su pod kreditima. Tri meseca ako ne plate ratu, sve odlazi banci. U jednom trenutku ostaju bez posla, prihoda, kuće. To je konstanta tenzija. Ovde su ljudi manje - više vlasnici svog imanja - kaže Ijan Kofi.Priznaje da ne poznaje dobro situaciju u srpskoj poljoprivredi, ali o ekonomiji zna toliko da mu se isplati da u selu drži mehaničarsku radionicu za popravku motora.

- Ovde je mirno. Nema konstantne gužve i stresa. Volim da sednem, popijem kafu na miru, pa da odem da radim moj posao. Vidim i da se meštani ovde tako organizuju. Dosta rade, ali su gospodari svog vremena. Nasmejani su, svi se pozdravljaju na seoskom putu, vole da svrate i da im odete u goste. Za ovih četiri do pet godina bio sam na više rođendana i slava nego za celi život po svetu - kaže Ijan.

Dalida je srpskog porekla, koja je iz Hrvatske devedesetih došla u Čelarevo, a potom se zaputila u Irsku u potrazi za boljim životom. Posle 15 godina ona i Ijan su doneli odluku da je bolje da žive u Srbiji. Zajedno su radnju za motore preselili u Šumadiju, koja je na sredini puta svim njihovim mušterijama iz cele Srbije.

- Još 2010. godine dok smo putovali kroz Srbiju doneli odluku da ćemo se doseliti u ovaj trougao između Kragujevca, Topole i Gornjeg Milanovca. Na proputovanju smo se obreli u Dobrači i tu zapazili kuću koja nam se svidela. Igrom slučaja, dve godine kasnije, videli smo oglas da se prodaje. Nije bila opcija da u Srbiji živimo u gradu, već samo u selu. Irska je zemlja u kojoj je život poprilično skup, poreza je mnogo, izuzetno su visoki i na kraju se život svede na put do posla i nazad. Ijan se odlično uklopio u Šumadiju. Dobio je i novo ime, jer su meštani lomili jezik. Na kraju su mu rekli - znaš šta ti ćeš da budeš Ilija - priča Dalida.Ijanu odgovara što na selu ne mora da gleda na sat. On kaže da su ljudi na u Srbiji slični Ircima, pogotovo na selu i da mu je prvi utisak bio da su pošteni, radni i žele da pomognu jedni drugima. Priroda i krajolici nisu bii iznenađenje za njega, jer, kaže, i Srbija i Irska su "zelene" zemlje. Kad ne popravlja motore Ijan obilazi mlade voćke koje je posadio. Za početak - 17 stabala šljiva, orahe... Merka gde bi mogao da podigne plastenik sledeće godine u kome će gajiti paradajz, još nešto od povrća i obavezno ljute prapričice. Jer, smatra Ijan, najkvalitetnija hrana na svetu je u Srbiji.

- Prednost života u selu je što vam je sveža hrana uvek dostupna. To deluje lakonski i nevažno, jer vam je ovde na dohvat ruke, ali verujte mi na reč da je od izuzetnog značaja. Bilo gde u Evropskoj uniji ne možete naći tako sveže i zdrave namirnice kao ovde. Upravo je takva hrana velika prednost koje ljudi nisu svesni. Prvo, zbog jurnjave i posla vi niste u mogućnosti da tragate za svežom hranom, pa vam u EU jedino preostaje da izmoždeni posle radnog vremena nabavite bilo šta prerađeno u marketu. Zato sam odlučio i sam da proizvodim povrće, a video sam da su ovde plastenici skoro obavezni u svakom domaćinstvu. Privilegija je u životu proizvesti hranu za sebe. Imam i odlične savetnike među seljanima, jer su svi raspoloženi da pomognu - priča Ijan.Sopstvena proizvodnja povrća i voća za Dalidu i Ijana nije nevažna stavka, jer su oboje vegetarijanci. Ove jeseni pripremili su 50 tegli ajvara i još toliko druge zimnice od povrća. Bilo je u početku čudno Šumadincima, kako to da ne jedu meso, prvenstveno, jer im je bilo krivo što pored bogate trpeze malo toga mogu da probaju.

- Laknulo je i njima i nama kad smo prvi put otišli na posnu slavu. A tamo posna sarma, prebranac, dimljena riba. Divota - kaže Ijan i usuđuje se da sumira svoj život pre i posle Dobrače:

- Kada uporedim život u svetskim gradovima i selu u Srbiji, moj utisak je - ni manje para, ni boljeg života!

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2655857/irac-u-sumadiji-pravi-plastenik-i-uzgaja-voce-ni-manje-para-ni

Treći Sabor voćara, koji je organizovala „Gruža agrar“ u selu Balosava kod Knića, okupio je preko hiljadu voćara kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Veliki broj poljoprivrednih proizvođača došlo je u Gružu da čuju i vide šta to ima novo u voćarstvu i, šta od toga mogu da primene na svojim imanjima. Svako od
njih je želeo da čuje kako se može doći do boljih prinosa, i kvalitetnog roda. Među prisutnima bilo je i profesora sa Poljoprivrednog fakulteta, studenata, stručnjaka iz oblasti voćarstva, novinari.
„Od samog osnivanja „GRUŽA AGRAR“ je kompanija koja pokazuje uspešan put svim voćarima i donosi naučne rezultate, savete stručnjaka, savremenu opremu u naše voćnjake. „GRUŽA AGRAR“ pruža ruku saradnje svim voćarima i osnovni cilj kome teži je osvajanje tržišta EU. Za to je potrebno puno truda, znanja, ali bez tima požrtvovanih ljudi to se ne bi se moglo ostvariti“, istako je Miroslav Nikolić, direktor „Gruža Agrara“. On je jedan od retkih domacina kojise nalaze na čelu neke lokalne samouprave, Nikolić je poljoprivredni proizvođač i predsednik Opštine Knić. Porodica Nikolić, je srdačno dočekala svakog gosta i ponaosob se zahvalila na prisustvu.


„U ovo dvorište svi koji ste ušli ste nama dragi prijatelji, i oni koji su u prethodnom periodu došli kao posetioci, odlazili su i vratili su se kao dragi prijatelji. Zahvaljujem se kompaniji BASF, i najveću zahvalnost za rezultate koje smo postigli dugujemo našim srtučnjacima, prof. dr Draganu Radivojeviću, prof. dr Jasminki Milivojević, prof. dr Novici Miletiću, profesoru Štamparu, i njihovim dragim kolegama. Danas ćete te videti šta smo mi postigli. Duboko verujem da će ovo što je do sada urađeno nastaviti da radi moj sin Nemanja, porodica i tim „Gruže agrara“, na koje sam veoma ponosan“, istako je Miroslav.
„Kao što jedna starina reče: Kada ti dođe loš čovek daj sve da ode što pre, a kada ti dođe dobar čovek daj, sve da ostane što duže“, istakao je na kraju govora Miroslav.
Predavanja su održana u voćnjacima, prof. dr Franci Štampar, sa Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu došli su prof. dr Dragana Radivojević, prof. dr Jasminka Milivojević i prof. dr Novica Miletić, dok je BASF imao svoje predavače.

Cena borovnice i kvalitet: https://www.youtube.com/watch?v=50w7PdcqNG4&t=99s 


"Ja polazim od toga da treba da proizvedemo svake godine 65 tona i više jabuke prve klase. Zbog toga sada treba zaustaviti rast u voćnjaku kako bi jednostavno prestali da rastu i kako bi krenula diferencijacija rodnih pupoljaka i na tim dužim letorastima, a ne samo na kratkim. To najlakšepostižemo time što pravimo pauzu od 10 do 15 dana bez vode – objašnjava prof. dr Franci Štampar.


Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji, uzimajući u obzir činjenicu da postoji veliko interesovanje za zasnivanjem novih i proširivanjem već postojećih zasada. Ukupne proizvodne površine pod zasadima borovnice trenutno iznose oko 800 ha i očekuje se dalji trend povećanja. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, Ljiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera.
Sa ciljem intenziviranja tehnologije gajenja i ujedno prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje zemljišta kisele reakcije sa pogodnim mehaničkim sastavom, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih, štetočina introdukovana je tehnologija hidroponskog uzgoja u saksijama i vrećama od agrotekstila.


Profesor dr Dragan Radivojević, posle predavanja odgovarao je na mnogobrojna pitanja voćara, koji su ga pomno slušali. Zanimali su ih saveti o sadnji, rezidbi, a najviše o sortimentu.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

 

Udruženje odgajivača goveda simentalske rase Šumadija osnovano je pre 10 godina, a većina od 80 članova je sa teritorije Kragujevca, Rače, Batočine, Knića i Gruže. Imaju i Matičnu službu, pa mogu da umatiče svoje životinje po 30% i 40% nižim cenama. Bave se svim vidovima stočarske proizvodnje - od mlečnog i tovnog govedarstva, do ovčarstva, kozarstva i svinjarstva.

- U Šumadiji je najzastupljenije mlečno govedarstvo. Slede tov junadi, pa uzgoj ovaca i koza. U poslednje tri godine naglo je povećan broj umatičenih ovaca - kaže za list Poljoprivrednik Predrag Đaković, predsednik Udruženja.

Dodao je da više ne važi pravilo da svaka kuća ima dve ili tri krave, jer su se mnogi preorijentisali na pomenuto ovčarstvo, ali i voćarstvo i povrtarstvo.

Cilj udruženja je da animira stočare da unaprede svoje znanje i da to primene u proizvodnji. Posećuju sajmove i učestvuju na konkursu lokalnih samouprava, kako bi obezbedili novac za poboljšanje rasnog sastava stada.

- Na ovaj način smo iz Nemačke, po veoma povoljnim cenama, uvezli 70 grla mlečnih junica simentalske rase. Za njihovu kupovinu koristili smo kredite, za koje je Opština finansirala kamatu, a mi smo plaćali glavnicu - naveo je Đaković.

Dodao je da proizvodnja mleka na dnevnom nivou iznosi 30 litara, a godišnja količina mleka po kravi je udvostručena, i sada iznosi 5.000 do 6.000 litara mleka.

Primarna aktivnost Udruženja je nabavka aparata za tačno određivanje broja somatskih ćelija u mleku. Kako Đaković napominje, od prodaje mleka može solidno da se živi, ako se drži veći broj grla dobre genetike, ako se kvalitetno hrane i ako je isplata mleka i premiije redovna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2512861/stocari-iz-sumadije-bave-se-mlecnim-govedarstvom-ali-sve-vise-ima-onih

Dani polako postaju kraći, a planinske večeri nežno obavija izmaglica. Plodovi u najrazličitijim nijansama krase krošnje koje polako žute. Odlučili smo da naša stanica ovog puta bude planina Rudnik i to ne slučajno. Rudnik je najviša planina Šumadije. Cvijićev vrh, sa 1.332 metra nadmorske visine, nalazi se u njenom zapadnom delu. Imenom Rudnik nazvana je zbog rude olova i cinka, koje se i danas eksploatišu. Predstavlja čvorište između slivova Zapadne i velike Morave, i reke Kolubare. Rudnik se nalazi na 100 kilometara južno od Beograda i 15 kilometara od Gornjeg Milanovca. Izuzetno je bogat izvorima, čistom i netaknutom prirodom. Zbog povoljnih klimatskih uslova kao što su velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja i visoka jonizacija vazduha, planina je još 1922. godine proglašena za vazdušnu banju.

Opširnija reportaža u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Promena načina života nije  zahvatila samo gradove,  već  i sela Srbije. Sa ukidanjem obaveznog služenja vojnog  roka,venčanja i punoletstva su dobili na značaju. Sve ovo dobro su primetili vispreni ugostitelji , koji su ponudili svoje usluge srećnim mladencima odnosno mladićima i devojkama,  koji proslavljaju punoletstvo.

 Poklone su zamenile koverte,  i u njima novčanice uglavnom u evrima, a veselja se organizuju u salama namenjenim  za ovakve događaje. Ovakvo slavlje,naročito u Šumadiji teško se može zamisliti bez dobrog pečenja.

Agrobiznis magazin posetio je Darka Sundića,  iz aranđelovačkog sela Stojnik,  koji se već 20 godina bavi ugostiteljskim poslovima,  zajedno sa svojom braćom Zlatkom i Brankom,  gde zajedno u  pečenjari dnevno ispeku  stotinu jagnjadi i prasadi. Kada smo bili kod Darka, na ražnjevima se okretalo 15 jagnjadi i prasadi,  koje je pripremio domaćin iz obližnjeg Orašca. Sve to biće posluženo na svadbi njegovog  sina koje se neće organizovati za vikend već  radnim danom,  jer nema slobodnih termina!

Ako se pitate o kojoj količini mesa se ovde radi nećemo vas držati u neizvesnosti, ovaj domaćin je za svadbu svog sina spremio 800 kilograma mesa. I dok su se mirisi pečenja širili dvorištem, Darko nam je pokazao farmu svinja sa stotinak grla, odakle se u svakom trenutku može izvući neko prase za mušterije,  ali i za sopstvene potrebe. Da bi se napravilo dobro pečenje,Darko Sundić  treba da potroši veliku količinu ćumura. Dnevno ode i 20 džakova. Ali taj ćumur nije običan već isključivo iz njegove proizvodnje od drveta šljive.

Da bi zadovoljio svoje potrebe u toplijem delu godine,  on proizvede i do 50 džakova ćumura. Naravno, posto se radi o velikom poslu,  velika pomoć su mu  braća i komsija Rajica Sundić.

„Ne bi pečenje bilo tako dobrog ukusa i mirisa da u našoj proizvodnji ne koristimo ovaj ćumur, ali i prasad i jagnjad iz Šumadije“. Ni cenovnik nije tajna,za prase ili jagnje veličine 20 kilograma usluga pečenja ce koštati  1500 dinara, a meso će biti uredno isečeno i složeno na ovalima.

To su slatke muke Šumadinaca koje na intenzitetu dobijaju u vreme Božica i krsnih slava,  koje padaju u mrsne dane. Tada Sundići ustaju u 3 i 30 iza ponoći i započinju ciklus pečenja tako da već u šest,  ujutru izlaze prvi ražnjevi.

Evropa je i ovde dala svoj pečat tako da je sve usklađeno sa HACCP standardom kvaliteta,  tako da ova pečenjara ima i hadnjače i svu neophodnu opremu za bavljenje ovim ugostiteljskim poslom. Svakako najteži deo posla je nadgledanje pečenja u prostoriji gde se temperatura vazduha podiže na  90 stepeni. Međutim, očigledno vredi truda i da su Sundići zadovoljni,   jer su napravili svoj agrobiznis,  od njive do trpeze. Uz to, žive u srcu Šumadije i imaju znatan broj kućnih ljubimaca, kokoški od kojih imaju domaća jaja,  i mnoge druge pogodnosti koje donosi život na selu.

Izvor: Agrobiznis magazin septembar 2018.

Grad Kragujevac je pokrovitelj 15. Šumadijskog sajma poljoprivrede, koji će biti održan od 6. do 9. septembra na kragujevačkom sajmištu. Gradsko veće je na poslednjoj sednici odlučilo da za te namene opredeli 2.850.000 dinara, a tim novcem će, pored ostalog, biti finansirano uređenje izložbenog prostora i organizacija stočnih izložbi. 

Na najvećoj jesenjoj smotri agrara južno od Save i Dunava predstaviće se više od 100 izlagača, kako u sajamskoj hali na 1.600 kvadratnih metara, tako i na spoljašnjem prostoru sajma na više od 3.000 kvadratnih metara. 

Na Šumadija sajmu očekuju da će ova manifestacija opravdati sva očekivanja i da će znatno biti bolja od prošlogodišnje sa većim brojem izlagača i bogatijim propratnim programom.  

Tokom četvorodnevne manifestacije biće organizovani izložbe voća, sitnih životinja, svinja, ovaca, krava, konja, stručna predavanja, razna takmičenja, kao i bogat kulturno umetnički program. 

Sajma poljoprivrede organizuje Šumadija sajam, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave. Za sve posetioce obezbeđeni su besplatan parking i ulaz.

Izvor:http://www.infokg.rs/info/grad-opredelio-gotovo-tri-miliona-za-15-sumadijski-sajam-poljoprivrede.html

Prenosimo vam prelepu priču kolega iz RTV.

Boravak u prirodi za prvomajske praznike može da bude i drugačiji od klasičnog kampovanja koje podrazumeva pripremu već kupljene hrane. Ljubiša Simović na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca priprema obroke od biljaka koje bere u obližnjoj šumi i na livadama. Poseban doživljaj prirode kada spremate obrok napravljen isključivo od biljaka koje se nalaze u vašoj okolini. Ljubiša Simović kako sam kaže poštuje prirodu i njene zakone već 55 godina. Rešen je da nam pokaže kako da napravimo obrok koji sadrži čorbu, glavno jelo i salatu od biljaka koje se nalaze u okolini 300 m na izletištu Ždreban kod Gornjeg Milanovca.

Ljubiša Simović, ljubitelj i poznavalac prirode za RTV kaže: “Zelje je biljka koja se nalazi na svim našim livadama, veoma je pristupačna. Nalazi se po vlažnim livadama, po stranama, na ivici šuma”.  Nakon zelja, koji je glavni sastojak čorbe, krenuli smo u potragu za koprivama ”Sada ćemo da naberemo vrhove kopriva i onda ćemo da ih obarimo malo u slanoj vodi, iseckamo, dodamo malo pirinča, dodamo malo začina, oblikujemo pljeskavice i uvaljamo u prezlu” objašnjava Simović.

Posle biljaka koje Ljubiša nabrao na livadi otišao je u šumu u berbu cvetova biljke sremuš od koje planirana začinska salata. On objašnjava za RTV da list sremuša se koristi dok je još potpuno mlad, pre cvetanja. Ima u sebi najviše aktivnih supstanci i izuzetno je dobar za čišćenje krvi. List se koristi za detoksikaciju organizma, neverovatan je. U drugoj fazi koristimo cvet koji je veoma dekorativan i lepog ukusa ističe ovaj poznavalac lekovitog bilja.

Kada se napravi kružno ognjište od kamenja i donesu drva za vatru, priprema čorbe od zelja može da počne. Nakon toga sledi glavno jelo pljeskavice od kopriva.

Sakupljamo dosta pečurka, razne vrste biljaka, tu dolazi čajno bilje, bilje za salate. U našem prirodnom ambijentu, ovde u Šumadiji ima sigurno preko 250 jestivih i veoma zdravih vrsta. Od ukupne flore koje se nalazi u Evropik, 62% biljaka raste u Šumadiji. Ne samo procentualno nego je to mesto gde raste najkvalitetnije bilje. Mi smo povlašćeni po tom pitanju.

Ljubiša Simović na ovaj način poručuje da se hrana može pripremati u prirodi iz same prirode. “Imate jestive, nejestive i otrovne biljke, imate biljke koje mogu da izazovu određene vrste alergija. Naučite samo otrovne za početak kojih je možda 3%, onda idu sve ostale” savetuje Ljubiša početnike u sakupljanju lekovitog bilja,

Svako može da svoju boravak u prirodi obogati pripremom neobične hrane za koju je potrebno je malo truda i rada poručio je Ljubiša i dodaje da su jela iz prirode ne samo zdrava nego nas povezuju sa životnom okolinom i zelenilom koje često zanemarujemo.

 

Autor: Ana Rebić, Vojvođanski dnevnik

 

Poljoprivrednici iz Šumadije uz pomoć stručnih službi već uveliko popunjavaju zahteve za ostvarivanje podsticaja u biljnoj proizvodnji. Visina subvencija iznosi 4000 dinara po hektaru. Primećen je i sve veći broj mladih proizvođača koji se odlučuju za poljoprivredu i na ovaj način konkurišu za dodatna sredstva.

Na teritoriji opštine Knić registrovano je preko 3000 poljoprivrednih gazdinstava a 80 odsto proizvođača koristi pomoć stručne službe prilikom popunjavanja zahteva za dobijanje kako republičkih tako i opštinskih podsticaja.

"Imam nešto više od 7 hektara, sejem pretežno kukuruz i pšenicu a nešto sam počeo i soje. Probao bih i suncokret, dok sam lucerku posejao na nešto više od dva hektara. Pokušavam i da uradim uspešno senažu. Prošle godine sam dobio rashladni uređaj za mleko od 200 litara što je opština davala 60 odsto bez PDV-a. Nadam se da će i ove godine biti nešto za šta mogu da konkurišem jer bih uzeo i veći broj umatičenih ovaca", rekao je Nenad Prodanović, stočar, selo Oplanić, opština Knić.

"Mi sve više u poslednjih godinu dana imamo mladih proizvođača. Mogu slobodno da kažem da je 30 odsto više mladih zainteresovano kako za podsticaje od strane Ministarstva poljoprivrede tako i za podsticaje opštine Knić. Prema prošlogodišnjem iskustvu za konkurisanje za dobijanje investicija, kada je reč o fizičkoj imovini približno za sve grane, malo se više ističe stočarstvo i to nabavka priplodnog materijala, goveda, junica, ovaca i svinja", saopštio je Nebojša Arsenijević, koordinator kancelarije za poljoprivredu i zaštitu životne sredine opštine Knić.

Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca pomaže lokalnim samoupravama u regionu prilikom prikupljanja potrebne dokumentacije.

"Poljoprivredna savetodavna stručna služba iz Kragujevca trudi se da olakša svim lokalnim samoupravama, a naročito svim našim proizvođačima, popunjavanjem obrazaca koji često mogu da budu i zahtevni i na taj način poljoprivrednicima omogućavamo da što pre dođu do subvencija koje im sleduju. 30. april je rok do kada treba da podnesu zahteve za subvencije u ratarskoj proizvodnji. Najčešće se raspituju kako treba da popune, naročito stariji proizvođači koji ne mogu sami da popune, često i ne vide a često ne mogu ni da shvate sve šta tu treba da piše, pa se svima trudimo da pomognemo", kazao je Goran Joksić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Najčešća pitanja poljoprivrednih proizvođača prilikom podnošenja zahteva su rokovi za dobijanje subvencija, pomoć opština ali i način podrške beskamatnog kreditiranja.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30