Prema najavama iz Vlade, država je odlučila da snažno podrži razvoj vinogradarstva i vinarstva u Srbiji. Strategija razvoja vinarstva do 2030. godine treba da bude pripremljena u narednih nekoliko nedelja. Svoje mesto u tom dokumentu imaće vinogradari i vinari sa Subotičko-horgoške peščare na kojoj se uzgajaju poznata vina sa peska.Više od vek i po porodica Lasla Huperta u Hajdukovu bavi se uzgojem vinove loze i proizvodnjom vina. Na oko 10 hektara godišnje proizvedu oko 30.000 litara vina, svetskih i autohtonih vrsta."Na kućnom pragu je najbolje prodati vino, jer to donosi najviši profit za vinogradara. Domaćin ima računicu jer su tu i noćenja i izdaci za hranu. Važno je da se ulaže u degustacionu salu, u prenoćišta i u restoranske usluge", kaže Laslo Hupert.

Posle 11 godina rada, vinarija "Zvonko Bogdan" postala je prepoznatljiva na srpskom tržištu. Na svojih 60 hektara pod vinovom lozom, godišnje proizvedu više od 300.000 litara vina. Gosti, posle obilaska vinarije, degustiraju vina u upečatljivom ambijentu.

"Recimo da je do sada država dosta uradila za sadnju, za proizvodnju i u poslednjih par godina za vinski turizam. Mislim da je bitno da država napravi drugi korak, mnogo značajniji za nas, a to je plasman proizvoda i zaštita od uvoza", navodi Srđan Lukajić, enolog vinarije "Zvonko Bogdan".

Država želi da se povećaju zasadi pod vinogradima u Srbiji, a tome će doprineti konkretne mere koje će se naći u strategiji razvoja ove grane poljoprivrede.

"Ima dve grupe mera: jedna koja se tiče nabavke opreme za vinarije, objekata koje su u funkciji vinarija, pre svega mislim na degustacione sale, na objekte gde se proizvodi vino. Što se tiče vinogradara to je podizanje novih zasada. Ima i treća stvar koju ćemo uvesti kroz strategiju: to je izgradnja infrastrukture da bi se pristupilo vinarijama", ukazuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Subotički vinari već u velikoj meri koriste podsticaje države za sadnju i novu opremu. Pomoć države u plasmanu i promociji srpskih vina na novim tržištima biće dragocena za sve vinske regione u Srbiji.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3720914/suboticki-vinari-vec-koriste-podsticaje-drzave.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nastavio je posete regionu Subotice, grada na koji je adresirano svako dvadeseto rešenje o subvencijama zahvaljujući kojima se samo prošle godine u ovaj grad slilo osam miliona evra podrške države. Nedimović je sa poljoprivrednicima razgovarao o efektima sadašnjih i budućim merama podrške u narednoj godiniStočari poput Stipana Brajkova godinama su tražili da se zakup državne zemlje njima omogući na period od deset godina. Taj zahtev je konačno usvojen, tako da sada mogu da se posvete dugoročnom planiranju svoje proizvodnje, jer je neizvesnost oko zakupa uvek bila ograničavajući faktor. Pogotovo ako se zna da u Subotici ima više uslovnih grla nego raspoloživih hektara."Da vam budem iskren, ja na vreme i uredno plaćam sve svoje doprinose. Što se tiče subvencija, nešto malo kasne, ali dobro, nije bitno, važno je dobiti, a ne davati"- kaže Brajkov.

Dugoročni zakup na deset godina je jedan od zahteva poljoprivrednika koji je usvojen i realizovan u praksi u ovoj godini. Ministar Nedimović za sledeću najavljuje kontinuitet postojećih i neke nove mere podrške.

"Spremili smo nove mere za stočarstvo koje se tiču sistema unapređenja tovnog govedarstva, tu ćemo ići sa nekim merama, u decembru ćemo ići sa nabavkom domaćih traktora, odnosno onih koji se sklapaju u Srbiji. Tako da će biti sve ono što je bilo plus još dve-tri mere u dve hiljade dvadesetoj godini, a onda posle toga da krenemo u kreaciju novih mera kako bi smo bili što brži, efikasniji", kaže Nedimović.

U vezi toga, ministar je najavio uvođenje elektronske uprave u agraru koja treba da skrati vreme realizacije zahteva za subvencije, sa sadašnjih do stotinu dvadeset dana na mnogo manji period.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-subotici-najavio-uvodjenje-elektronske-uprave-u-agraru_1061318.html

Subotica ove godine ima "najslađi“ trg u zemlji. U toku su dvadeset i treći Dani pčelarstva, gde kupci mogu da kupe razne proizvode od meda, dok se sami proizvođači jadaju jedni drugima zbog loše godine.
Holo Erika sa Palića i njena porodica proslavili su ove godine tri decenije u pčelarstvu. Deo ovog sajma su duže od dve decenije, tačnije, od njegovog početka.

"Ova godina je bila nama najlošija za trideset godina pčelarstva, a čula sam da dole u Srbiji isto nije bilo ni kapi kiše ćitavog leta, tako da su oni još lošije prošli nego mi", kaže Erika.

Ni ostali pčelari ne mogu da se pohvale rezultatima, s obzirom na loše vremenske prilike i trovanje pčela.

"Mnogo je prskanja i tako da dalje tako da je i ta prekomerna upotreba pesticida takođe uticala na uginuće pčela, a samim tim nam je i umanjila prinos", kaže predsednik udruženja „Pčela“Subotica Dragoljub Matić.

Pojedini pčelari godinu su „izvukli“ zahvaljujući pčelinjoj paši na planinama.

"Da nismo bili ne bi dobili ništa. Znači, bilo je kišno, hladno, od bagrema nije bilo ništa. Livade tako-tako, uljana repica zadovoljni. Šta da vam kažem, sada je šuma, da li će biti nešto od toga", kaže pčelarka iz Bačkog Monoštora Marija Periškić.

Svaki sajam donosi nešto novo, a ove godine se izdvajaju barene paprike u medu.

"Koristi se kao zimnica, u svakodnevnoj ishrani i zaista je zanimljiv ukus, pa eto, ko želi – može da proba", kaže proizvođač Marija Kovač.

Šumska ispaša je poslednja od koje pčelari mogu da očekuju prinos meda, jer se nakon toga pčele zazimljavaju i ostavljaju nam prostor za razmišljanje u kakvoj sredini živimo ukoliko su one ove godine toliko stradale.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dani-pcelarstva-u-subotici_1052287.html

"Interreg-IPA program" prekogranične saradnje Mađarska-Srbija biće domaćin celodnevnih seminara za potencijalne korisnike sredstava u Novom Sadu i Subotici.
Ukupan iznos IPA sredstava od 10,38 miliona evra u okviru Trećeg poziva namenjen je širokom dijapazonu podnosilaca predloga projekata (neprofitnim organizacijama) kao i aktivnostima u pograničnom regionu Mađarske i Srbije.Prioritetni ciljevi programa su unapredivanje prekograničnih sistema za upravljanje vodama i prevenciju rizika, smanjenje saobraćajnih uskih grla u prekograničnoj saobraćajnoj mreži, stimulisanje saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa kao i unapređivanje ekonomske konkurentnosti MSP (mala i srednja preduzeća) kroz razvoj vođen inovacijama.

Obavezno je da se projekti odabrani za finansiranje sprovedu u oblastima koja uključuju županije Čongrad i Bač-Kiškun u Mađarskoj i okruge Zapadna Bačka, Severna Bačka, Severni Banat, Južna Bačka, Srednji Banat, Južni Banat i Srem u Srbiji. Info dani će biti održani u Novom Sadu 14. avgusta i Subotici 28. avgusta, saopštili su organizatori.

Seminari se, inače, održavaju na obe strane mađarsko-srpske granice sa ciljem da se podnosiocima predloga projekata predstavi proces podnošenja prijave i drugo.

U Mađarskoj je organizovan dan za informisanje u Kečkemetu 30. jula, a planira se još jedan događaj 27. avgusta ove godine u Segedinu.

Treći poziv za podnošenje predloga projekata otvoren je do 30. septembra 2019. godine. "Interreg-IPA program" prekogranične saradnje Mađarska-Srbija implementira se u okviru finansijskog perioda 2014-2020 Evropske unije, putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/seminari-za-sredstva-ipa-u-novom-sadu-i-subotici_1039029.html

Ostatak imovine Industrije mesa i konzervi „29. novembar“ u stečaju prodata je danas subotičkoj firmi „Agro Silver“ DOO sa Aleksandrovih salaša za 59,5 miliona dinara, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Preduzeće je prodato kao pravno lice, a novog vlasnika dobilo je zemljište i silosi u Malim Pijacama i nekoliko maloprodajnih objekata u Čantaviru, na Bajskom putu, Mlečnoj pijaci... Ukratko, sve što je preostalo od imovine nekadašnjeg „carstva dobre hrane“.

- Od prodaje imovine naplatiće se porezi i doprinosi, odnosno dugovanja prema PIO fondu za 2008. i 2009. godinu za svih 230 ljudi koji su tada radili – objašnjava Marija Novkov, u ime inicijalnog odbora koji zastupa prava radnika.

– To je veoma značajno jer su ljudi imali velikih problema prilikom odlaska u penziju. Drago nam je da će bar taj deo problema biti rešen.

Radnici "29. novembra" podneli su tužbe za naknadu nematerijalne štete, a sudski sporovi se rešavaju i nekima je već isplaćena naknada od 500 evra. Sada su na redu tužbe za materijalnu odštetu, i one su predate, ali se na njihov sudski epilog još uvek čeka.

Izvor:https://www.subotica.com/vesti/prodata-preostala-imovina-29.-novembra-id35036.html

Subotički Veterinarski zavod objavio je da je u prvih šest meseci zabeležio gubitak u poslovanju, uprkos rastu realizacije i smanjenom gubitku iz finansiranja.
 
U period januar-jun Zavod je zabeležio poslovni prihod od 1,1 milijarde dinara što je rast od 24,8% u odnosu na isti period prošle godine. Kompanija je uprkos tome pretrpela gubitak iz poslovanja od 131,7 miliona dinara u odnosu na minus od 127,2 miliona dinara godinu ranije, pre svega usled viših troškova materijala.
 
Neto gubitak je smanjen za petinu u odnosu na isti period 2016. godine na 145 miliona dinara. Neto dug Zavoda na kraju juna iznosio je 1,8 milijardi dinara, dok je vanbilansna pasiva ostala na ekstremno visokom nivou od 32 milijarde dinara.
 
Akcije Veterinarskog zavoda od početka godine pale su 45% na 130 dinara, što daje tržišnu kapitalizaciju kompanije od 554 miliona dinara (4,6 mil EUR), prenosi Wisebroker.

Veterinarski zavod Suboitic pripada poslovnom sistemu Victoria Group 2005. godine,, a bavi se proizvodnjom hrane za životinje - stočna hrana, ekstrudiranom hranom za pse, femofarmaceutskih preparata, vakcina, a proizvo i usluge preparate za  dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju (DDD).

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30