Veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji poljoprivredni proizvod u izvozu, od koga smo prošle godine prihodovali 346 miliona dolara

Pinosi kukuruza u Srbiji su do sada smanjeni 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je rod bio rekordan i iznosio je više od sedam tona po hektaru, rekao je Željko Kaitović, saradnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje”.

Prema onome što se juče moglo čuti na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, velike su šanse da kukuruza neće biti za izvoz. To bi bio veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji izvozni poljoprivredni proizvod Srbije i prošle godine od njega smo prihodovali 346 miliona dolara.

Kaitović je, kako prenosi Beta, rekao da je vrućina oštetila kukuruz u vreme oprašivanja. Najugroženije su njive u Banatu i u delovima Srema i Bačke, a nešto bolje je na njivama pored Morave, Drine i drugih reka.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević rekao je da „prinosi kukuruza neće biti rekordni kao prošle godine, ali neće biti ni katastrofalni”, dodajući da će kukuruza biti dovoljno za domaće potrebe jer su prošlogodišnje zalihe milion tona, ali pitanje je da li će ga biti za izvoz.

„Mislim da ne postoji opasnost da kukuruza nema dovoljno za domaće potrebe, ali je Srbija veliki izvoznik i do sada je izvezla 2,3 miliona tona, a suša će to onemogućiti”, rekao je Radošević. Srbija je, podsetio je, 2000. i 2001. godine uvozila kukuruz jer je prinos bio ukupno 2,9 miliona tona. 

stakao je da je i soja „prilično ugrožena”, a zasejana je na 200.000 hektara što je više od uobičajenog, te će je biti za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, „što je veliki hendikep”, rekao je Radošević. On je istakao da je žetva pšenice pri kraju i da je rod 2,3 miliona tona. „Prelazne zalihe pšenice su 500.000 tona i zbog toga raspolažemo sa 2,8 miliona tona pa će moći da se izveze 1,3 miliona tona”, rekao je Radošević.

Dodao je da „poljoprivreda daje deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 20 odsto izvoza, pa će suša negativno uticati na ekonomiju naše zemlje”. Predsednik odbora Marijan Rističević rekao je da „voli optimiste”, ali je nezadovoljan zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još ništa nije predložilo da olakša finansijsku situaciju proizvođača.

„Zbog smanjenog roda, prerađivačka industrija neće imati sirovina, a ako se (izvoz) zabrani, biće problema”, rekao je Rističević, koji je predsednik Narodne seljačke stranke, ističući da će šteta na rodu kukuruza biti i veća od 40 odsto. Član odbora iz Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić rekao je da od predstavnika Ministarstva poljoprivrede zahteva konkretne mere za otklanjanje posledica suše i pomoć poljoprivrednicima.

„Vi ste (vladajuća koalicija) došli na greškama prethodne vlasti, a šta ste uradili na izgradnji mreže za navodnjavanje i čišćenju kanala?”, upitao je Mirčić. Goran Ješić (Demokratska stranka) rekao je da Srbija plaća milionske kamate na ugovorene, a nepovučene kredite jer nema spremnih projekata za navodnjavanje. „Plaćamo kamatu na kamatu jer pet godina nismo sposobni da napravimo projekte za navodnjavanje”, rekao je Ješić.

 

Izvor POLITIKA/BETA

 

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se, po hitnom postupku, naći predlozi izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju da bi naredne godine poljoprivrednici dobijali veće podsticaje, pre svega u stočarstvu, ali i u drugim poljoprivrednim delatnostima.

Naime, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom na to da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika kroz izmenu postojećih šema podrške u okviru direktnih plaćanja i uspostavljanje novih, i to podsticaja u stočarskoj proizvodnji, odnosno za krave za uzgoj teladi za tov. Od naredne godine podsticaji će se davati za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, krave dojilje, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarce, priplodne krmače i neraste, tov junadi, tov jagnjadi i tov svinja. Tu su i košnice pčela, kao i roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i pastrmke i proizvodnja konzumne ribe.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju su nužne da bi se ispoštovala pravila i rokovi postavljeni sporazumom koji je Srbija potpisala s Evropskom komisijom u okviru Instrumenata za pretpristupnu pomoć. Sticanjem statusa kandidata 2012. godine, Srbija je dobila mogućnost da koristi komponente IPA fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja, a deo operativne strukture tog sistema čini Uprava za agrarna plaćanja. Da bi se uredila procedura rada te uprave, neophodno je izmeniti postojeći zakon da procedure njenog rada ne bi bile u suprotonosti s njim. Zapravo se predloženim izmenama uređuje postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja novca iz IPARD fondova.

Tek kada se izmeni postojeći zakon, Uprava za agrarna plaćanja moći će da radi nesmetano i blagovremeno, što je osnovni preduslov za korišćenje IPARD fondova. Pošto će korišćenje tih para našim poljoprivrednicima biti omogućeno od naredne godine, potrebno je što pre izmeniti postojeći Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju jer će u suprotnom taj novac i dalje biti nedostupan.

Lj. Malešević

Najveća korist za poljoprivrednike

Od izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se stvaraju pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najveću korist će imati srpski poljoprivrednici, koji će moći da koriste novac za razvoj. No, za primenu tog zakona potrebna su i buyetska sredstva koja se moraju obezbediti za kofinansiranje projekata iz IPARD programa.

 

dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31