HRISTOS VASKRSE!

avg 13, 2020

 Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se slavi Isusov povratak u život- vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti tj. prve nedelje posle Velikog petka. Vaskrs je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod pravoslavaca Vaskrs se najranije slavi 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska pravoslavna crkva koja se drži julijanskog kalendara. 

Ove godne zbog pandemije krona virusa po prvi put danas su pravoslavni hramovi bili prazni i bez vernika. Liturgije bez vernika, ali Bog i Vaskrs u srcima! Ovo bi ukratko mogao da bude opis današnje proslave najvećeg hrišćanskog praznika Hristovog vaskrsenja koji je obeležava među pravoslavcima.
Jutarnja vaskršnja liturgija u kripti hrama Svetog Save na Vračaru počela je nešto pre devet ujutru, a služio je vladika Stefan vikarni episkop patrijarha Irineja. Prvi put kripta je bila bez vernika zbog epidemije koronavirusa i policijskog časa koji traje do utorka zbog čega je zabranjeno kretanje građana. Pojenje sveštenika odjekivalo je u praznoj kripti u kojoj su bili novinari i fotoreporteri, te ekipe RTS koja je prenosila liturgiju vernicima koji su zbog pandemije ovaj sveti čin pratili od kuće.
Uprkos strogoj naredbi da se ne odlazi u crkve oko desetak vernika oglušilo se o naredbe vlasti i ipak su došli do hrama. Skrušeno držali su se po strani i odbijali svaki razgovor. Jedni su lice krili ispod maski, drugi ih nisu nosili verujući da će ih Bog i vera zaštititi od korone. U Sabornoj crkvi u Beogradu bilo je sablasno prazno. Starešina hrama otac Petar Lukić ljubazno nas je dočekao pozdravom „Hristos vaskrse“, poklonio nam po jedno crveno, vaskršnje jaje, poželeo zdravlje i sreću, ali odbio da kaže bilo šta više o proslavi današnjeg praznika. Čim smo izašli iz porte crkva je zatvorena, zaključana, a na spoljašnju kapiju je stavljen katanac što je bio jasan znak da crkva danas više neće raditi.
Slična slika bila je i u crkvi Svetog Marka. Vaskršnja liturgija u ovom hramu počela je u sedam ujutru bez vernika, ali je pušten razglas pa su stanari okolnih zgrada mogli da slušaju pojanje sveštenika. Starešina ovog hrama nije želeo da govori za medije uz obrazloženje „da nema odobrenje od patrijaršije“.
Iako vernicima sigurno nije bilo lako da propuste vaskršnju liturgiju i ne odu u crkvu za Vaskrs, građani Srbije su pokazali veliku odgovornost i razumevanje u poštovanju mera koje su propisane povodom koronavirusa i nisu se okupljali u većem broju.

Iako se ovaj Vaskrs praznuje kod kuća na trpezama nisu izostala šarena vaskršnja jaja koja su simbol začetka novog života. Legenda kaže da se jaja farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (verna Isusova sledbenica koja je sa Presvetom Bogorodicom bila uz Hrista tokom stradanja i kojoj se Isus prvo javio po vaskrsenju) putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. Ona je posetila cara Tiberija, u znak pažnje mu poklonila crveno jaje i pozdravila ga rečima:’Hristos Vaskrse’. Crvena boja simboliše Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je istovremeno i boja vaskrsenja. Jer nema vaskrsenja bez stradanja i smrti.

Vaskrsu prethodni sedmonedeljni post, a pripreme za praznik počinju na Veliki četvrtak koji je dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom kada je Isus odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota. Tog dana sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara kako bi je vernici celivali. Na Veliki petak se ne služe liturgije, to je dan strogog posta kada se ne konzumira mast i mrsna hrana, a u domaćinstvu se obustavljaju svi poslovi. Na Veliki petak se farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano crveno jaje je čuvarkuća i čuva se do sledećeg Vaskrsa kao zaštitnik porodice i doma.Posle Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti koji je Isus, po predanju, proveo u Hadu, pa ga vernici provode u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje proslava Vaskrsa.

Na Vaskršnjoj trpezi pored šarenih jaja obavezna je pečenica, obično mlado jagnje ili prase. U nekim selima pomoravskog okruga ostao je običaj da se jaje zakopa u vinograd radi boljeg roda i zaštite od nepogoda. Vaskršnja jaja se ne daju pastirima, kako bi se stoka zaštitila od bolesti. Na Vaskrs svi se kucaju (tucaju) jajima što simbolizuje probijanje opne ovozemaljskog Hristovog života i njegovo uskrsnuće na nebo. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. Ovi pozdravi preuzeti iz staroslovenskoj jezika i zadržali su se do danas. Vaskrs se slavi u krugu porodice uz bogatu trpezu. Nekada su domaćice na sto iznosile najbolje domaće proizvode: sir, kajmak, šunku, pršutu, domaće sezonsko povrće. Danas je to svečani ručak uz obavezna farbana jaja, pečenje, kolače ili torte, a sve zavisi od umešnosti domaćice. Vaskrs se praznuje tri dana i, kako kažu stari, valja ustati rano, ali ne valja ići na spavanje pre ponoći, jer će do narednog Vaskrsa takav čovek biti pospan i lenj. Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Tog dana treba obići grobove umrlih srodnika i predaka, izneti farbana jaja što simbolično predstavlja da ih nismo zaboravili na ovaj veliki praznik.

Ali, praznik je praznik i valja se pozdravi tradicionalnim pravoslavnim pozdravom na današnji dan – Hristos Vaskrse!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Božić je, tumači crkva, najradosniji narodni i porodični praznik, jer je tada u Vitlejemu rođen Isus Hrist, po hrišćanskom verovanju sin Božji – Spasitelj sveta. Njegovim rođenjem započela je hrišćanka era. Božić se proslavlja od apostolskih vremena i prva proslava Božića o kojoj postoji zapis bila je u Rimu 354. godine. Dan Hristovog rođenja je za hrišćane praznik rađanja novog života, praznik dece i porodice, što najbolje objašnjava smisao verskih obreda i brojnih narodnih običaja čiji je cilj da se sačuva i uveća porodica i imetak domaćinstva. Otuda su o prazniku obavezna miroboženja kada se ukućani, po povratku iz crkve sa jutrenja ili praznične liturgije, a pre ručka ljube po tri puta i izgovaraju „Mir Božji, Hristos se rodi“. Božić je i praznik pomirenja, pa svi koji su bili u zavadi treba da se pomire na Badnji dan.
Pravoslavlje koje dominira istočnim hrišćanstvom drži se izvornih učenja nastalog u doba Isusa Hrista iz vremena nepodeljene hrišćanske crkve. Po ovom učenju proslava Božića traje tri dana. Prvi dan je najznačajniji i najbogatiji raznim običajima. Postoje razlike i sličnosti proslave Božića kod pravoslavnih naroda, čak u razlike u pojednim krajevima iste zemlje, ali je liturgijski i molitveni deo isti za sve.
Po narodnoj tradiciji prvog dana Božića ne odlazi se u goste i ne primaju se gosti, osim polažajnika koji se posebno dočekuje. Obično je to mlađi, stasiti muškarac, batlija kojeg prati sreća i on simbolizuje mudrace sa Istoka koji su se poklonili novorođenom Isusu Hristu. Polažajnik čestita praznik domaćinu i daruje domaćinstvo s parom, zatim „džara vatru“ i izgovara:“Koliko varnica toliko parica, sreće, zdravlja, ljubavi i ostvarenih želja...“, a ukućani odgovaraju „Amin, Bože daj“. Polažajnik je celodnevni gost koji se ispraća sa darovima: košuljom, čarapama i božićnim kolačima i ovaj običaj se zadržao još jedino kod Srba. Od Božića, kada se i zavađeni mire pa do Bogojavljanja (19. Januara) običaj je da se ljudi pozdravljaju rečima:“Hristos se rodi“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi“.
Božić obilije brojnim narodnim običajima koji imaju za cilj da zaštite domaćina i ukućane i daruju domaćinstvu napredak. Jedan od tih običaja koji se praktikuje u seoskim domaćinstvima u pojednim delovima Srbije je – darivanje vode. Naime, pre izlaska sunca bunar ili izvor posipaju se žitom i kite, potom se zahvata voda u koju se stavlja bosiljak, crvena jabuka i pupoljak drena „radi zdravlja“. Tom vodom majke ujutru na Božić umivaju decu, a običaj je da ukućani pojedu i po pupoljak drena i popiju malo te „nenačete vode“ kako bi tokom cele godine bili zdravi kao dren. Postoji verovanje da je dobro na Božić započeti neki posao kako bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom cele godine. Započinjanje posla je simbolično, jer se na Božić kao i na sve druge hrišćanske praznike koji su obeleženi crvenim slovom u kalendaru važila izričita zabrana rada. Običaj je da se ukućani međusobno daruju na Božić, pa je otuda došlo do verovanja da je Božić Bata pandan Deda Mrazu. Međutim, teolozi to tumače drugačije. Bata u ovom slučaju nije iminica, već označava prezent glagola batati, odnosno koračati, stupati. Božić Bata zapravo znači da Božić (sin Božji) korača, dolazi kako bi doneo radost i blagostanje.
Božićna trpeza je priča za sebe i obilije brojnim običajima koji su vezani za proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika. Pored pečenice, najvažnija je česnica – Božićni kolač koji se mesi u čast Isusa Hrista i simboliše njegovu povojnicu. Srebrni ili zlatni novčić u česnici simbol je zlata kojim je darivano Božje novorođenče. Česnica se lomi isključivo rukama i veruje se da član porodice koji pronađe novčić u svom komadu česnice imati svakojakog berićeta. U nekim srpskim sredinama pije se isključivo crveno vino (simbol Hristove krvi koju je prolio na Golgoti) dok je rakija i drugo žestoko piće strogo zabranjeno „da čeljad ne bi dobila groznicu i da muški ukućani ne bi besneli preko godine.“ U drugim krajevima je pak običaj da se baš na Božić pije kuvana rakija, mada vino ima daleko veću upotrebu, jer „čokot vinove loze i grožđe simbolizuje život i spasenje.“

Izvor:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31