Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

Svečanom akademijom obeležen je jubilej Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu – 99 godina postojanja i rada. Uz prisustvo brojnih gostiju, nastavnog osoblja i studenata, ovu tradicionalnu manifestaciju otvorio je hor „Viva Vox“ iz Beograda.

Prisutnima se prvo obratila Milica Petrović, dekan Poljoprivrednog fakulteta, koja je tom prilikom istakla da je fakultet osnovan 28. marta 1919. godine, kao jedan od 6 fakulteta tog Univerziteta. Fakultet je najstarija nastavno – obrazovna institucija u Srbiji za obrazovanje poljoprivrednih stručnjaka. Dodala je i to, da danas Poljoprivredni fakultet ima 457 zaposlenih i 17 istraživača koji se finansiraju iz sredstava projekata. Nastavno osoblje broji 87 redovnih profesora, 71 vanrednih, 56 docenata, 8 saradnika u nastavi, 3 profesora stranih jezika, 36 stručnih saradnika i 5.064 studenata na osnovnim, master i doktorskim studijama.

 

Naučno istraživacki rad obavlja se u okviru 8 instituta, 31 katedre, u okviru specijalizovanih laboratorija i oglednih dobara Poljoprivrednog fakulteta kao što je Radmilovac i staklenici. Poljoprivredni fakultet ima 23 hektara obradivog zemljišta koje je namenjeno za praktičnu nastavu studenata iz svih grana poljoprivrede, kao i 57 hektara dodeljenih po odluci Vlade Republike Srbije.

U oglednom dobru Radmilovac postoje centri za voćarstvo, pčelarstvo, ribarstvo, primenjenu hidrobiologiju i vinski podrum. Tamo se izvodi deo nastave, stručna i proizvodna praksa, naučno-istraživački i stručni radovi. Staklenici su takođe poligon za praktični rad studenata Poljoprivrednog fakulteta na svim stepenima studija.

Dobitnica nagrade je Milana Mitrović. Pohvalnicu je dobila za dosadašnji odličan uspeh na fakultetu.

Prisutnima se obratio i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i bivši student Poljoprivrednog fakulteta, gospodin Velimir Stanojević, koji je tom prilikom istakao: ,,Da bi se razvio agrar Srbije mora se osloniti na primenu nauke i pomoć mladih ljudi koji izlaze iz ovih klupa sa svih fakulteta, nije dovoljno samo da se budžet povećava. Poljoprivredni fakultet je nezaobilazan u tome.“

„Pre nekoliko meseci potpisan je strateški važan dokument za razvoj voćarske proizvodnje u Srbiji, a to je realizacija voćarske proizvodnje u Srbiji, projekat koji će trajati naredne 3 godine. U taj projekat uključen je i Poljoprivredni fakultet sa još dve institucije. Cilj ovog projekta je da njihova struka i nauka proizvođačima govori koje sorte, koje podloge, koje voćne vrste, u kojim delovima ove zemlje mogu najuspešnije da se gaje i da se na taj način kanališu naši poljoprivredni proizvođači, a sa druge strane da se iz Ministarstva poljoprivrede, koji daju te podsticaje, upravo usmeravaju tamo gde je to nauka rekla da je najbolje“, istakao je državni sekretar Velimir Stanojević.

Ova godišnjica je na ponos i fakulteta i države Srbije. Jedina grana koja godinama ima spoljno-trgovinski suficit.

Svečanosti je prisustvovao veliki broj predstavnika akademske zajednice, vlade, državne uprave, naučnog i privrednog sektora.

Gradska uprava postala je partner Poljoprivrednom fakultetu na projektu urbane poljoprivrede, kroz koji će zaposliti 100 ljudi i podeliti 170.000 evra donacija. Saradnja je ozvaničena juče, potpisivanjem memoranduma između Grada i fakulteta, te organizacija i preduzeća koja će podržati urbanu poljoprivredu. Novac će obezbediti Evropska unija, a biće iskorišćen za organski uzgoj povrća i sitnog voća, kao što su maline i kupine.

Proizvodnju će nadgledati stručnjaci i biće sertifikovana, što znači da će plodovi biti spremni i za izvoz u EU.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta, Nikola Mićić, istakao je da će odabrane kandidate podržati, kako bi njihovo bavljenje poljoprivredom bilo održivo, te će im biti mentori i davati stručne savete.

Reč je o razvojnom, a ne socijalnom projektu urbane poljoprivrede. Počećemo angažovanjem dvadesetak ljudi, koji će da uzgajaju povrće na 2,5 hektara u Motikama, a planirano je zapošljavanje ukupno 100 mladih ljudi - pojasnio je Mićić.

Prilikom zapošljavanja, vodiće se računa o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena, osoba sa invaliditetom, te ljudi koji su dugo na evidenciji Zavoda za zapošljavanje.

Sve što proizvedu otkupljivaće firme „Mushrooms Trade“ i „Argonet“, koje su takođe partneri na projektu, te će plasirati na tržište.

Planirano je i osnivanje poljoprivredne zadruge, za koju je Grad obezbedio prostor, te otvaranje pčelaraske radionice.

Gradonačelnik Igor Radojičić rekao je da je zapošljavanje bitan elemenat ovog projekta, a za Banjaluku je izuzetno važan svaki projekat koji se tiče poljoprivrede.

Važnost ovog projekta je upravo podsticanje poljoprivrede, jer grad Banjaluka, kao najveća lokalna zajednica, ima znatan broj ljudi koji se bave poljoprivredom i velike površine u seoskim mesnim zajednicama - naglasio je Radojičić i dodao da će podršku projektu pružiti preko Centra za selo.

Gradonačelnik je istakao da je Grad već raspisao poziv za subvencionisanje poljoprivrednika novcem koji je planiran ovogodišnjim budžetom grada.

U Gradskoj upravi Banjaluka se vodi rasprava o kriterijumima za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja, za šta se iz budžeta godišnje izdvaja i do milion KM – rekao je Radojičić.

U projektu urbane poljoprivrede će učestvovati i Zavod za zapošljavanje RS, Karitas Švajcarske, te predstavništvo „Gopa“ iz Sarajeva.

Srednjoškolci na fakultetu

Poljoprivredni fakultet juče su posetili i svršeni srednjoškolci, koji su u okviru „Dana otvorenih vrata“ imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima studiranja koje nudi banjalučki Univerzitet.

Oko 2.200 dece iz svih krajeva Republike Srpske, posetili su banjalučke fakultete, gde su dobili više informacija o studijskim programima, polaganju prijemnog ispita, te organizaciji nastave.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28