“NLB Banka je već prepoznata na tržištu kao banka koja aktivno sarađuje sa poljoprivrednicima. Posebno sam ponosan na priznanje koje nam je prošle godine uručilo Udruženje novinara Agro Press, kao banci koja je odobrila najveći iznos subvencionisanih kredita na tržištu, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede” rekao je na dodeli nagrada organskim proizvođačima Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

“U domenu društveno odgovornog poslovanja, već osmu godinu organizujemo ovaj konkurs za organske proizvođače jer želimo da podržimo organsku proizvodnju kao održivu proizvodnju i upravo te poljoprivrednike koji doprinose očuvanju životne sredine i zemljišta kao izuzetno važnog resursa. Od 2012. godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, na konkursu je učestvovalo 428 projekata, a ove godine rekordnih 73. U međuvremenu, značajno je porastao broj organskih proizvođača u Srbiji, sa oko hiljadu 2012. godine na preko 6 hiljada. S obzirom na to da je površina pod organskom proizvodnjom u Srbiji 2015. godine značajno smanjena i da se još uvek nije vratila na nivo iz 2014, a da je istovremeno broj proizvođača sa oko 2 hiljade povećan na preko 6 hiljada, očigledno je da je najviše malih proizvođača koji su u sistemu kontrole u okviru grupnih sertifikata” dodao je Greganović.
Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “ Ovoga puta, najveći broj projekata je pristigao sa juga Srbije, njih 18, iz Vojvodine i zapadne Srbije po 14 projekata, iz regije Beograda 11, centralne Srbije 10 i iz istočne Srbije 6 projekata. Od ukupno 73 projekta, 50 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 11 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom, 10 projekata su podnela gazdinstva koja se bave objedinjenom biljnom i stočarskom, 1 projekat se odnosi na pčelarstvo i 1 projekat na uzgoj pečuraka po organskim principima.
I ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara.Nagrađeni projekti:
Projekat: “Skladištenje organskih proizvoda”, Gordana Šokšić
Gazdinstvo Gordane Šokšić se nalazi u Tarašu pored Zrenjanina, a porodica se bavi organskom proizvodnjom na 7 ha, najvećim delom u segmentu povrtarstva. Gordana je karijeru u zrenjaninskom sudu zamenila organskom proizvodnjom jer je, nakon perioda u kome se bavila obema delatnostima shvatila da je bavljenje organskom proizvodnjom ispunjava i odlučila da tim putem nastavi. Gordanina dva sina stekla su obrazovanje u domenu poljoprivrede, sa akcentom na organsku proizvodnju, a cela porodica se bavi ovim porodičnim poslom. U okviru nagrađenog projekta, Gordana će adaptirati postojeći prostor uvođenjem rashladnih uređaja, što bi omogućilo skladištenje organskog povrća do isporuke kupcima.
Projekat “Iskop bunara i sistem za navodnjavanje”, Milosav Aćimović
Gazdinstvo Milosava Aćimovića nalazi se u selu Šljivova pored Krupnja, u čijoj okolini je više stotina organskih proizvođača. Oni sarađuju sa nekoliko hladnjačara – organizatora proizvodnje koji otkupljuju najveći deo njihovih proizvoda. Porodicu čini pet članova, tri generacije i svi članovi porodičnog gazdinstva se bave poljoprivredom. Aćimovići su uspešni organski proizvođači, a pored organske proizvodnje voća, bave se i stočarstvom i ratarstvom. U proces konverzije su ušli 2009, a tri godine kasnije je ta proizvodnja i sertifikovana. S obzirom na veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je jako malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što bi im omogućilo da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organski zasadom kupine, maline i šljive.
Projekat “Izgradnja hladnjače za čuvanje i održavanje organskih proizvoda”, Milan Tasić
Podnosilac projekta, Milan Tasić, jedini je Organski proizvođač u širem okruženju Vranjske Banje, On, njegova supruga, sin Goran i dvoje unuka bave se proizvodnjom 17 kultura i sve su u organskom statusu. Sin Goran Tasić je pohađao edukacije za bavljenje organskom proizvodnjom, a sada prenosi stečena znanja pa je gazdinstvo Tasić mesto gde potencijalni organski proizvođači dolaze da se upoznaju sa prinicipima organske proizvodnje i načinom rada. Cilj njegovog projekta je izgradnja mini hladnjače u kojoj bi skladištio svoje proizvodi do nalaženja kupca. U ovom trenutku, kao jedini organski proizvođač u okruženju, primoran je da svoje proizvodi plasira na tržište po istim uslovima kao i konvencionalne, jer na lokalnom tržištu nema kupaca za organske proizvodi, te je za njegovo gazdisntvo realizacija ovog projekta od izuzetno velikog značaja.
NLB Organic je konkurs koji NLB Banka organizuje osmu godinu zaredom, nagrađujući najbolje projekte poljoprivrednih gazdinstava sertifikovanih ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/07/24/konkursi-i-programi/tri-najbolja-projekta-nagradjena-sa-po-500000/

Rumeni se sunčani Mačkat ovih dana od boja pršute i drugih suvomesnatih proizvoda, na 19. „Pršutijadi” koja se održava od 9. do 11. februara. Na sajamske štandove usred hale u porti Crkve Svetog Ilije pred mnoge posetioce zlatiborski domaćini izneli su tone mesnih prerađevina, s pažnjom biranih za ovu priliku. Pršute, slanine, kobasice, stelje, kakve se vekovima prave u ovom kraju i svuda dobro prodaju.

Začula se svirka trubača, zapevana je izvorna pesma iz vika, pročitano je podsećanje da su zlatiborska pršuta i slanina izlagane još davne 1889. na Svetskoj izložbi u Parizu te da se domaćinskom proizvodnjom i ovim događajem u današnje vreme čuva ta svetla tradicija. To je, otvarajući manifestaciju u subotu, potvrdio i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, uz najavu da će ova tradicionalna proizvodnja i druge srodne prerasti u agroindustrijski kompleks koji okuplja proizvođače iz šireg regiona, da se srpsko selo razvija i opstaje.

Proglašeni su i najbolji proizvodi na ovoj narodnoj smotri. Po odlukama ocenjivača iz „Jugoinspekta”, koji su pregledali proizvode svih 16 izlagača na ovoj „Pršutijadi” iz Mačkata, Krive Reke i Kačera, prvo mesto za goveđu pršutu osvojio je Dragan Stojanović iz Mačkata. Najbolju svinjsku pršutu ima Mitar Marić, čija je ovčija stelja takođe najbolja, dok je prvo mesto za domaću kobasicu pripalo supružnicima Iliji i Jovani Stojanović iz Krive Reke. Šampionsku slaninu i ovčiju pršutu proizvela su dvojica Mačkaćana, obojica Šopalovići: Radomir i Branko. Specijalne nagrade za ujednačeni kvalitet proizvoda dobili su proizvođači Miloš Radovanović, Marko Stojanović, Aleksandar Radojičić i Miroslav Stojanović.– Svi mi pravimo dobre suvomesnate proizvode, samo nijanse odlučuju. Za vrhunsku pršutu treba imati dobro meso, pažljivo ga prerađivati i odmereno posoliti, a recept je duga porodična tradicija – kaže za naš list pobednik Dragan Stojanović, koji ima svoju preradu mesa i bikove u tovu, a cela porodica mu je uključena u taj posao.

A na ovoj „Pršutijadi”, koja traje tri dana, bilo je i delikatesa iz inostranstva. Proizvode iz Grenobla u Francuskoj prodavao je Olivije Dluzni i to, kako piše na štandu, francusku kobaju (sa zelenim začinima, biberom, orahom) i francuski sir.

– Ovo su proizvodi iz Francuske, a ja živim u Novom Sadu već četiri godine. Ova „Pršutijada” je super – rekao nam je na tečnom srpskom. Pored je bio štand na kome su izloženi šunka i sir parmezan iz italijanskog grada Parme.

Atrakcija za ovu priliku viđena je i na štandu kompanije „Zlatiborac”. Ona nije učestvovala u zvaničnom delu, ali je prikazala deo svog mesnog asortimana, s tim što se najviše posetilaca tu okupilo kada su kuvali – kačamak. U širokoj posudi, od belog projinog brašna, dodajući u njega slaninu, kajmak i sir, kako se od davnina pravi u ovom kraju. Tako pripremljen kačamak besplatno je deljen da se proba.

Po dužini izloženih pršuta prednjačio je štand domaćina Nikole Brkovića iz Kačera. Jedna svinjska pršuta, na kojoj je pisalo „prodata”, dugačka je 1,85 metara.

– Pravili smo je od svinje teške 350 kilograma. Imamo ovde i proizvode od jednog ogromnog vola iz Zaovina s Tare, teškog 1.170 kila. Rado te najveće pršute kupuju ljudi na ovom sajmu, posebno hotelijeri i naši iz dijaspore – rekao nam je Brković.

Kao i obično, na „Pršutijadi” može da se kupi izloženo, i to po sajamskim cenama. Kilogram goveđe pršute ovde je 1.800 dinara, svinjske 1.200, slanine 800, domaće kobasice 800. Sajam se završava u ponedeljak nagradnom igrom za posetioce.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/422421/Na-Prsutijadi-u-Mackatu-meso-iz-Grenobla-i-Parme

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30