Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prema zvaničnim podacima, srpski poljoprivrednici i stanovnici sela prosečno su sve stariji, što je zaista poražavajući podatak. Međutim, Šumadija se još uvek
izdvaja jer u njoj kud i kamo mladi više ostaju na selu. Bili smo u Orašcu, centru Šumadije Prvog srpskog ustanka i jednom od svakako najlepših sela Srbije. Posetili smo porodicu Joksimović koja se bavi različitim vidovima poljoprivredne proizvodnje. Oni svoje proizvode plasiraju na pijaci na Novom Beogradu. Najvažnija proizvodnja je povrtarstvo, koju vodi najmlađi član porodice Marko, inače student završne godine Agronomskog fakulteta u Čačku.
U tri plastenika proizvode paradajz i krastavac. Marko nam kaže da se odlučio za paradajz BRAVO, koji ima izvanredan kvalitet i oblik ploda. Dok smo sa Markom pričali o planovima za budućnost, njegova majka Olgica i deda Živomir ubacivali su u furunu tepsije sa nadošlim testom za avgust 2019. avgust 2019.
hleb. Ova porodica sačuvala je ovu naviku i barem dvaput nedeljno peku hleb u furuni, jer im se više dopada nego onaj iz trgovine. Kažu da bez problema zadržava svežinu četiri do pet dana. Uz to, kada se izvadi vruć uz domaće proizvode, poput sira i kajmaka i tek ubranog paradajza, ne treba nam ništa više.
Marko ima dvadeset devet godina i nedavno je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Planira da se javi na konkurs Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede koje mladima daje do milion i po dinara za započinjanje posla i unapređenje proizvodnje. Mladi Joksimović planira da za ovaj novac uradi arteški bunar, jer im je voda ograničavajući faktor za proširenje proizvodnje.
„Potrebne su nam velike količine vode, za ova tri plastenika, imamo dovoljno ali za proširenje nam treba mnogo više vode. Sada prikupljam dokumentaciju i tražim ponude za izvođenje radova, jer sam pročtao na sajtu www.agropress.org.rs najavu ministra Nedimovića, da će konkurs biti u septembru. Meni kao mladom poljoprivredniku koji živi na selu ovo zaista puno znači“ kaže Marko Joksimović.
Pored stočarstva, povrtarstva i ratarstva, Joksimovići se bave i voćarstvom, tako da su već pripremili kominu od kajsije koje nam je pokazao Markov deda, pohvalivši se da je kajsija ove godine dobro rodila i da očekuje rakiju odličnog kvaliteta. Pre nego što su smestili kominu u burad, povadili su koštice i očekuju da će ove godine proizvesti barem 200 litara kajsijevače.
Što se tiče plasmana proizvoda nemaju problema. Oni imaju tezgu u bloku 45 na Novom Beogradu, na kojoj plasiraju svoje proizvode ali i proizvode svojih komšija:
„Prošle godine u susednom selu Stojnik započeli su veliku proizvodnju jagoda koje su zaista veoma kvalitetne, a imajući u vidu manju površinu plasiramo i njihove jagode sa naše tezge tako da kupac kada dođe kod nas ima veliki asortiman robe i može da bude siguran da je ona vrhunskog kvaliteta i bezbedna, pošto znaju od koga kupuju jer se mi ovim poslom bavimo decenijama“ kaže Joksimović.
Markov otac Mikica takođe je velika podrška u radu i nakon završene smene u firmi priključuje se sinu i ostatku porodice, a vikend je rezervisan za prodaju onoga što se proizvelo:“ Nije kajsija samo za proizvodnju rakije već smo proizveli nekoliko stotina flaša soka i tegli džema od kajsije koji se najviše traži“.
Orašac je selo u Srbiji u opštini Aranđelovac u Šumadijskom okrugu. Ima skoro 1.500 stanovnika i nalazi se na magistralnom putu Mladenovac-Aranđelovac, koji je pre mesec dana potpuno obnovljen, tako da možete udobno i brzo stići do sela u kojem se nalazi Marićevića jaruga, mesto odakle je Karađorđe poveo borbu za oslobođenje od Turaka. U ovom mestu je sklopljen dogovor o kretanju u odsudni boj protiv Turaka u novembru 1803. godine, a ustanak je podignut na Sretenje (15. februara) 1804. godine. U znak sećanja na ovaj datum podignut je memorijalni kompleks – spomen-obeležje u Marićevića jaruzi, Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, škola Prvi srpski ustanak, spomenik voždu Karađorđu i muzej. Orašac je odlukom Skupštine Srbije iz 1979. godine kategorisan u znamenito mesto i na taj način svrstan u kulturno dobro od značaja za Republiku Srbiju. Ovo selo svakodnevno posećuju đaci, turisti i brojne delegacije.
Zbog toga postoji značajan potencijal zarazvoj seoskog turizma i povećanje poljoprivredne proizvodnje, naročito u smislu finalizacije proizvoda, odnosno prerade.
Ne bi bilo loše da poneki turista ponese teglu džema, čokanjčić i slično.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31