Održiva i savremena poljoprivreda mora da odgovori na mnoge globalne i lokalne izazove, a na Bayerovim njivama budućnosti (ForwardFarms) demonstriraju se i testiraju održiva rešenja neophodna da bi se to postiglo.

Bayer je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom Holabrun iz Donje Austrije nedavno formirao prvu njivu budućnosti u toj državi. Ovaj projekat je 14. ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji.

Ova saradnja u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi, piše Poljosfera.

- U Holabrunu možemo da testiramo praktičnu vrednost modernih rešenja. Sa odgovornim ljudima škole povezuje nas sličan, a neretko i isti pogled na mnoge teme - naglašava Karl Nojbauer, direktor divizije Crop Science u Austriji.

Osim u Austriji, ForwardFarm-e osnovane su u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Argentini, Čileu i Brazilu.

ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi.

U Holabrunu nije u prvom planu samo isplativost, već i efikasnost savremenih rešenja. Cilj je da se u praksi proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Jedan od primera jeste Phytobac, koji je razvio Bayer.

Ovaj biološki sistem namenjen je zaštiti voda. Njegovom primenom sprečava se da zagađivači koji se mogu osloboditi tokom punjenja i pranja uređaja za zaštitu bilja dospeju u postrojenja za prečišćavanje i okolne vode.

Prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju.

- Ključno je pitanje koliko moderna mora biti poljoprivreda kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama - kaže Karl Nojbauer.

Peter R. Miler, generalni direktor divizije Crop Science u Nemačkoj i rukovodilac klastera Crop Science Nemačka - Austrija, konkretizuje:

- Održivost podrazumeva zaštitu zemljišta, biološku raznolikost, nisku potrošnju vode i pitanje okvira u kojima je moguće proizvesti kvalitetnu hranu na ograničenoj površini. Inovativna poljoprivreda uključuje visokokvalitetno seme, zaštitu zemljišta, integralnu zaštitu bilja, digitalna rešenja i savremene strategije đubrenja. Na kraju, cilj ovih mera je uspostavljanje poljoprivredne proizvodnje koja štedi resurse, npr. kroz smanjenu potrošnju vode, preciznu zaštitu bilja i očuvanje biodiverziteta.

Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, Bayer namerava da smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine. Na veb stranici posvećenoj transparentnosti (https://cropscience-transparency.bayer.com), svi zainteresovani mogu da pronađu rezultate brojnih studija o proizvodima kompanije Bayer, koje su tokom procesa registracija proizvoda podnete regulatornim telima, kao i sveobuhvatne informacije o poljoprivredi i zaštiti bilja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622264/bayerove-njive-buducnosti-testiraju-odrziva-resenja-u-poljoprivredi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je obradila Privredna komora Vojvodine (PKV), u periodu januar–jun 2019. u ukupno realizovanoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije učešće vojvođanske privrede iznosi gotovo 31 odsto, odnosno 6,2 milijardi evra.

"Ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine veća je 8,5 odsto od ostvarene u istom periodu 2018. godine, pri čemu je izvoz povećan 8,3 odsto, a uvoz 8,7", kazao je predsednik PKV Boško Vučurević.

"Iz spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine zabeležen je deficit od 327,2 mililiona evra.

"Po njegovim rečima, ostvarena ukupna spoljnotrgovinska robna razmena AP Vojvodine s inostranstvom tokom prvog polugodišta 2019. veća je od 50 odsto prošlogodišnje razmene, pri čemu, ostvareni izvoz predstavlja 51,9 odsto prošlogodišnjeg, a uvoz 50,5 odsto.

Prerađivačka industrija i u prvih šest meseci tekuće godine predstavlja sektor sa dominantnim učešćem u izvozu AP Vojvodine. U poređenju s istim periodom prethodne godine, udeo prerađivačke industrije je opao sa 91 odsto na 87,8, dok je udeo sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva povećan sa 7,7 odsto na 11. Značajno je i povećanje izvoza u okviru tog sektora – više od 53 odsto.

Na uvoznoj strani, sektor prerađivačke industrije je povećao svoje učešće u ukupnom vojvođanskom uvozu za gotovo četiri procentna poena i u prvih pola godine iznosi nešto više od 69 odsto. Rudarstvo, kao i prošle godine u posmatranom periodu, zauzima drugo mesto na listi uvoznih sektora, s tim što je njegovo učešće smanjeno s 23,9 odsto na 19,4.Tokom prvog polugodišta 2019. i dalje se ostvaruje najznačajnija robna razmena sa zemljama Evropske unije (65,8 odsto), dok je najmanji obim robne razmene realizovan sa zemljama Zapadnog Balkana (8,1 odsto). U odnosu na isti period lane, uočava se blago povećanje učešća EU u ukupnoj razmeni AP Vojvodine s inostranstvom, kao posledica povećanog učešće EU i na strani izvoza i na strani uvoza.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri AP Vojvodine za prvih šest meseci ove godine su Nemačka, s kojom je ostvarena najveća robna razmena od gotovo 817 miliona evra, dok je na drugom mestu Ruska Federacija s blizu 814 miliona, na trećem mestu je Italija, za kojom slede Rumunija, Mađarska, BiH, Austrija, Kina, Francuska, Slovenija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/preradjivacka-industrija-najbolji-vojvodjanski-izvoznik-najveca-razmena-sa-nemackom/jjz94hb

Od nekadašnjeg značajnog izvoznika krompira na tržišta Rumunije i Bugarske, sa sadašnjom prosečnom proizvodnjom na 28.000 hektara i prosečnim prinosom od 14 tona Srbija je postala značajan uvoznik krompira, najčešće iz Nemačke, Belgije i Holandije, podaci su Privredne komore Srbije.

"Kada su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju izgubili smo ta tržišta", kaže sekretar udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović i dodaje da Srbija i kada je 2012. godine uspela da ispuni standarde da izveze više nije imala količine, asortiman i cene.

Površine pod krompirom u Srbiji su za par godina sa 41.000 hektara spale na 28.000 hektara, a sa prosečnih 14 tona po hektaru proizvede se oko 400.000 tona krompira godišnje.

Bogunović je rekao da je Srbija zemlja koja troši dosta krompira, pa raste uvoz koji je prošle godine dostigao 30.000 tona i vrednost od 7,5 miliona evra.

"Problem je što mi nismo samo izgubili tržišta za izvoz, nego nismo dobro ispratili nove sorte niti primene novih agrotehnika, tako da su prinosi kod nas do 17 tona a u svetu su sorte s prinosom i do 70 tona po hektaru, pa je proizvodnja tamo jeftinija a količina krompira uvezenog u Srbiju veća", rekao je Bogunović.

Kao najvećeg svetskog proizvođača on navodi Kinu, koja proizvede 89 miliona tona krompira godišnje, dok cela EU ima proizvodnju od oko devet miliona tona, a Srbija najviše krompira uvozi iz Nemačke, Belgije i Holandije.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:783072-OD-IZVOZNIKA-DO-UVOZNIKA-Krompira-manje-proizvodimo-a-najvise-uvozimo-iz-Nemacke

 

Kako Agrobiznis magazin saznaje, ove godine je izuzetno velika potražnja za semenskim krompirom te se očekuje da bude više površina kojima će se proizvoditi ovo površe. Ivanjica i Gornji Milanovac su jedni jod vodećih krajeva Srbije gde se gaji krompir.

Više u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

Informacije o pretplati na 0692211049

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

Od ove godine  naši radnici potpuno legalno mogu da rade u Nemačkoj na sezonskim poslovima u poljoprivredi. Pored atraktivne zarade,  za ovakve poslove se odlučuju  jer su uslovi rada kod nemačkih poljoprivrednika u najmanju ruku korektni. Radnici su smešeni uglavnom u zidanim ili montažnim objektima sa kvalitetnim higijenskim uslovima. Smeštaj se plaća, kod domaćina koje smo posetili oko šest  evra,  a radnik sam obezbeđuje hranu. Za te potrebe ima na raspolaganju kuhinju sa svim uređajima. Ovde se zna svaki red, a nemci izuzetno cene vredne radnike i kada to zapaze kod nekoga odmah mu povećaju  zaradu i produžavaju ostanak, ili pozivaju da dođe ponovo.

Radnica iz poljske na berbi jagoda radi od početka sezone (april 2018.)

Osnovna cena radnog sata je propisana državnom odlukom i iznosi 8,84 evra na sat. Za one koji imaju bolji učinak mogu da računaju, 10 do 11  evra na sat. Kod nemaca je veoma bitno da se pokaže dobra volja za rad, ne vole kada vide da su radnici „mrzovoljni“, mada bi bilo nefer i reći da to nije pošteno,  jer su i sami navikli na rad, stalno su uz radnike i nikada ne možete biti sigurni kada će se gazda pojaviti i uočiti šta se dešava na imanju.

Savremena proizvodnja jagoda u stakleniku uz dogrevanje

Lično sam prisustvovao situacijama kada je vlasnik radnicima iz Poljske objašnjavao da pogledaju odakle vetar duva i ako je iz lošeg smera ili jak da zatvore vrata na plasteniku, bez obzira da li je to njihov posao ili ne. Svakako to je razumljivo jer temperaturni režim u plastenicima određuje brzinu sazrevanja plodova. Domaćin koga smo posetili tačno u dan zna koju će njivu ili koji plastenik odnosno staklenik taj dan brati, koliko nabere prosečno svaki radnik i gde će plasirati voće. Većina proizvođača u Severnoj Rajni prodaje svoje proizvode na lokalnom tržištu, u posebnim objektima za prodaju voća. Danas ubrane jagode najkasnije do podne narednog dana moraju biti prodate,  jer se radi o savršeno zrelim plodovima, za koje nemci daju sedam evra za kilogram. Ukoliko bi plodovi duže stajali, počeli bi da propadaju i da gube na kvalitetu.

Tomas Marinkovic i poljoprivrednik iz mesta Gilten Danny Lohse 

Da pojasnim, ove jagode se jedu sveže, bez dodatka šećera i ne morate čak ni da ih operete. Zajedno sa vlasnikom, nekoliko puta smo bili u različitim plastenicima i bez ikakvih problema degustirali jagode koje su sočne i slatke. Poređenja radi, poput naših nešto su svetlije boje, jer stižu ranije, ali im je boja ujednačena i plod je potpuno crven. Svaki plod je identičan kod pakovanja prve klase, kakva se prodaju sveža, dok ostalo odlazi u preradu. Takođe se prodaje na „kioscima“ u vidu soka i džema, odnosno pekmeza.

Kod njih je dominantna rana sorta Clary, a sortiment se prilagođava želji tržišta, svakih pet godina dođu neke nove sorte. Kada je u pitanju borovnica, ona će se brati oko 20. juna i popularna je sorta Djuk.

Ono što smo mogli videti kod nemaca je da u podnom sistemu u plasteniku, jagoda stiže 15 dana ranije. Ako se gaji u stakleniku uz zagrevanje bere se početkom aprila, u stakleniku na podu oko 1. maja ove godine, inače desetak dana ranije, jer je vegetacija kasnila kao i kod nas. Za uspešnu prozvodnju jagoda potrebni su plastenici koje većina kupuje kod Axela Hochstädtera koji je i sam proizvođač jagoda. Najviše ih je prodao od svih jer kaže njegovi plastenici su efikasni i stabilni. Cena po kvadratnom metru se kreće od 8 do 15 evra u zavisnosti šta sve od opreme želite da montirate. Centralni sistem za navodnjavanje snabdeva biljke prihranom.

Kada je reč o prizvodnji na otvorenom polju, sadnja se radi mašinski na lepo pripremljenom zemljištu. Živići koje su posadili prvog maja biće na berbi za osam nedelja. Poslove sadnje rade poljaci. Svaka mašina ima 20 radnika koji postavljaju živiće u specijalne sadiljke montirane na traktoru. Nakon što živić bude posađen zemlja se valja i kada traktor prođe i bude posađeno ostaje samo povaljan posađen živić. Slika koju ne biste mogli ni da poverujete da će biti drugačija, odnosno da će iz takvog „patrljka“, izrasti jagoda okićena lepim cvetovima,  a potom i plodovima. Traktor sa namotiranih 20 pozicija za sadnju može da posluži da se posadi dnevno 2,5 hektara, a na jedan hektar se sadi 75000 živića i to u tri reda.

Sve to je osmislio kralj nemačkih jagoda koga smo posetili. Užurbano smo se kretali jer je želeo da nas ugosti, ali i da sve druge obaveze koje je zamislio ispuni. To je ono što on očigledno voli da vidi i kod radnika,  brz i siguran hod jer tada zna da znate zašto ste tu i gde idete. Nije loša filozofija, zar ne? Budimo iskreni, on nije tipičan primer nemačkog poljoprivrednika,  jer je perfekcionista bez kompromisa. Drugi će dopustiti da tu i tamo red bude za 1 % manje popunjen, ili da neka cevčica visi ali,  to kod njega ne sme da se desi.

Kada govorimo o borovnici, ovde već možemo konstatovati veliki potencijal za srpske borovnice,  koje se beru već  krajem maja. Dakle više od mesec dana smo u prednosti u odnosu na Nemačku. Ovde treba naglasiti i kvalitet plodova koji dolaze iz Srbije, imajući u vidu veoma povoljne vremenske uslove. Nemački partneri bi tako mogli da prošire svoju ponudu borovnicama iz Srbije, a da potom nastave sa snabdevanjem domaćeg tržišta svojim proizvodima. Odavno je već poznato, da najbolje u trgovini prolaze oni koji nude više proizvoda po povoljnijoj ceni, nego samo jedan, u ovom slučaju nemački, oni dakle nemaju sem jagode šta da ponude do sredine juna. To stvara veliki potencijal, ali neko će morati i da radi, tako da se nadamo da vam je ideja jasna.

Ovako izgleda zajednička kuhinja za radnike

Toaleti su opremljeni dovoljnim brojem lavaboa i tuš kabina

Ovako izgleda soba za smeštaj radnika (muška ili ženska)

Priča koju vam donosimo iz Nemačke pokrajine Severna Rajna i Zapadna Vesftalija, je zapravo primer uspešne proizvodnje u poljoprivredi, sa finalizacijom, odnosno plasmanom sopstvenih proizvoda, kroz prodajna mesta koja ste sami organizovali. Ali krenimo redom, porodica Axela Hochstaedatera, je još krajem 19. veka počela da se bavi uzgajanjem i prodajom jagoda. O tome imaju i dokaz u vidu računa izdatog tadašnjem biskupu u Kelnu, kojem su prodali 30 kg jagoda. Porodica se 1965. godine preslila u Bielfeld gde se i danas nalazi proizvodnja jagoda, ali i najsavremenijih plastenika. Axel je sad broj jedan, kada je u pitanju prodaja plastenika na čitavom nemačkom govornom području. I njegova priča oko biznisa sa plastenicima je intereseantna: „Kupio sam plastenik iz Engleske 2004. godine.

Axel Hochstaedater

Kako sam bio apsolutno nezadovoljan njegovim kvalitetom, sve sam modifikovao i usavršio, tako da danas konačno imamo savremenu tehnologiju proizvodnje plastenika za jagode, maline i borovnice“ Axel nam kaže, da je u ovom kraju počela proizvodnja na 20 hetara, tada se trgovalo tako što su mušterije dolazile, nabrale jagode i platile određenu cenu. Takvih mušterija je bilo 2000 dnevno.

Danas je prodaja, ali i proizvodnja jagoda sasvim drugačija, ali oni prate trendove i ulažu u inovacije u proizvodnji. Prosečan prinos jagode u plasteniku koja se gaji na podu,je 25 t/ha, dok kod visećih jagoda prosek ide na 35 t/ha. Razlika u ova dva sistema gajenja, pored gustine sadnje i načina rada, predstavlja i dve nedelje ralike u dolayku na rod. Naime, podni sitem omogućava sazrevanje čak dve nedelje ranije nego sistem visećih saksija.

Zahvaljujući širokom izboru sorti, načinu sadnje, uslova u plastenicima, oni su prisutni na tržištu, od sredine aprila do septembra ili početka oktobra. Ove godine kao u Srbiji vegetacija kasni oko dve nedelje. Kako bi ostvario najbolje uslove na tržištu i prodao jagode po najvećoj ceni , Axel je osmislio sopstveni lanac kioska, koje prodaje i svojim kolegama. Ovaj specijalni obekat u obilku jagode se koristi za prodaju jagoda, malina i borovnica. Otvoren je od 9 do 18 časova, a njeova rentabilnost u Nemačkoj je na granici, ako se proda proizvoda u vrednosti 600 evra, dakle nešto manje od 100 kilograma, jer je cena jagode u ovom momentu 7 evra za jedan kilogram svežih jagoda. Prosečno pazar bude 1000 evra. Svaki njegov plastenik ima 120 metara dužine i zbog toga je na četiri mesta moguće dodatno otvarati plastenik radi provetravanja.

„Cena jednog metra kvadratnog našeg plastenika je 8 do 15 evra, u zavisnoti od nivoa opreme koji koristite. Trenutno imam 4ha pod plastenicima, a proizovodim i prodam godi[nje preko 150 hektara plastenika, a kada je reč o našim objekima za prodaju voća, njih prodajemo po ceni 5000 evra, i do sada smo prodali 1200 komada“. Imajući u vidu da u Nemačkoj imamo problem sa kvalifikovanom radnom snagom i ljudima koji rade, minimalno sat rada kod nas košta 8,84 evra plus bonus u zavisnosti kakav je radnik.

„Mi u Nemačkoj nemamo problem, ako neko radi dobro mi ga nagradimo, ako ne radi dovoljno moramo ga poslati kući“. Gospodin Axel nam je pojasnio da radnicima obezbeđuje smeštaj, a oni sami brinu o ishrani. Radno vreme je od 7.30 do 18 ili 20h, u zavisnosti od posla koji se radi , ali prosečno se radi 8 do 10 sati. Najviše radnika dolazi iz Poljske i Rumunije, a od ove godine nam dolaze iz Srbije. Prva grupa je već došla, oni su iz Kladova i za sada smo zadovoljni, kako su se snašli. Kako smo čuli, uskoro stiže još ljudi iz Srbije. Ukupno ćemo ove godine uposliti 50 radnika u proizvodnji jagoda i njih 60 u postavljanju plastenika, ponosno nam kaže naš domaćin Axela Hochstaedatera.

Srbija i ove godine na najvećem međunarodnom sajmu organskih proizvoda sajmu “Biofach” od 14-17. februara u Nirnbergu u Nemačkoj u organizaciji Nacionalnog udruženja “Serbia organika”, a uz finansijsku podršku Privredne komore Srbije, nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, i USAID.


Biofah je već 29 godine vodeći međunarodni sajam organskih proizvoda - prehrambenih, tekstilnih i kozmetike, a već 9 godina je Nacionalna asocijacija “Serbia Organika” organizator zajedničkog nastupa srpskih proizvođača na ovom prestižnom sajmu organske proizvodnje. Ove godine kao i prethodne dve, sajam se organizuje uz podršku Privredne komore Srbije i stranih donatora - nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, i USAID.


Na ovom sajmu posetioci se mogu upoznati i sa najnovijim tehnologijama proizvodnje, preradnim linijama i raznim novim načinima pakovanja, kao i inputima potrebnim za obavljanje ove proizvodnje, pa je od izuzetne važnosti za preduzeća i pojedince čija je delatnost organska proizvodnja. I ove godine, zajedno sa Biofahom, održava se i Vivaness, Međunarodni sajam prirodne kozmetike.
Sajam se održava pod pokroviteljstvom Međunarodnog pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) i tokom njega se oblikuju i budući trendovi na organskom tržištu, kao rezultat okupljanja predstavnika iz sfere politike, strukovnih udruženja, nevladinih organizacija, važnih ličnosti iz javnog mnjenja. Tadicionlano se tokom sva 4 dana trajanja sajma održavaju konferencije, seminari i radionice koji čine jedinstvenu platformu za razmenu znanja, informacija i profesionalnog umeća među proizvođačima, kupcima, dobavljačima i ostalim zainteresovanim stranama za inovativne proizvode i usluge iz organskog sektora i sektora prirodne kozmetike.


Očekuje se da broj izlagača ispuni očekivanja iz prošle godine kada je preko 2.500 izlagača posetilo skoro 50.000 posetioca iz celog sveta. U sklopu sajma se sada već tradicionalno održava i Biofah Vivanes, međunarodni sajam prirodne kozmetike, a izlagači takođe imaju priliku da prijave svoj proizvod za najbolju inovaciju godine. U konkurenciji se mogu naći dobre ideje, najbolje sirovine, dizajn i materijal pakovanja proizvoda raznovrsnih namena. Na nacionalnom štandu Srbije predstaviće se proizvodi 14 preduzeća sa širokim asortimanom proizvoda, od svežeg i zamrznutog voća i povrća do sušenih i prerađenih proizvoda.


Učesnici sajma koji će se predstaviti na zajedničkom štandu u hali 4a, br. štanda 505 su :


”ALL NATURAL FOODS“ d.o.o. www.allnaturalfoods-organic.com iz Nove Pazove, bavi se sušenjem voća i proizvodnjom vosoko kvalitetnih sušenih kolutova od jabuke i kruške.


”ECO MELE“ d.o.o. www.ecomele.com iz Beograda, se bavi otkupom i preradom samoniklog voća, preradom malina, kupina, borovnica, šljiva, jabuka i drugog voća u sušene, zamrznute proizvode, kao i u voćne piree i koncentrate.


„ECOAGRI Serbia“ d.o.o. www.ecoagri.rs iz Bele Crkve, se bavi proizvodnjom i preradom žitarica i industrijskog bilja na vlastitim poljoprivrednim površinama, skladištenjem i sušenjem žita i industrijskog bilja, kao i doradom semena strnih žita. Nastupaju na domaćim i strani tržištima i sa prepoznatljivom linijom brašna od velikog broja žitarica.


”JOVANjICA“ d.o.o. www.jovanjica.com sa sedištem u Beogradu, se bavi distribucijom i veleprodajom organske hrane, i jedan je od vodećih snabdevača domaćeg tržišta, pre svega organskog povrća (preko trideset vrsta), kao i gotovih proizvoda. Organska hrana se većim delom distribuira sa PG Predraga Koluvije iz Stare Pazove kao i sa drugih organskih gazdinstava koja su kooperanti.


”MONDI LAMEX” d.o.o. www.mondiserbia.rs iz Kraljeva je već više od 15 godina, kada je počeo sa poslovanjem kao Mondi Serbia, vodeći proizvođač i prerađivač organskog jagodičastog voća i voćnih pirea (maline, kupine, borovnice) iz tog dela Srbije.


”ZADRUGAR“ d.o.o. www.fruit.rs iz Ljubovije, se bavi otkupom, zamrzavanjem i preradom jagodičastog voća. Zadrugar je dugi niz godina jedan od vodećih izvoznika zamrznutog voća iz Srbije, pre svega maline, kupine, višnje i šljive. 


„SUNCOKRET“ d.o.o. www.granum.rs proizvodi iz Hajdukova je dugogodišnji vodeći domaći proizvođač proizvoda brenda Granum od uljarica, koštičavog voća i dr. Liniju organskih proizvoda čine hladno ceđena, nerafinisana ulja, namazi od uljarica i rogača, balzamiko voćna sirća, voćni barovi i slatki i slani krekeri.


Pored ovih 7 učesnika na sajmu će se predstaviti i proizvodi još 7 kompanija (Flory d.o.o iz Kruševca, Timomed d.o.o iz Knjaževca, Herba d.o.o iz Beograda, Avis d.o.o iz Beograda, Baltik junior d.o.o iz Beograda, Elixir d.o.o iz Šapca, Olga Group doo iz Beograda), sa svojim proizvodima: medom, linijom hrane za bebe, lekovitim i začinskim biljem, proizvodima od žitaricama, povrćem, jagodastim voćem, proizvodima od origana.

Grupa entuzijasta ili kako sebe nazivaju - "eko ljudi" iz Nemačke, Švajcarske i Srbije, započela je u fruškogorskom selu Jazak pilot projekat koji će oživeti organsku proizvodnju u ovom kraju, pre svega u domenu stočarstva. Reč je o Centru za ruralni razvoj i primenjeno učenje CERUDA (Center for Rural Development and Applied Learning), a ovo je samo deo njihovih planova na obroncima Fruške gore. Namera im je, naime, da ovde razviju i edukativni centar u kome će organizovati seminare i radionice u vezi sa održivošću u ruralnom području, uz praktične primere, a najavljuju i obnovu zadruga i dugoročno dobre perspektive za turizam u ovom kraju.

Tako bi Jazak, uz dobre izglede za razvoj poljoprivrede i zaustavljanje depopulacije sela, posle dugo vremena mogao da oživi, a međunarodni tim garantuje prepoznatljivost i van granica Srbije.

- Još 2012. godine nas nekoliko je držalo kurseve o održivosti u centralnoj Srbiji, odnosno selu Koštunići, za postdiplomce iz celog sveta. Dr Rodžer Baud iz Švajcarske, jedan od naših partnera, imao je kompaniju koja je držala takozvane YES kurseve (Youth on Sustainability), a želeo je da ima i fiksno mesto sa opremom za seminare, gde bi mladi ljudi mogli da dođu i rade na realnim projektima u ruralnom okruženju, odnosno da se bave održivošću u malim selima. Tako je i nastala početna ideja - objašnjava u razgovoru za eKapiju Georg Švajsfurt (Georg Schweisfurth), nemački stručnjak za organsku poljoprivredu koji je u svom selu u blizini Minhena još pre tridesetak godina započeo porodični biznis proizvodnje i prerade mesa.

On ističe da bi pilot projekat u Jazaku u budućnosti mogao da uključi i farme, stare zanate i rukotvorine, ali i zelenu energiju i rešavanje problema otpadnih voda, kao i drugih izazova na koje nailaze lokalne samouprave.

- Srbija nam je izgledala kao savršena zemlja za edukativni centar poput Jazaka, zato što nije zasićena primerima iz EU, a opet pripada praktično centralnoj Evropi - navodi naš sagovornik.


Svoju ideju o organskoj proizvodnji u Jazaku, Švajsfurt je predstavio na međunarodnoj konferenciji održanoj početkom aprila u Privrednoj komori Srbije, a Centar za organsku proizvodnju ove ustanove najavio je tada da će i oni pružiti podršku ovom pilot projektu u našoj zemlji.

- Prvi pravi projekat koji sprovodimo u Srbiji je "Happy Pigs Jazak". To je svojevrsna pilot verzija onoga što moja porodica već radi u Nemačkoj. Reč je o konceptu oslobađanja životinja iz tesnih štala, gde im pružamo prostor i slobodu da trče unaokolo, kupaju se u blatu, osete sunce, kišu, vetar... Veoma smo ponosni na ovaj princip rada, a prvi "Happy Pig" farmer u Srbiji je Branko Bojić iz Jazaka - ističe Švajsfurt i dodaje da će aktivnosti biti naučno praćene, kako bi projekat postao šablon za druge farmere koji budu želeli da se priključe.

Sagovornik eKapije je u svojoj domovini, razvijajući ovaj vid poljoprivrede, uspeo da oživi prazna sela, poput Hermansdorfera u Bavarskoj. Prema njegovim rečima, bilo je potrebno nekoliko generacija da se u potpunosti razvije posao koji je počeo proizvodnjom i preradom mesa karakterističnom za male manufakture, da bi danas stigao do značajnih klaničnih i preradnih kapaciteta u ruralnoj sredini.

- Organska poljoprivreda je za nas uvek osnova na kojoj možemo graditi različite veštine. Lično nikada nećemo biti zainteresovani za "otimanje" zemlje, kao što se dešava širom sveta, već ćemo se truditi da i u Srbiji ubedimo poljoprivrednike da konvertuju svoju proizvodnju u organsku.

Zdrava hrana dovodi turiste

Georg Švajsfurt navodi da će novac za dalji razvoj projekta u Jazaku obezbeđivati vremenom, onako kako budu napredovale aktivnosti, kao i izgradnja edukativnog centra, a u toku je prikupljanje sredstava za novu zgradu u kojoj će se održavati seminari.

- Ovo će biti godina radova na Brankovoj farmi i edukativnom centru. Naime, centar je stara farmerska zgrada sa nešto zemlje u brdu koju smo kupili, renovirali i gde su već počeli različiti kursevi koje uglavnom drži naš partner Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada. Ovaj edukativni centar je otvoren za svaku vrstu seminara ili obrazovne aktivnosti, a planiramo da ga uz sopstvene radionice izdajemo i na korišćenje organizovanim grupama.

Nemački stručnjak se nada da će veliki broj ljudi biti zainteresovan da im se pridruži na kursevima i da će tako doći u kontakt sa partnerima u Srbiji, poput farmera, mesara, pekara... Tu se javljaju i prilike za lokalne stanovnike u Jazaku, kroz eventualno zapošljavanje ili saradnju.

- Cilj nam je da obnovimo i lokalne zajednice, kako ne bi bile previše zahvaćene globalizacijom. To omogućava stabilniji život, zasnovan na poverenju.

Najavljuje i obnovu poljoprivrednih zadruga.

- Stare zadruge nisu u dobrom stanju, jer skoro ništa nije ostalo od bivšeg komunističkog jugoslovenskog sistema, tako da razmišljamo o nekom novom modelu okupljanja proizvođača. Udruživanje znači "raditi zajedno", a to mora da se dogodi da bismo bili uspešni. Trenutno se svaki poljoprivrednik bori sam za sebe, što nije nimalo lako.

Za punu realizaciju ideje koju je sproveo u Nemačkoj, u Srbiji će, smatra Georg Švajsfurt, verovatno biti potrebne decenije.

- Primenjiva je u većini delova, ali naravno, postoje specifičnosti koje se razlikuju - proizvodi, ukusi, potrebe uopšte. Jazak svakako neće biti kopija Hermansdorfera, ali ima stvari od kojih naš edukativni centar može da uči, baš kao i obrnuto. Zato smo nedavno organizovali studijsku posetu Nemačkoj za grupu uzgajivača svinja iz Srbije - kaže Švajsfurt.

Partneri

Grupu entuzijasta koja je započela pilot projekat u Jazaku čine - Jens Soth, stručnjak za poljoprivredu i useve iz švajcarske organizacije Helvetas Zurich, Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada, dr Milan Mirković, lekar iz Beograda, dr Susanne Rohs, nemački geograf, dr Rodžer Baud, dr Kristof Švingenštajn (Christoph Schwingenstein), izdavač i vlasnik organske farme svinja, dr Ulrih Suter, ekolog i bivši profesor Univerziteta u Cirihu, i Georg Švajsfurt.

M. A.

 

Izvor: http://www.ekapija.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30