Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da su "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina i "Mlekara Ub" dobile sertifikate za izvoz mleka u Kinu, odnosno da će kontejnerskim saobraćajem isporučivati mlečne proizvode i mleko za bebe u tu zemlju.
Nedimović je posebno istakao da je to prvi put da se mlečni proizvodi izvoze u Kinu.
Kako je naveo, Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u okruženju, nema probleme u sektoru mlekarstva i dodao da najviše izvozimo u BiH, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i na Kosovo.
Govoreći o voćarstvu, ministar je rekao da je trenutno povoljna situacija na tržištu, posebno za proizvoiđače koji su konkurentni i da je proces voćarske, ali i povrtarske proizvodnje, intenziviran poslednjih godina.
Prema njegovim rečima, postoji interesovanje jedne nemacke pokrajine za uvoz voća iz Srbije i da bi delegacija te pokrajine u oktobru trebalo da poseti našu zemlju.

 

Izvor: Tanjug

Nemačka će dozvoliti stranim radnicima da uđu radi pomoći u berbi voća i povrća na farmama, saopštila je Vlada nakon ublažavanja zabrana uvedenih radi borbe protiv širenja virusa korona.

Nemačko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su postigli dogovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da se dozvoli ulazak za 40.000 sezonskih radnika u aprilu i još 40.000 u maju.

- Radnici treba da doputuju avionom pre nego autobusom kako bi se zaštitili od pretnje virusa korona - ističe se u saopštenju nemačkog Ministarstva poljoprivrede.

Dodatni niz uslova obuhvata i to da sezonski radnici moraju proći medicinski pregled i držati odstojanje jedan od drugog tokom posla.

Brojne članice EU, uključujući Nemačku, uvele su granične kontrole radi usporavanja širenja virusa, ali nuspojava je da radnici nisu mogli do svojih radnih mesta.

Nemački poljoprivrednici i prerađivači voća upozorili su da bi slične zabrane mogle da spreče više hiljada sezonskih radnika iz istočne Evrope da dođu u pomoć prikupljanju žetve i berbe, što bi moglo dovesti do nestašice voća i povrća ali i povećanja cena.

Većina sezonskih radnika dolazi sa istoka EU, uključujući Poljsku, Rumuniju i Bugarsku.

Evropska komisije je početkom sedmice, takođe zatražila od članica EU da dozvole ulazak za više stotina hiljada sezonskih radnika koji vrše sadnji ili berbu preko granica uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja virusa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841473/nemacka-ce-dozvoliti-ulazak-sezonskim-radnicima-u-aprilu-i-maju

Nemačka berba groždja za 'ledeno vino' desertno i proizvedeno od grožđa koje je tek tokom zime obrano smrznuto, prvi put nije uspela jer je ova zima bila previše topla.

BBC piše da nijedna od 13 nemačkih vinogradarskih regija nije imala temperaturu od bar minus sedam stepeni Celzijusa, potrebnu za proizvodnju "ledong" vina, berba 2019.

Po Nacionalnoj upravi SAD za okeane i vazduh, 2019. godina bila je druga najtoplija u svetu od kada posrtoje podaci o tome.

Količina proizvedenog "ledenog vina" poslednjih godina opada.

"Ova godina će ući u istoriju u Nemačkoj kao prva godina u kojoj je 'ledena berba' propala širom zemlje", navodi se u saopštenju Nemačkog instituta za vino (DWI).

"Ako se tople zime nastave narednih godina, 'ledena vina' iz nemačkih vinskih regiona uskoro će postati jož veća retkost nego što su bila", rekao je Ernst Bušher iz DWI.

Prošla decenija potvrdila se kao najtoplija, te je problem proizvodnje "ledenog vina" to što je poslednjih godina moguća "ledena berba" sve više odlagana za januar i februar, dok je grožđe sazrevalo sve ranije, objavio je DWI. Rezultat je da grožđe nekako treba sačuvati što duže na lozi.

Najveća tržišta za "ledeno vino" su Japan i Kina, skandinavske zemlje i SAD.

Zbog inherentno niskih prinosa groždja za njih, "ledena vina" imaju vrlo mali udeo u ukupnoj berbi, često manji od 0,1 odsto, zaključuje BBC.

Izvor: www.beta.rs 

U okviru projekta "Direktna socijalno-ekonomska pomoć ugroženim porodicama u lokalnim sredinama u Srbiji", nemačka humanitarna organizacija "ASB" je, u saradnji sa lokalnim samoupravama, donirala 48 plastenika za Kruševac i Ub. Projekat vredan 95.000 evra finansira nemačko ministarstvo spoljnih poslova. Prvih 10 plastenika u Kruševcu već je postavljeno.Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.
Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.

"Plastenik je dosta dobar, dugačak je. Ima 105 metara kvadratnih – širine je pet metara, dužine 21 metar i 2,30 metara visine. Dosta znači meni i mojoj porodici. Imaćemo od njega neki dodatan prihod, pošto se bavimo poljoprivredom", rekao je Ivan Jovanović iz Makrešana.

Proizvodnjom ranog povrća baviće se i komšije, petočlano domaćinstvo Pavlović.

"Imamo primanja 14.000 – majka je u penziji, brat i ja smo na birou rada, tako da nam ovaj plastenik puno znači u svakom smislu", istakao je Novica Pavlović.

Nabavku novih plastenika, zaštitnih mreža i opreme za navodnjavanje nemačka organizacija "ASB" sprovodi uz podršku Grada Kruševca, koji je za tu namenu iz budžeta izdvojio oko 5.000 evra.

"Drago mi je što će ukupno 28 porodica preko ovog programa dobiti plastenike i započeti neku svoju samostalnu proizvodnju. Cilj je bio da se te porodice osnaže i da im se socijalno i ekonomski pomogne, da kroz svoju proizvodnju imaju i neku zaradu", izjavila je gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović.

Projektni menadžer "ASB" Aleksandar Pavlović rekao je da poljoprivrednici nisu morali da se opredele šta će uzgajati u plastenicima, samo je bilo potrebno da imaju iskustva i da su socijalno ugroženi.

Donacija "ASB-a" do kraja oktobra stići će do svih 48 korisnika u Kruševcu i Ubu koji su prošli i besplatnu obuku o prednostima i potencijalnim rizicima u plasteničkoj proizvodnji.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3671640/plastenici-za-najugrozenije-poljoprivrednike-krusevca-i-uba.html

Održiva i savremena poljoprivreda mora da odgovori na mnoge globalne i lokalne izazove, a na Bayerovim njivama budućnosti (ForwardFarms) demonstriraju se i testiraju održiva rešenja neophodna da bi se to postiglo.

Bayer je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom Holabrun iz Donje Austrije nedavno formirao prvu njivu budućnosti u toj državi. Ovaj projekat je 14. ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji.

Ova saradnja u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi, piše Poljosfera.

- U Holabrunu možemo da testiramo praktičnu vrednost modernih rešenja. Sa odgovornim ljudima škole povezuje nas sličan, a neretko i isti pogled na mnoge teme - naglašava Karl Nojbauer, direktor divizije Crop Science u Austriji.

Osim u Austriji, ForwardFarm-e osnovane su u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Argentini, Čileu i Brazilu.

ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi.

U Holabrunu nije u prvom planu samo isplativost, već i efikasnost savremenih rešenja. Cilj je da se u praksi proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Jedan od primera jeste Phytobac, koji je razvio Bayer.

Ovaj biološki sistem namenjen je zaštiti voda. Njegovom primenom sprečava se da zagađivači koji se mogu osloboditi tokom punjenja i pranja uređaja za zaštitu bilja dospeju u postrojenja za prečišćavanje i okolne vode.

Prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju.

- Ključno je pitanje koliko moderna mora biti poljoprivreda kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama - kaže Karl Nojbauer.

Peter R. Miler, generalni direktor divizije Crop Science u Nemačkoj i rukovodilac klastera Crop Science Nemačka - Austrija, konkretizuje:

- Održivost podrazumeva zaštitu zemljišta, biološku raznolikost, nisku potrošnju vode i pitanje okvira u kojima je moguće proizvesti kvalitetnu hranu na ograničenoj površini. Inovativna poljoprivreda uključuje visokokvalitetno seme, zaštitu zemljišta, integralnu zaštitu bilja, digitalna rešenja i savremene strategije đubrenja. Na kraju, cilj ovih mera je uspostavljanje poljoprivredne proizvodnje koja štedi resurse, npr. kroz smanjenu potrošnju vode, preciznu zaštitu bilja i očuvanje biodiverziteta.

Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, Bayer namerava da smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine. Na veb stranici posvećenoj transparentnosti (https://cropscience-transparency.bayer.com), svi zainteresovani mogu da pronađu rezultate brojnih studija o proizvodima kompanije Bayer, koje su tokom procesa registracija proizvoda podnete regulatornim telima, kao i sveobuhvatne informacije o poljoprivredi i zaštiti bilja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622264/bayerove-njive-buducnosti-testiraju-odrziva-resenja-u-poljoprivredi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je obradila Privredna komora Vojvodine (PKV), u periodu januar–jun 2019. u ukupno realizovanoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije učešće vojvođanske privrede iznosi gotovo 31 odsto, odnosno 6,2 milijardi evra.

"Ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine veća je 8,5 odsto od ostvarene u istom periodu 2018. godine, pri čemu je izvoz povećan 8,3 odsto, a uvoz 8,7", kazao je predsednik PKV Boško Vučurević.

"Iz spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine zabeležen je deficit od 327,2 mililiona evra.

"Po njegovim rečima, ostvarena ukupna spoljnotrgovinska robna razmena AP Vojvodine s inostranstvom tokom prvog polugodišta 2019. veća je od 50 odsto prošlogodišnje razmene, pri čemu, ostvareni izvoz predstavlja 51,9 odsto prošlogodišnjeg, a uvoz 50,5 odsto.

Prerađivačka industrija i u prvih šest meseci tekuće godine predstavlja sektor sa dominantnim učešćem u izvozu AP Vojvodine. U poređenju s istim periodom prethodne godine, udeo prerađivačke industrije je opao sa 91 odsto na 87,8, dok je udeo sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva povećan sa 7,7 odsto na 11. Značajno je i povećanje izvoza u okviru tog sektora – više od 53 odsto.

Na uvoznoj strani, sektor prerađivačke industrije je povećao svoje učešće u ukupnom vojvođanskom uvozu za gotovo četiri procentna poena i u prvih pola godine iznosi nešto više od 69 odsto. Rudarstvo, kao i prošle godine u posmatranom periodu, zauzima drugo mesto na listi uvoznih sektora, s tim što je njegovo učešće smanjeno s 23,9 odsto na 19,4.Tokom prvog polugodišta 2019. i dalje se ostvaruje najznačajnija robna razmena sa zemljama Evropske unije (65,8 odsto), dok je najmanji obim robne razmene realizovan sa zemljama Zapadnog Balkana (8,1 odsto). U odnosu na isti period lane, uočava se blago povećanje učešća EU u ukupnoj razmeni AP Vojvodine s inostranstvom, kao posledica povećanog učešće EU i na strani izvoza i na strani uvoza.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri AP Vojvodine za prvih šest meseci ove godine su Nemačka, s kojom je ostvarena najveća robna razmena od gotovo 817 miliona evra, dok je na drugom mestu Ruska Federacija s blizu 814 miliona, na trećem mestu je Italija, za kojom slede Rumunija, Mađarska, BiH, Austrija, Kina, Francuska, Slovenija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/preradjivacka-industrija-najbolji-vojvodjanski-izvoznik-najveca-razmena-sa-nemackom/jjz94hb

Od nekadašnjeg značajnog izvoznika krompira na tržišta Rumunije i Bugarske, sa sadašnjom prosečnom proizvodnjom na 28.000 hektara i prosečnim prinosom od 14 tona Srbija je postala značajan uvoznik krompira, najčešće iz Nemačke, Belgije i Holandije, podaci su Privredne komore Srbije.

"Kada su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju izgubili smo ta tržišta", kaže sekretar udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović i dodaje da Srbija i kada je 2012. godine uspela da ispuni standarde da izveze više nije imala količine, asortiman i cene.

Površine pod krompirom u Srbiji su za par godina sa 41.000 hektara spale na 28.000 hektara, a sa prosečnih 14 tona po hektaru proizvede se oko 400.000 tona krompira godišnje.

Bogunović je rekao da je Srbija zemlja koja troši dosta krompira, pa raste uvoz koji je prošle godine dostigao 30.000 tona i vrednost od 7,5 miliona evra.

"Problem je što mi nismo samo izgubili tržišta za izvoz, nego nismo dobro ispratili nove sorte niti primene novih agrotehnika, tako da su prinosi kod nas do 17 tona a u svetu su sorte s prinosom i do 70 tona po hektaru, pa je proizvodnja tamo jeftinija a količina krompira uvezenog u Srbiju veća", rekao je Bogunović.

Kao najvećeg svetskog proizvođača on navodi Kinu, koja proizvede 89 miliona tona krompira godišnje, dok cela EU ima proizvodnju od oko devet miliona tona, a Srbija najviše krompira uvozi iz Nemačke, Belgije i Holandije.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:783072-OD-IZVOZNIKA-DO-UVOZNIKA-Krompira-manje-proizvodimo-a-najvise-uvozimo-iz-Nemacke

 

Kako Agrobiznis magazin saznaje, ove godine je izuzetno velika potražnja za semenskim krompirom te se očekuje da bude više površina kojima će se proizvoditi ovo površe. Ivanjica i Gornji Milanovac su jedni jod vodećih krajeva Srbije gde se gaji krompir.

Više u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

Informacije o pretplati na 0692211049

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

Od ove godine  naši radnici potpuno legalno mogu da rade u Nemačkoj na sezonskim poslovima u poljoprivredi. Pored atraktivne zarade,  za ovakve poslove se odlučuju  jer su uslovi rada kod nemačkih poljoprivrednika u najmanju ruku korektni. Radnici su smešeni uglavnom u zidanim ili montažnim objektima sa kvalitetnim higijenskim uslovima. Smeštaj se plaća, kod domaćina koje smo posetili oko šest  evra,  a radnik sam obezbeđuje hranu. Za te potrebe ima na raspolaganju kuhinju sa svim uređajima. Ovde se zna svaki red, a nemci izuzetno cene vredne radnike i kada to zapaze kod nekoga odmah mu povećaju  zaradu i produžavaju ostanak, ili pozivaju da dođe ponovo.

Radnica iz poljske na berbi jagoda radi od početka sezone (april 2018.)

Osnovna cena radnog sata je propisana državnom odlukom i iznosi 8,84 evra na sat. Za one koji imaju bolji učinak mogu da računaju, 10 do 11  evra na sat. Kod nemaca je veoma bitno da se pokaže dobra volja za rad, ne vole kada vide da su radnici „mrzovoljni“, mada bi bilo nefer i reći da to nije pošteno,  jer su i sami navikli na rad, stalno su uz radnike i nikada ne možete biti sigurni kada će se gazda pojaviti i uočiti šta se dešava na imanju.

Savremena proizvodnja jagoda u stakleniku uz dogrevanje

Lično sam prisustvovao situacijama kada je vlasnik radnicima iz Poljske objašnjavao da pogledaju odakle vetar duva i ako je iz lošeg smera ili jak da zatvore vrata na plasteniku, bez obzira da li je to njihov posao ili ne. Svakako to je razumljivo jer temperaturni režim u plastenicima određuje brzinu sazrevanja plodova. Domaćin koga smo posetili tačno u dan zna koju će njivu ili koji plastenik odnosno staklenik taj dan brati, koliko nabere prosečno svaki radnik i gde će plasirati voće. Većina proizvođača u Severnoj Rajni prodaje svoje proizvode na lokalnom tržištu, u posebnim objektima za prodaju voća. Danas ubrane jagode najkasnije do podne narednog dana moraju biti prodate,  jer se radi o savršeno zrelim plodovima, za koje nemci daju sedam evra za kilogram. Ukoliko bi plodovi duže stajali, počeli bi da propadaju i da gube na kvalitetu.

Tomas Marinkovic i poljoprivrednik iz mesta Gilten Danny Lohse 

Da pojasnim, ove jagode se jedu sveže, bez dodatka šećera i ne morate čak ni da ih operete. Zajedno sa vlasnikom, nekoliko puta smo bili u različitim plastenicima i bez ikakvih problema degustirali jagode koje su sočne i slatke. Poređenja radi, poput naših nešto su svetlije boje, jer stižu ranije, ali im je boja ujednačena i plod je potpuno crven. Svaki plod je identičan kod pakovanja prve klase, kakva se prodaju sveža, dok ostalo odlazi u preradu. Takođe se prodaje na „kioscima“ u vidu soka i džema, odnosno pekmeza.

Kod njih je dominantna rana sorta Clary, a sortiment se prilagođava želji tržišta, svakih pet godina dođu neke nove sorte. Kada je u pitanju borovnica, ona će se brati oko 20. juna i popularna je sorta Djuk.

Ono što smo mogli videti kod nemaca je da u podnom sistemu u plasteniku, jagoda stiže 15 dana ranije. Ako se gaji u stakleniku uz zagrevanje bere se početkom aprila, u stakleniku na podu oko 1. maja ove godine, inače desetak dana ranije, jer je vegetacija kasnila kao i kod nas. Za uspešnu prozvodnju jagoda potrebni su plastenici koje većina kupuje kod Axela Hochstädtera koji je i sam proizvođač jagoda. Najviše ih je prodao od svih jer kaže njegovi plastenici su efikasni i stabilni. Cena po kvadratnom metru se kreće od 8 do 15 evra u zavisnosti šta sve od opreme želite da montirate. Centralni sistem za navodnjavanje snabdeva biljke prihranom.

Kada je reč o prizvodnji na otvorenom polju, sadnja se radi mašinski na lepo pripremljenom zemljištu. Živići koje su posadili prvog maja biće na berbi za osam nedelja. Poslove sadnje rade poljaci. Svaka mašina ima 20 radnika koji postavljaju živiće u specijalne sadiljke montirane na traktoru. Nakon što živić bude posađen zemlja se valja i kada traktor prođe i bude posađeno ostaje samo povaljan posađen živić. Slika koju ne biste mogli ni da poverujete da će biti drugačija, odnosno da će iz takvog „patrljka“, izrasti jagoda okićena lepim cvetovima,  a potom i plodovima. Traktor sa namotiranih 20 pozicija za sadnju može da posluži da se posadi dnevno 2,5 hektara, a na jedan hektar se sadi 75000 živića i to u tri reda.

Sve to je osmislio kralj nemačkih jagoda koga smo posetili. Užurbano smo se kretali jer je želeo da nas ugosti, ali i da sve druge obaveze koje je zamislio ispuni. To je ono što on očigledno voli da vidi i kod radnika,  brz i siguran hod jer tada zna da znate zašto ste tu i gde idete. Nije loša filozofija, zar ne? Budimo iskreni, on nije tipičan primer nemačkog poljoprivrednika,  jer je perfekcionista bez kompromisa. Drugi će dopustiti da tu i tamo red bude za 1 % manje popunjen, ili da neka cevčica visi ali,  to kod njega ne sme da se desi.

Kada govorimo o borovnici, ovde već možemo konstatovati veliki potencijal za srpske borovnice,  koje se beru već  krajem maja. Dakle više od mesec dana smo u prednosti u odnosu na Nemačku. Ovde treba naglasiti i kvalitet plodova koji dolaze iz Srbije, imajući u vidu veoma povoljne vremenske uslove. Nemački partneri bi tako mogli da prošire svoju ponudu borovnicama iz Srbije, a da potom nastave sa snabdevanjem domaćeg tržišta svojim proizvodima. Odavno je već poznato, da najbolje u trgovini prolaze oni koji nude više proizvoda po povoljnijoj ceni, nego samo jedan, u ovom slučaju nemački, oni dakle nemaju sem jagode šta da ponude do sredine juna. To stvara veliki potencijal, ali neko će morati i da radi, tako da se nadamo da vam je ideja jasna.

Ovako izgleda zajednička kuhinja za radnike

Toaleti su opremljeni dovoljnim brojem lavaboa i tuš kabina

Ovako izgleda soba za smeštaj radnika (muška ili ženska)

Priča koju vam donosimo iz Nemačke pokrajine Severna Rajna i Zapadna Vesftalija, je zapravo primer uspešne proizvodnje u poljoprivredi, sa finalizacijom, odnosno plasmanom sopstvenih proizvoda, kroz prodajna mesta koja ste sami organizovali. Ali krenimo redom, porodica Axela Hochstaedatera, je još krajem 19. veka počela da se bavi uzgajanjem i prodajom jagoda. O tome imaju i dokaz u vidu računa izdatog tadašnjem biskupu u Kelnu, kojem su prodali 30 kg jagoda. Porodica se 1965. godine preslila u Bielfeld gde se i danas nalazi proizvodnja jagoda, ali i najsavremenijih plastenika. Axel je sad broj jedan, kada je u pitanju prodaja plastenika na čitavom nemačkom govornom području. I njegova priča oko biznisa sa plastenicima je intereseantna: „Kupio sam plastenik iz Engleske 2004. godine.

Axel Hochstaedater

Kako sam bio apsolutno nezadovoljan njegovim kvalitetom, sve sam modifikovao i usavršio, tako da danas konačno imamo savremenu tehnologiju proizvodnje plastenika za jagode, maline i borovnice“ Axel nam kaže, da je u ovom kraju počela proizvodnja na 20 hetara, tada se trgovalo tako što su mušterije dolazile, nabrale jagode i platile određenu cenu. Takvih mušterija je bilo 2000 dnevno.

Danas je prodaja, ali i proizvodnja jagoda sasvim drugačija, ali oni prate trendove i ulažu u inovacije u proizvodnji. Prosečan prinos jagode u plasteniku koja se gaji na podu,je 25 t/ha, dok kod visećih jagoda prosek ide na 35 t/ha. Razlika u ova dva sistema gajenja, pored gustine sadnje i načina rada, predstavlja i dve nedelje ralike u dolayku na rod. Naime, podni sitem omogućava sazrevanje čak dve nedelje ranije nego sistem visećih saksija.

Zahvaljujući širokom izboru sorti, načinu sadnje, uslova u plastenicima, oni su prisutni na tržištu, od sredine aprila do septembra ili početka oktobra. Ove godine kao u Srbiji vegetacija kasni oko dve nedelje. Kako bi ostvario najbolje uslove na tržištu i prodao jagode po najvećoj ceni , Axel je osmislio sopstveni lanac kioska, koje prodaje i svojim kolegama. Ovaj specijalni obekat u obilku jagode se koristi za prodaju jagoda, malina i borovnica. Otvoren je od 9 do 18 časova, a njeova rentabilnost u Nemačkoj je na granici, ako se proda proizvoda u vrednosti 600 evra, dakle nešto manje od 100 kilograma, jer je cena jagode u ovom momentu 7 evra za jedan kilogram svežih jagoda. Prosečno pazar bude 1000 evra. Svaki njegov plastenik ima 120 metara dužine i zbog toga je na četiri mesta moguće dodatno otvarati plastenik radi provetravanja.

„Cena jednog metra kvadratnog našeg plastenika je 8 do 15 evra, u zavisnoti od nivoa opreme koji koristite. Trenutno imam 4ha pod plastenicima, a proizovodim i prodam godi[nje preko 150 hektara plastenika, a kada je reč o našim objekima za prodaju voća, njih prodajemo po ceni 5000 evra, i do sada smo prodali 1200 komada“. Imajući u vidu da u Nemačkoj imamo problem sa kvalifikovanom radnom snagom i ljudima koji rade, minimalno sat rada kod nas košta 8,84 evra plus bonus u zavisnosti kakav je radnik.

„Mi u Nemačkoj nemamo problem, ako neko radi dobro mi ga nagradimo, ako ne radi dovoljno moramo ga poslati kući“. Gospodin Axel nam je pojasnio da radnicima obezbeđuje smeštaj, a oni sami brinu o ishrani. Radno vreme je od 7.30 do 18 ili 20h, u zavisnosti od posla koji se radi , ali prosečno se radi 8 do 10 sati. Najviše radnika dolazi iz Poljske i Rumunije, a od ove godine nam dolaze iz Srbije. Prva grupa je već došla, oni su iz Kladova i za sada smo zadovoljni, kako su se snašli. Kako smo čuli, uskoro stiže još ljudi iz Srbije. Ukupno ćemo ove godine uposliti 50 radnika u proizvodnji jagoda i njih 60 u postavljanju plastenika, ponosno nam kaže naš domaćin Axela Hochstaedatera.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31