Austrijski naučni fond formirao je grupu istraživača i volonteri Univerziteta u Insbruku koji su se bavili terenskim istraživanjima, koristeći ekološke i hemijske metode analize zemljišta kako bi saznali koja vrsta đubriva je najpogodnija kada je u pitanju podsticanje apetita predatora na uništavanje vrste koja predstavlja štetočinu u određenom usevu.  Bez obzira gde su usevi : lisne vaši isisavaju biljni sok, što naravno nije poželjno. Pošto se u organskoj proizvodnji ne koriste pesticid njihova jedina šansa je u biološkoj kontroli štetočina, odnosno da prirodni neprijatelji unište štetočine ili smanje njihovu brojnost. Od ovog istraživanja, i načina primene đubrenja imaju koristi svi poljoprivrednici jer se na ovaj način generalno smanjuje populacija štetočina što za posledicu ima manju potrebu za upotrebom pesticida. Austrijski stručnjak Michael Traugott sa svojim timom sa Instituta za ekologiju Univerziteta u Insbruku već dugi niz godina analizira proizvodnju na obradivom zemljištu. Ovaj stručnjak objašnjava da su predatori (prirodni neprijatelji štetočine) često veoma pokretljivi i ne specijalizuju se za određenu vrstu štetočine već napadaju više njih. Austrijski istraživači su do sada potvrdili različit uticaj određenih vrsta đubriva na kontrolu štetočina. „Ovi nalazi su važni, jer se đubrivo koristi za poljoprivredu u svim oblicima poljoprivredne proizvodnje“ naglašava gospodin Traugott.

Zahvaljujući ovom istraživanju počinjemo da shvatamo kako sistem funkcioniše, jer smo bili u stanju da posmatramo ponašanje različitih vrsta i njihove interakcije ", objašnjava glavni istraživač Michael Traugott. Tim je koristio složenu metodologiju za dobijanje ovih podataka. Naime istraživački tim od šest ljudi istraživao je uticaj različitih vrsta đubriva na biološku kontrolu štetočina.  U saradnji sa lokalnom srednjom agronomskom školskom (HBLFA Kematen) i četri poljoprivrednika, istraživački tim je postavio svoj eksperiment na šest polja sa ozimim žitaricama. Istraživali su odnos između štetočina i predatora nakon primene đubriva proizvedenog u poljoprivredi, koji se sastoji od stajskog đubriva, komposta i komercijalnih đubriva (NPK). Jedno neplodno polje je služilo kao kontrola. Ovaj eksperiment je trajao dve godine. Poenta je bila da se vidi koliko su neprijatelji određenog štetočine motivisani da ga napadaju u zavisnosti od toga koje đubrivo se primenjuje.

Na svakoj parceli, timovi su zabeležili sve što su pronašli. Nakon uzimanja uzoraka naučnici su odredili vrstu đubriva koje je napogodnije bilo za primenu i došli do rezultata koji se možda mogao i očekivati. Naime predatori su bili najaktivniji i najbolje uništenje štetočine bilo je na parceli koja je bila đubrena stajnjakom.  Od ranije je poznato da svako đubrivo menja borjnost  raznovrsnih vrsta i obim napada na plen objašnjava austrijski stručnjak:  "Mi smo znali da đubrivo predstavlja alternativnu hranu za insekte ili životinje koje nisu štetne po biljke naglašava Michael Traugott.  Nakon analize  svih parametara sada znamo pozdano da stajnjak još uvek nudi najstabilniji nivo kontrole štetočina, čak i ako su izmenjeni drugi faktori okruženja ". "Ishod zvuči jednostavno, ali je izuzetno važan jer smo smo potvrdili koristi i u raznim drugim situacijama kada se pšrimenjuje stajnjak. Đubrenje je stajnjakom  u organskoj poljoprivredi je dobra mera jer omogućava jaču kontrolu štetočina i bolju predvidljivost koliko će biti uspešna ova mera", objašnjava Michael Traugott. Naučnici su takođe pronašli kratkoročne merljive promene u kontroli štetočina bez ikakvih značajnih promena u raznovrsnosti vrsta koje se nalaze na zemljištu. "Iako iste vrste žive na testiranim parcelama, one rade različite stvari, što dovodi do drugačijeg ishoda", kaže Traugott.  Ovaj stručnjak je izneo pretpostavku da će uticaj dugoročnog korišćenja stajnjaka biti efikasnija ako se polje na ovaj način đubri u periodu od nekoliko godina.

 

Za đubrenje leske koriste se organska, mineralna i mikrobiološka đubriva. Organska đubriva su pogodna za popravljanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Najbolji je stajnjak, kompost, treset, zelenišna đubriva, osoka. Za đubrenje leske od azotnih đubriva najviše se koriste: KAN, čilska šalitra, ako su zemljišta kisela ili slabo kisela. Ako je reakcija zemljišta alkalna treba upotrebiti amonijum sulfat ili amonijum nitrat. Za zemljišta neutralne reakcije, mogu se koristiti obe grupe đubriva. Od kalijumovih đubriva, se najviše koristi kalijum sulfat, a od fosfornih superfosfat. Za đubrenje leske mogu se koristiti kompleksna NPK đubriva. Lešnik zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom obnavljaju vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana da se dobije dobra prosvetljenost krune. Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31