Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u toj oblasti prevedeno je u legalne tokove, a od velikog značaja bi bilo da se taj sistem proširi i na druge delatnosti, rečeno je na konferenciji NALED-a.Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi se proširiti na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, rečeno je na konferenciji.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je da su procene, pre uvođenja tog sistema, bile da 80.000 ljudi koji su angažovani na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa. Kako je objasnila, problem je bilo to što nije postojao sistem koji bi odgovarao specifičnosti tih poslova i stvarnim potrebama poslodavaca.

Tisa Čaušević je dodala da se nakon reforme u toj oblasti situacija značajno promenila, a kao primer je navela da je 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000.

Za godinu i po, od kada je uveden taj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego deset puta – s 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.

Sada, u oktobru 2020, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ta potreba, rekla je Tisa Čaušević.

Jedan od načina da se ti radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava bio bi da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti – građevinu, za poslove bebi-siterki, spremačica i slične profesije...Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a osim u poljoprivredi, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, rekla je koordinatorka za istraživanje u NALED-u Irena Đorđević.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je do godinu. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/polovina-sezonaca-sad-radi-legalno-13-10-2020

Pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije uvela je u legalne tokove 47 procenata sezonskih radnika u poljoprivredi, pokazuje analiza o efektima primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, koju su za potrebe Ministarstva rada zajednički sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.Oni su došli do podataka da su za godinu i po dana primene novog sistema poslodavci angažovali ukupno 37.597 sezonaca i tako doprineli da ostvare pravo na penzijski staž i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu.

Rezultat nove procedure je, navodi se u biltenu NALED-a, utoliko važniji što je do pre dve godine ugovor imalo svega 5 procenata od oko 80.000 sezonaca koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi u Srbiji.

Oni su naveli i da je ova analiza pokazala da su poslodavci prihvatili novi sistem, što se posebno vidi po broju elektronskih prijava u odnosu na broj zaključenih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji se zadržao na proseku od oko 3.000 godišnje, i to pre svega za radnike angažovane na duži period (od 90 do 95 dana).

Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije istakli su u analizi kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanja ugovora na papiru.

Zamenica menadžera GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi Amira Omanović, rekla je da je portal i aplikaciju koristilo 413 poslodavaca, od čega su 127 fizička lica odnosno vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, i na ime poreza i doprinosa dosad su uplatili više od 400 miliona dinara u budžet Srbije.

"Novi, jednostavniji način prijave i ođave u samo par minuta, koji podrazumeva da poreze i doprinose plate samo za one dane kada je sezonski radnik zaista radio, motivisao je poslodavce da ih prijave. Naša želja je da novi sistem postane uspešna regionalna priča. Zato GIZ i NALED pružaju podršku vladama država u regionu da se iskustva uvođenja ovakvog modela dobre prakse prenesu u Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju", kazala je Amira Omanović.

Statistika je pokazala da su poljoprivredna gazdinstva sezonske radnike angažovala u proseku na 15 dana, a kompanije na 21. Prosečan broj sezonaca angažovanih na gazdinstvima bio je 46 dok je firmama bilo potrebno u proseku i do 3,5 puta više radnika (167). Najviše prijavljenih sezonaca bilo je u dobi od 46 do 60 godina, kao i između 18 i 30.

Za dalje uvođenje sezonskih radnika u legalne tokove, kako su naveli, biće potrebno da resorni organi dodatno informišu o postojanju i prednostima nove procedure i poslodavce i radnike.

Analiza je pokazala da je neinformisanost o benefitima koji se stiču, ukoliko bi bili prijavljeni, ključni razlog zašto deo sezonaca i dalje pristaje da radi neprijavljeno. Polovina je istakla da bi želeli da budu prijavljeni, a kao najveće benefite prijave vide ostvarivanje prava na penziju (37,5%), veću sigurnost (29%) i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu (20%).

NALED i GIZ se od početka projekta Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika zalažu za proširenje sistema i na druge delatnosti sa velikim udelom neformalnog angažovanja, kao što su poslovi u kući, turizam i ugostiteljstvo i građevinarstvo. Oni kažu da bi proširenje postojećeg zakona, osim što bi doprinelo smanjenju sive ekonomije, pomoglo građanima, koji usled posledica epidemije kovid-19 ostaju bez posla, da lakše nađu novi angažman.

Oni su naveli i da je Vlada Srbije početkom avgusta pozitivno odgovorila na predlog i formirana je radna grupa koja će raditi na proširenju obuhvata. Analiza NALED-a pokazuje da u građevinarstvu trećina angažovanih radnika radi bez ugovora, u turizmu i ugostiteljstvu oko 20 odsto, a najveća nepoznanica su kućni poslovi. Procenjuje da oko 55.000 porodica u Srbiji angažuje osobu za neki vid pomoći u kući (čuvanje dece, čišćenje, gerontodomaćice, itd).

Izvor:http://novimagazin.rs/ekonomija/naled-u-legalne-tokove-uvedeno-47-procenata-sezonskih-radnika-u-poljoprivredi

Srbija će dobiti novi zakon o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu, građevinarstvu i poslovima za pomoć u kući, a po uzoru na postojeći zakon o sezoncima u poljoprivredi, rečeno je Tanjugu u NALED-u.Plan je da se na osnovu postojećeg zakona i softvera, koji je namenjen za radnike na poljoprivrednim radovima, izradi novi dokument koji bi trebalo da omogući da se iz sive zone sklone svi oni koji rade na povremenim poslovima čuvanja dece, čišćenja domaćinstva ili daju privatne časove školarcima.

"Država je preduzela prve korake i to je vrlo pohvalno. Formirana je radna grupa koja treba da izradi predlog zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika u ugostiteljstvu i turizmu, građevini i poslovima za pomoć u kući, koji su nam posebno važni, jer tu većina ljudi radi u sivoj zoni", kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Novim zakonom bi se desetine hiljada ljudi mogle prevesti iz sive zone u legalne tokove, uverena je Jovanovićeva.

Angažovani na tim poslovima bi imali penziono i zdravstveno osiguranje što je, prema njenoj oceni, posebno važno u uslovima pandemije kada ljudi ostaju bez posla.

"Ovakvi sistemi kratkoročnog angažovanja 'na dan' će im omogućiti da nastave da rade legalno, da imaju plaćene poreze i doprinose, i bar na neki način prebrode ovaj period krize", rekla je Jovanovićeva.

U proteklih godinu i po dana od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca koji rade u poljoprivredi, angažovano je 37.000 radnika, što je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/250626/Srbija-dobija-novi-zakon-o-angazovanju-gradjevinaca-konobara-dadilja-i-drugih-sezonaca.html

Sombor, Inđija, Vrbas, Bačka Topola i Subotica biće prve lokalne samouprave u Srbiji koje će dobiti najsavremenije meteo-stanice i poljoprivrednicima omogućiti podatke u realnom vremenu o mikroklimatskim uslovima i predviđanje vremenskih prilika sa preciznošću od 90 odsto, saopštio je NALED.To je deo unapređenja koji će doprineti efikasnijem i lakšem prikupljanju podataka koji za cilj ima povećanje prinosa, uz optimalnu upotrebu đubriva, pesticida i vode.

Meteo-stanice biće instalirane u okviru projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“ koji sprovode NALED i Telegroup, uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) i biće deo AgroLIFE platforme za efikasnije planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom na zakupljenom zemljištu u državnoj svojini kojim upravlja lokalna samouprava.

– AgroLIFE softver, koji je razvio Telegroup, omogućava lokalnim samoupravama automatizovano upravljanje, pregled i obradu svih podataka neophodnih za kvalitetno upravljanje zemljištem, kao i praćenje promena nastalih na parcelama. Set alata za planiraje, organizovanje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom obezbediće korisnicima veće prinose i ukupne prihode uz smanjenje operativnih troškova. Kroz projekat NALED-a, Telegroup-a i GIZ-a, daljim razvojem platforme doprineće se efikasnijem korišćenju obradivog zemljišta u vlasništvu države, povećanju zadovoljstva zakupaca i očuvanju kvaliteta zemljišta – naveli su u zajedničkoj izjavi Diana Gligorijević suvlasnica TeleGroupa-a i Stefan Đurović, menadžer na projektu.

Više od 45% ukupne teritorije Srbije koristi se kao poljoprivredno zemljište, od čega je 515.000 hektara zemljišta u državnoj svojini kojim upravljaju lokalne samouprave i daje se u zakup. Praksa je pokazala da je, usled nedostatka informacija, nepravilna obrada dovela do opadanja kvaliteta njiva.

– U Srbiji je registrovano više od pola miliona poljoprivrednih gazdinstava, a od ukupnog zemljišta koje se daje na zakup, 65% zakupljuje se u Vojvodini. Lokalne samouprave koje su uključene u projekat među prvima su razvile upotrebu softvera za digitalno upravljanje zemljištem, a da sistematski rade na jačanju konkurentnosti poljoprivrede sada pokazuju uvođenjem meteo-stanica, kao novom uslugom za lokalno stanovništvo. Većina njih prošla je i program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem što svedoči o dobroj poslovnoj klimi u ovim mestima – rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Sporazum o saradnji na unapređenju kapaciteta gradova i opština za digitalnim upravljanjem zemljištem potpisali su predstavnici pilot gradova i opština u Srbiji, NALED, kompanija Telegroup i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

Amira Omanović, menadžer na projektu u Nemačkoj razvojnoj saradnji, rekla je da se poljoprivrednicima u saradnji sa opštinama otvaraju nove mogućnosti za povećanje produktivnosti i kvaliteta prinosa, uvezivanjem u jedinstvenu digitalnu platformu koja se može nadograđivati specijalizovanom opremom kao što su meteo stanice, senzori i slično. S druge strane, opštine mogu lakše i efikasnije pratiti način korištenja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta, kako bi mu očuvali kvalitet i sprečili degradaciju, a istovremeno je moguće raspolagati podacima o vrsti i strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje na teritoriji opštine.

Projekat je regionalnog karaktera tako da će u narednoj fazi biti uključene i opštine u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Kako pilot lokalne samouprave u Srbiji već koriste AgroLIFE platformu, biće mentori kolegama u susednim zemljama, što će omogućiti regionalnu razmenu iskustava i doprineti procesu digitalizacije u regionu.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nove-meteo-stanice-za-veci-prinos-u-poljoprivredi/

I ove godine Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (Naled) u svojoj "Sivoj knjizi" preporuka ukazuje na to šta je potrebno privrednicima kako bi bolje poslovali, više zapošljavali i zarađivali. Violeta Jovanović, izvršna direktorka Naleda kaže za RTS da je "Siva knjiga" neformalna "regulatorna biblija propisa".U dvanaestom izdanju Naled daje 100 preporuka Vladi, a od toga 30 novih, kako da konkretnim merama pomogne privredi. "Konretno, u prošloj godini je dosta toga urađeno. Sprovedeno je 17 preporuka od 100, što je za 40 odsto bolje nego u godini pre toga. Kumulativno je 241 preporuka prošla do sada", kazala je Jovanovićeva.

Krupno urađeno prošle godine je, kaže, u domenu poreske uprave.

"Ona je pomogla da se digitalizuje postupak podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu, prenos apsolutnih prava i na nasleđe i poklon. Sada građani imaju dva šaltera manje i pet, šest koraka koje izbegavaju odlaskom kod javnog beležnika", istakla je Jovanovićeva.

Druga preporuka je da se automatizuje obračun izdavanja rešenja za sve koji funkcionišu u sistemu paušala, što je, kako je napomenula, olakšanje za više od 100.000 preduzetnika.

"Treća preporuka je reforma sezonskog rada u poljoprivredi, koja je pomogla da smo od 3.000 radnika koji su bili prijavljeni godišnje sada dođemo na 30.000", navela je Jovanovićeva.

Očekuju pomake u radnom zakonodavstvu.

"Tu bi trebalo unaprediti Zakon o radu pre svega da prepozna fleksibilne oblike zapošljavanja koji su sve češđi - rad na projektima, rad na platformama...", dodaje Jovanovićeva.

Prema njenim rečima, sluh o preporukama vlada zavisi od trenutka i lidera u konkretnom resoru.

"Kada država ima sluha, potrebno je da ne čuje samo kritiku, nego da se nude rešenja i da se pomogne da se koordiniraju različiti resori", rekla je Jovanovićeva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3847176/preporuke-privrednika-za-bolje-uslove-poslovanja.html

Naslov koji ste upravo pročitali je bio naziv radionice koju je NALED organizovao za novinare. Dvosmisleno rečeno, tumačite kako želite, ali ovo je trenutno stanje stvari u oblasti koju stručno ili popularno zovemo proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom, odnosno proizvodi koji su karakteristični za određeni kraj, rade se po ustaljenom i zaštićenom receptu i imaju vrhunski kvalitet. U Italiji je to recimo sir Parmezan iz regije Riđano, vina iz Hrvatske, „dingač” i „postup”.Užičani su zaštitili ime goveđe i svinjske pršute i slanine , zatim Lipov med sa Fruške gore i med iz Kačera u Šumadiji.
U Srbiji za sada 42 proizvoda imaju zaštićeno geografsko poreklo, većina od njih su prehrambeni proizvodi ali ima i neprehrambenih. Kako su potvrdile analize futoški kupus i pirotski kačkavalj beleže rast proizvodnje, dok pirotski ćilim tka samo jedno Udruženje žena. Postoje i oni proizvodi sa zaštićenim geografskim
poreklom za koje niko nije zainteresovan.
Nadležni kažu da će proizvode sa geografskim poreklom podržati dodatnim subvencijama. Primera radi iskustva Francuske i Italije u ovakvim proizvodima su više nego pozitivna. Njihovi proizvodi poput sira osvojili su svet, a slično će pokušati i proizvođači leskovačkog ajvara. kaže Stevica Marković
iz Udruženja „Leskovački ajvar“. Ukus i miris dolaze od pečenja na drva na metalnim plotnama. Tu je uloženo puno ručnog rada. Ne koristimo hibride nego sortu u tipu „kurtove kapije“, koja u odnosu na hibride daje upola manji prinos ali je zato nama bitan kvalitet ove paprike.
Međutim primećeni su i drugi problemi u ovom načinu proizvodnje, a to veći troškovi proizvodnje i nelojalna konkurencija, koja nekažnjeno koristi oznake koje samo liče na zaštićeno geografsko poreklo, to su i glavni su razlozi za manji broj sertifikovanih proizvođača. Dragana Tar, kompanija „SEEDEV“: Proizvođači ne mogu da dobro iskomuniciraju taj svoj dodatni kvalitet potrošačima. Ne postoji logo koji jasno označava da je to proizvod sa zaštićenim imenom.

Kada govorimo o lokalnim samoupravama, svi vole da se podiče ovim proizvodima, ali u suštini, malo se o njima brine, u smislu podrške udruženjima, dodatne obuke ili promocije. Violeta Jovanović, direktor Naled-a dala je konkretan predlog: „Mi zagovaramo da se u svim većim gradovima i u turističkim centrima uspostave etno-galerije u kojima će se plasirati pre svega ovakvi autentični proizvodi“.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su svesni i potencijala i problema i zato spremaju nove subvencije koje neće isključiti postojeću podršku. Na radionicu koju je organizovao NALED u ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govorio je Branislav Raketić: „Imamo meru kojom se obezbeđuje pokrivanje dela troškova sertifikacije; učešće države je od 55% do 60%, kada se radi o marginalnim područjima. Takođe, imamo i sistem za uspostavljanje kontrolnih markica“. Kako je lepo to primetila i Marija Miladinović Lisov koleginica sa RTS-a koja je takođe učestvovala na radionici za novinare: „Pre nego što
izađu pred stranog kupca, proizvodi sa geografskim poreklom trebalo bi da osvoje domaće kupce. Ali to je priča o tome da moramo više da volimo i poštujemo sebe“.
Ona je kao primer navela ručno rađeni šal u koji je. ugrađeno sigurno mnogo više i ručnog rada i kvaliteta, nego u neki slični, uvozni, iz komercijalne proizvodnje, koji smo spremni da platimo i nekoliko puta više. Nameće se i pitanje zašto je to tako? Imamo primere Škotske koja je prepoznatljiva po “kiltu” i gajdama, na svakom koraku u Austriji možete videti deo tradicionalne garderobe, naročito na svetkovinama, ili u Nemačkoj na Oktobar festu.
U narednim izdanjima pokušaćemo da vam više približimo naše proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, a kako se zapravo dolazi do ovog statusa? Ovo je sjajno objasnila Sofija Rankov iz Enološke stanice u Vršcu u svojoj prezentaciji:

Ko može da pokrene postupak?
Svako domaće fizičko i pravno lice kao i udruženja ovih lica koja proizvode na određenom geografskom području proizvode koji se obeležavaju nazivom tog
geografskog područja. Privredne komore, udruženja potrošača i državni organi zainteresovani za zaštitu imena porekla, odnosno geografske
oznake u okviru svojih aktivnosti. Strana fizička ili pravna lica, odnosno strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji
porekla , kada to proizilazi iz međunarodnih ugovora. Dobra praksa u Evropi i svetu podrazumeva da se proces pokreće isključivo od
strane udruženja proizvođača Dokumentacija: Podnosi se u dva istovetna primerka (zahtev je isti za ustanovljenje imena porekla i geografske oznake).
Za više detalja videti član 17. Zakona o oznakama geografskog porekla i Član 5. Uredbe o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju
svojstva ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla. Podaci o specifičnim karakteristikama proizvoda Kod geografske oznake- sadrže opis
načina proizvodnje precizno naznačene specifičnih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, uključujući i podatke o stečenoj reputaciji, odredbe o tome ko
ima pravo na upotrebu geografske oznake kao i odredbe o pravima i obavezama korisnika geografske oznake.
Kod ustanovljenja imena porekla, podaci se podnose u vidu elaborata o načinu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda. (za više
detalja videti član 18. Zakona o oznakama geografskog porekla i član 6. Uredbe o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju svojstva
ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla.
Koliko vredi zaštititi proizvod?
U Evropskoj uniji, razlika u ceni između proizvoda, koji imaju oznaku zaštićenog geografskog porekla, i onih, koji nemaju tu oznaku, iznosi između 10 i 230% (vina). Prema podacima na zvaničnom sajtu Evropske unije u državama članicama registrovano je 658 proizvoda sa geografskim oznakama porekla a ukupan godišnji obrt ostvaren trgovinom samo proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom iznosi oko 40 milijardi eura.
Italija ostvaruje obrt od 12 milijardi evra u trgovini proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, a Španija gotovo 3,5 milijarde. Evropska unija je usvojila Direktivu EU 510/06, prema kojoj geografsko poreklo svojih proizvoda u Uniji mogu da zaštite i proizvođači iz zemalja, koje nisu njene članice. To znači, da će proizvodi, ukoliko uspešno ispune zahteve precizirane u Direktivi, imati mogućnost da koriste iste oznake kao i proizvodi iz zemalja Evopske
unije. To će dati izuzetnu poziciju proizvođačima da plasiraju svoje proizvode na tržišta Evropske unije.
Koji proizvodi mogu imati zaštitu geografskog porekla?
1. Poljoprivredni proizvodi (paradajz, paprika, grašak i sl.)
2. Prehrambeni proizvodi (sir, kajmak, pršuta...)
3. Prirodni proizvodi (kamen, mermer, vuna, staklo...)
4. Zanatski proizvodi (ćilim, opanak...)
5. Industrijski proizvodi
6. Proizvodi domaće radinosti (proizvodi ručne izrade)
Geografska oznaka je priznatost jednog autentičnog proizvoda. Odličan alat u savremenom svetu da se nešto pozicionira kao brend, pomogne u promeni na bolje radno okruženje manje razvijenih sredina - rekla je Dragana Tar, direktorka SEEDEV-a na nedavno održanoj radionici „Jedinstveno, al šta vredi“ koju su
organizovale ova organizacija i NALED, u okviru projekta Podrška pravu intelektualne svojine i proizvoda s poreklom. Koncept oznake geografskog porekla prisutan je širom sveta i postoji više hiljada proizvoda koji ga nose. Dobija se u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Svi znaju da feta može da bude samo iz Grčke, šampanjac iz Francuske, italijanski ili švajcarski sirevi, samo je jedna vrsta ariba kakaa iz Ekvadora ili specifična limeta iz oblasti Pike
u Čileu koja se razlikuje od drugih agruma. Među prvim proizvodima koji su posegli za GI u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je užička goveđa, pa potom svinjska pršuta, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina, pa sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski ovčiji sir... Hrana je naše blago s kojim možemo osvojiti svet Ove oznake nekom proizvodu daju prefiks mesta ili predela. Ujedno su garant kvaliteta jer se pravi, uzgaja na starinski način, od sirovina koje se nalaze samo na toj lokaciji, u specifičnoj mikroklimi.

- To je reputacija danas tako potrebna proizvodima na tržištu, ali ujedno i šansa za razvoj sela, smanjenje broja nezaposlenih, sprečavanja migracije mladih, ističe Dragana Tar.
Osim prehrambenih namirnica, oznake geografskog porekla mogu imati tradicionalni zanatski proizvodi, rukotvorine, grnčarija, tekstil... Za sada u Srbiji ih ima smo četiri: pirotski ćilim, sirogojno ručno pleteni odevni predmeti, bezdanski damast i šabački peškiri. Kako kaže Violeta Jovanović, počasna predsednica udruženja Etnomreže i izvršna direktorka NALED-a, u toku je proces dobijanja sertifikata za još dva proizvoda starih tehnika ručnog rada.
Proizvodi sa oznakom geografskog porekla:
Reg. br. 3 Goveđa užička pršuta
Reg. br. 4 Svinjska užička pršuta
Reg. br. 5 Užička slanina
Reg. br. 6 Sremski kulen
Reg. br. 7 Sremska domaća kobasica
Reg. br. 8 Sremska salama
Reg, br. 9 Požarevačka kobasica
Reg. br. 10 Rtanjski čaj
Reg. br. 11 Krivovirski kačkavalj
Reg. br. 12 Homoljski ovčiji sir
Reg. br. 13 Homoljski kozji sir
Reg. br. 14 Homoljski kravlji sir
Reg. br. 16 Jagodinska ružica
Reg. br. 17 Vršačko šampion pivo
Reg. br. 27 Kladovski kavijar (Caviar of Kladovo)
Reg. br. 28 Voda Vrnjci
Reg. br. 29 Apatinsko jelen pivo
Reg. br. 36 Bujanovačka mineralna voda AQUA HEBA
Reg. br. 38 Sirogojno
Reg. br. 40 Mineralna voda Duboka
Reg. br. 42 Knjaz Miloš Bukovička banja
Reg. br. 44 Petrovska Klobasa (Petrovačka kobasica)
Reg. br. 45 Leskovačko roštilj meso (za pljeskavice i ćevapčiće)
Reg. br. 46 Valjevski duvan čvarci
Reg. br. 48 Svrljiški kačkavalj
Reg. br. 50 Futoški sveži i kiseli kupus
Reg. br. 51 Homoljski med
Reg. br. 52 Ariljska malina
Reg. br. 53 Svrljiški belmuž
Reg. br. 55 Staroplaninski kačkavalj
Reg. br. 56 Leskovački domaći ajvar

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 


Reg. br. 57 Fruškogorski lipov med
Reg. br. 58 Kačerski med
Reg. br. 59. Sjenički ovčiji sir
Reg. br. 60 Sjenička jagnjetina
Reg. br.61 Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka
Reg. br.62 Somborski sir
Reg. br.63 Ečanski šaran i 64.Zlatarski sir

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31