Tri velika trgovinska lanca u Sloveniji – „Merkator”, „Špar” i „Tuš” – prodavali su ćevape u kojima je pronađen zabranjeni konzervans – vinobran.

Ovaj konzervans, koji inače ima ulogu očuvanja svežine proizvoda i sprečavanja razvoja mikroorganizama, nije dozvoljeno dodavati poluproizvodima od mesa kao što su ćevapi, pljeskavice, sveže kobasice... Očigledno su mesari koristili taj aditiv kako bi ćevapi zadržali primamljivu boju i što duže ostali sveži u vitrinama.

Posle burnih reakcija potrošača u Slovenija, oglasila se inspekcija koja smiruje javnost saopštenjem da je reč o praksi pojedinaca koji su radili u mesarama, a ne poslovnoj politici trgovinskih lanaca.

Ovakav zaključak inspektori su doneli nakon što je jedan zaposleni iz „Špara” u Ljubljani priznao da su, tokom pripremanja ćevapa u objektu, koristili ovaj dodatak.

Inače, ovaj aditiv pripada grupi alergena, a u dva uzorka ćevapa bilo ga je u količini dovoljnoj da se proizvodi proglase nebezbednim za upotrebu.

Prema izveštaju slovenačkih medija, ostalo je nejasno zašto javnost nije blagovremeno obaveštena o ovim nepravilnostima. Recimo, podvlači se da je vest objavljena pre nekoliko dana, kada je u „Merkatoru” iz Celja već uveliko istekla zabrana prometa poluproizvoda od mesa. Zabrana je trajala od 11. septembra do 3. oktobra.

Tek onda su isplivali detalji afere koja je počela praktično redovnom inspekcijskom kontrolom upotrebe aditiva u mesu. Slovenački inspektori najpre su, početkom juna, pronašli ovaj nedozvoljeni sastojak u dve manje, lokalne mesare. To je bio povod za nedavno sprovedenu širu kontrolu, koja je obuhvatila celokupno tržište – trgovinske lance, 22 mesare i 17 ugostiteljskih objekata.

Nadležni inspektorat saopštio je da su nedozvoljene radnje bile najrasprostranjenije upravo u mesarama velikih trgovinskih lanaca, dok u ugostiteljskim objektima ovaj konzervans nije pronađen. Slovenački mediji, međutim, primećuju da je javnost prekasno obaveštena o nalazima ove kontrole, nakon što su kupci već pojeli ove proizvode. Prema ovim izveštajima izgleda da su i inspektori ostali zatečeni.

– Kada na tržištu nađemo bilo kakvu problematičnu hranu odmah obaveštavamo potrošače preko veb stranice. U ovom slučaju to se dogodilo kada je bila završena šira kontrola. Nažalost, posle svega ne znamo koliko je ovakvog mesa prodato na tržištu – prenosi slovenačko „Delo”.

Prema važećim evropskim propisima za bezbednost hrane, u ovom slučaju odgovorni su trgovci koji imaju obavezu da prekontrolišu hranu koju puštaju u promet, tako što će sprovoditi i svoje interne kontrole. Samo u dva slučaja trgovci su kontrolisali i ovaj aditiv. Tri male mesare su tvrdile da su radnici obučeni za pripremu proizvoda od mesa i upotrebu aditiva, ali nisu imali objašnjenje otkud vinobran u ćevapima. Odmah posle saopštenja inspekcija oglasio se „Merkator”, koji tvrdi da je „reč o izuzecima” koji ne odgovaraju njihovim visokim standardima kvaliteta.

– Pooštrili smo internu kontrolu i obavili dodatna uzorkovanja mesa u svim našim objektima. Saslušani su svi mesari, a jednom je izrečena opomena za proizvoljno ponašanje – rekli su u ovom trgovinskom lancu. „Tuš” je bio konkretniji i, osim najavljenih rigoroznijih kontrola, saopštio je da „ovaj aditiv nije ni u jednom od njihovih recepata za ćevape”. Kao i u „Merkatoru”, tvrde da je reč o izuzetku.

Inače, ovaj konzervans nije dozvoljen u poluproizvodima od mesa (ćevapi, pljeskavice, kobasice) ni po propisima koji su važeći u Srbiji. Prema nezvaničnim informacijama, kontrole na prisustvo vinobrana u mesu redovno se sprovode i događa se, takođe, da uzorci budu pozitivni na prisustvo tog konzervansa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439678/U-Merkatoru-prodavali-cevape-s-vinobranom

Potrudili smo se da vam ukratko sumiramo šta smo dobili, a šta izbugili dolaskom LIDL-a.

Prvu nedelju nakon otvaranja diskontnog lanca LIDL počela su i  istraživanja šta je to novo što smo dobili otvaranjem ovog lanca i šta čeka sve one koji zavise od trgovine. Za sada su na dobitku, kakvom-takvom, potrošači koji su dobili jeftinije pileće meso, ne samo ono koje je bilo na akciji povodom otvaranja diskontnog lanca, već i kao odgovor na novog igrača na tržištu. Kako je primetila koleginica Mirela Belošević, dugogodišnji novinar RTS-a koja prati tržište, šest proizvoda je jeftinije u diskontnoj prodaji nego u drugim prodavnicama tako da su i ostali trgovci takođe snizili pojedine cene. Limun, umesto 99 košta 69 dinara, pileće meso je sa 299 sniženo na 219, jaja sa 14,5 na 10 dinara. Trgovci koji su već dugo na našem tržištu snižavaju cene upravo onih proizvoda koji su jeftiniji u diskontu. To se u struci zove “anti Lidl kampanja” odnosno odgovor na konkurenciju.

Nisu samo potrošači dobili, značajno su profitirali i TV mediji. Na državnoj televiziji, od početka ovog meseca, emitovano je 29 sati reklama trgovinskih kuća, a u istom periodu prošle godine 18 sati. Prvi put se dešava da ne mogu istog dana da se emituju poruke svih trgovinskih lanaca pa čekaju sledeći termin. Na komercijalnim televizijama, recimo u prvoj nedelji poslovanja LIDL-a, učešće trgovačkih reklama bilo je veće za 15%.

Međutim, kao i obično najranjiviji i nespremni su poljoprivredni proizvođači, ponajviše jer su slabo organizovani, a zadružni sistem se tek blago oporavlja od višedecenijskog propadanja. Mada oni koji nisu relani kažu kriva je država jer nije dala subvencije i u lošijem su položaju nego oni koji rade u EU. Donekle je i to istina, ali da  su subvencije  veće to ne bi bilo dovoljno da se oni udruže. Za to je potrebna volja, a ne novac.

Na skupu koji je organizovala Ambasada Španije govorilo se upravo o onome što se sada dešava na našem tržištu. Došao je veliki diskontni lanac za koji naši proizvođači nisu spremni pre svega jer ne mogu da ponude adekvatne količine kvalitenih proizvoda. Kada kažemo kvalitenih mislimo na to da mogu da kvalitet potvrde određenim sertifikatima. Što se toga tiče naš izvor kaže da u LIDL-u nema kompromisa. Njima su potrebne velike količine, dobro i redovno plaćaju nešto nižu cenu ali vam kupe sve, naravno ukoliko imate količinu koju oni traže. Tu se ne radi o dva kamiona ili pola kamiona robe već o svakodnevnim isporukama šleperima velikih gabarita. Za tako nešto retko koji srpski poljoprivrednik može da bude konkurentan. Kako smo saznali u LIDL-u, svega 25 poljoprivrednika je ušlo na listu dobavljača i 50 kompanija. Javnost u Srbiji smatra da je to malo i da se očigledno favorizuju strani proizvodi. Izgleda da je neko dobro primetio da je srpski potrošač prosečno neobrazovan po pitanju trgovine i zaštite domaće proizvodnje pa se radije odlučuje da kupi stranu robu, naročito ako je jeftinija od domaće, bez obzira na kvalitet. Da je to kojim slučajem švajcarski ili nemački potrošač, on će prvo pogledati šta ima domaće da kupi i tek onda kupovati strano, kada nema domaće robe. Dok se to Srbi ne budu naučili, našu robu ćemo davati u bescenje trgovcima, oni će je izvoziti i ješće je neko drugi dok ćemo mi jesti ono što nam serviraju kroz razne akcije i trgovačke fore. Poput kupiš dve, uzmi treću gratis, CD poznatog pevača uz loš deterdžent ili dva proizvoda po jednoj ceni koja je neretko veća nego da ste ih kupili odvojeno i slično. Kako naš narod davno reče: “Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji”.

 

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik AGROBIZN MAGAZN-a

www.agrobiznis.rs 

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić sastao se danas sa generalnim direktorom „Merkator S“, Aleksandrom Seratlićem, koji ga je upoznao sa svim detaljima poslovanja ove kompanije u Srbiji.
Seratlić je tom prilikom istakao da je poslovanje „Merkator S“, koji je deo „Agrokor koncerna“, stabilno, kao i da ova kompanija u potpunosti i na vreme izmiruje sve obaveze prema državi, kao i prema zaposlenima.
Kada je u pitanju ispunjavanje obaveza prema dobavljačima, Seratlić je rekao da se poštuju svi ugovori i dogovori sa njima, a da se posebno vodi računa o malim dobavljačima kojih je 490 od ukupno 660, sa koliko sarađuje „Merkator S“. On je dodao i da je većina artikala, koji se prodaju u objektima ove kompanije, proizvedena u Srbiji.


Potptpredsednik Vlade Ljajić rekao je tom prilikom da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija očekuje poštovanjnje svih obaveza prema zaposlenima, kao i prema dobavljačima sa kojima posluje „Merkator S“.
On je pozvao sve dobavljače koji imaju bilo kakav problem u poslovanju sa kompanijom „Merkator S“ da se jave nadležnim službama u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, koje će zajedno sa stručnim timovima pomenute kompanije raditi na pronalaženju rešenja za eventualne probleme.


Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić i generalni direktor „Merkator S“ Aleksandar Seratlić biće na čelu timova koji će se sastajati jednom nedeljno u cilju razmene informacija, praćenja dalje situacije i rešavanja potencijalnih izazova.
Ljajić će narednih dana održati odvojene sastanke i sa rukovodiocima kompanija „Dijamant“ i „Frikom“, koje takođe posluju u sklopu „Agrokor koncerna“.
Kompanija „Merkator S“ zapošljava 9.000 radnika od ukupno 11.200, koliko ih ima u firmama „Agrokor koncerna“ u Srbiji.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30