Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je danas da uvoz iz Mađarske oko 30.000 tona kvalitetne pšenice za poboljšanje kvaliteta domaće pšenice i brašna po zahtevu konditora neće nanetiti štetu domaćim proizvođačima, već može da utiče na povećanje cene te kategorije žitarice.On je za Betu rekao da Srbija u normalnim klimatskim uslovima proizvodi najviše kvalitetne pšenice u regionu, ali da je njen kvalitet prošle godine pokvarila kiša u maju kada je ta žitarica cvetala.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dozvolilo je bescarinski uvoz 30.000 tona kvalitetne pšenice za oplemenjivanje domaće jer su to tražili konditori koji ne mogu da nađu kvalitetno brašno za proizvode koje izvoze.

„Prošle godine kvalitet pšenice u Srbiji je uništila kiša koja je padala u vreme cvetanja i omogućila da se razviju infekcije, a proizvođači nisu zbog raskvašenog terena mogli da uđu mehanizacijom u njive da bi je zaštitili odgovarajućim hemijskim preparatima“, rekao je Saković.

Dodao je da je zaštita efikasna samo ako se obavi nekoliko dana nakon razvoja infekcije.

Saković je rekao da je prošlogodišnja kiša nanela štete svim zemljama u regionu, ali ne podjednako, pa je na primer zahvatila samo deo Mađarske.

Pre dve godine kiše u julu su u Srbiji produžile žetvu i pšenica koja je ovršena posle toga je zbog vlage proklijala i zbog toga je bila slabog kvaliteta.

Dodatni problem Srbije je što još ne razvrstava ceo godišnji rod pšenice po kvalitetu jer nedostaje prostor, naročito u podnim skladištima, pa je kvalitetna izmešana sa manje kvalitetnom.

Oni proizvođači koji su, prema njegovim rečima, imali mogućnosti da klasiraju i sačuvaju pšenicu dobrog kvaliteta, a nisu želeli da je prodaju jer nisu zadovoljni trenutnom cenom od oko 20 dinara za kilogram mogu da imaju koristi kada se uveze pšenica iz Mađarske koja je 25 dinara po kilogramu jer i oni mogu da je ponude po toj ceni.

U godinama kada nema ekstremnih klimatskih poremećaja u Srbiji se, kako je rekao, proizvede oko 45 odsto kvalitetne pšenice i deset do 12 odsto za stočnu ishranu, ali da je teško proceniti koliko je kvalitetne pšenice proizvedeno prošle godine.

Saković je rekao da je prošle jeseni pšenicom zasejano oko 550.000 hektara i da je u boljem stanju nego 2019. godine u ovo vreme, ali da bi dobro došao sneg, ne samo da je pokrije i zaštiti od niskih temperatura, već i zbog potrebne vlage koja bi se obezbedila topljenjem snega.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sakovic-uvoz-kvalitetne-psenice-iz-madjarske-nece-ostetiti-domace-proizvodjace/

Prema saopštenju Nacionalne službe za bezbednost hrane Mađarske (NEBIH), nadležna ministarstva odredila su da se komad voća i povrća za sopstvenu upotrebu, odnosno manje količine do pet kilograma mogu u ličnom prtljagu putnika uneti u Mađarsku, bez fitosanitarnog certifikata.Kako se navodi, Evropska komisija još nije odredila prag za neophodnost potvrde o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda u slučaju robe koja stiže u ličnom prtljagu. Zbog toga su ministarstva poljoprivrede i finansija i Kabinet premijera odredili malu količinu povrća i voća za koju putnicima u Mađarsku nije potreban fitosanitarni certifikat.To je privremena mera koja se odnosi samo na Mađarsku i ako Komisija EU odredi tu manju količinu, tada će mađarske mere biti povučene.

NEBIH podseća da se ovo olakšavanje propisa EU odnosi samo na jestive biljke, pa zabrana unosa važi i dalje za žive biljke, rezano cveće i semenski materijal. Krompir je označen kao visokorizičan kada je reč o biljnim štetočinama, pa ostaje na listi zabrane.

Nacionalna agencija za bezbednost hrane podseća da za unos banana, ananasa, kokosa, urme i durijana nije potrebna potvrda o zdrastvenoj ispravnosti, što se odnosi i na sušeno, konzervirano i prerađeno voće.

Uredba Evropske unije o zaštiti od biljnih štetočina kojom je propisano da je za unos živih biljaka na teritoriju EU neophodan fitosanitarni certifikat stupila je na snagu 14. decembra i Mađarska je od tada primenjuje na graničnim prelazima sa Srbijom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3780026/u-madjarsku-ipak-moze-jedna-jabuka.html

Petar Balić iz Bezdana, frizer po struci, ima četiri plastenika od po 500 m2 u kojima gaji začinsku papriku. Zasadi na otvorenom, oko dva jutra, obrani su poslednji put u sezoni početkom novembra, ali zahvaljujući plastenicima, dobija četiri branja više, dva pre i dva posle kraja vegetacije na otvorenom.

- U sopstvenoj proizvodnji prikupimo oko osam tona sirove paprike godišnje. Na kraju proizvodnog lanca od tog brda karmin crvene paprike dobija se tek nekih 15% mleven - kaže Balić.

Da bi se do tradicionalnog mlevenja na kamenom točku došlo, prvo se paprika pridošla iz plastenika i s njiva klasira, čisti i pere, pa ide u sušaru, kapaciteta tri tone.

- Dosta se gubi na sušenju, jer u sušari paprika stoji neke dve nedelje na temperaturi od 45-50 stepeni, koju obezbeđujem zahvaljujući toploj vodi iz sistema na koji i porodičnu kuću zagrevamo, kao i italijanskim fin-kulerima. Još dok se odbaci peteljka, eventualno lošiji plod, ne ostane previše, pa često i od drugara iz Bezdana pre sušenja kupimo dodatno po tonu-dve sveže paprike, jer se ne možemo braniti od mušterija - kaže Balić, čiju porodičnu paprikarsku manufakturu opsedaju kupci ne samo iz Sombora i okoline, već i iz Mađarske i Hrvatske.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2711417/zacinska-paprika-iz-bezdana-trazena-i-u-madjarskoj

Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara u nadi da će oživeti kraljevsku tradiciju ispijanja vina od strane kraljeva i poznavaoca, preneo je Rojters.

U vulkanskom tokajskom regionu na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vino Tokaj Asu je postalo omiljeno zbog bogatstva ukusa i kompleksnosti.

Priča se da je Luj XIV, poznat kao Kralj sunce opisao taj napitak kao "vino kraljeva i kralj vina".

Proizvođač vina Rojal Tokaj navodi da je ovo vino koje se prodaje za 40.000 dolara za bocu najskuplje vino na svetu.Druga retka vina mogu dostići višu cenu na aukcijama.

Vrednost vina se značajno povećava godinama koje prolaze, kao investicija za 30, 40 ili 50 godina bilo za konzumaciju ili trgovinu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarsko-vino-najskuplje-na-svetu/ftlx1bw

Delegacija u kojoj su bili profesori Univerziteta u Novom Sadu, tridesetak vinara, kao i vinogradari, nedavno je, u organizaciji Privredne komore Vojvodine, boravila u dvodnevnoj stručnoj poseti vinskoj regiji Eger u Mađarskoj. Cilj posete bio je upoznavanje s razvojem vinogradarstva i vinarstva u regiji Eger, jednoj od 22 u Mađarskoj.U vinskoj regiji Eger vojvođanska privredna delegacija susrela se s tamošnjim vinarima i vinogradarima, predstavnicima Udruženja mladih vinara Egera i Privredne komore županije Heveš, a obišli su i nekoliko vinarije – „Tumerer”, „Sveta Andreja”, „Tot Ferenc”, „Gal Tibor” i „Boljki”.

Po rečima više savetnice za turizam u PKV-u Dragice Samardžić, regija Eger veoma je interesantna, i to ne samo zbog kapaciteta koje ima kada je u pitanju proizvodnja grožđa i vina već i zbog vinskog turizma. Koliko je vinski turizam značajan, istakla je ona, potvrđuje podatak da je u Egeru tokom prošle godine ostvareno 303.000 noćenja turista.

– S tog aspekta može se videti koliko vinski turizam doprinosi razvoju drugih privrednih grana i ostvarivanju prihoda – rekla je Dragica Samardžić. – Naravno, osnov za to je velika proizvodnja, a Eger to ima jer je na tom području oko 6.000 hektara pod zasadom vinograda, što je nešto malo manje od trećine ukupnih površina pod vinogradima u Srbiji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pkv-srpski-vinari-u-madarskom-egeru-08-04-2019

Mađarska vlada priprema plan o podsticanju izgradnje 3.000 malih solarnih elektrana na poljoprivrednim dobrima.



Elektrane bi imale pojedinačnu snagu oko 0,5 MW i svaka bi zahtevala oko jednog hektara površine, prenosi portal energetika-net. 



Vlasnici tog zemljišta ili farmeri koji ga obrađuju mogli bi od države da zatraže podršku za takvu elektranu koja bi služila za potrebe privrede.



Vlada je povodom ovog plana konsultovala i Evropsku komisiju koja blagonaklono gleda na takvu inicijativu koja već postoji i u Austriji i Nemačkoj. 



Time bi Mađarska nastavila da smanjuje energetsku zavisnost i povećava udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu na 50%.

 

izvor : www.ekapija.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31