Privrednici iz Srbije uskoro će se naći na sajmu u Dubaiju.Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS) organizuju nastup 11 kompanija iz Srbije na sajmu GULFOOD u Dubaiju, jednoj od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Zaliva, koja će se održati od 21. do 25. februara.

Kako je saopštila PKS, ovo je prvi sajam koji će se održati uživo u 2021. i od početka pandemije kovid 19, uz prisustvo predstavnika kompanija koje izlažu na sajmu, a uz poštovanje svih mera zaštite.Proizvodni i izvozni potencijal predstaviće Master Fruits Beograd, PIK Bečej, Fabrika dečije hrane Dobanovci, Mambiko agrar Beograd, Cold Prešok, Beograd, Natura Gusto Paraćin, ITN Beograd, MIRAX AGRAR Beograd, Jafa Crvenka, BMN Malinas, Požega i Mlekara Šabac.

Srpski proizvodi biće predstavljeni u jednoj od glavnih hala, Trade Centre Arena, rezervisanoj za Nacionalne paviljone. Posetioci sajma GULFOOD, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri imaće priliku da se upoznaju sa širokim asortimanom srpskih proizvoda kao što su smrznuto, sušeno i konzervirano voće i povrće, voćni prelivi i kvalitetni džemovi bez dodatog šećera.

Takođe, biće predstavljeni i mlečni proizvodi, dečija hrane, hladno ceđeni sokovi, kao i buter i mleko od koštičavog voća, granola, proizvodi od ekstrudiranog pirinča i humusa.

Zorana Delić iz PKS kaže da Ujedinjeni Arapski Emirati uvoze više od 80 odsto prehrambenih proizvoda, od čega 50 odsto ponovo izvoze u zemlje Zaliva i istočnu Afriku i da ulazak na ovo tržište predstavlja dugoročno obezbeđivanje poslovanja svim proizvođačima hrane i pića iz sveta, pa samim tim i veliku šansu za srpske kompanije.

"Važno je napomenuti da proizvođačima koji žele da izvoze na tržište UAE posedovanje Halal sertifikata daje dodatu vrednost proizvodu. Halal sertifikat obavezan je kod proizvoda animalnog porekla kao što su mleko i mlečni proizvodi i meso", objasnila je Delić.

Posetioci sajma su kupci, predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici najviše sa Srednjeg istoka, zatim iz Azije i Afrike, dok ih je nešto manje iz Evrope i Amerike.

Ove godine registrovano je 2.845 izlagača iz 85 zemalja sveta, a osim Srbije, na nacionalnim štandovima predstaviće se i Italija, Francuska, Belgija, Nemačka, Rusija, Austrija, Španija, Holandija, Turska, Tunis, Saudijska Arabija, SAD, Indija, Egipat, Japan.

Posebne mere zaštite od epidemije biće sprovođene tokom sajma, a podrazumevaju obavezno nošenje maski, dezinfekciju ruku i držanje distance od dva metra.

Vazduh u halama se menja osam puta u toku sat vremena, propisano je pravilo jedna osoba na četiri metra kvadratnih, a svaki uzorak za degustaciju mora biti posebno upakovan.

Dozvoljeni su poslovni razgovori "jedna na jedan, a na svakom štandu biće postavljena zaštitna stakla kao dodatna sigurnost prilikom poslovnih razgovora između izlagača i poslovnih partnera. GULFOOD godišnje poseti više od 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja, održava se 26 godina, a Srbija se, sa izlagačima, predstavlja četvrti put.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=19&nav_id=1814670

Proizvodnja jagoda jedan je od isplativijih poslova u našoj zemlji, a kažu da se početna ulaganja vrate već od prve berbe. Dodatno, da bi rodila, jagoda zahteva konstantan rad i pažnju. To vrati cenom, a naročito ona sušena.

Kao relativno nov proizod sušena jagoda kod nas nije zastupljena u marketima, tačnije, trenutno je ima u jednom, dok odlično ide u izvozu.

Postoje dva načina sušenja ovog jagodičastog voća liofilizacija i postupak osmoze, za šta je potrebna veća količina sirovine, a i sam proces je veoma skup, pa i ne čudi što se cene kreću po kilogramu od 2.000 dinara pa do 30 ili 40 EUR.

U inostranstvu se može naći jeftinija, ali i na to utiče nekoliko faktora.

- Jagoda sušena procesom liofilizacije u izvozu ima cenu u rasponu od 30-40 evra po kilogramu. Kompanije koje se bave ovom proizvodnjom ističu da cena varira u zavisnosti od zahteva kupca koji se najčešće odnosi na kvalitet, pakovanja, količine i ostalo, te se prema svakom kupcu formira određena cena - objašnjavaju za Telegraf Biznis u Udruženju za biljnu proizvodnju pri Privrednoj Komori Srbije.

Kako nam navode, liofilizacija je veoma zahtevan proces sušenja voća kako po pitanju trajanja samog procesa tako i po pitanju upotrebe plodova visokog kvaliteta.

Ovim procesom dehidratacije voće gubi i do 90% vode. Proces je dugotrajan uz korišćenje visoko sofisticirane tehnologije što znatno poskupljuje cenu gotovog proizvoda.

- Voće se prvo zamrzava od -50°C do -60°C, a zatim se vrši uklanjanje vlage pomoću vakumskog sistema u komori. Proces traje i do 40 sati. U toku procesa led sublimacijom prelazi u vodenu paru - kaže Goran Đaković, koji se bavi proizvodnjom jagoda ali on ih ne izvozi sušene, jer, kako ističe, sve proda sveže.

Upravo je to bila i jedna od tema na jednoj Fejsbuk grupi koji okuplja građane poreklom sa ovih prostora, a koji sada žive u Dubaiju. Njih je interesovalo kako je tamo ta cena niža, i otkud baš jagode iz Srbije.

Činjenica je da je Srbija priličan izvoznik jagodičastog voća, a sa UAE imamo i sporazum o saradnji. Proizvođačima se, očigledno, isplati da izvoze na to tržište, a naše i ne plasiraju jer nema potražnje.

- Dobije se malo kilograma, a suši se iz zamrznute robe, ceo postupak je skup, i rezultat toga je visoka cena kod nas. Kupac verovatno misli na sušene jagode u postupku liofilizacije, i istina je toga i nema u našim prodavnicama - objašnjava nam Radmilo Jovanović iz kompanije TEMPO foods koji u svom asortimanu ima i sušene jagode i trenutno prodaje u jednom velikom trgovinskom lancu u zemlji.

Prednosti upotrebe liofilizovanog voća su u tome što se u potpunosti zadržava hemijski sastav voća, kontaminacija proizvoda je izbegnuta, takođe hranljiva svojstva, miris, aroma, ukus ostaju očuvani te se ovo voće smatra proizvodom visoke prehrambene vrednosti, ističu u Privrednoj Komori Srbije.

Jovanović nam objašnjava da je drugi postupak, postupak osmoze u tom smislu praktičniji i dostupniji.

- Voće se suši u voćnom sirupu, praktično voda se izvlači, molekuli se izvlače, a radi se ispod 150 stepeni. Svi minerali ali i vitamini se zadrže. Radi se u vakuumu, nema ništa od aditiva. Ne koriste se aditivi kao za konezervaciju - napominje i dodaje da je sve potpuno prirodno i zdravo.

Prema njegovim rečima, sušene jagode jesu skuplje ali su počele polako i da se kupuju, dok, konkretno za njegovim proizvodom vlada i nestašica u jednom gradu.

On i izvozi u Ameriku, na Bliski istok...

- I mi se srećemo sa problemom konkurencije. Na domaćem tržištu vladaju određeni tržišni uslovi, kakvi takvi, i svako se prilagođava. Spuštanje cene dovelo bi nas u sitaciju da ne možemo da obezbdimo sredstva za razvoj, za ulaganja... Kod stranog tržišta je drugačije, ulagvnom je reč o situaciji da veliki kupac okupi nekoliko nas manjih i prodaje proizvode. Takođe, ušeće na tržište imaju i potrošači - priča.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3094519/susene-jagode-iz-srbije-stizu-do-dubaija

Nekoliko kompanija iz Srbije u oblasti prerade vode, mašinogradnje, poljoprivrede, solarne energije i informacionih tehnologija pregovara sa predstavnicima slobodnih zona Dubaija i Abu Dabija o početku poslovanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a otvaranje prvih regionalnih centara može se očekivati do kraja godine, najavio je danas Privredna komora Srbije (PKS).
Nedavnim sporazumima između PKS i slobodnih zona Emirata, kompanijama i poslovnim ljudima iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana omogućeno je da pod povoljnim uslovima samostalno osnivaju ogranke firmi u slobodnim zonama.

Obezbeđene su im ubrzane procedure za otvaranje firmi, uz minimalne i značajno smanjene troškove, kao i podrška poslovnih banaka i kompletna logistička i ekspertska podrška za što efikasnije pokretanje biznisa.

"Emiratski partneri prepoznaju potencijal Srbije koju vide kao strateškog partnera i lidera ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana", ocenio je rukovodilac Кancelarije PKS u Dubaiju Marko Selaković.

Кancelarija PKS u Dubaiju, otvorena pre dva meseca, privrednicima nudi mogućnost direktnog povezivanja sa konkretnim poslovnim partnerima, podršku u upoznavanju tržišta i uslova poslovanja u Emiratima, kao i u plasmanu proizvoda i usluga na tom ali i tržištima Bliskog Istoka, Afrike i Indije.

Ujedinjeni Arapski Emirati su, kako je podsetio Selaković, globalni poslovni i logistički centar koji omogućuje olakšano poslovanje na tržištima koja obuhvataju više do 4,5 milijardi potrošača.

"Posebno je značajno što će kompanije imati podršku slobodnih zona za brzu realizaciju kargo i logističkih procedura. Uz to, kompanije mogu postati deo specijalizovanih klastera, ili koristiti usluge inkubator i razvojnih centara koji postoje pri slobodnim zonama, sa kojima su potpisani sporazumi. Neki od ovih centara, posebno u oblastima informacione tehnologije, avijacije i proizvodnje i prerade hrane su među vodećima u svetu", objasnio je Selaković.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/vesti/pks-do-kraja-godine-prvi-regionalni-centri-srpskih-kompanija-u-uae

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambene industrije GULFOOD 2020, koji će biti održan u Dubaiju od 16. do 20. februara 2020. godine.

Na sajmu GULFOOD 2020. srpske kompanije iz prehrambenog sektora predstaviće svoje proizvodne programe na u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls, na nacionalnom štandu površine 108 m2. Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte.

GULFOOD je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfskog zaliva, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000 m2, a godišnje ga poseti godišnje poseti preko 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 5.000 izlagača u 8 sektora.

Troškove zakupa prostora i izgradnje štanda snose organizatori, dok izlagači snose troškove participacije za učešće izlagača u troškovima nastupa na sajmu u okviru nacionalnog štanda u iznosu od 2.500 EUR u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izdavanja profakture.

Izlagači samostalno organizuju i snose troškove puta, smeštaja i transporta eksponata.

Pravo na učešće na ovom sajmu u okviru nacionalnog štanda imaju privredna društva i preduzetnici registrovani u Republici Srbiji koji se bave proizvodnjom prehrambenih proizvoda izuzev konditorskih proizvoda. Od ove godine sajam ne dozvoljava da proizvođači konditorskih proizvoda izlažu svoje proizvode na ovom sajmu.

Popunjena, potpisana, overena i skenirana prijava kao i skenirano Uverenje Poreske uprave Ministarstva finansija o izmirenju dospelih poreza primaće se do petka, 1. novembra do 16 časova, a šalju se elektronskom poštom na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Original uverenje Poreske uprave Ministarstva finansija o izmirenju dospelih poreza i doprinosa, zajedno sa popunjenom, potpisanom i overenom prijavom neophodno je poslati poštom na adresu: Privredna komora Srbije, ul. Resavska 13-15, 11000 Beograd, sa naznakom: Centar za organizaciju sajmova, manifestacija i događaja, za Jovanku Ćalinu.

U slučaju da se na javni poziv prijavi manje od 5 privrednih subjekata organizatori zadržavaju pravo da bez ikakvih posledica otkaže nastup. U slučaju prijavljivanja većeg broja učesnika prednost u rangiranju će zavisiti od:

– visine ostvarenog izvoza u prethodnoj godini
– uspešnosti nastupa na prethodnim sajmovima u organizaciji Agencije ili Komore
– postojanja novog dizajnerskog rešenja, novog proizvoda, proizvodnog procesa i slično
– vremena podnošenja prijave

Ispunjenost uslova i izbor izlagača utvrđuju organizatori u skladu sa Pravilima o učestvovanju na sajmu.

Za sve neophodne informacije, možete kontaktirati predstavnike Privredne komore Srbije – Zorana Delić na broj 011/330-45-40 i 066/875-12-07 ili Razvojne agencije Srbije – Natalija Terzić na broj 011/339-86-44 ili 069/339-79-02.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2667150/poziv-firmama-iz-srbije-da-se-predstave-na-sajmu-prehrambenih-proizvoda-gulfood

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31