Bundeva (lat. Cucurbita pepo), je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva. Naše bake su znale da od bundeve naprave najukusnije čorbe, a nema ko ne pamti ukus pite bundevare. Bundeva zri u jesen, dugo zadržava svežinu, pa je nezaobilazna na zimskoj trpezi. Plod se koristi u ishrani, a seme u fitoterapiji.
Korisna od ploda do korena
Postoje naučni dokazi da se bundeva koristila u ishrani 7.000 pre nove ere. U staroj Grčkoj i Rimu žene su pravile pomade od tucanog semena bundeve i maslinovog ulja, koje su koristile za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Pita od bundeve tradicionalni je i danas deo obroka za Dan zahvalnosti u Kanadi i SAD. Najčešće se gaji u bašti ili na njivama među usev u kukuruzu. Plod je loptastog ili cilindričnog oblika žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom ili blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žuto - narandžaste boje sa semenkama i pulpom. Bundeva spada u lekovite biljke, a  od nje se može iskoristiti bukvalno sve. Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za
ishranu stoke, meso bundeve u ishrani, dok se od semenki dobija ulje izuzetnog kvaliteta. A koren? I on se koristiti za kalemljenje lubenica i dinja. Prinos bostana je bolji jer dobija snažan i dobro razvijen korenov sistem, pa sam bostan postaje otporan na razne bolesti. Na našim prostorima se uzgaja nekoliko vrsta bundeve uglavnom u baštama, ili kao među usev u kukuruzu. Plod tradicionalne bundeve obično je težak između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod
krupnijih sorti može da dostigne težinu i više od 34 kilograma.
Bundeva je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima, a u ishrani se koristi za pripremu čorbi, pita, ukusnih umaka, sokova, džemova, ili se jednostavno ispeče u rerni. Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti bundeva je vodeća biljka među povrćem. Malo je poznato da ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminima A, C, E i B, kao i gvožđe. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i
mnogih oligo i mikroelemenata. Bundeva sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, belančevinama, pektine, celulozu,
kao i druga biljna vlakna, što je čini lako svarljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija, pa je idealna za sve vrste dijeta. Međutim, treba napomenuti da seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod.
Lekovite semenke
Semenke su bogate masnim uljem, proteinima i mineralima, i koriste se pečena kao poslastica, ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Posle brojnih izučavanja stručnjaci su došli do zaključka da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Seme bundeve mogu da jedu i trudnice, dojilje,
stariji i osobe sa bolesnom jetrom, kao i muškarci koji imaju problema sa prostatom, jer zbog obilja cinka umanjuje tegobe ove bolesti.
Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada se ljušti seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Bundeva
sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte. Osim što reguliše varenje hrane, deluje i kao laksativ, pa je korisna za suzbijanje zatvora.
Festival u čast bundeve
Plod i seme su od davnina poznati u narodnoj medicini i koristili su se za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja, prostate. Danas se u mnogim delovima Srbije i sveta koriste kao ukras na različite načine i postaju lepi suveniri. U čast bundeve, odnosno ludaje kako je zovu u Vojvodini, već 35. godina druge nedelje oktobra u Kikindi se održava tradicionalni festival posvećen bundevi. Između ostalog organizuje se izbor za najtežu i najdužu ludaju, dok se brojni posetioci tradicionalno služe banatskim fruštukom, specijalitetima koje domaćice pripremaju od bundeve i raznim drugim slatkim i slanim đakonijama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ne postoji tokom leta lepše i slađe osveženje od hladne lubenice, ali istraživanja dokazuju da je ne smete držati u frižideru. Američko ministarstvo poljoprivrede je to dokazalo.

Kako kažu stručnjaci, lubenicu treba držati na sobnoj temperaturi kako bi zadržala sve hranljive sastojke kojima obiluje. Kada je hladna, lubenica gubi većinu vitamina i hranljivih materija.
Još jedna stvar koju su naučnici otkrili, jeste da lubenica nastavlja da proizvodi vitamine i hranljive materije i nakon što je ubrana, ali ponovo — samo ako je na sobnoj temperaturi. Kada je stavimo u frižider, taj proces se značajno usporava.

U sklopu istraživanja naučnici su na 14 dana stavili lubenicu na 21, 12 i 5 stepeni i ispostavilo se da one koje su bile čuvane na 21 stepenu, imaju 40 odsto više likopena i od 50 do 139 odsto više beta-karotena.

Svaka namirnica u frižideru gubi zdrave materije. Zato lubenice treba kupiti onoliko koliko ste izračunali da će se pojesti i odmah je konzumirati. Ako vam ipak ostane, bolje je da joj izvadite koštice, izblendirate je i zamrznete, pa ostavite za jesen ili zimu. Uvek je, za svaku voćku, veća korist ako je ili odmah konzumirate ili nerasečenu zamrznete, a najviše hranljivih materija se gubi kada je načetu stavimo u frižider.

Lubenica je jedna od najboljih stvari kojima možete da se počastite leti, jer se sastoji od 90 odsto vode, pa ćete vas hidrirati i osvežavati. Zbog tog njenog svojstva je idealna i za dijete, a puna je hranljivih sastojaka, poput vitamina A i C, beta-karotena, likopena, gvožđa, cinka i mnogih minerala.  

Izvor: https://rs-lat.sputniknews.com/zivot/201807301116729680-Lubenica-SAD/

Da zdravlje na usta ulazi dokazuju i brojne namirnice koje možete da kupite na pijaci, a na čelu povorke su i kajsije - jeftino voće čija sezona traje upravo od juna, pa sve do kraja avgusta, a obiluju blagotvornim efektima. Pre svega kajsije zauzimaju visoko mesto na kulinarskoj sceni, a nezaobilazan su sastojak najrazličitijih poslastica, dok su slatko i džem od kajsija nešto bez čega je zaista teško zamisliti meni, posebno u zimskim danima. Ne zaboravimo ni rakiju!

Kajsije su i odlična i pre svega niskokalorična užina tokom leta - na 100 grama imaju svega 50 kalorija. Zbog niske kalorične vrednosti predstavljaju idealnog saveznika ukoliko ste na dijeti, no još jedno svojstvo čini ih savršenim izborom za skidanje kilograma. Naime, ovo voće je bogat izvor bikljnih vlakana, pa i te kako podstiče probavu i stoga se preporučuje svim osobama koje pate od neredovne stolice. Nutricionisti ističu i kako kajsije sadrže vitamine B kompleksa, folnu kiselinu, vitamin E, a bogate su i gvožđem pa je poželjno da ih što češće konzumiraju svi oni koji imaju problema sa anemijom.

Takođe, kajsije su bogate karotenom, koji im i daje žuto-narandžastu boju , a u njima ima i značajnog udela vitamina C i kalijuma. Zahvaljujući provitaminu A korisne su za vid i štite od sunca. Pomažu organizmu u odbrani od bakterijskih infekcija, obnovi oštećenog tkiva, u razvoju jačih zuba i kostiju.

Zanimljivo je i da se sveži sok od kajsije, bez dodatka konzervansa i šećera - u tom obliku koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Takođe, narodni "lekari" savetuju da se uz pomoć njega borite sa kožnim tegobama poput ekcema ili opekotina.

Seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena semena badema. Od ovog semena pravi se italijanski liker amaro, biskviti, dok se ulje iz kajsije koristi kao jestivo. Zbog bogatstva proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, seme se koristi i u kozmetičkoj industriji.

Savet za kupovinu kajsija:

Prilikom kupovine pripazite da kajsije ne budu zelenkaste ni pretvrde, a ako su mekane, dobro pogledajte da kora nije počela da tamni. Ako ih čuvate na sobnoj temperaturi, treba ih iskoristiti u par dana. U frižideru mogu stajati nešto duže.

 

Izvor:https://zena.blic.rs/zdravlje/za-kilogram-ovog-voca-dacete-80-dinara-a-dobicete-izvor-zdravlja-poboljsava-probavu-i/t0lyhk2

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30