Kupci jaja u Srbiji ubuduće će u prodavnici moći da kupe samo jaja sa proizvođačkim kodom na osnovu koga će moći da znaju da li je jaje iz uvoza ili je proizvedeno u Srbiji, kao i da li je koka nosilja uzgajana u slobodnom uzgoju ili u kavezu, rekao je za RTS šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstvu poljoprivrede.Domaćice kažu da je ručak uvek spreman kada u kući ima jaja. Znalo se da su najkvalitetnija za tortu sa oznakom "S" i da postoji sedam klasa od čega zavisi i cena. Od Nove godine važi novi pravilnik koji nalaže da svako jaje bude obeleženo.Šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstva poljoprivrede Dušan Ljuština rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je pravilnik donet još prošle godine a primena je pomerena za šest meseci kako bi proizvođači mogli da nabave opremu potrebnu za obeležavanje a od 1. januara svi su u obavezi da se pridržavaju pravilnika.

"Ono što je novina je da sada na svakom jajetu mora da se nalazi proizvođački kod koji sadrži određene podatke o zemlji porekla, načinu uzgoja u smislu da li se koke nosilje uzgajaju organski, u slobodnom uzgoju ili u kavezu. Za razliku od ranije, sada imamo samo A i B klasu. Klasa A se nalazi u prodaji dok je klasa B samo za industrijsku proizvodnju", kaže Ljuština.

U prodaji još mogu da se nađu neobeležena jaja jer su na tržište stigla pre praznika, ali kako je rok trajanja jaja maksimalno 28 dana, od kraja januara u prodaji više neće biti neobeleženih jaja.

"Ukoliko se i tada u prodaji nađu neobeležena jaja, ona će biti povučena iz prodaje a oni koji se ne budu pridržavali pravilnika snosiće i zakonske posledice. Ovim pravilnikom izuzeti su mali proizvođači koji jaja prodaju direktno na lokalnoj pijaci ili komšijama", objasnio je Ljuština, dodajući da se tako proda oko 500 jaja nedeljno.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3805135/od-kraja-januara-znacemo-pedigre-svakog-jajeta.html

Prvih dana nove godine u pojedinim trgovinama rafovi za jaja bili su prazni. Proizvođači ove osnovne životne namirnice od 1. januara 2020. godine morali su da počnu da koriste nov način deklarisanja. Za primenu novog pravilnika pojedini, očigledno, nisu bili spremni.

Na nestašicu jaja u petak su se najviše žalili potrošači u centru Beograda. Brza nezvanična kontrola prestoničkih prodavnica pokazala je da, ipak, nisu svi proizvođači bili nespremni. Zavisno od trgovinskog lanca, u ponudi su bila od jednog do tri proizvođača.

– U marketu u samom centru Beograda našao sam samo pakovanje od šest komada jednog proizvođača i to na sniženju – kaže za Novosti jedan od kupaca i dodaje:

– Vidim da imaju pečat na samoj ljusci, ali mi oznake na kutiji ne deluju drugačije. Iskreno, ne znam ni šta bi trebalo da stoji, ali na pakovanju koje sam ja kupio piše "s klasa".

Novi Pravilnik o kvalitetu jaja donet je pre skoro godinu dana. Nov način obeležavanja izvoznici su morali da primenjuju još od polovine februara prošle godine, dok su oni koji plasiraju isključivo na domaćem tržištu imali šansu da se prilagode. Primena se očekivala od 1. jula, ali je odložena za početak ove godine.

Pravilnik bi trebalo da obezbedi da svako jaje na tržištu bude obeleženo, a niz slova i brojeva trebalo bi da odgonetne kako je uzgajana kokoška, na kojoj farmi, kog je kvaliteta i veličine. Novo obeležavanje ukida klasifikaciju jaja u sedam klasa, već predviđa samo dve klase kvaliteta – A i B. U prodaju može samo prva, a druga u – industriju. Pošto se pretpostavlja da su na rafovima samo jaja A klase, ona se dalje klasifikuju po veličini – S, M, L i XL. Jaja na samoj ljusci moraju da imaju odštampane brojeve koji otkrivaju kako je jaje proizvedeno, oznaku države i broj farme.

Kod na samoj ljusci jajeta treba da sadrži državu porekla. U slučaju domaćeg proizvođača stoji RS. Ukoliko stoji O – znači da su jaja iz organskog uzgoja. Broj 1 znači da je reč o slobodnom uzgoju. Kod krije i broj farme na kojoj su nosilje uzgajane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742572/sta-je-razlog-nestasice-jaja-na-rafovima-u-prvim-danima-januara

U okviru četvorogodišnjeg Projekta javno privatnog dijaloga u delu koji se odnosi na rešavanje problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi a koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Novom Sadu je u četvrtak, 5. decembra, potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Deklraciju su potpisali prisutni predsednici opština i gradonačelnici u Vojvodini i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

- Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele i bolja koordinacija aktivnosti opština na razvoju poljoprivrede, a u kontaktu sa poljoprivrednicima, radi pravilne upotrebe pesticida na našim poljima, kako ne bi dolazilo do trovanja pčela - navodi se u saopštenju SPOS-a.

Deklaracija neće imati pozitivan efekat samo na pčelarstvo, već i na unapređenje održive poljoprivrede (manje zagađenje životne sredine pesticidima, manje pesticida u zemljištu, manje uništavanje korisnih insekata u zemljištu, manje pesticida na poljoprivrednim proizvodima za potrošače…).

Detalje deklaracije pogledajte na slede'em linku: http://spos.info/wp-content/uploads/2019/12/Deklaracija_draft_5.pdf

Izvor: SPOS

Trgovci u Srbiji imaju obavezu da na deklaracijama za voće i povrće ističu godinu berbe, zemlju porekla, klasu i naziv proizvođača.To je kompletna informacija koju svaki kupac mora da dobije, rekao je za "Politiku" Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

On je to izjavio povodom priče koja je uzdrmala region da velike poljoprivredne države na početku berbe prazne skladišta i prodaju voće i povrće velikim trgovinskim lancima po bagatelnim cenama, ugrožavajući domaću proizvodnju.Kako podseća list, hrvatski voćari tražili su upravo zbog toga prošle godine da se na deklaraciji ističe i informacija iz koje je godine berba, najviše zbog poljskih jabuka koje su zatrpale njihovo tržište.

"Mi smo u tom smislu napredniji od njih jer. Po Zakonu o deklarisanju, ta obaveza postoji. Legitimno je da Srbija na ovaj način pokušava da zaštiti domaću proizvodnju i takvu informaciju pruži kupcu da bi mogao da bira", kaže Nedimović.

Prema istraživanju "Politike", u najvećim trgovinskim lancima u Beogradu na deklaracijama zaista postoji takvo obaveštenje. Problem je, međutim, što su one najčešće skrivene cenom ili pričvršćene na nepristupačnim mestima na gajbicama.

Trenutno su u ponudi pretežno domaće jabuke.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=30&nav_id=1597615

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac.
On je na okruglom stolu "Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda" kazao da su proizvođači hrane u Srbiji, kao i oni koji je prodaju na tržištu, u obavezi da poštuju Zakon o bezbednosti hrane.

"Proizvođači treba da naprave dovoljno kvalitetne proizvode, ali i da više vode računa o sadržini deklaracija koju sve veći broj potrošača pažljivo čita", rekao je Dolovac i dodao da je to način da proizvođači opstanu na konkurentnom tržištu.

Dolovac je najavio da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane.

Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida rekla je da su kupci u Srbiji dosledni jer se opredeljuju za proizvode koji godinama ne menjaju kvalitet i sastav.

"Naša istraživanja pokazuju da nutritivne tablice veliki broj potrošača ne razume, a najviše ih čitaju oni koji imaju zdravstvene probleme", kazala je ona.

Prema njenim rečima, država treba više da kontroliše male proizvođače jer se dešava da oni, za razliku od velikih proizvođača, nekada ne poštuju propise.

Generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe Andrej Bele rekao je da se bezbednost finalnih proizvoda najbolje postiže praćenjem kvaliteta procesa proizvodnje.

"Godišnje u Srbiju uvezemo više od 13.000 tona gotovog proizvoda, odnosno 100 miliona tona kesica kafe. Od toga se kao neispravno vrati samo 100 kesica i to ne zbog kvaliteta, već zbog problema u transportu", kazao je Bele.

Menadžer za kvalitet i životnu sirovinu kompanije Dijamant Pregrag Nenin rekao je da je važno da se "na svetskom tržištu poveća prepoznatljivost kvaliteta srpskih proizvoda".

Izvor:http://www.novimagazin.rs/vesti/proizvodi-u-srbiji-bezbedni-i-kvalitetni-ali-lose-deklarisani

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da je pokrenulo postupak protiv odgovornih za grešku u tekstu deklaracije paradajza iz Turske, koji će u slučaju potvrđivanja odgovornosti svi biti najstrože sankcionisani.


U Srbiji je pre nekoliko dana objavljena fotografija gajbice paradajza iz Turske, s deklaracijom u kojoj piše da "kora nije za ljudsku upotrebu".

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da se pre odobravanja svakog uvoza obavlja laboratorijska kontrola koja je u slučaju deklarisanja paradajza iz Turske pokazala da je roba ispravna, ali je greška bila u tekstu deklaracije.

Cilj Ministarstva je da se kroz intenziviranje kontrola spreči uznemiravanje javnosti u vezi sa zdravstvenom ispravnošću poljoprivrednih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je zato naložilo inspekcijskim službama vanrednu kontrolu svih uvoznika voća i povrća radi otklanjanja nepravilnosti u vezi s deklarisanjem proizvoda koji se uvoze u Srbiju, piše u saopštenju.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

Uredbom Evropske komisije (EK), br. 607/2009 i Uredbom (EU), br. 1308/2013 u zemljama članicama Evropske unije je promenjen način deklarisanja i predstavljanja vina. Na osnovu Zakona o vinu („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12), Republika Srbija je Pravilnikom o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 31/12 i 50/15) uskladila deklarisanje i predstavljanje vina, uključujući i označavanje i obeležavanje vina, sa zahtevima Evropske unije.

Način deklarisanja i predstavljanja vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove gore pomenute EU i domaće zakonske regulative se u velikoj meri razlikuje od ranijeg načina deklarisanja, pa je u cilju pravilnog deklarisanja vina i pomoći proizvođačima i uvoznicima vina u tom procesu bilo neophodno uvesti mehanizam odobravanja deklaracija kroz dodelu kontrolnih brojeva domaćim i uvoznim vinima.

S obzirom da su nakon više od tri godine proizvođači i uvoznici stekli određena znanja vezana za deklarisanje vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove EU i domaće zakonske regulative, kao i iskustva u njihovom deklarisanju i predstavljanju na način koji ne dovodi potrošače u zabludu, ne postoji više potreba za postojanjem ovakvog sistema provere deklaracija, odnosno dodele kontrolnih brojeva. Na osnovu navedenog, a u cilju smanjenja procedura prilikom puštanja vina u promet, Pravilnikom o izmenama pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 62/16) koji stupa na snagu 21.07.2016. godine, odobravanje deklaracija se više neće vršiti kroz proceduru dodele kontrolnih brojeva (http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf).

Deklarisanje i predstavljanje vina je u potpunosti na odgovornosti proizvođača i uvoznika, a isti su i dalje u obavezi da primenjuju odredbe gore navedenog zakona i pravilnika po pitanju deklarisanja i predstavljanja vina, odnosno vin. proizvoda, a pre svega da poštuju zabrane deklarisanja određenih podataka kako se potrošači ne bi dovodili u zabludu (zabrana neovlašćenog korišćenja oznaka geografskog porekla, zabrana deklarisanja geografskih odrednica na vinima bez geografskog porekla, zabrana deklarisanja izraza kojima se ističe kvalitet, izraza od istorijskog nacionalnog i lokalnog značaja kod vina koja nisu kvalitetna vina sa geografskim poreklom i drugo). Prilikom deklarisanja uvoznih vina na srpskom jeziku, uvoznici imaju obavezu da ne prevode oznake geografskog porekla i tradicionalne izraze (deklarišu se na jeziku zemlje gde je vino proizvedeno).

Kontrolu deklarisanja i predstavljanja vina vrše nadležne inspekcijske službe, a u cilju dobijanja informacija oko usklađenosti predloga deklaracija (etiketa) sa važećom zakonskom regulativom, proizvođači i uvoznici vina (pre svega oni koji prvi put vrše deklarisanje i predstavljanje vina) mogu poslati elektronske krajnje verzije predloga deklaracija (etiketa) na, za tu svrhu posebno otverenu e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (u CC Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) i informisati se preko WEB stranice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/),  baneri: Ministarstvo, Sektori, Sektor za poljoprivrednu politiku, Grupa za vinogradarstvo i vinarstvo, Deklarisanje vina. Takođe, stručnu pomoć proizvođačima / uvoznicima može biti pružena od strane zaposlenih Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Grupi za vinogradarstvo i vinarstvo i u Odeljenju poljoprivrede inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića i u drugim nadležnim inspekcijskim službama, a planirano je osnivanje stručne Radne grupe za deklarisanje vina čiji bi članovi analizirali podatke i prikaze na deklaracijama i pakovanjima vina, kao i na reklamnim materijalima i davali sugestije, preporuke i savete proizvođačima i uvoznicima, a sve u cilju pravilnog deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda.

Propisi kojima se uređuje deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje

Propisi kojima se uređuje oblast deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o vinu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/vino1.pdf i http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/Zakon%20o%20vinu.pdf; 

– Pravilnik o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/PRAVILNIK%20O%20NA%C4%8CINU%20DEKLARISANJA%20doc%2029.%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf  i 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf 

Ostali propisi vezani za deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje proizvoda (uključujući i vino i druge vin. proizvode) i drugi bitni propisi se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o bezbednosti hrane:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

– Pravilnik o deklariranju označavanju i reklamiranju hrane:

http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrTrgovina/2014/april/PRAVILNIK.pdf 

– Zakon o zaštiti potrošača:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/ZZP.pdf; 

– Zakon o trgovini:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/zakon_o_trgovini.pdf, http://mtt.gov.rs/download/1(2)/Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20trgovini.pdf; 

– Zakon o oglašavanju:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oglasavanju.html

Dostavljanje podataka putem elektronske pošte

Počevši od 21.07.2016. godine, u cilju informisanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u roku od 10 dana od dana deklarisanja vina/vinskih proizvoda proizvođači / uvoznici šalju podatke o deklarisanim vinima / vinskim proizvodima na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31