Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni  u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji  gaje između ostalog voća i klupske sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju dozvolu od nosioca licence.

Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.

Predstavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli  koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja. Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“.

U komaniji Delta Agrar gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.

U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika  domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.

Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.

 

Proizvodnja jabuka kod nas i u svetu

Jabuka se smatra  jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile.  Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.

Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće zastupljeno na 43.696 hektara, a od  toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi.  Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara  i Nemačka sa 33.981 hekatrom.

Tabela proizvodnja jabuke u svetu 2018/2019. godina

Kina 31.000.000 tona

EU 14.009.000 tona

SAD 5.048.000 tona

Turska 3.000.000 tona

Iran 2.799.000 tona

Indija 2.300.00 tona

Ruska Federacija 1.503.000 tona

Čile 1.264.000 tona

Ukrajina 1.099.000 tona

Brazil 1.049.000 tona

Ostali 5.616.000 tona

Ko su voćarske vele sile EU?

Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 

 

Intervju: Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara

Kao društveno odgovorna kompanija „Delta agrar“ je nedavno pokrenuo projekat pod imenom „Naše selo“.  Odabrana su dva sela Dubočane i Mala Jasikova koja se nalaze u okolini Zaječara gde će stručnjaci iz „Delta agrara“ svoje znanje i iskustvo sticano na stručnim usavršavanjima širom sveta preneti meštanima koji žele da unaprede svoju proizvodnju.

- Mi smo kuća koja se ozbiljno bavi poljoprivredom i shvatili smo da naša poljoprivreda  ne može ići napred ako selo zaostaje. Mi u Srbiji imamo veliki problem jer nam selo stari. Nažalost, prema podacima Srpske akdemije nake i umetnosti koje je izneo profesor Škorić u Srbiji je u toku nestajanje 1.200 sela. Napuštaju ih mladi, a kada oni napuste selo onda ono ostaje bez budućnosti u svakom pogledu, a veliki prostori nam ostaju prazni. Ne može više da se radi tako što ćete 40 godina da imate jednu kravu, šest svinja, 20 kokošaka, jednu košnicu pčela i tri hektara zemlje. Ako je poljoprivreda stub na kome počiva država onda taj stub na ovaj način neće dugo izdržati – kaže za Agrobiznis magazin Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.  S obzirom na to da u ovoj kompaniji imaju stručnjake sa ogromnim znanjem u poljoprivredi rešili su da pomognu tako što će ova dva sela podići i staviti na noge kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

-  Mi u „Delti“ imamo veliki agrar, postižemo evropske rezultate u svim segmentima poljoprivredne proizvodnje kojima se bavimo od stočarstva preko voćarstva do povrtarstva i ratarstva. Sve to je moguće zahvaljujući zanju koje smo skupo platili investirajući u mlade lidere i stručnjake koje smo slali širom sveta na usvršavanja, plaćali smo i kupovali znanje. Sada želimo da to znanje prenesemo na ljude u ovim selima koji bi bili naši partneri. Naravno, radilo bi se uz naš nadzor i naše stručnjake koji bi im sve objasnili. Kada su konkretno u pitanju sela Dubočane i Mala Jasikova pažnju smo usmerili na voćarstvo po kome je ovaj kraj poznat, stočarstvo i povrtarstvo, možda u obzir dođe još i pčelarstvo.

X Kako i zašto ste odabrali baš ova dva sela?

- Kada smo odlučili da pokrenemo projekat „Naše selo“ stručnjaci iz „Delata agrara“ su prošli hiljade i hiljade kilometara i obišli mnoga sela. Prvo smo imali ideju da to budu sela u Vojvodini gde već imamo svoja imanja, ali smo shvatili da je jedan ovakav projekat neophodan na jugu ili zapadu Srbije gde je situacija u srpskim selima alarmantna. Zaječar nismo odabrali slučajno, jer u ovoj opštini već imamo veliki voćnjak od 150 hektara pod jabukama i trešnjama, a u planu je da zasad proširimo za još 150 hektara. Završavamo i sa izgradnom velike farme svinja u mestu Halovo sa 30.000 tovljenika i farmom od 2.000 ovaca. Pošto je opština Zaječar na čelu sa gradonačelnikom Boškom Ničićem  prepoznala ogroman značaj našeg projekta izašli su nam u susret i makismalno nam pomogli da naša ideja zaživi. Sada smo u prvoj fazi kada stičemo poverenje poljoprivrednika, krećemo sa obukama i predavanjima. Naravno, već smo organizovali i posete, pa je pedesetak seljaka iz Dubočane i Male Jasikove obišlo naš voćnjak u Čelarevu  gde pod voćem imamo 500 hektara, a vodili smo ih i do Stare Pazove gde je naša farma svinja i krava. Želja nam je da se na licu mesta uvere u razlike savremenog i tradicionalnog bavljenja poljoprivredom i u kakvoj su zabludi živeli – ističe Milorad Sredanović, potpredsednik Delta agrara.

X Koliko će projekat „Naše selo“ da traje?

- Mi smo prvo planirali da traje tri godine, ali odziv seljaka je fantastičan, pa je naš predsednik odlučio da ovaj projekat ne bude vremenski ograničen. Poljoprivreda je fluidna stvar, ona se stalno kreće i menja, pa moramo i mi. To bi trebao da bude „pelcer“ koji ćemo kasnije preneti na druga sela. I ako ovaj projekat pokaže dobre rezultate, a ja verujem da će tako biti, naša želja je da se taj recept proširi širom Srbije – kaže Sredanović i dodaje da su važnost projekta „Naše selo“ prepoznali  i drugi, pa su se uključili.

-  Pridružila nam se Erste banka koja želi da ovaj projekat kreditira, ali pod sasvim drugačijim kreditnim uslovima nego što su to klasični krediti. I oni su, kao društveno odgovorna banka, ponudili svoje fondove za podsticaje. U projekat se uključila i Privredna komora Srbije i to na njihovu molbu, što smo mi oberučke prihvatili. PKS ima lanac od 70 komora, a ogranak u Zaječaru već je dobio svoje zadatke kako da nam pomogne. Nama treba tumačenje propisa, brendiranje, mnoge stvari gde Privredna komora Srbije može da bude od velike koristi. Sa svima su dogovorena pravila  jer mora da se zna „ko kosi, a ko vodu nosi“, tako da rezultati ne mogu da izostanu.

X A, šta treba da bude rezultat?

- Rezultat mora da bude vidljiv. Evo, recimo, onaj ko se bavi uzgojem voća on mora da ima po hektaru veće prinose nego što je ranije imao, da ima veći profit a time i veći standard. Onaj ko je imao deset – dvanaest litara mleka po kravi sada mora da ima 20 litara mleka. Mi ćemo sve vidove poljoprivredne proizvodnje tehnološki unaprediti  što će doneti veće prinose i prihode.

X Kako ćete to konkretno da radite?

- Radićemo bukvalno kroz sve vidove ulaganja, posebno kada je plasman robe u pitanju, jer je to najslabija tačka. Kad poljoprivrednici imaju dobru cenu i tržište gde će tu robu da plasiraju  niko im ne treba. Mi smo tu da priskočimo u pomoć kad ne ide, da im pomognemo ne samo da lakše plasiraju svoje proizvode, već i da ih naučimo kako to da rade. Što se toga tiče imamo dosta znanja i iskustva  jer smo pioniri u toj oblasti  pa je time za nas ovaj projekat još izazovniji i interesantniji.

 

Nastavak intervju pročitajte u narednom izdanju Agrobiznis magazina

Pretplata: 0692211049

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima, koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

dipl. inž Nikola Milićević, direktor voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 

Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelin. U voćnjacima radnici već beru novu sortu Eveliba zajedno sa Midi koja je najpoznatija klubska sorta kod nas. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 tona po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito sušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za navedene sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.

Pored jabuke, značajno mesto u proizvodnji ima i trešnja, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Trešnja je posađena u maju mesecu. Zastupljeno je oko deset različitih sorti. Ono što je karakterističn je da su se odlučili da proizvodnju trešnje izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja bankova, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito insekata, kiše i vetra. Najlovni i mreže koji se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas.

Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina i vlažnosti, nema neželjenog pucanja plodova. Ceo zasad je pokriven mrežama, koje sprečavaju ulazak i izlazak insekata u sam zasad. Zastupljen je visoko rodni sadni materijal. Očekivani prinos za sledeću godinu je oko 5-6 tona po hektaru. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija isplatiti za oko 6-7 godina. Na ovom, savremenom zasadu, upotrebljavaju se klasični voćarski traktor rekao nam je inženjer Milićević i objasnio da je sorta Evelina im karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrst, pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost ocenjuje naš sagovornik koji nam ukazuje da sorta Modi ima jarko crvenu boju po čemu se lako ralikuju.

U voćnjaku pored jabuka i trešnje se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa.

Rukovodilac voćarske proizvodnje u DELTA AGRAR-u dipl. inž Zoran Đogić

Zoran Đogić za Agrobiznis magazin objašnjava da je sorta Evelina, nastala je višestrukim ukrštanjem različitih sorti, u kojem su učestvovale sorte Cox’s Orange, Lady Oldenburg, Klivija i Zlatni delišes. Evelina je nova sorta klupskih jabuka, koja će se naći na našem tržištu već u oktobru. Ova sorta je veoma zahvalna, jer svake godine obilno cveta. Tolerantna je na prouzrokovača čađave krastavosti. Evelinu izdvaja aromatičan miris, skladan slatko-kiseli ukus i zadivljujući spektar boja, od jarko crvene do nežno žute. Zahvaljujući prirodnoj čvrstini i otpornosti, ova jabuka dugo zadržava svežinu i hrskavost tek ubrane voćke. Sorta Modi ima jarko crvenu boju.


Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenih, Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.

 

Malo je ljudi koji u svojoj biografiji, mogu da napišu da su učestvovali na bilo koji način, u podizanju 600 hektara savremenih zasada voćnjaka, ali je to ipak pošlo za rukom Nikoli Milićeviću, inženjeru poljoprivrede, koji već više od 15 godina radi u Delta Agraru. Nikola ima 38 godina, i sada nastavlja sa različitim poduhvatima koje možemo svrstati u primenu najsavremenijih znanja, u oblasti voćarstva i vinogradarstva. 

On je do sada radio na projektu voćnjaka u Čelarevu, a od prošle godine bavi se i širenjem intenzivnih zasada u okolinu Zaječara, gde Miroslav Mišković, vlasnik Delta Agrara, investira u ovu proizvodnju. 
 
Kako je za Agrobiznis magazin rekao Nikola Milićević, na poljima gde se razvija nova proizvodna jedinica Zaječar, u zasadima dominiraju klubske sorte jabuke Modi, Pink Lady, Kiku i Evelina koju su zajedno sa Midi već počeli da beru. Prinos u prvoj godini nakon sadnje je odličan, i prosečno je oko 35 to na po hektaru, što se može svrstati u dobre rezultate, naročito ako se ima u vidu da je godina izrazito šušna, i da smo imali jake pozne mrazeve. Potencijal za ove sorte jabuke u punom rodu je 100 tona po hektaru. Već deo proizvodnje namenjen je izvoz i u Rusiju i EU, ali i bogate zemlje bliskog istoka.
 
Pored jabuke, značajno mesto proizvodnji ima i trešnju, koja je zastupljena na 30 hektara površine. Ono što je karakteristično za ovu trešnju je da su se odlučili da proizvodnju izvode na najsavremeniji način, ne samo za naše prilike, već i evropske. Naime, pored guste sadnje, primene sistema za navodnjavanje i formiranja banjica, ova proizvodnja se odvija u potpuno zaštićenim uslovima od spoljašnjih uticaja, naročito kiše i vetra. Najenergičnije koje se primenjuju, mogu i da izdrže udare vetra i do 90 km na čas. Sa druge strane, zahvaljujući regulisanju padavina, vlažnosti nema neželjenog pucanja plodova. Svakako ovaj sistem nije jeftin, jer se njegova cena kreće oko 100.000 evra za jedan hektar, a očekuje se da će se investicija prolaziti u petoj godini.
 
Sorta Evelina ima karakterističan miris i širok spektar boja, sto daje plodu vema lep izgled. Plod je otporan i čvrstm pa je pogodan za transport i čuvanje, a dugo zadržava svežinu i hrskavost. 
 
U voćnjaku se nalazi i 3,5 hektara breskve, jedan hektar šljive, ali i 7,5 hektara stonih sorti grožđa. 

Delta Agrar planira da nastavi i dalje investicije u voćarstvo u Zaječaru, a zajedno sa novoformiranom farmom ovaca, imaće oko 100 stalno zaposlenih, i 600 sezonskih radnika. Ako se ima u vidu da na evidenciji nezaposlenihm Zaječar ima 12.000 ljudi, to će biti zaista dodatni podstrek lokalnoj privredi.
 
Nedavno je za potrebe formiranja farme uvezeno 235 ovaca i 20 ovnova, a planira se proizvodnja 10.000 jagnjadi. Za to će svakako trebati više vremena. Nažalost, novinarima nije dozvoljen pristup u objekte farme, uz obrazloženje da su grla u karantinu, i da nemamo dozvolu za tako nešto. Ostaje nerazjašnjeno zbog čega su novinari pozvani da posete farmu, ako se ne mogu videti životinje.
 
Ono što takođe začuđuje je da se životinje nisu čule iz objekta, uprkos činjenici da smo se nalazili na samo nekoliko metara od ulaza. Ponašanje predstavnika Delta Agrara izazvalo je burnu reakciju novinara, koji su insistirali da im se objasni zašto su pozvani da gledaju farmu, ako ne mogu da vide grla, već samo da fotografišu objekte spolja, što je većina i odbila da učini. Ovo treba da posluži za nauk svima onima koji bi da rade posao, za koji nemaju ni minimum obrazovanja, ni iskustva. 
 
Svakako sa puta ostaje lep utisak na impresivne zasade voćaka i vinove loze, a o ovčarstvu ćemo neki drugi put, kada budemo u prilici da vidimo ono o čemu pričamo, a ne da plasirano ono što je neko naumio. 

Juče je održan Svetski dan jabuka, voća koji se u Srbiji gaji na oko 24.000 hektara i čija je prosečna godišnja proizvodnja u poslednje tri godine preko 300.000 tona. Dan jabuke 20. oktobar u svetu je prvi put obeležen 1990. godine, s ciljem ukazivanja na zdravstveni značaj tog voća i da bi se demonstrirale mnogobrojne sorte jabuke. Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kazao je Tanjugu da se procenjuje da će 2016. rod jabuka u Srbiji biti preko 350.000 tona. On je naveo da je u prošloj godini, vrednost izvoza jabuka iz Srbije bila preko 100 miliona dolara i da se najviše izvozilo u Rusiju, dok je vrednost izvoza u 2014. bila 76 miliona dolara. Prema njegovim rečima, Srbija jabuke najviše uvozi iz Poljske, Italije i Makedonije u prošloj godini tog voća je uvezla za čak 17 miliona dolara, dok je uvoz jabuka u 2014. bio 7,5 miliona dolara. Najveće površine pod jabukama u Srbiji su, kako je istakao Jovanović, u opštinama Subotica, Smederevo, Grocka i Čačak, dok se poslednjih godina intenzivno podižu novi zasadi najviše u Vojvodini, Fruškoj Gori i Šumadiji. Najveći proizvođači jabuke u Evropi su Poljska, Italija, Francuska i Nemačka, a prema ranijim podacima ukupna proizvodnja tog voća u EU u 2013, bila je blizu 12 miliona tona. Postoji više od 7.000 različitih sorti jabuka. Delta agrar je obeležio dan jabuke na poseban način -promocijom voćnjaka u Čalerevu i nove klupske sorte Evelina uz pomoć virtuelne stvarnosti. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji deo hotela Crowne Plaza pretvoren je u najveći voćnajk na balkanu. Zoran Đogić, kategori menađer u Delta Agraru, istakao je da su dobili licencu za proizvodnju još jedne klupske sorte Evelina. Tom prilikom je istakao da je u planu proizvodnja još četiri klupske sorte, i proširenje voćnjaka. Prosečni prinosi jabuka u voćnjaku u Čelarevu su preko 70 tona po hektaru, a od njegovog podizanja 2007. pa do danas ubrano je 90 miliona kilograma jabuka, koje su snabdevale tržište Srbije, ali se i izvozile najviše u Rusiju i zemlje EU. Predstavnik Delta Agrara Zoran Đogić kazao je da toj kompaniji nije cilj da sama uzgaja jabuke, već da kao veliki sistem organizuje proizvodnju velikog broja manjih proizvođača i da im svojom logistikom obezbedi plasman robe na globalnom tržištu. On je naglasio da je za realizovanje toga potrebno finansijski pomoći male proizvođače, seljake i farmere, jer moderan uzgoj jabuka traži ulaganja koja prosečan proizvođač ne može da priušti. "Sistem kreditiranja i subvencija pod povoljnim uslovima mogao bi Srbiju učiniti respektabilnim proizvođačem jabuka i time bi se obezbedila egzistencija velikog broja seoskih porodica a samim tim i promena demografske slike, odnosno očuvanje srpskog sela", istakao je Đogić.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30