Nakon što je nekoliko godina proveo u inostranstvu radeći u ugostiteljstvu, Janoš Demeter je rešio da se vrati u rodni Bečej, osnuje porodicu i okrene se poljoprivredi. Pre dve godine je osnovao poljoprivredno gazdinstvo „Demeter“ i počeo da uzgaja francuske alpske koze, a ubrzo zatim i da proizvodi sireve od kozjeg mleka.
Ideja se, kaže Janoš Demeter, rodila dok je radio u elitnim restoranima i hotelima u Parizu i Londonu, gde je imao priliku da okusi različite vrste sireva.Isprva je isprobavao različite recepte, da bi danas svojim kupcima mogao da ponudi najkvalitetnije kozje sireve, napravljene isključivo od mleka ove životinje.

"Prvo sam krenuo sa mladim sirom, koji je najjednostavniji za proizvodnju. Kasnije sam nabavio recept za polutvrdi i dimljeni sir. Ko god ih je probao hvalio ih je, svima se svidelo. Dimljeni sir je naš zaštitni znak, najviše njega prodajemo. Sad smo počeli da proizvodimo i malo zreliji mladi sir u maslinovom ulju sa začinima. Svi proizvodi su isključivo od kozijeg mleka. Ništa ne dodajemo, nikakve aditive, osim sirila koje je neophodno i po potrebi soli", saopštio je Janoš Demeter, poljoprivredno gazdinstvo „Demeter“ Bečej.

Janoš danas vodi brigu o 20 muznih grla i dvadesetak jarića. Njegovo stado koza dnevno u proseku daje oko 55 litara mleka, a sledeće godine planira da udvostruči proizvodnju i uvrsti nove proizvode."Sledeće godine hoćemo da uvrstimo jogurt, kiselo mleko, kefir i još neke vrste sireva", dodao je Janoš.

To za sobom povlači i dodatne investicije, koje će, nada se, u narednom periodu uspeti da realizuje uz pomoć podsticaja države.

"U narednih pet godina planiramo da imamo oko 100 muznih grla, da proizvodnju preselimo na salaš u okolini Bečeja. Takođe, u planu nam je i mini mlekara, jer trenutno sve proizvodimo u kućnim uslovima. Ako iduće godine budemo duplirali brojno stanje trebaće nam takva prostorija, mini mlekara", rekao je Janoš.

Privilegiju da probaju i uživaju u sirevima poljoprivrednog gazdinstva „Demeter“, za sada imaju samo Bečejci, budući da naš domaćin svoje proizvode izlaže i prodaje na lokalnoj gradskoj pijaci. Ipak, sigurno će cenjeni i zdravi delikatesi poput ovih, ubrzo pronaći put do većeg tržišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/ideju-o-kozjim-sirevima-iz-pariza-i-londona-ostvario-u-beceju_1147654.html

Poljoprivredno gazdinstvo Žužane Sabo Nađ i njenog sina Zoltana Saboa iz Bečeja bavi se raznovrsnom ratarskom proizvodnjom, ali i stočarstvom.Pre četiri godine su uvezli iz Nemačke 30 junica rase šarole, starosti 20 meseci, držali ih četiri meseca i veštačkom oplodnjom počeli da proširuju zapat tako da sada na farmi već imaju oko 100 grla.

- Goveda rase šarole su lepa, ali su malo divlja. Nisu toliko pitoma, ali lepo i jednostavno se tele što nas je i opredelilo da se bavimo njihovim uzgojem. Vole da imaju prostora za ispust na otvorenom, a sve u svemu, do sada nismo imali problema – kaže Žužana Sabo Nađ.

U ovom gazdinstvu ženska telad ostavljaju za priplod za proširenje farme, a bikovi se tove i prodaju klaničarima.

Značajno je bavljenje i ratarskom proizvodnjom, na sopstvenim površinama i oranicama koje uzimaju u arendu. Seju soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, paštrnak, nekada i industrijsku papriku, od pre dve godine su odustali od šećerne repe, ali u ovom bečejskom gazdinstvu napominju da to ne znači da nikada više neće uzgajati slatki koren.

– U setvenoj strukturi zastupljeni su ječam, sirak, raž i usevi za silažu, odnosno sve što je potrebno za stočnu hranu govedarske farme. Naše iskustvo je da ratarstvo i stočarstvo moraju da idu zajedno. Doduše, za četiri godine na farmi nismo imali bog zna kakvu zaradu, ali je dobro da smo uvećali broj goveda i nadamo se da će rezultate doneti u narednom periodu – optimista je Žužana, napominjući da ono što je zafalilo na farmi dodato je iz ratarske proizvodnje, ali i da stajnjak sa farme dopronosi boljoj plodnosti zemljišta, smanjenju troškova za veštačka đubriva i boljim prinosima.

Ona dodaje da su u poljoprivredi uslovi stabilniji i da država efikasnijim merama pomaže gazdinstvima, opredeljenje za razvoj i opstanak u poljoprivredi, bilo bi veće. Do sada još nisu koristili podsticajna sredstva iz pokrajinskih i republičkih izvora, ali su preko Fondacije „Prosperitati“ od novca koji je obezbedila Vlada Mađarske, uspeli da dobiju pare za kupovinu nekih mašina i izgradnju jedne štale, tako da raspolažu sopstvenom poljoprivrednom mehanizacijom i dobrim uslovima za držanje stoke.

– Sada imamo uslove, pa samo ostaje da se radi. Sve što je do sada ulagano ima smisla i finansijskih efekata – smatra naša sagovornica.Žužani je pre 26 godina umro suprug, sin Zoltan iz tog braka je nakon studija ostao u poljoprivredi, dok sin Peter iz drugog braka je na studijama u Mađarskoj. Sin Zoltan Sabo je završio studije agronomije na smeru zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Gedeleu, kod Budimpešte, a majka Žužana bila je uporna u nagovorima da se vrati i posvete se unapređenju poljoprivrednog gazdinstva. – Nekada mi je zbog toga žao, nekada ne. Nadamo se boljim vremenima za poljoprivredu, jer je budućnost u proizvodnji zdrave hrane. Kada bi otkupne cene poljoprivrednih proizvoda bile stabilnije, sve bi bilo drugačije, ovako malo se vrtimo u krug, pa kako se ko snađe – keže Žužana. Zoltan Sabo kaže da je planirao da se vrati čim dođe do diplome.

- Rodio sam se u ovom poslu i ništa drugo neću raditi nego ću nastaviti porodičnu tradiciju. Obično nas pitaju da li vidimo budućnost u poljoprivredi. A mi radimo i ne znamo baš uvek šta vidimo, jer u poljoprivredi ima puno posla. S obzirom na to da imamo farmu goveda, poslovi su neizbežni svaki dan od jutra do sutra, a uvek se nameću računice da li je ono čime se bavimo isplativo ili ne, ali volimo i radimo – ističe Zoltan.

Zoltan naglašava da ne čekaju, kako to poljoprivrednici znaju da govore, da nikada ne valjaju cene.

– Svi kukamo, ali problem je ako se uzme olovka i sve stavi na papir, ili u računar, pa podvuče crta, onda vidimo da vrlo malo imamo zarade. Zbog toga mnogo toga treba da radimo da bar negde nešto pretekne za egzistenciju. Teško je biti pametan pa predvideti gde će biti zarade, jer svaka godina je drugačija. Kada nešto ima dobru cenu onda nema roda, a poslednjih godina dešava se da nema ni dobrog roda, ni cene, pa je tada najlošije. Jednostavno, uvek čekamo da bude bolje – napominje Sabo.

Prema njegovim rečima da su cene poljoprivrednih proizvoda adekvatne uloženom novcu i radu, podsticaji ne bi bili potrebni poljoprivrednicima, ali u uslovima kada se cene formiraju van realnih tržišnih kretanja, onda je logično da svakom proizvođaču nešto nedostaje.

-Uvek nešto moramo da uložimo i onda čekamo da se uloženo vrati, a na drugoj strani uvek nam je prazan yep. Teško je nekada i reći šta bi nam od podsticaja trebalo. Jako je dobro da imamo podsticaje, međutim, uslovi nisu baš za svakoga – utisak je Saboa.

U ovom poljoprivrednom gazdinstvu ne uspevaju da sve poslove obavljaju sami, nego imaju i četvoro stalno zaposlenih, tako da egzistenciju obezbeđuju za članove porodice i porodice zaposlenih.

– Probamo i nastojimo da svi budemo zadovoljni ali u poslednjih nekoliko godina teško izlazimo na kraj. Ekonomska situacija je takva kakva je, ne baš najpovoljnija, ali uvek se nadamo da će biti bolje. Mi poljoprivrednici uvek kukamo i nadamo se boljitku – zaključuje Zoltan Sabo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-gazdinstvu-zuzane-sabo-nad-iz-beceja-i-nenog-sina-zoltana-mnogo-ulagana-i

Tomislav Varečka, vlasnik vinarije Vinartos, na nešto više od dva hektara u Medenjači kod Bečeja ima između 7.000 i 8.000 čokota vinove loze devet različitih sorti. Svu količinu proizvedenog grožđa on i njegova porodica prerađuju u svojoj vinariji.

- Pravimo pet vrsta vina. Najveće oduševljenje donela mi je tamjanika. Tu sortu smo sadili poslednju. Pokazalo se da su Medenjača i tamjanika idealan spoj. Osim što smo imali sreće, koristili smo znanje, iskustvo i savete i na kraju se pokazalo da je uzgoj stare pitome vrste vinove loze na Medenoj duži pun pogodak - objašnjava Varečka,

Medenjača ili Medena duž je do 1950. godine bila prepuna vinograda i u to vreme su Bečejci proizvodili vino za svoje potrebe. Kako bi znali koje sorte grožđa najbolje uspevaju na ovom tlu, porodica Varečka uradila je analizu zemljišta i sve meteorološke analize. Tada su se, za početak, odlučili za standardne stone sorte hamburg, italija i afuzali.

- Posle smo krenuli sa vinskim sortama: rajnski rizling, šardone, frankovka, kaberne i merlot. To su sorte koje su poznate i prilagođene za čitavu Evropu, zato nije bilo velikog rizika. Posle smo krenuli sa eksperimentisanjem sa tamjanikom. Sada planiramo sadnju još nekih autohtonih sorti koje bi, za početak, testirali i obezbedili širinu za našu proizvodnju i izbor vina u našoj vinariji - pojašnjava Varečka.

Deo sadnog materijala su uzeli od sertifikovanih kalemara i firma iz Srbije, a deo su uvezli iz Italije. Minimalno koriste pesticide, a od đubriva koriste organska, ali ne previše. Mineralna đubriva koriste u minimalnim količinama, tek toliko da isprave lokalne nedostatke sa zemljištem.

Vinariju su otvorili pre dve godine i od tada kontinuirano ulažu. Tehnološki su, kaže Tomislav, na nivou najsavremenijih vinarija. Grožđe koje oberu u Medenjači u roku od sat-dva vremena smeste u tankove gde se kontrolišu procesi prerade.

- Posedujemo prohromsku opremu, prohromske sudove sa kontrolisanom temperaturom, muljače, prese, opremu za kompletno flaširanje, etiketiranje. Obezbedili smo sve što je potrebno modernoj vinariji. Imamo čak i malu degustacionu salu sa 50 sedećih mesta - ponosan je Tomislav Varečka.

Vina plasiraju u opštini Bečej i u okolini od 50 kilometara. Planiraju da obezbede nove površine na kojima bi proširili svoju proizvodnju i tako obezbedili budućnost svojoj porodici i ljudima sa kojima sarađuju.

Kada je reč o dugoročnom zakupu zemljišta, Zakon treba da bude u interesu, kako stočara tako i ratara, stoga su neophodne izmene postojeće zakonske regulative u toj oblasti, poručio je u Bečeju ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Najavio je i mogućnost donošenja novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim bi se, kako je naglasio, ispravile nepravde i odredili prioriteti.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević boravio je danas, zajedno sa resornim ministrom Branislavom Nedimovićem, u radnoj poseti opštini Bečej, gde je na sastanku sa predsednikom Opštine Draganom Tošićem bilo reči o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi i, prema rečima sagovornika, konstatovan ostvaren napredak u pogledu upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem.

Nakon sastanka potekla je inicijativa o izradi izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji bi uvažio novonastalu situaciju na terenu.

Kako su Radojević i Nedimović istakli u Bečeju upravo postoji veliki broj zahteva za restitucijom, a sa druge strane postoji izuzetno veliki broj stočara koji po pravu prečeg ostvaruju pravo na zakup državnog zemljišta. Tako se dolazi u koliziju, gde je na jednoj strani proces restitucije, a s druge strane Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji opredeljuje hektare po osnovu uslovnog grla. Izmene i dopune aktuelnog zakona trebalo bi da uvaže novonastalu situaciju.

"Unapređena je zemljišna politika, ali ono što je još neophodno jeste adekvatno odgovoriti na novonastale situacije u kontekstu restitucije po pitanju daljeg upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem", izjavio je Vuk Radojević nakon sastanka i dodao da u potpunosti podržava izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu.

"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu apsolutno je na liniji Ministarstva poljoprivrede, kada je reč o sprovođenju celokupne zemljišne politike", naglasio je Radojević.

Nedavno je doneta Uredba o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja će se primenjivati od 21. aprila 2018. godine. Njome je detaljnije opisan postupak restitucije u komasiranim područjima i omogućeno je da se formira fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, te je na taj način omogućeno da država efikasno upravlja poljoprivrednim zemljištem, koje neće biti vraćeno restitucijom i koje će moći da se daje u zakup i na duži niz godina stočarima, naročito proizvođačima mleka.

Na taj način će se omogućiti i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta i očuvanja njegovog hemijskog svojstva, što do sada nije bio slučaj.

Ministar Nedimović izjavio je da je Bečej pravo mesto za ovakav sastanak, jer je to mesto u kome se nalazi "srce" problema, gde se "ukrštaju" restitucija poljoprivrednog zemljišta i potreba za zemljištem od strane stočara. Prema njegovim rečima, i ratari su zainteresovani za zemljište.

"Na sastanku smo da vidimo kako da se napravi dogovor tako da to kasnije bude sprovedeno kroz izmene zakona i podzakonskih akata", naglasio je Nedimović.

Radojević i Nedimović su obišli i poljoprivredno gazdinstvo "Farmu krava Džigurski". U okviru ove radne posete održan je i sastanak sa udruženjima proizvođača mleka i stočara u Bečeju, s kojima će biti razgovarano o primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu i pratećeg Pravilnika.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31