U Prijedoru je svečano puštena u rad mlinska industrija Žitoprodukt, čime sada dnevna proizvodnja mlinova u Banja Luci i Prijedoru iznosi 225 tona. Uz angažovana još dva mlina iz ove regije, koja rade uslužno mlevenje za Žitoprodukt, dnevna proizvodnja je 400 tona.

Generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević naglasio je da za svaku proizvedenu tonu brašna postoji osiguran kupac, pri čemu je više od 70 posto proizvedene robe namenjeno za izvoz. „Tri hiljade tona Žitoproduktovog brašna ima svoje kupce u Turskoj. Samo u protekla četiri meseca smo udvostručili izvozne kapacitete i uveren sam da ćemo taj trend i nastaviti”, zaključio je Urošević.

Nakon svečanog puštanja u rad mlina, prisutnima se obratio doskorašnji gradonačelnik Prijedora Mirko Pavić: “Ovaj mlin je nekada snabdevao celu bosansku Krajinu i dobar deo hrvatskog primorja. Vidim da u Žitoproduktu već sada razmišljaju o povratku i na ta tržišta. Sretan sam što je firma izvozno orjentisana, što imaju kvalitetan proizvod i što to kupci prepoznaju“.

Predsednik Uprave i vlasnik Žitoprodukta Slaviša Krunić posebno je istakao značaj pokretanja ovog mlina za celu prijedorsku regiju: „Ovaj kraj je nekad bio srce mlinske industrije, a zadnje dve decenije gotovo da je nije ni bilo. Ponosan sam što je Žitoprodukt predvodnik buđenja - što se vratio na velika vrata i budi i druge. Ovo postrojenje u Prijedoru je bilo prazno punih 7 godina. Radnici su se vratili i mlin radi punom snagom. Još dva mlina iz ove regije, koja su svoj rad bila svela na minimum, danas rade za Žitoprodukt“.

Podećamo, nakon čitave decenije propadanja firme i na koncu stečaja, u junu 2014. godine investicijom grupacije kompanija u vlasništvu Slaviše Krunića, započeo je proizvodni i tržišni uspon Žitoprodukta. Višemilionska investicija u sanaciju i opremanje pogona, rezultirala je revitalizacijom mlinske industrije i otvaranjem industrijske pekare, čime je zaokružen kompletan proizvodni proces brašna i pekarskih proizvoda.

Za Agrobiznis magazin generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević, kaže da su trenutni kapaciteti ove kompanije 2.800t mesečno, a nakon aktiviranja mlina u Prijedoru biće 6.000t na mesečnom nivo, što je više nego duplo!

 

 

Koliko je uloženo novca u mlin u Prijedoru, i, koliko će biti otvoreno novih radnih mesta?

U mlin u Prijedoru je uloženo nešto više od 300.000 evra. Mlin nije radio četiri godine uopšte, a tri godine pre toga je radio minimalnim kapacitetom. Zapravo, već više od sedam godina ne radi u prihvatljivim kapacitetima. Zaposlićemo više od 30 ljudi, a već smo zaposlili 22. Naglasio bih da je naše najznačajnije izvozno tržište Turska. Naša saradnja sa partnerima iz Turske je pre svega profesionalna, za svaku pohvalu. Kompanija Eksun od nas je prošle godine uvezla 4300 t brašna, a plan za ovu godinu je 35.000 tona. To je i bio razlog pokretanja još jednog mlina, kao i upošljavanje još dva mlina sa Prijedorske regije, koji za naše potrebe vrše uslužno mlevenje, čime smo omogućili i tim mlinovima da rade punim kapacitetom i stvorili im perspektivu iako su bili pred gašenjem. Partneri iz Turske su radili sa 7 mlinova iz BiH, ali smo se kvalitetom našeg proizvoda izborili da sada uvoze brašno samo od Žitoprodukta.

Šta je uzork ovako drastičnog povećanja proizvodnje i interesovanja iz Turske?

Postavili su dosta visoke standarde kvaliteta brašna, koje smo uvek ispunili i nikada nismo isporučili robu koja nije bila u skladu sa parametrima definisanim u Ugovoru. Kada tako radite sa Turskom imate sa druge strane lojalne kupce.

Nedavno ste imali sastanak sa ministrom Šarovićem, o čemu ste razgovarali i kakvi su zaključci?

Razgovor sa ministrom je iniciran rastom izvoza brašna iz BiH u Tursku. U 2015. je izvezeno 4.000 t, a prošle godine 70.000 t. Ako se ove godine ne poveća izvoz, Žitoprodukt će izvesti polovinu od ove količine brašna. Razgovaralo se o problemima oko porekla pšenice, gde se naše Ministarstvo izborilo da se za izvoz brašna može koristiti pšenica iz Srbije, iako su Turci insistirali da pšenica bude isključivo domaće (BiH) proizvodnje. Nažalost, količina pšenice koja se proizvodi u BiH je oko 250.000 t, a ta pšenica kvalitetom ne zadovoljava kriterijume koje zahteva Turska. Moramo mnogo raditi i na edukaciji samih proizvođača, kao i na sortiranju pšenice, gde bi kvalitetna pšenica imala i veću cenu na tržištu.

Pošto imate velike potrebe za pšenicom, robu nabavljate i u Srbiji. Ko su vam najznačajniji partneri, i koliko trenutno uvozite iz Srbije pšenice?

 Svu pšenicu za izvoz brašna u Tursku nabavljamo u Srbiji, dok pšenicu za brašno za domaće tržište nabavljamo u Mađarskoj. U Mađarskoj se može nabaviti pšenica daleko boljeg kvaliteta nego u Srbiji, a trenutno su čak i cene te pšenice niže nego u Srbiji. Već treću godinu zaredom, po kvalitetu pšenice se izdvaja Stara Moravica, mada ima dosta kvalitetne pšenice i kod drugih proizvođača, koji su spremni da ulože u seme, agrotehničke mere i gde je zemlja kvalitetna za uzgajanje žita.

 

 

Koliko trenutno Žitoprodukt ima zaposlenih, i kako napreduje širenje poslovanja na domaćem tržištu?

Žitoprodukt trenutno ima 46 zaposlenih, a ove godine ćemo zaposliti verovatno još toliko ljudi. Pošto nas nije bilo na tržištu do 2013. godine, kvalitetom se vraćamo na mesto koje nam pripada. Veliki problem svih mlinova iz BiH je što se naše brašno prodaje po 30% većim cenama nego brašna iz Srbije. Iako je brašno u BiH daleko kvalitetnije, kupovna moć je često razlog što se kupci odlučuju za proizvode sa nižom cenom, a ne za kvalitetne. Ipak, Žitoprodukt iz godine u godinu beleži značajan rast prodaje i na domaćem tržištu.

 

 

Gradska uprava postala je partner Poljoprivrednom fakultetu na projektu urbane poljoprivrede, kroz koji će zaposliti 100 ljudi i podeliti 170.000 evra donacija. Saradnja je ozvaničena juče, potpisivanjem memoranduma između Grada i fakulteta, te organizacija i preduzeća koja će podržati urbanu poljoprivredu. Novac će obezbediti Evropska unija, a biće iskorišćen za organski uzgoj povrća i sitnog voća, kao što su maline i kupine.

Proizvodnju će nadgledati stručnjaci i biće sertifikovana, što znači da će plodovi biti spremni i za izvoz u EU.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta, Nikola Mićić, istakao je da će odabrane kandidate podržati, kako bi njihovo bavljenje poljoprivredom bilo održivo, te će im biti mentori i davati stručne savete.

Reč je o razvojnom, a ne socijalnom projektu urbane poljoprivrede. Počećemo angažovanjem dvadesetak ljudi, koji će da uzgajaju povrće na 2,5 hektara u Motikama, a planirano je zapošljavanje ukupno 100 mladih ljudi - pojasnio je Mićić.

Prilikom zapošljavanja, vodiće se računa o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena, osoba sa invaliditetom, te ljudi koji su dugo na evidenciji Zavoda za zapošljavanje.

Sve što proizvedu otkupljivaće firme „Mushrooms Trade“ i „Argonet“, koje su takođe partneri na projektu, te će plasirati na tržište.

Planirano je i osnivanje poljoprivredne zadruge, za koju je Grad obezbedio prostor, te otvaranje pčelaraske radionice.

Gradonačelnik Igor Radojičić rekao je da je zapošljavanje bitan elemenat ovog projekta, a za Banjaluku je izuzetno važan svaki projekat koji se tiče poljoprivrede.

Važnost ovog projekta je upravo podsticanje poljoprivrede, jer grad Banjaluka, kao najveća lokalna zajednica, ima znatan broj ljudi koji se bave poljoprivredom i velike površine u seoskim mesnim zajednicama - naglasio je Radojičić i dodao da će podršku projektu pružiti preko Centra za selo.

Gradonačelnik je istakao da je Grad već raspisao poziv za subvencionisanje poljoprivrednika novcem koji je planiran ovogodišnjim budžetom grada.

U Gradskoj upravi Banjaluka se vodi rasprava o kriterijumima za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja, za šta se iz budžeta godišnje izdvaja i do milion KM – rekao je Radojičić.

U projektu urbane poljoprivrede će učestvovati i Zavod za zapošljavanje RS, Karitas Švajcarske, te predstavništvo „Gopa“ iz Sarajeva.

Srednjoškolci na fakultetu

Poljoprivredni fakultet juče su posetili i svršeni srednjoškolci, koji su u okviru „Dana otvorenih vrata“ imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima studiranja koje nudi banjalučki Univerzitet.

Oko 2.200 dece iz svih krajeva Republike Srpske, posetili su banjalučke fakultete, gde su dobili više informacija o studijskim programima, polaganju prijemnog ispita, te organizaciji nastave.

Izvor: www.blic.rs

Jesenji sajam otvoren je danas u Banjaluci, a na 130 štandova okupio je oko 300 učesnika iz oblasti lova, ribolova, ekologije, sporta, turizma, ugostiteljstva, poljoprivrede i prehrambene industrije. Direktor Banjalučkog velesajma Dragoljub Bojanić rekao je da na Jesenjem sajmu, osim domaćih, učestvuju izlagači iz Federacije BiH, Srbije, Hrvatske, Makedonije, pa je ocenio da je to pokazatelj sve većeg interesa za tržište Republike Srpske. Bojanić kaže da je zadovoljan velikim brojem izlagača, koji je rekordan unazad 20 godina, te ističe da je ovo jedinstvena prilika za saradnju, obnavljanje starih i stvaranje novih poslovnih veza. Specijalni predstavnik EU u BiH Lars-Gunar Vigemark ukazao je na značaj svih oblasti koje su obuhvaćene ovim sajmom, a poseban akcenat stavio je na poljoprivredu kao najveću granu industrije, koja ima veliki potencijal za razvoj. "EU i dalje ostaje najveći trgovinski partner Republike Srpske sa tržištem od pola milijarde potrošača, među kojima sigurno ima mnogo zainteresovanih za poljoprivredne proizvode sa ovih područja", rekao je Vigemark, koji je i generalni sponzor Sajma. On je podsetio da je EU do sada osigurala više od 70 miliona evra za razvoj poljoprivrede, te istakao da je sada potrebno imati usvojenu zajedničku strategiju u ovoj oblasti. Podršku organizovanju ovog sajma pružila je i Privredna komora Banjaluke, čiji je predsednik Goran Račić rekao je da će u okviru sajma biti organizovani privredni susreti, koji će biti prilika da domaći privrednici predstave svoje proizvode trgovačkim lancima u Srbiji. "U okviru ovih sajamskih aktivnosti pozvali smo područne partnerske privredne komore Srbije, te će prisustvovati područne komore Beograda, Zaječara, Zrenjanina i Valjeva", rekao je Račić. Predsednik Lovačkog saveza Republike Srpske Savo Minić rekao je da će se na Jesenjem sajmu predstaviti i Savez, za koji se nada da će ostvariti cilj i da će zaživjeti komercijalni lov i izlov divljači, koji ima veliki potencijal u Republici Srpskoj. Jesenji sajam otvoren je do 13. novembra. Najveća atrakcikija je  je džezva od 8.000 mozete pogledati na našem fb stranici https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/?fref=ts

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31