Globalne cene hrane, koje prati Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) pale su u martu zbog velikih raspoloživih zaliha i očekivanja obilne žetve.FAO-ov indeks cena hrane, koji obihvata korpu pet osnovnih prehrambenih proizvoda, iznosio je u martu u proseku 171 poen, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na prethodni mesec, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet stranici te svetske organizacije sa sedištem u Rimu. Na godišnjem nivou, cene su u posmatranom mesecu i dalje više za 13,4 posto od nivoa u prethodnoj godini, dodaje se u dokumentu. Cene žitarica su prošlog mesaca oslabile za 1,8 posto u poređenju sa februarom, pri čemu su najviše pojeftinili pšenica i kukuruz, koje su sada otprilike na nivou iz marta 2016. Biljna ulja su zabeležila pad cene za 6,2 posto na mesečnom nivou, u čemu su prednjačile cene palminog i sojinog ulja zbog boljih izgleda proizvodnje. Zbog neočekivano velike ponude oslabile su i cene uljane repice i suncokretovog ulja. Najveće pojeftinjenje zabeleženo je kod šećera, čije su se cene strmoglavile za 10,9 procenata, na najniži nivo od maja 2016, usled slabe uvozne tražnje i očekivanih robusnih isporuka iz Brazila na svetsko tržište, zahvaljujući dobrom rodu. Obilne zalihe mleka oborile su u martu cene mleka i mlečnih proizvoda za 2,3 posto u odnosu na prethodni mesec, mada su one i dalje znatno iznad lanjskog nivoa. Jedino su cene mesa zabeležile rast u martu od 0,7 posto na mesečnom nivou, podstaknute čvrstom uvoznom tražnjom iz Azije za govedinom i svinjetinom, navodi se u izveštaju. FAO je, posebnom izveštaju o ponudi i tražnj žitarica, procenio da će proizvodnja žirtarica širom sveta u 2017. godini iznositi 2.597 miliona tona, što je samo za devet milona tona manje od rekorda ostvarenog u 2016. Iz ove svetske organizacije napominju da će pojedine važne kulture tek biti zasejane, što znači da će pouzdanost njihove procene zavisiti od klimatskih prilika u narednim mesecima, kao i od odluke farmera o tome koja će im poljoprivredna kultura biti cenovno isplativija za gajenje. Blagi pad procene proizvodnje žitarica u odnosu na 2016. godinu duguje se očekivanom smanjenju proizvodnje pšenice za 2,7 odsto na 740 miliona tona u 2017, uglavnom zbog opredeljenja farmera u Australiji, Kanadi i SAD da smanje površine pod tom kulturom. Proizvodnja žitarica koje se koriste za ishranu i ljudi i stoke, kao što je kukuruz, prema prvim procenama porašće u 2017. do novog rekordnog nivoa od 1.353 miliona tona, u najvećoj meri zahvaljujući skoku proizvodnje u Brazilu i Argentini i oporavku proizvodnje u Južnoj Africi nakon prošlogodišnje suše. FAO očekuje da će svetska proizvodnja pirinča ove godine biti za 1,0 posto veća i da će isnositi 504 miliona tona, zahvaljujući većim zasejanim površinama u Indiji i Indoneziji, koje bi zajedno s većim prinosima u Brazilu i Kini trebalo više nego da nadoknade pad u drugim zemljama, uključujuci i u sušom pogođenoj Šri Lanki. Izvor: Blic

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31