Povećanu tražnju brašna domaća mlinska industrija uspešno je zadovoljila kako na domaćem, tako i na tradicionalnim tržištima zemalja regiona.U trećoj dekadi marta zabeležena je tri puta veća proizvodnja i prodaja pakovanja od jednog kilograma, u čemu su se posebno istakla naša dva najveća mlina, onaj u Senti i novosadski "Danubijus", koji proizvode oko 60 odsto takozvanog kilskog brašna u našoj zemlji.

"Senćanski mlin je još ranije, pre pandemije, znatno povećao kapacitet svoje pakirnice "kilskog" brašna, a kad je pojačana potražnja za tim proizvodom, povećali su i broj smena i tako efikasno odgovorili na zahteve sa tržišta", kaže, za "Novosti", Zdravko Šajatović, direktor poslovnog udruženja "Žitounija" u Novom Sadu.Kada je, nakon kraće zabrane izvoza brašna, plasman te robe u inostranstvo ponovo dozvoljen jer nije bilo ugroženo domaće tržište, tu priliku su vrlo dobro iskoristili domaći mlinari, zadovoljivši i potrebe tradicionalnih kupaca u regionu, poput BiH, Severne Makedonije i drugih.

"Zahvaljujući toj konjunkturi, potpuno su uposlili svoje kapacitete, rešili se viškova pšenice i brašna i ostvarili znatan devizni priliv našoj zemlji", dodaje Šajatović, napominjući da su značajne izvozna rezultate ostvarili i domaći proizvođači testenina.

I Mlin BMM u Kaću imao je prvih dana vanrednog stanja dvostruko veću prodaju brašna u pakovanju od po 25 kilograma od uobičajene, ali je ubrzo ta navala kupaca utihnula i proizvodnja i prodaja su stabilizovane, navodi vlasnik tog mlina Bora Mitrović.

"Uspeli smo da zadovoljimo kompletnu tražnju, ali ubrzo je usledio pad proizvodnje i prodaje jer su prestale da rade škole, picerije i drugi naši značajniji kupci" kaže Mitrović, i napominje da se poslednjih dana ipak oseća izvestan oporavak tržišta i da se situacija polako vraća "u normalu".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=09&nav_id=1682248

Sud BiH danas je osudio na 12 godina zatvora bivšeg ministra poljoprivrede i jednog od ključnih ljudi u kompaniji hercegoavčkog kralja mesa Jerka Ivankovića Lijanovića na 12 godina zatvora. SARAJEVO - Sud BiH danas je osudio na 12 godina zatvora bivšeg ministra poljoprivrede i jednog od ključnih ljudi u kompaniji hercegoavčkog "kralja mesa" Jerka Ivankovića Lijanovića na 12 godina zatvora. Sud je izrekao prvostepenu presudu u predmetu protiv Jerka, Slave i Joze Ivankovića Lijanovića i grupe za organizovani kriminal, pranje novca, poresku utaju, falsifikovanje poslovnih knjiga i isprava. Jerko Ivanković Lijanović bosanskohercegovački preduzetnik i političar na čelu Nadzornog odbora kompanije "Lijanovići", bivši ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u Vladi Federacije BiH. Sud BiH osudio je Jerka Ivankovića Lijanović na 12 godina zatvora, zbog organiziranog kriminala, utaje poreza i pranja novca. Jerko Lijanović i grupa se terete da su od 2007. do 2012. delovali kao organizovan grupa, osnivali nove firme na koje su prenosili sirovine, proizvode i opremu te nastavljali poslovanje, a stečene višemilionske poreske dugove ostavljali na ranijim preduzećima, čime su stekli nezakonitu imovinsku korist od oko 13,5 miliona KM, prenosi Vijesti. ba.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Stevo Mirjanić doneo je danas odluku o brisanju preduzeća "Frukt kompani" iz Bijeljine sa liste izvoznika za Rusku Federaciju, koja se vodi u ovom Ministarstvu. Ministarstvo će sutra o ovoj odluci obavestiti i Upravu za zaštitu bilja BiH, saopšteno je iz resornog ministarstva. - Od Uprave se očekuje da donese rešenje o brisanju sa liste izvoznika ovog preduzeća za Rusku Federaciju, koju vodi i za šta je ona nadležna - navodi se u saopštenju. Rusija je od danas ponovo uvela zabranu uvoza jabuka iz BiH. Razlog za uvođenje ove mere jeste to što je kompanija iz Bijeljine prepakivala, prema navodima ruske strane, jabuke poreklom iz Poljske i izvozila ih u Rusiju. Pošiljku jabuka pratio je fitosanitarni sertifikat koji je izdao fitosanitarni inspektor Brčko distrikta. Izvor : blic.rs

U Prijedoru je svečano puštena u rad mlinska industrija Žitoprodukt, čime sada dnevna proizvodnja mlinova u Banja Luci i Prijedoru iznosi 225 tona. Uz angažovana još dva mlina iz ove regije, koja rade uslužno mlevenje za Žitoprodukt, dnevna proizvodnja je 400 tona.

Generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević naglasio je da za svaku proizvedenu tonu brašna postoji osiguran kupac, pri čemu je više od 70 posto proizvedene robe namenjeno za izvoz. „Tri hiljade tona Žitoproduktovog brašna ima svoje kupce u Turskoj. Samo u protekla četiri meseca smo udvostručili izvozne kapacitete i uveren sam da ćemo taj trend i nastaviti”, zaključio je Urošević.

Nakon svečanog puštanja u rad mlina, prisutnima se obratio doskorašnji gradonačelnik Prijedora Mirko Pavić: “Ovaj mlin je nekada snabdevao celu bosansku Krajinu i dobar deo hrvatskog primorja. Vidim da u Žitoproduktu već sada razmišljaju o povratku i na ta tržišta. Sretan sam što je firma izvozno orjentisana, što imaju kvalitetan proizvod i što to kupci prepoznaju“.

Predsednik Uprave i vlasnik Žitoprodukta Slaviša Krunić posebno je istakao značaj pokretanja ovog mlina za celu prijedorsku regiju: „Ovaj kraj je nekad bio srce mlinske industrije, a zadnje dve decenije gotovo da je nije ni bilo. Ponosan sam što je Žitoprodukt predvodnik buđenja - što se vratio na velika vrata i budi i druge. Ovo postrojenje u Prijedoru je bilo prazno punih 7 godina. Radnici su se vratili i mlin radi punom snagom. Još dva mlina iz ove regije, koja su svoj rad bila svela na minimum, danas rade za Žitoprodukt“.

Podećamo, nakon čitave decenije propadanja firme i na koncu stečaja, u junu 2014. godine investicijom grupacije kompanija u vlasništvu Slaviše Krunića, započeo je proizvodni i tržišni uspon Žitoprodukta. Višemilionska investicija u sanaciju i opremanje pogona, rezultirala je revitalizacijom mlinske industrije i otvaranjem industrijske pekare, čime je zaokružen kompletan proizvodni proces brašna i pekarskih proizvoda.

Za Agrobiznis magazin generalni direktor Žitoprodukta Saša Urošević, kaže da su trenutni kapaciteti ove kompanije 2.800t mesečno, a nakon aktiviranja mlina u Prijedoru biće 6.000t na mesečnom nivo, što je više nego duplo!

 

 

Koliko je uloženo novca u mlin u Prijedoru, i, koliko će biti otvoreno novih radnih mesta?

U mlin u Prijedoru je uloženo nešto više od 300.000 evra. Mlin nije radio četiri godine uopšte, a tri godine pre toga je radio minimalnim kapacitetom. Zapravo, već više od sedam godina ne radi u prihvatljivim kapacitetima. Zaposlićemo više od 30 ljudi, a već smo zaposlili 22. Naglasio bih da je naše najznačajnije izvozno tržište Turska. Naša saradnja sa partnerima iz Turske je pre svega profesionalna, za svaku pohvalu. Kompanija Eksun od nas je prošle godine uvezla 4300 t brašna, a plan za ovu godinu je 35.000 tona. To je i bio razlog pokretanja još jednog mlina, kao i upošljavanje još dva mlina sa Prijedorske regije, koji za naše potrebe vrše uslužno mlevenje, čime smo omogućili i tim mlinovima da rade punim kapacitetom i stvorili im perspektivu iako su bili pred gašenjem. Partneri iz Turske su radili sa 7 mlinova iz BiH, ali smo se kvalitetom našeg proizvoda izborili da sada uvoze brašno samo od Žitoprodukta.

Šta je uzork ovako drastičnog povećanja proizvodnje i interesovanja iz Turske?

Postavili su dosta visoke standarde kvaliteta brašna, koje smo uvek ispunili i nikada nismo isporučili robu koja nije bila u skladu sa parametrima definisanim u Ugovoru. Kada tako radite sa Turskom imate sa druge strane lojalne kupce.

Nedavno ste imali sastanak sa ministrom Šarovićem, o čemu ste razgovarali i kakvi su zaključci?

Razgovor sa ministrom je iniciran rastom izvoza brašna iz BiH u Tursku. U 2015. je izvezeno 4.000 t, a prošle godine 70.000 t. Ako se ove godine ne poveća izvoz, Žitoprodukt će izvesti polovinu od ove količine brašna. Razgovaralo se o problemima oko porekla pšenice, gde se naše Ministarstvo izborilo da se za izvoz brašna može koristiti pšenica iz Srbije, iako su Turci insistirali da pšenica bude isključivo domaće (BiH) proizvodnje. Nažalost, količina pšenice koja se proizvodi u BiH je oko 250.000 t, a ta pšenica kvalitetom ne zadovoljava kriterijume koje zahteva Turska. Moramo mnogo raditi i na edukaciji samih proizvođača, kao i na sortiranju pšenice, gde bi kvalitetna pšenica imala i veću cenu na tržištu.

Pošto imate velike potrebe za pšenicom, robu nabavljate i u Srbiji. Ko su vam najznačajniji partneri, i koliko trenutno uvozite iz Srbije pšenice?

 Svu pšenicu za izvoz brašna u Tursku nabavljamo u Srbiji, dok pšenicu za brašno za domaće tržište nabavljamo u Mađarskoj. U Mađarskoj se može nabaviti pšenica daleko boljeg kvaliteta nego u Srbiji, a trenutno su čak i cene te pšenice niže nego u Srbiji. Već treću godinu zaredom, po kvalitetu pšenice se izdvaja Stara Moravica, mada ima dosta kvalitetne pšenice i kod drugih proizvođača, koji su spremni da ulože u seme, agrotehničke mere i gde je zemlja kvalitetna za uzgajanje žita.

 

 

Koliko trenutno Žitoprodukt ima zaposlenih, i kako napreduje širenje poslovanja na domaćem tržištu?

Žitoprodukt trenutno ima 46 zaposlenih, a ove godine ćemo zaposliti verovatno još toliko ljudi. Pošto nas nije bilo na tržištu do 2013. godine, kvalitetom se vraćamo na mesto koje nam pripada. Veliki problem svih mlinova iz BiH je što se naše brašno prodaje po 30% većim cenama nego brašna iz Srbije. Iako je brašno u BiH daleko kvalitetnije, kupovna moć je često razlog što se kupci odlučuju za proizvode sa nižom cenom, a ne za kvalitetne. Ipak, Žitoprodukt iz godine u godinu beleži značajan rast prodaje i na domaćem tržištu.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31