BOLJEVAC, 1. jun (Tanjug) - Premijerka Ana Brnabić posetila je danas preduzeće FPM Agromehanika u Boljevcu, koje je jedan od najvećih proizvođača poljomehanizacije u Jugoistočnoj Evropi i najavila veću pomoć države za domaće proizvođače. Brnabić je rekla da će u narednom periodu pojačano obilaziti domaće privrednike u Srbiji i da će njima, pored rada na privlačenju stranih investitora, posvetiti veću pažnju. "Radimo na pravilniku za primenu uredbe za subvencije poljoprivrednih proizvođača, koja će dati prednost domaćim proizvođačim poljoprivredne mehanizaciji. Želimo više da podržavamo doamće proizvođače, kao što je FPM Agromehanika u Boljevcu", naglasila je premijerka. Ona je dodala da bi taj pravilnik trebalo da bude gotov i potpisan od strane ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića u narednih mesec dana. Brnabić je poručila da će država nastaviti da subvencioniše poljoprivredne proizvođače i podsetila da je agrarni budžet za 12 odsto veći nego u 2017. "Povećali smo budžet za subvencije ove godine za poljoprivedne proizvođače, ali se pokazalo da Uprava za agrarana plaćanja nema kapacitet da to sve obradi, pa se čaka od šest meseci do godinu dana. Radimo sa Upravom da to ubrzamo i nadam se da ćemo od iduće godine imati potpuno elektronske prijave i obrade podataka". Brnabić je rekla da opština Boljevac uspešno primenjuje servis eZUP odnosno da elektronski pribavlja podatke od državniih službenika, koji je tačno pre godinu dana počeo da se primenjuje kako bi se građanima olakšale administrativne procedure. Ona je kazala da je FPM Agromehanika veliki domaći investitora sa oko 250 radnika, koja je nakon uspešne privatizacije imala od 2007. više od 10 miliona investicija u pogone, kao i da se sada realizuju dodatne investicije veće od pet miliona evra. Premijerka je rekla da država treba više da ulaže u takve kompanije i zahvalila predsediku opštine Boljevac što ima savet za lokalni ekonomski razvoj koji pita privrednike šta može država za njih da uradi kako nastavili da otvaraju radna mesta. Brnabić je istakla da je ta firma uključena u progam dualnog obrazovanja u saradnji sa tehničkom školom Nikola Tesla, kao i da takve kompanije mogu da zaustave odliv mladih ljudi iz te opštine. Brnabić se prethodno na sastanku sa predsednikom kompanije LJubinkom Gobeljićem upoznala sa istorijatom firme, trenutnim stanjem i planovima daljeg rada FPM Agromehanika i obišla izložbu proizvoda i proizvodnih pogona preduzeća, a prisustvovao je i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Ta boljevačka firma sarađuje sa indijskom kompanijom Sonalika, čije traktore Solis sklapa u Boljevcu, a Brnabić koja kaže da su investicije iz Indije veoma važne za našu zemlju i podsetila da indijski Taf, koji je kupio IMT, treba da počne da proizvodi traktore u Srbiji. Istakla je da je Srbije, pre posete Indiji predsednika zemlje Aleksandra Vučića, potpuno zaboravila to veliko tržište od 1,3 milijarde ljudi. Ona je pohvalila Gobeljića koji je mogao da konkuriše kada se prodavao brend IMT-a, ali, ali da je pokazao ogromnu društvenu odgovornost i povukao se u korist Tafea, kako bi naša zemlja imala još jedan pogon za proizvodnju taktora, čime je pokazao da mu je na prvom mestu nacionalni a ne privatni interes. Brnabić je rekla da će država povezati FPM Agromehaniku sa Tafeom i da će ta firma iz Boljevca postati njihov dobavljač. Kaže da su Srbiji potrebne indijske investicije, kao i da je to velika šansa za našu zemlju, iako je EU naš strateški cilj. Brnabić je naglasila da je našoj zemlji potreban brži ekonomski rast i da zato moramo da se okrećemo sve više ekonomskoj saradnji sa Kinom, Indijomo, Rusijom, UAE i drugim zemljama u tom delu sveta. Predsednik PKS Čadež je rekao da je više puta dolazio u tu boljevačku firmi i da je ponosan kada vidi da su udvostručili proizvodnju za nešto više od godinu dana. Naglasio je da su proizvodi te fabrike konkurentni u Norveškoj, Danaskoj, Nemačkoj, Austriji i drugim zemljama, odnosno na 34 strana tržišta. Istakao je da čak 20 dilera u Nemačkoj prodaju te prizvode. Prema njegovim rečima ,sve to pokazuje da naše firme to mogu, a drugo da ima i uspešno privatizovanih firmi, koje su nastavile da rade, investirale i zaposlile i nove radnike. Čadež je zahvalio premijerki što ima sluha za privredu i istakao da ta veza između države i privrednika nikada nije bila jača. Dodao je da bi fabrika u Boljevcu trebalo već u avgustu da ima dva nova objekta. Gobeljić je zahvalio premijerki Brnabić što je pokazala da razume probleme fsa kojima se firme svakodnevno suočavaju, kao i PKS sto se potpuno okrenula privredi i pomaže privrednicima na sve moguće načine. FPM Agromehanika je primer uspešne privatizacije i ta firma je nekadašnja članica IMT-a, u čiju modernizaciju je do sada uloženo više od 15 miliona evra, zajedno sa aktulenim projektima. To boljevačko preduzeće izvozi više od 70 odsto svojih proizvoda na 34 inostrana tržišta, najviše u Ukrajinu, Nemačku i Alžir. Direktno zapošljava 250 radnika, među kojima je veliki broj visokoobrazovanih, sa teritorija opština Boljevac, Zajačar i Bor. Kompanija Agromehanika uključena je od prošle godine u sistem dualnog obrazovanja. Na inicijativu kompanije, uz podršku PKS i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u Boljevcu je otvoreno odeljenje za mašinska zanimanja: 20 učenika se školuje za dva obrazovna profila - tehničara za kompjutersko konstruisanje i operatera mašinske obrade. Osim osnovnog proizvodnog programa, mehanizacije za traktore, kompanija uslužno proizvodi i veliki broj delova i sklopova za druge proizvođače poljoprivredne mehanizacije, kao i za firme iz drugih sektora privrede. Komunalni mulčar, roto drljače, diskaste kosačice i rasturači đubriva neki su od noviteta FPM Agromehanike.

Izvor: TANJUG

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović prisustvovali su danas potpisivanju ugovora kojim je indijski proizvođač traktora i mašina za poljoprivredu ”Tafe” kupio IMT Beograd.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić

Ugovor o kupoprodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica potpisali su zamenik direktora kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u ime Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Indijska kompanija je za 66.081.562 dinara kupila pravno lice, odnosno žig IMT, pogon u Jarkovcu kod Sečnja i tehnološke crteže.

Ostala imovina IMT-a ući će u stečajnu masu.

„Tafe“ je najavio višemilionsku investiciju u proizvodne pogone u Srbiji i u kooperante.

Prema procenama rukovodstva kompanije, u roku od pet godina "Tafe" će u Srbiji proizvoditi najmanje 5.000 traktora godišnje, s ciljem da se dostigne i proizvodnja od 10.000 traktora.

U planu je proizvodnja unapređenih modela IMT 539, 542 i 590. Prvi takav model, IMT 539 sa EURO 3 motorom, publika će moći premijerno da vidi na međunarodnom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu u maju ove godine.

Prema najavama indijskih investitora proizvodnja će početi u roku od 12 meseci, a traktori će, u prvoj fazi, biti plasirani na tržište Srbije, zatim u države nekadašnje Jugoslavije.

U trećoj fazi traktori će biti prodavani u zemljama gde je nekada IMT izvozio, poput Tunisa, Alžira i Maroka, kao i u nekim državama Evropske unije, kao što su Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Premijerka Brnabić je istakla da je ponovno oživljavanje IMT-a i očuvanje brenda, koji je obeležio poljoprivredu ovih prostora poslednjih 60 godina, bio važan i težak zadatak koji je Vlada Srbije sprovela.

Uložili smo velike napore kako bismo ponovo pokrenuli tu priču, sačuvali žig IMT-a i našli investitora, rekla je predsednica Vlade.

Ona je podvukla da rešavanje pitanja preduzeća u stečaju ostaje jedan od prioriteta Vlade.

U Železari Smederevo sačuvali smo 5.000 radnih mesta, Galenika je uspešno privatizovana, danas je potpisan ugovor za IMT. Rešavamo pitanja Magnohroma, pregovaramo sa strateškim partnerima za RTB Bor, a u planu nam je u da podignemo na noge neke stare brendove, poput Ikarbusa, BIP-a i "Toze Markovića", naglasila je Brnabić.

Predsednica Vlade, Ana Brnabić

Nedimović je konstatovao da je traktor simbol poljoprivrede i da je ta grana na gubitku jer je IMT prestao da proizvodi traktore.

U Srbiji ima 400.000 različitih vozila i mehanizacije za poljoprivredu i od kada IMT, nekada moćna industrija, ne proizvodi traktore, prisutni su problemi u toj oblasti. Srbija je prošle godine subvencionisala nabavku traktora sa 50 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije i imali smo skoro 2.400 upita poljoprivrednika, rekao je ministar.

On je istakao da je pokretanje proizvodnje u IMT-u važno i za BDP u Srbiji, jer je u našoj zemlji prošle godine proizvedeno svega 400 traktora.

Zamenik direktora kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa podsetio je na višedecenijsku saradnju IMT-a i kompanije "Tafe".

Koliko god da je to nepoznato, naša priča i dugoročna saradnja počeli su 60-ih godina prošlog veka, ali je, nažalost, ta saradnja prestala kada se ugasila fabrika. Sada nam je cilj da nastavimo tu saradnju i da učinimo da ona traje mnogo godina, poručio je Ahuđa.

Industrija mašina i traktora a. d. (IMT) bila je fabrika poljoprivrednih mašina koja se nalazila na Novom Beogradu u bloku 64. Od 1947. do 2015. godine proizvedeno je ukupno 780 hiljada traktora i oko 600 hiljada oruđa. U međunarodnoj trgovini IMT je izvezao 107.700 traktora i oko 11.950 priključnih mašina i oruđa u 84 države širom sveta.

Rekord je ostvaren 1988. godine, kada je proizvedeno 42.500 traktora i 35.000 priključnih mašina, a vrednost proizvodnje te rekordne godine je bio 600 miliona nemačkih maraka.

Nakon dvogodišnjih uporednih ispitivanja različitih stranih traktora 1953. i 1954. država je donela odluku o otkupu licence za proizvodnju traktora američke marke ”Masi Ferguson”, nakon čega je otpočela proizvodnja traktora Ferguson 20, 30 i 35. Proizvodnja traktora IMT 555, domaće konstrukcije koji baziran na prethodnim Fergusonovim modelima, počela je 1964. godine, a današnji naziv Industrija mašina i traktora - IMT, fabrika dobija 1965. godine

Proizvodni kapaciteti prošireni su 1970. godine uvođenjem nove linije za serijsku proizvodnju traktora IMT 575, a nova fabrika sa kapacitetom od više desetina hiljada traktora otvorena je marta 1976. Tada počinje masovna izrada traktora točkaša serije 500 od 35 do 220 KS (IMT-533F, IMT-540, IMT-558, IMT-560, IMT-577, IMT-578, IMT-579, IMT-588 od 80 KS, IMT-589 od 80KS, IMT-5160 od 160KS i IMT-5200 od 220 KS).

Fabrika je krajem 80-ih zapošljavala 9.800 radnika, da bi taj broj do 2005. spao na 1.745 radnika.

 

izvor : http://www.srbija.gov.rs 

Indijska kompanija Tafe potpisala je ugovor o kupovini Industije mašina i traktora (IMT) Beograd, u prisustvu premjerke Ane Brnabić i ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i ambasadorke Indije Narinder Cohan.

Nj. E. Narinder Cohan, ambasadorka Indije u Republici Srbiji

IMT je 2. aprila prodat indijskom proizvođaču traktora za 66,8 miliona dinara, što je bila početna cena, a Tafe je bio jedini prijavljeni ponuđač.

Kupoprodajni ugovor za jedan od simbola nekadašnje Jugoslavije potpisali su danas zamenik direktora Tafe za evropsko tržiste Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u imr Agencije za licenciranje stečjanih upravnika.

Kupovinom IMT, Tafe je stekla pravo na intelektualnu svojinu IMT-a koja uključuje brend, nacrte dizajna i autorska prava, kao i nekretnine u Jarkovcu.

Tafe je deo Amalgations Group koja ima godišnji promet od 2,5 milijardi dolara, treći je po veličini proizvođač traktora na svetu i bio je povezan sa IMT – om više destina godina.

Prodaja IMT, koji je u stečaju od 2015. godine, oglašena je 1. marta.

 

 Ana Brnabić: ,,Pokrenućemo ponovo proizvodnju traktora u Srbiji, IMT će oživeti''

Vlada Srbije će podržati indijsku fabriku Tafe koja je kupila Industriju mašina i traktora (IMT) Beograd da što pre pokrene proizvodnju u tom nekadašnjem gigantu, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić i istakla da je završen ogroman posao za Srbiju koji se odlagao više od decenije.

Ona je nakon potpisavanja kupoprodajnog ugovora za IMT ponovila da očekuje da prvi traktor bude predstavljen u maju, na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

„Pokrenućemo ponovo proizvodnju traktora u Srbiji, IMT će oživeti”, poručila je Brnabić i istakla da je prodaja IMT „glasan signal” da sadašnja Vlada Srbije završava poslove, te da će indijski Tafe doneti u Srbiju novo znanje, novu tehnologiju i nova radna mesta.

Predsednica Vlade Ana Brnabić

Novi traktori koje će proizvoditi Tafe, jedna od najvećih svetskih korporacija u proizvodnji traktora, omogućiće jeftinije traktore srpskim poljoprivrednima, a za spoljnotrgovinski balans značiće da najveći deo subvencija koje daje država poljoprivrednicima za nabavku nove mehanizacije ostaje u Srbiji.

Brnabić kaže da će Vlada Srbije stajati na raspolaganju indijskoj kompaniji da što pre pokrene proizvodnju za domaće tržište, kasnije i za Balkan, a potom će se osvajati i druga tržišta u Evropi i severnoj Africi.

„Važno je da dižemo naše brendove i fabrike koje su nekada bile naša snažna ekonomija”, naglašava premijerka i podvlači da je Srbija 2017. dočekala kao šampion u stranim direktnim investicijama koje su dostigle 2,6 milijardi evra.

Na pojedine kritike da je mogao da se sklopi bolji posao za IMT, odgovara da je urađeno najbolje što je bilo mogiće, te da nije moglo bolje.

Navodi i da se Tafe u celom poslu ponašao iskreno i partnerski, jer je mogao da uzme žig IMT koji ranije nije bio zaštićen i da Srbija ne dobije ništa.

Svakoga ko kaže da može bolje, pozvala je da dođe sa partnerima i da bolju ponudu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je da je posao sa IMT važan u simboličkom smislu jer pokazuje da Vlada Srbije menja stvari na bolje u poljoprivredi, te da su svi koji su ucestvovali u tom poslu verovali da je moguće ponovo u Srbiji proizvoditi dobar traktor.

Istakao je da je postojala opasnost da neko ode i od nadležnih zatraži zaštitu žiga IMT koji nije bio zaštićen do 2017, ali da je to osujećeno.

Ponavlja da je Tafe kupio deo imovine IMT koja će služiti za proizvodnju srpskih traktora , te da predmet prodaje nije bila lokacija fabrike na Novom Beogradu.

„Nesumnjivo je da u Srbiji postoji potreba za novim traktorima”, rekao je Nedimović i dodao da u Srbiji ima oko 400.000 traktora i da je svima njima potrebna i logistička podrška.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović

Podsetio je na kompatibilnost modela i tehnologije IMT traktora sa indijskim Tafeom i naveo da lično poseduje traktor IMT-a iz 1976. za koga njegovi Sremci kažu da je „nepoderiv”, a da je jedina razlika između traktora koji je ranije proizvodio IMT od onoga koji pravi Tafe samo u boji, jedan je narandžasti, a drugi crveni.

Zamenik direktora Tafe za evropsko tržiste Kamal Ahuđa rekao je da su ovaj dan dugo čekali, te da je konačno dobijena prilika da indijska fabrika pokuša da od IMT napravi brend kakav je nekada bio.

„Iskoristićemo sve da napravimo dobar i konkurentan traktor po imenu IMT”, kaže Ahuđa i podseća da je tehnologija ferguson zajednička i za IMT i za Tafe.

Vedrana Ilić (Ministarstvo poljoprivrede), gospodin Kamal Ahuđa, ambasadorka Cauhan i otac gospodina Ahuđe

Podsetio je i da saradnja sa IMT-om traje od 1960. godine, a da je prekinuta zbog ratova na prostoru bivše Jugosalvije.

Tafe je, naveo je, jedva čekao da se saradnja obnovi i da je ta indijska firma u međuvremenu postala treća najveća korporacija na svetu u toj obblasti, sa proizvodnjom od oko 180.000 traktora godinsnje, od čega je 120.000 po ferguson tehnologiji.

Upitan o različitim onformacijama u medijima o broju ljudi koje će zaposliti Tafe u Srbiji, Ahiđa kaže da je to zbog nepsorazuma i naveo da je ta firma u pismu o namerama može da očekuje 800 zaposlenih kroz direktno i indirektno zapošljavanje, odnosno uz kooperante.

„Neće biti zaposleno 800 ljudi, a biće ih toliko i više indirektno kroz kooperante”, kaže Ahuđa.

 

izvori: http://studiob.rs

http://www.politika.rs  

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prisustvovaće danas potpisivanju ugovora o kupoprodaji Industrije mašina i traktora (IMT) Beograd.

Ugovor potpisuju zamenik direktora indijske kompanije "Tafe" Kamal Ahuđa i Dušan Dragojlović u ime Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

IMT je 2. aprila prodat Indijskom proizvođaču traktora "Tafe" za 66,8 miliona dinara.

Premijerka Brnabić izjavila je nakon prodaje IMT-a da očekuje ponovno pokretanje proizvodnje traktora u Srbiji. Ministar Nedimović izjavio je tada da će indijska kompanija "Tafe" otvoriti 800 radnih mesta i proizvoditi 5.000 traktora godišnje.

 

izvor : https://www.srbijadanas.com 

Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, danas je posetila jednog od velikih trgovaca u našoj zemlji, gde je predstavila novi način overe zdravstvenih knjižica, koji će se od sada primenjivati kod pravnih lica, dok će poljoprivrednici, kao i zanatlije, morati da sačekaju narednu godinu. “Automatska overa je još jedan od uspšenijeg poteza Vlade u akciji ukidanja administrativnih tereta za

građane i privredu. Ona je primer kako Srbija treba da izgleda u 21. veku, i motiv da uvedemo još servisa kojim ćemo život i poslovanje učiniti komfornijim, a javnu uprvu transparentnijom, efikasnijom i ekonomičnijom”, podvukla je Brnabić.

“Overa zdravstvenih knjižica godinama je bila veliki birokratski teret za poslodavce i osiguranike. Uvođenjem kartica zdravstvenog osiguranja, nalepnice su ukinute, ali je potreba za podnošenjem zahteva za overu ostala. Takva praksa jednostavno je neprihvatljiva u doba digitalizacije,” dodala je premijerka.

Na naše pitanje zbog čega je baš Delez odabran, da bi se predstavio ovaj sistem, premijerka Brnabić je rekla da je razlog to što kompanija zapošljava 12.000 radnika, ali je takođe navela da je mogla da ode i u druge firme, nevezano za to u čijem su vlasništvu. Nakon ovog pitanja urednika Agrobiznis magazina, predstavnici kompanije domaćina su burno reagovali, jer im se pitanje očigledno nije dopalo, kao ni samoj premijerki.

Inače, Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije Delez Srbija, javnosti od ranije poznat kao čovek zadužen za odnose sa javnošću, tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, pre samog početka konferencije za medije i predstavljanja novog sistema, novinare je upozorio da ne mogu da postavljaju pitanja van teme na mestu gde se premijerka obraća, već to mogu da učine nakon što se ona pomeri, kako se ne bi video logo kompanije, pošto to, kako nam je objasnio, nije u skladu sa politikom kompanije, što je izazvalo žamor i čuđenje prisutnih novinara, pa i vašeg izveštača. Nameće se pitanje, kako to da im nije problem da se premijerka slika ispred njihovog loga, dok hvali broj zaposlenih investicije, i nove mere koje ne važe za sve privrednike i poljoprivrednike, a problem je ako odgovara na različita druga pitanja iz društvenog i političkog života. Inače, ovakva praksa ne postoji nigde u svetu, gde je razvijena sloboda medija i demokratija, tako da bi ovih dana kompanija Delhaize, možda trebalo da razmisli o svojim internim pravilima, ali i načinu na koji ih saopštava novinarima koji su došli na događaj. Takođe ih podsećamo da pretnje da nas više neće pozvati na svoje događaje, neće uplašiti da pošteno i odgovorno izveštvamo o svemu, što je od interesa za naše čitace bilo to po “pravilima kompanije Delhaize ili ne”.

Vratimo se na temu koja je važna za sve poslodavce, novi sistem rada svakako će olakšati poslovanje preduzećima, jer neće više morati da se odlazi na nekoliko šaltera, i da se nepotrebno troši vreme i novac. Međutim, poljoprivrednici će to ipak morati da čine još nekoliko meseci. Sve što je potrebno je da služebno lice firme pristupi sistemu iz same firme, i unese odgovarajuće podatke.

Bolesni zaposleni poljoprivrednici u vreme setve?

Ovom prilikom, nakon što su “ljubazni domaćini” pomerili premijerku da se ne vidi njihov logo, razgovaralo se i o bolovanjima, tako da su poljoprivrednici ponovo nekako došli na tapet, i to oni koji rade u firmama i kod kuće na imanjima. Naime, prema podacima do kojih su došli državni organi, značajno više ima bolovanja u vreme setve, na primer, nego što je to u drugim periodima godine. To je kako kažu veliki problem za strane investitore, do kojih nije ni malo lako doći, uprkos činjenici da im se daju značajne finansijske podrške. Ministri Zlatibor Lončar koji je zadužen za zdravstvo, i ministar Zoran Đorđević, takođe su prisustvovali ovom događaju, i rekli da će se pitanje bolovanja rešavati u skladu sa Zakonom, i biće prioritet kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

 

KOCELjEVA: U Koceljevi je danas otvorena 9. privredno-turistička manifestacija “Festival zimnice“, koja je okupila preko 220 izlagača. Manifestaciju, koju poseti oko 15.000 ljudi iz cele Srbije, otvorila je premijerka Ana Brnabić koja je poručila da će država nastaviti da pomaže poljoprivrednike i slične festivale.

Na tezgama u Koceljevi, pored zimnice, mogli su da se nađu proizvodi od mesa preko slatkiša do domaće radinosti, a poznavaoci kažu da se za dva dana, koliko traje festival, proda između 700 i 2.000 zimnica. Kraj je, kažu, poznat po toj proizvodnji budući da je nekada postojala fabrika “Voćar“, u kojoj se industrijski proizvodila zimnica. Premijerka je tokom posete Koceljevi obišla izlagače, razgovarala sa njima, a proizvođači su želeli da joj poklone teglice ajvara i druge proizvode koje, kako veruju, premijerka nema vremena da pripremi zbog obaveza. Ovo je deveta manifestacija. Sledeća je jubilarna, pa će vam doći cela vlada, prokomentarisala je u razgovoru sa jednim izlagačem Brnabić. U zvaničnom obraćanju rekla je da je ta lokalna samouporava veoma odgovorna s obzirom da ima 88 zaposlenih, a da je optimalno 126. Rekla je da tako opština štedi i može da podrži manifestacije i dovodi investitore.

Podržaćemo Koceljevu, podržaćemo celu Mačvu. Mislim da je u poslednje vreme otvoreno 1.050 radnih mesta, jedna od većih fabrika je Rauh, ali ne treba da se oslanjamo samo na strane investitore i to je ono što Koceljeva dobro radi, oslanjate se na vaše preduzetnike, poljoprivrednike, rekla je ona.

Premijerka je tokom posete Koceljevi obišla izlagače, razgovarala sa njima, a proizvođači su želeli da joj poklone teglice ajvara i druge proizvode koje, kako veruju, premijerka nema vremena da pripremi zbog obaveza.

Izrazila je zadovoljstvo što se puno njih javilo za subvencije za nabavku traktora, kao i za podršku mladim poljoprivrednicima, koja je ove godine višestruko veća. Pored toga što treba da se ponosite na Koceljevu i Mačvu, budite ponosni i na Srbiju. Sinoć sam doputovala iz Milana. Ne postoji zemlja u EU koja nije rekla - svaka čast kakvo ste gostoprimstvo pokazali prema migrantima, rekla je ona.

Za ovu manifestaciju, koju je postilo 15.000 ljudi, samo žene iz Koceljeve spremile su 80.000 tegli zimnice. Još toliko stiglo je iz drugih krajeva Srbije.  Iako su tu žene glavne, i muževi su tu da pomognu i da garantuju kvalitet. Povrće i voće ubiraju iz sopstvenih plastenika, a zimnicu spremaju uglavnom bez aditiva. Osim što je prodaju na festivalu, ima i onih koji su svoje proizvode uspeli da plasiraju i u inostranstvu. A ono što se ne proda na festivalu, prodavace se do zime, jer se ovde i ugovaraju poslovi... 

Izvor: Tanjug, B92, Blic

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, razgovarali su danas sa predstavnicima proizvođača malina i predstavniicma hladnjačara i posredovali u pokušaju uspostavljanja dogovora o prihvatljivoj ceni otkupa malina.

Na sastanku je dogovoreno da se formira Radno telo, koje će činiti predstavnici Vlade Srbije, predstavnici proizvođača malina i hladnjačara, koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve.


Kako prenosi Agencija BETA predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je danas da su malinari zadovoljni razgovorom sa premijerkom Anom Brnabić i da očekuje da će do četvrtka sledeće nedelje imati i konkretne rezultate o ceni malina.

On je agenciji Beta rekao da će biti formirana radna grupa sa ciljem da u narednih nedelju dana ispita kako se formira cena maline u evropskim zemljama.

Radović je dodao da će radna grupa ispitati koja je cena maline u Poljskoj i da će u tu zemlju za dva do tri dana otputovati predstavnici vlade, hladnjačara i malinara.

"Nakon toga ponovo ćemo se sastati sledećeg četvrtka i tada bi trebalo da utvrdimo cenu. Najvažnije je da bude formirana akontna cena maline na teritoriji cele Srbije", rekao je Radović.

Radović je rekao da je to udruženje tražilo da prosečna cena bude 1,83 evra ili 200 dinara za kilogram malina. Sada je cena od 100 do 125 dinara, ponegde do 150 dinara.

Podsećanja radi, malinari su prošle nedelje zatražili da se do 7. jula sastanu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, inače će radikalizovati protest.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30