Površina koja je najmanja za upis u Registar je 0,5ha dok za proizvodnju u plastenicima, staklenicima, proizvodnjaribe (ribnjaci), proizvodnja puževa može biti manja površina od 0,5ha.

Važno je napomenuti da RPG koja se bave preradom ne moraju u biljnoj strukturi imati prijavljene površine pod biljnom kulturom.

Ako se pravno lice ,odnosno Preduzetnik bavi preradom poljoprivrednih proizvoda, uz ostalu dokumentaciju dostavlja rešenje o registarciji izdato iz APR za obavljanje prerade poljoprivrednih proizvoda kao pretežne delatnosti.

Ukoliko dođe do bilo kakve promene u RPG vrši se obnova gazdinstva u roku od 30 dana od koje je nastala promena.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar može da bude u aktivnom ili pasivnom statusu. Pasivni status nastaje ako se steknu uslovi za to: ako prestane neki od uslova za registraciju,u slučaju ne izvršavanja preuzetih obaveza predviđenih posebnim propisima kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje (dospeli kredit nije vraćen na vreme, davanje netačnih podataka, falsifikovanje dokaza koji su u vezi sa predmetom podsticaja i tako dalje).

2) Podizanje novih matičnih zasada voća i vinove loze kroz dodeljivanje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala,sertifikaciju i klonsku selekciju voća, vinove loze i hmelja, odnosno za unapređenje rasadničarske proizvodnje. Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala, odnosno podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća i vinove loze -maksimalni iznos do 3.000.000 dinara; -Proizvodnja sadnice voća, vinove loze i hmelja u maksimalnom iznosu do 700.000 dinara koja se ostvaruje kao refundacija za proizvedene sadnice na osnovu izdatog sertifikata. Podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voća–maksimalni iznos do 10.000.000 dinara.

MERE PODRŠKE

3) Osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju

-Pravo na podsticaj imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta.

-Iznos sredstava je 5.200 dinara po hektaru za nadoknadu troškova u primarnoj biljnoj proizvodnji.

4) Osiguranje zasada

-Regres se ostvaruje u iznosu od 40-45% od visine plaćene premije osiguranja, a odnosi se na rasadnike i mlade višegodišnje zasade voća, kao i useve i plodove.

Novina je da je od ove godine za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama omogućen regres u iznosu od 70% za Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski region.

5) Podsticajna sredstva unapređenje organske biljne proizvodnje–Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440din/ha koji su 120% uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

6) Sertifikacija sistema bezbednosti hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla

Podrška investicijama za sertifikaciju proizvoda sa oznakom geografskog porekla u sektoru voća je 50% do 65% od iznosa investicije.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 500.000 dinara.

7) Kreditna podrška u voćarstvu i vinogradarstvu– Uslove kreditiranja definiše sama banka u skladu sa svojom poslovnom politikom, dok ministarstvo subvencioniše deo kamatne stope do 3%, odnosno do 1% za marginalna područja, do 40 godina starosti i za osobe ženskog pola.

Rok otplate je od 1-3 godine uz grejs period od godinu dana ili od 3-5 godina, odobravaju se u dinarima bez valutne klauzule.

Fizičko lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku do 6 miliona dinara, dok pravno lice, zemljoradnička zadruga može ostvariti sredstva do 18 miliona dinara. Pravo na kreditnu podršku ostvaruje se podnošenjem pismenog zahteva za odobrenje kreditne podrške banci koja sa ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede ima zaključen ugovor do 1. novembra tekuće godine.

8 )Podrška promotivnim aktivnostima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Ova mera se odnosi na podsticaje i to:

* Organizaciju naučno stručnih skupova, seminara,radionica, tribina i predavanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja na teritoriji Republike Srbije;
* Organizaciju privrednih manifestacija, sajmova i izložbi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, na teritoriji Republike Srbije;
* Za učešće odnosno izlaganje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na privrednim manifestacijama, sajmovimai izložbama u inostarnstvu;
* Za učešće, odnosno izlaganje sopstvenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na privrednim manifestacijama, sajmovima i izložbama na teritoriji Republike Srbije.
Pravo na podsticaje, po ovom pravilniku može ostvariti: fizičko lice–nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice registrovanou skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, jedinice lokalne samouprave, obrazovna ustanova i naučno istraživačka ustanova.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od 100% od vrednosti realizovanih troškova, umanjenih za iznos PDV.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje se pokrećem podnošenjem zahteva Upravi za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu od 1.aprila do 31.oktobra tekuće godine

11) Podsticaji za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje Podsticaji programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća i to: izgradnju objekta za čuvanje i skladištenje voća i povrća; nabavku nove opreme za objekat za čuvanje i skladištenje voća i povrća;nabavku nove opreme za pripremu voća i povrća za tržište. Kako bi ostavrio pravo na podsticaj u okviru programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća, podnosilac zahteva treba da u RPG ima upisano poljoprivredno zemljište pod proizvodnjom voća i to površine do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha drugog voća i da je predmet investicije vezan za proizvodnju odgovarajuće vrste voća i povrća. Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva u periodu od 15. juna do 15. oktobra tekuće godine. Najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je 8.000.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/16/vocarstvo/ovo-su-podsticaji-za-vocarstvo-u-2020-godini/

U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Koliko god zvučalo pozamašno, cifre su ipak neumoljiv pokazatelj da smo još na samom početku, iako imamo bogomdanu zemlju za organsku hranu.

Sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.

I kod nas je primetno da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.
Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.I u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) misle da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.Neke mere su svakako dale rezultate. Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.Daleko je Srbija od Danske. Samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proizvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201912011121247400-sta-ceka-proizvodjace-organska-hrana-2020/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31