U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, mesecima najavljuje opsežne akcije pošumljavanja, dok se u nekim delovima Srbije šume nemilosrdno seku. Problem nije samo ilegalna seča i krađa drveta, već i katastrofalno upravljanje šumama, čak i u zaštićenim područjima.  

Najnovije pustošenje šuma zabeleženo je na području Nacionalnog parka „Kopaonik“, odnosno unutar prvog stepena zaštite gde je bilo kakva privredna delatnost zakonom zabranjena. Slučajni posetioci Jankovih bara ostali su šokirani prizorom ogoljenog zemljišta i stotina panjeva, trupaca i razbacanih grana na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma.  

Prema nezvaničnim informacijama poslednjih meseci na više lokaliteta u nacionalnom parku „Kopaonik“ posečeno je preko 3.000 metara kubnih drveta i to od strane onih koji bi trebali park da čuvaju – Javnog preduzeća „Nacionalni park Kopaonik“.

Stare i biološki najvrednije šume ubrzano nestaju širom Srbije. Do sada su na udaru drvoseča bile uglavnom šume u privatnoj svojini, no poslednjih godina sve učestalija su pustošenja u zaštićenim područjima – rezervatima prirode i nacionalnim parkovima. 

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije oštro osuđuju ovakvo grubo kršenje propisa od strane rukovodstva Nacionalnog parka. „Nacionalni park „Kopaonik“ je zarad brze materijalne koristi odlučio da poseče šume koje sa razlogom nisu eksploatisane decenijama. Vlada Republike Srbije je to nacionalno blago uredbom zaštitila kao strogi rezervat u kome osim turističkih poseta i naučnoistraživačkog rada nisu dozvoljene druge radnje“, kaže Milan Ružić predsednik Društva.  

Prema rečima stručnjaka iz Društva na ovaj način su nestale populacije mnogih strogo zaštićenih i ugroženih vrsta poput puha lešnikara, crne žune, gaćaste kukumavke i dugorepe sove. Ovakvo vandalsko uništavanje šuma, osim osiromašenja biološke raznolikosti, doprinosi eroziji, novim poplavama i gubitku pijaće vode. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uputilo je protest nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i rukovodstvu Nacionalnog parka „Kopaonik“ sa zahtevom da im se hitno dostave informacije o ovom događaju.

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

Zbog čokolade nestaju šume

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/3023-zbog-cokolade-nestaju-sume

 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan poručio je da Srbija i Sjedinjene Američke Države (SAD) najveći prodor u unapređenju međusobnih odnosa mogu da naprave u oblasti zaštite životne sredine jer je ona, kako je istakao, neopterećena hipotekama, i predstavlja neograničeno polje za saradnju država.

Govoreći na srpsko-američkoj poslovnoj konferenciji u saveznoj državi Merilend, ministar Trivan je pozvao kompanije iz SAD da investiraju u Srbiji, posebno u oblastima upravljanja otpadnim vodama i otpadom.

„Prema postojećim procenama, Srbiji su u oblasti voda potrebna ulaganja od oko 4,9 milijardi evra, a za upravljanje čvrstim otpadom oko 900 miliona evra. Za remedijaciju i dekontaminaciju zemljišta samo na zagađenim industrijskim lokalitetima potrebno je preko 470 miliona evra“, rekao je ministar Trivan.

On je dodao da je Srbija posebno zainteresovana i za zbrinjavanje istorijskog i opasnog otpada, kao i za obnovljive izvore energije.

„Budući razvoj Srbije mogao bi da bude zasnovan upravo na investicijama u poslove u zaštiti životne sredine. Budućnost podrazumeva razmatranje nedeljivog trougla ekonomije, životne sredine i energetike“, istakao je ministar Trivan.

„Naša ambicija je da sa svim zainteresovanima u svetu razgovaramo o investicijama koje uključuju i oblasti od ekološkog turizma, preko proizvodnje organske hrane, do industrije“, naglasio je ministar Trivan i pozvao čelnike države Merilend da sa svojom privredno-političkom delegacijom posete Srbiju.

Izražavajući zadovoljstvo što imaju priliku da ugoste ministra Trivana, neki od najviših čelnika države Merilend, kao što su državni sekretar Džon Vobensmit, sekretar za životnu sredinu Ben Grambles i sekretar za prirodne resurse Mark Belton, predstavili su kapacitete Merilenda i napore koje preduzimaju na planu zaštite životne sredine. Izrazili su spremnost da Srbiji prenesu iskustva Merilenda i sagledaju oblasti u kojima je moguća međusobna saradnja.

Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, započinje višednevnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). U Vašingtonu i državi Merilend vodiće niz razgovora o mogućnostima za ulaganja američkih kompanija u oblast životne sredine u Srbiji.

Na poziv države Merilend i Srpsko-američkog poslovnog saveta, ministar Trivan govoriće sutra i na konferenciji posvećenoj Srbiji, gde će brojnim kompanijama predstaviti potencijale za investicije u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine i prirode, prerade voda i otpada, i slično.

„U fokusu ovih razgovora, kao i skupa u Merilendu, biće investiranje pre svega u preradu otpadnih voda, preradu komunalnog otpada, u remedijaciju zemljišta. To su važne teme za Srbiju, kako zbog transfera modernih i čistih tehnologija, tako i zbog potrebe da Srbija najpre rešava ova pitanja“, izjavio je ministar Trivan pred početak posete SAD-u.

On je naglasio da je država Merilend jedna od najnaprednijih država u SAD-u, ne samo u pogledu zaštite životne sredine, nego i zaštite prirode, te da od nje možemo preuzeti i dobra iskustva u upravljanju zaštićenim prirodnim područjima.

Ova poseta ministra Trivana rezultat je razgovora koje je vodio pre nekoliko meseci tokom prethodnog boravaka u SAD-u, kada su brojne američke kompanije, posebno one u Merilendu, iskazale ozbiljno interesovanje za ulaganja u Srbiju.

Inače, država Merilend je jedna od najrazvijenijih i nabogatijih država u SAD-u, i poznata je po brojnim kompanijama, koje posluju u sektoru zaštite životne sredine, koristeći nove i čiste tehnologije.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio je da će glavne oblasti delovanja novoformiranog ministarstva biti rad na rešavanju pitanja otpada, otpadnih voda, remedijacije zemljišta, pošumljavanja i preventive bujičnih poplava i erozije.

Na današnjoj sednici Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Republike Srbije, ministar Trivan je podvukao da ni jedan problem u zaštiti životne sredine niko ne može da reši sam i da će zato glavni mehanizmi delovanja ministarstva biti tesna saradnja sa svim relevantnim činiocima – od Narodne Skupštine, preko lokalnih samouprava, Privredne komore Srbije, nadležnih institucija, nevladinog sektora, do medija.

„Moramo svi zajedno da radimo na pitanjima zaštite životne sredine i da ujedinimo znanja i sposobnosti koje naša zemlja ima. Ovo je veoma kompleksna oblast, koja prvo iziskuje ozbiljnu i sveobuhvatnu analizu stanja, a zatim i ogromna novčana sredstva. Srbija nema novca i zato je potrebno da osmišljavamo projekte koje možemo da realizujemo uz pomoć fondova Evropske unije“, naglasio je ministar Trivan.

On je ponovo upozorio da rokovi za primenu ekoloških standarda Evropske unije u Srbiji moraju biti realni i dostižni. „U suprotnom, nećemo ni zemlju dovesti u red, ni ispuniti obaveze koje smo preuzeli i može se dogoditi da plaćamo penale zbog toga“, rekao je ministar Trivan.

Ministar Trivan i narodni poslanici članovi Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Republike Srbije na današnjoj sednici dogovorili su se o načinima saradnje ministarstva i odbora. Zajednički su ocenili da su pitanja zaštite životne sredine jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije. Na sednici, koja je održana u veoma pozitivnoj atmosferi, poslanici su izrazili zadovoljstvo zbog toga što je formirano posebno ministarstvo, koje će se baviti zaštitom životne sredine.

Na Antarktiku je tokom prethodnih decenija vegetacija pojačano rasla pod uticajem klimatskih promena, pokazala je studija objavljena u američkom časopisu Karent biolodži. Naučnici su ukazali na opasnost da Antarktik, poput Arktika, postane sve zeleniji.

Na ovom poluostrvu na krajnjem jugu planete ima malo biljnih vrsta, ali je istraživanje mahovine na obalama Antarktičkog okoeana pokazalo jasno povećanje biološke aktivnosti tokom prethodih 50 gdoina, ukazali su naučnici.

Analizirali su pet uzoraka tla sa slojeva mahovine koja se može dugo očuvati zahvaljujući hladnoći na tom području. Uzorci su uzeti na tri mesta ukupne udaljenosti oko 640 kilometara na antarktičkom poluostrvu na ostrvima Elefant, Ardli i Grin, gde su slojevi mahovine najdeblji i najstariji. Ovo je omogućilo da se vrati 150 godina unazad i rekonstruiše razvoj klime tokom dugog perioda. Analiza jasno ukazuje na povećanje biološke aktivnosti tokom prethodnih 50 godina. "Temperatura raste već pola prethodnog veka na Antaktiku, i to ima značajan uticaj na rast mahovine u regionu", objasnio je istraživač britanskog univerzireta Ekseter Met Amesberi (Matt Amersbury).

Antarktik je jedan od reigona na kojima je zagrevanje najbrže, sa rastom temperature od 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji od 50-ih godina. Ima i drugih pokazatelja klimatskih promena na Antarktiku, poput povećanja količine padavina i jačih vetrova.

"Osetljivost rasta mahovine na povećanje temperature u prošlosti najavljuje nam da će, uz sadašnje globalno zagrevanje, promene ekosistema biti brze, što će dovesti do potresa u biologiji i pejzažu ovog karakterističnog regiona", rekao je direktor istraživanja Dan Čarman. "Moglo bi se dogoditi da Antarktik postane sve zeleniji, kao što je već zabeleženo na Arktiku", rekao je on.

"Ako se zagrevanje nastavi, doći će do povećanog povlačenja lednika i Antarktičko poluostrvo će biti mnogo zelenije u budućnosti", rekao je Amesberi. Ovi naučnici su mahovinu već prouičavali 2013. godine, ali samo na jednom mestu na jugu Antakrtika, i utvrdili su da postoji ubrzan rast usled rasta temperature.

"Sada znamo da ove površine mahovine reaguju na skore klimatske promene na celom poluostrvu", naveo je Amesberi. Biljke su pristune na oko 0,3% teritorije Antarktika, a novo istraživanje predstavlja način da se izmere rasprostranjenost i efekti zagrevanja na celom kontinentu, istakao je on.

Naučnici sada prlaniraju da analiziraju uzorke mahovine starosti i do više hiljada godina. Tako bi mogli da utvrde kako je promena klima uticala na ekosisteme tokom vremena, posebno pre nego što je delovanje ljudi počelo da izaziva zagrevanje, odnosno od početak industrijskog perioda krajem 19. veka.

Izvor: AFP

http://www.euractiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30