Uvoz, odnosno provoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/ provoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje). Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednihproizvodaživotinjskog porekla,za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.

Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i provoz pošiljaka iutvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i provoz tih pošiljaka. Rešenje za uvoz, odnosno rešenje za provoz,izdaje se:

  1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji provoza;
  2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

 

Analizom rizika utvrđuje se:

  1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
  2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
  3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
  4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
  5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta.Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje.Ministar određuje vrste pošiljki iz stava 1. ovog člana koje podležu izdavanju rešenja o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili tranzit.

Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola.

Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki.  Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki  propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10).

Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS” broj 11/11).

Tabela usaglašenih uslova za uvoz i uslova za uvoz u proceduri usaglašavanja prikazana je ovde.

Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije

Uprava za veterinu:

Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Odeljenje za međunarodni promet i sertifikaciju

Tel: (+381 11 3196 011) i (+381 11 2602 – 498)

 

Zahtev koji se podnosi nalazi se na linku:

 

http://www.vet.minpolj.gov.rs/medjunarodni_odeljenje/medjunarodnipromet/zahtev%20za%20izdavanje%20resenja%20sa%20veterinarsko%20sanitarnim%20uslovima%20za%20uvoz%20hrane%20zivotinjskog%20porekla,%20sporednih%20proizvoda%20zivotinjskog%20porekla%20i%20hrane%20za%20zivotinje.pdf

 

 

Drugog dana sajma imali smo priliku da čujemo prof. dr Branu Radenković - Damnjanović, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, koja je govorila o higijeni farme kao preduslovu za bezbednost hrane.

Ovom prilikom, gospođa Brana je istakla da je glavni preduslov za kvalitetna grla stoke dobra higijena, dobri uslovi držanja grla, kvalitetna ishrana i genetski potencijal. Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno, osiguranje zdravog i produktivnog stada.

Objekat za držanje životinja mora da bude čist, osvetljen i da je ventilacija adekvatna. Higijena farme je na dnevnom nivou, kada se čišćenje objekta obavlja dva puta dnevno, ujutru i uveče. Od posebnog značaja je higijena objekta kada se grla useljavaju, gde se obično prave velike greške, pre svega u živinarskoj proizvodnji.

Postoje tri metode održavanje higijene kod životinja, a to su timarenje, kupanje i šišanje.

Svako ko se bavi stočarstvom, mora da obavlja temeljno čišćenje štale jednom godišnje, kako bi se odstranili štetni mikroorganizmi koji izazivaju zaraze i upalna oboljenja kod životinja, jer kada do zaraze dođe, čišćenje štale i uništavanje tela obolelih grla predstavlja vrlo odgovoran posao i moraju ga obavljati nadležne službe, i to je već planska dezinfekcija štale, navodi gospođa Brana. 

Čistoća štale u kombinaciji sa njenom prostranošću i prozračnošću je dobitna, jer utiče na bolji odgoj stoke, koja će u tim uslovima i uz pravilnu negu i ishranu davati više mleka i mesa koje je zdravije i dobrog kvaliteta.

Svi događaji su bili podržani od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a otvoreni za medije i posetioce Međunarodnog sajma etno hrane u Beogradu.

                                             

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u Bijeljini osmu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj je bilo reči o tome zašto je neophodno osigurati useve. Predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike, pre svega za osiguranje useva, plodova i duvana, osiguranje životinja, ali i za osiguranje imovine.

U Republici Srpskoj (RS) osigurano je manje od deset odsto poljoprivrednih površina. To je, prema ocenama direktora filijala „Dunav osiguranja“ u Brčkom i Bijeljini Milana Trninića, veoma malo, budući da su na području Semberije elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.

„Upravo zato, ova radionica je bila prilika i za poljoprivredne proizvođače koji su se dvoumili da li da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, da osim ponude za osiguranje koje pruža naša kompanija, čuju i iskustva poljoprivrednika koji sarađuju sa „Dunav osiguranjem“ i da dobiju preporuku i od njih”, ocenjuje Trninić.

On je u izjavi medijima rekao da „Dunav osiguranje“ na ovom području treću godinu zaredom beleži rast premije što se tiče osiguranja useva i životinja.

U 2017. godini, precizirao je Trninić, filijale Brčko i Bijeljina pokrile su oko 2.000 hektara kada je reč o osiguranju useva.

„Tu ima raznih kultura, među kojima su uljana repica, pšenica, kukuruz, a na području Bijeljine jako je bitno osiguranje duvana”, istakao je Trninić i dodao da su „Dunavu“ najbolja preporuka bili upravo osiguranici koji proizvode duvan, jer su oni imali dosta šteta, ali i dosta iskustva s „Dunav osiguranjem“ prilikom isplate.

učesnici radionice se aktivno uključili u diskusiju

Iznos premije za osiguranje pšenice, za prosečan prinos po hektaru, iznosi oko 40 konvertibilnih maraka (KM), kaže Trninić, a za kukuruz, takođe po jednom hektaru prosečnog prinosa, premija iznosi oko 50 konvertibilnih maraka (KM), odnosno za duvan 365 KM, u zavisnosti od visine sume osiguranja po jednom hektaru.

Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, prema Trninićevim rečima, izdvaja se ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru, kao i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru.

Direktor filijala u Brčkom i Bijeljini Milan Trninić poručio je i da ima prostora za snižavanje premije, ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo.

Rade Jovičević, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva iz Trnjaka , koji na 30 hektara zemljišta uzgaja povrće i pšenicu, učestvovao je u aktivnostima današnje radionice, a kako je rekao novinarima, iako je do sada osiguravao samo pšenicu, sada planira da osigura i kupusnjače.

„Želim i njih da osiguram jer sam saznao da ‘Dunav’ pruža mogućnosti osiguranja svih ratarskih i povrtarskih kultura i useva, za koje do sada nisam znao ni da postoje.”

Milan Trninić, direktor filijala Dunav osiguranja u Bijeljini i Brčkom

Jovičević je u ovoj osiguravajućoj kući osigurao deset hektara svog poljoprivrednog zemljišta, a za „Dunav osiguranje“ se odlučio, kako kaže, zato što tu ima mogućnost da plati samo deset odsto od ukupne premije da bi aktivirao polisu, a da će ostatak premije platiti posle žetve.

„To je presudilo kod 80 odsto proizvođača koje ja poznajem da zaključe polisu osiguranja, a koji sarađuju sa ‘Dunavom’. Za tako mali novac, i takve pogodnosti, ne znam ko može da odoli toj ponudi, naravno ukoliko se ozbiljno bavi poljoprivredom,” poručio je Jovićević proizvođačima koji su prisustvovali radionici.

Njegovo mišljenje deli i direktor poljoprivrednog dobra „Napredak“ iz Pelagićeva Aleksa Stakić, koji se bavi proizvodnjom uljane repice, pšenice, soje i kukuruza. Stakić je novinarima rekao da u poslednjih nekoliko godina osigurava sve svoje useve u „Dunav osiguranju“.

„U početku smo osiguravali samo deo površina a onda smo, nakon manjih šteta koje smo prošle godine imali, ocenili da je saradnja sa ‘Dunav osiguranjem’ korektna,” rekao je i dodao da su procene i isplata štete odgovarale realnom stanju.

„Nismo imali nikakvih primedbi, tako da ćemo i ove godine osigurati kompletnu poljoprivrednu proizvodnju,” kaže Stakić.

 

Negativne posledice visoke temprature počinju već na 25 stepeni kada ove životinje ulažu veliki napor da rashlade telo, a mogu dovesti i do smrti embriona.

Visoke temeperature, koje ovih dana vladaju u Srbiji, kod mlečnih krava mogu dovesti do temperaturnog šoka, smanjenja mleka, a jedan od primarnih efekata je i pogoršanje plodnosti pa smrtnost embriona u prvim danima oplodnje, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci Pomoravskog okruga.

Savetodavalac za stočarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Verica Lazarević ističe da "već na temperaturi preko 25 stepeni Celzujsovih krave manje konzumiraju hranu i manje daju mleka zbog napora da rashlade telo".

"Pri temperaturama preko 30 stepeni prinos mleka se često više smanjuje nago sadržaj masti u njemu, a pri ovako visokim temperaturama može doći do povećanja hlorida, smanjenja proteina i laktoze ali i do porasta somatskih ćelija u mleku. Takođe jedan od primarnih efekata je pogoršanje plodnosti krava i česta je smrtnost embriona u prvim danima oplodnje", objasnila je Lazarević.

Lazarević je novinarima u Jagodini rekla da "toplotni stres krave ispoljavaju kada tempoeratura prelazi 27 stepeni a relativna vlažnost vazduha 80 odsto, odnosno kada ova dva parametra dostignu zbir od 107".

Ona je dodala da je "optimalna temperatura za mlečne krave od 10 do 15 stepeni. Zona termičkog konfora za produktivna grla je u rasponu od pet do 21 stepeni i tada nema nepovoljnih efekata na njihovo zdravlje i proizvodnost".

Da bi se ublažilo stanje sa visokim temperaturama, Lazarević preporučuje, da se za krave "obezbedi zasenčenje, koriste ventilatori, tuševi i rashlađivanje vazduha".

"Ne sme se dozvoliti povećanje relativne vlažnosti preko 75 odsto, treba obezbediti dosta sveže vode i konforan prostor za svako grlo", rekla je ona.

Lazarević je podsetila da "toplotni stres utiče na smanjenje konzumiranja hrane i suve materije, i na balans krvnih elektrolita krave" i preporučila stočarima da kravama daju soda bikarbonu 115 do 230 grama dnevno kako bi se olakšalo varenje hrane.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31