Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u mašine i opremu poljoprivrednih gazdinstava radi unapređenja osnovne proizvodnje u stočarstvu u ovoj godini.
Podsticaji obuhvataju investicije u nabavku novih mašina i opreme za pripremu, distribuciju i skladištenje koncentrovane i kabaste stočne hrane, za manipulaciju i distribuciju čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka kao i za nabavku opreme kojom se štiti dobrobit životinja.Takođe, sredstva će moći da se dobiju i za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja, pčelarstvo i drugo.

Pravo da konkurišu imaju fizička lica (nosioci poljoprivrednih gazdinstava), preduzetnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge, srednje škole i naučnoistraživačke organizacije u oblasti poljoprivrede.

Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na podsticaje ako je vrednost investicija za koje se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje jednaka ili veća od 80.000 dinara i ako je iznos pojedinačnog računa jednak ili veći od 25.000 dinara...

Kod investicija u pčelarstvo, ona mora biti jednaka ili veća od 50.000 dinara, a iznos pojedinacnog računa i iznos za svaku pojedinacnu investiciju jednak ili veći od 20.000 dinara.

Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosi se do 30. avgusta ove godine.

Najviši iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 1,5 miliona dinara, odnosno tri miliona dinara, ukoliko je investicija vezana za proizvodnju konzumnih kokošijih jaja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/podsticaj-poljoprivrednicima-proizvodjacima-jaja-do-3-miliona-dinara_1033971.html

Kompanija Mercator S moraće da obustavi reklamiranje “hrane bez GMO”, iako su navodi u njoj tačni. Merkator u reklami ističu da su jaja njihove robne marke “K plus”, bez GMO, ali im je to sada Veterinarska inspekcija zbranila. Veterinarski inspektori bili su u kontroli i doneli odluku da se povuče reklamiranje putem sredstava javnog informisanja kao i sa bilborda, rečeno je za “Večernje novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. Ta reakcija inspektora usledila je pošto se nedavno pojavila reklama da su to prva jaja na našem tržištu sa sertifikatom “Dunav soje” () koji garantuje da je proizvod bez GMO.

Kako u Srbiji zakon o GMO predviđa da nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se prodaje, odnosno gaji u komercijalne svrhe, podrazumeva se da je sva roba u našoj zemlji bez GMO, pišu “Novosti”.Znači, nije netačno da su jaja bez GMO, kao i da prva imaju taj sertifikat, već je to “zabranjeno naglašavati”. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da se reklamiranjem “kupci mogu dovesti u zabludu da svi drugi proizvodi koji su iste sadržine mogu da sadrže GMO”, jer nije naznačeno drugačije. Oni tu oznaku ne mogu da koriste kao svoju prednost jer, kako kažu u Ministarstvu, deklarisanje hrane mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje kupac, mada se ovde laički ne vidi da obmana zaista i postoji. Više nam izgleda kao kad bi proizvođaču cipela zabranili da ih reklamira kao udobne, jer bi to moglo da znači da postoje i neudobne cipele drugih proizvođača. Ovakvom odlukom dovodi se u pitanje i smisao postojanja sertifikata “BEZ GMO” u Srbiji, kakav je i sertifikat međunarodnog udruženja Dunav Soja.

Da stvar bude besmislenija, “Dunav Soja” označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, i to je od maja 2015. bila prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta. Rad “Dunav Soje” podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta “Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije”.

Dunav Soja

BEZ GMO Dunav Soja je jedan od gmo-free sertifikata koji je, na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, koji postoje već dve decenije, kada su Ausrtrijanci, Nemci i Švajcarci počeli da kreiraju dobrovoljne standarde kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Ovi sertifikati garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su “BEZ GMO” Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka.

Izvor: Mondo

Svima je poznato da se ukrasna živina razlikuje po temperamentu. Tako postoje mirne, žive i nemirne rase. Za koju ćete se odlučiti vi kao odgajivač ili ljubitelj, mnogo zavisi od vašeg temperamenta i vaših želja, a pre svega od prostora kojim raspolažete.

Treba znati da svaka rasa zahteva manje ili više određenog prostor. Ko oskudeva u prostoru moraće se opredeliti za gajenje patuljastih rasa. Idealno je ako pored živinarnika imate i ispust, gde ce vaši miljenici naći crviće, kamenčiće, travu i sve ostalo sto im je potrebno za normalan razvoj.

Prošla su vremena kada su naši preci držali živinu u slobodnom prostoru i kada je noću spavala na granama drveća. Mora se biti načisto, ukrasna živina je kao i sva druga živa bića osetljiva na kišu, vetar, preteranu toplotu ili vlažnost.

U tom kontekstu, danas se sa sigurnošću može reći da nema domaćinstva na selu ili u predgrađima malih ili velikih gradova, koje ne gaje živinu a da za nju nemaju odgovarajući smeštaj. Savremeni odgajivači se trude da ukrasnoj živini obezbede potrebne životne uslove.

Pored drugih, u ove uslove ubrajamo funkcionalan živinarnik i odgovarajući ispust, između mnogobrojnih uslova sredine, oni imaju značajan udeo u istovremenom stvaranju "doma" naše ukrasne živine. Od kvaliteta materjala od kojeg je živinarnik izgrađen i od životnih uslova koje pruža, zavisiće i zdravlje i proizvodna svojstva (nosivost, razmnožavanje, odgoj podmlatka i dr.) jedinki ukrasne živine koje smo uzeli u naše jato.

Bilo od kojeg materijala da je izgrađen (drvo, cigla, opeka i dr.) živinarnik mora da ispuni neke uslove neophodne za nesmetan život petlova i koka odabrane rase živine, da je prostran i svetao, da obezbeđuje dobru izolaciju od spoljašnje temperature (zidovi, tavanica, krov), da je pod dobro izolovan od vlage, da jato štiti od promaje i raznih štetočina i grabljivica i da se lako čisti i dezinfikuje.

Živinarnik mora biti suv, prostran, sunčan, leti hladovit a zimi topao, i da se lako higijenski održava.

GDE POSTAVITI ŽIVINARNIK: Živinarnik se podiže na najpogodnijem mestu okućnice odgajivača. Zemlja okućnice mora da zadovoljava sledeće uslove: treba da je rastresita i procedna kako se posle atmosferskih padavina ne bi stvarale barice ili se zadržavala vlaga. Pogodno je ako je teren obrastao travom ili ako postoji neko listopadno ili četinarsko drveće.

VELIČINA ŽIVINARNIKA: Kao normativ držanja uz poštovanje zoohigijenskih zahteva u pogledu gustine naseljenosti u proseku se računa 0,30 do 0,40 m2 podne površine po kokoški. Visina živinarnika treba da je najmanje 2,20 m.

 

Saveti za pravilnu ishranu ćurića

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/zivinarstvo/item/2632-saveti-za-pravilnu-ishranu-curica

 

Holandski uzgajivači kokošaka su pretrpeli štetu od oko 33 miliona evra kao direktnu posledicu klanja i drugih mera koje su sprovedene nakon što je ovog meseca otkriveno da su jaja sa njihovih farmi zagađena toksičnom hemikalijom.

Procena, koju je izračunao Univerzitet u Vageningenu na zahtev holandskog Ministarstva za ekonomske poslove, poslata je danas parlamentu uoči rasprave o tome kako su nadležni organi upravljali ovom aferom, prenosi agencija Rojters.

Istražitelji su početkom avgusta otkrili malo veće prisustvo fipronila, otrova protiv buva, od prihvatljivih nivoa na holandskim farmama kokošaka, zbog čega se brzo pristupilo klanju, stavljanju u karantin i drugim merama za sprečavanje dalje proizvodnje kontaminiranih jaja.

Kasnije je usledilo povlačenje iz prodaje miliona jaja od holandskih kokošaka i proizvoda koji sadrže jaja u zemljama širom Evrope, a čak i u Aziji.

Dva Holanđanina koji su vodili kompaniju sa veterinarskim preparatima Čikfrend uhapšena su i zadržana u pritvoru u Holandiji pod sumnjom za ugrožavanje javnog zdravlja zbog upotrebe hemikalija na farmama kokošaka.

Belgijske vlasti istražuju da li je belgijska firma koja je prodala Čikfrendu preparate koji sadrže fipronil bila svesna, da li je saučesnik ili odgovorna za ulazak te hemikalije u lanac ishrane.

Šteta koju je izračunao Univerzitet odnosi se na oko 200 holandskih farmi, i ne obuhvata finansijske posledice verovatno veće finansijske štete prouzrokovane povlačenjem jaja u međunarodnim okvirima, dodaje Rojters. (Tanjug)

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30