Povećanje površina zasada voća i vinove loze pod sistemom protivgradne zaštite jedan je od ciljeva agrarne politike u Pokrajini.Tragali smo za odgovorom na pitanje koliko se, ekspanzijom voćarstva i vinogradarastva na našim prostorima, podigla svest o neophodnosti podizanja protivgradnih mreža i koliko su pouzdani domaći prozvođači tih važnih elemenata moderne voćarsko- vinogradarske proizvodnje.U uslovima klimatskih promena koje predstavljaju jedan od glavnih izazova poljoprivrede, kao fabrike pod otvorenim nebom, imperativ savremenih zasada jabuke, kruške, breskve, ali i bobičastog voća i vinove loze jesu protivgradne mreže.

U Zadružnom Savezu Vojvodine, kažu da se jedna od ključnih preporuka voćarskim zadrugama odnosi upravo na neophodnost postizanja kvaliteta plodova u čemu su protivgradne mreže jedna od presudnih komponenti.

Bez protivgradnih mreža objašnjava nam agronom Željko Katančević voćarima i vinogradarima postizanje prve klase roda je nemoguća misijašto znači da takva vrsta zaštite ne štiti samo od grada već i od ožegotina u vrelim letnjim danima,ali i od ptica i insekata.

I na kraju preporuka kojom voćarska struka i nauka upućuju na važnost protivgradne zaštite, a ona glasi : „Bolje jedan hektar voćnjaka pod protivgradnom mrežom nego 15 hektara bez nje“.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/bolje-jedan-hektar-vocnjaka-pod-protivgradnom-mrezom-nego-15-hektara-bez-nje_1157022.html

Nestabilne vremenske prilike, skoro svakodnevna pojava pljuskovitih padavina, dnevne temperature iznad 25 stepeni i prisustvo infektivnog materijala, su optimalni parametri za razvoj patogena prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe stručnjaci savetuju da nakon uspešne zaštite repe od štetočina u prvom redu misleći na repinu pipu, čišćenju njiva od korova, treba se pristupiti zaštiti šećerne repe od bolesti pegavost lista, što je ekonomski najznačajnije i najštetnije oboljenje ove kulture.
Šerna repa je biljka sa najvećim sadržajem šećera i kao takva podložna je raznim oboljenjima kako lista, tako i korena repe. Stručnjaci savetuju da štete zavise od primenjene agrotehnike, pre svega misleći na izbalansiranu ishranu podloge, od izbora asortimenta i od pravovremene primene fungicida. Kažu da su u proteklom periodu ostvareni uslovi za širenje infekcije odnosno bolesti pegavosti lista repe i da je sada pravo vreme da se sprovedu mere zaštite.Iz poljoprivredne stručne službe savetuju da svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu da se prijave u ovu službu kako bi se uradila analiza zemljišta nakon skidanja šećerne repe i pristupilo daljem tretiranju i đubrenju.

Proizvođačima šećerne repe se preporučuje da zaštite useve fungicidima. Sve informacije o zaštiti useva i potrebnim savetima, mogu dobiti na portalu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/kako-zastiti-secernu-repu_1153004.html

JKP „Gradske pijace“ kao društveno odgovorno preduzeće i dalje preduzima sve neophodne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa korona. Kao novina na tezgama beogradskih pijaca postavljene su posebne pregrade od pleksiglasa kako bi se sprečio direktan kontakt kupaca sa namirnicama i lakše održavalo propisano rastojanje između kupaca i prodavaca. U cilju nesmetanog snabdevanja građana JKP „Gradske pijace“ pridržavaju se svih dosadašnjih uključujući i najnovije mere koje je donela Vlada Republike Srbije, a koje se odnose na maksimalan broj ljudi koji mogu boraviti u zatvorenim prostorima. Kako se u sistemu JKP „Gradske pijace“ nalaze i dve pijace smeštene u zatvorenom prostoru pijaca Palilula i TC „Novi Beograd“ kao i veliki broj mlečnih hala ,na svakom od tih objekata je na vidnom mestu istaknuto obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji se istovremeno mogu nalaziti u objektu, uključujući i prodavce. Građani mogu da nastave da se snabdevaju svežim i zdravim namirnicama na beogradskim pijacama koje su u sistemu JKP „Gradske pijace“, znajući da ovo preduzeće brine o zdravlju svih njih. Ponuda poljoprivrednih proizvoda na beogradskim pijacama je bogata, posebno voća i povrća. S obzirom na raznovrsnost ponude, zelene pijace su dalje najbolje mesto za kupovinu svežih i visokokvalitenih namirnica. JKP „Gradske pijace“ mole sve potrošače da prilikom kupovine održavaju propisanu fizičku distancu kao i da nose zaštitne maske, a sve u cilju suzbijanja daljeg širenja korona virusa. Takođe, još jednom podsećamo sve sugrađane koliko je važna prevencija, jer samo zajedničkim snagama i odgovornošću svih nas možemo pomoći u sprečavanju daljeg širenja ovog virusa. JKP „Gradske pijace“ – Tradicija koja traje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivredno gazdinstvo „Panić” iz Iriga, koje se bavi uzgojem i prodajom breskvi i jabuka, u protekle četiri godine od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobilo je subvencije u vrednosti od nešto više od 6,1 miliona dinara.Tim novcem nabavljali su opremu za hladnjače i skladištenje, pakovanje i obeležavanje proizvoda, dok su ove godine dobili nepunih 350.000 dinara za stubove i elemente za podizanje sistema za protivgradnu zaštitu.

- Znače nam ove subvencije od pokrajine jer je to dobar podstrek - kaže Mirko Panić, na čije ime su legle pomenute subvencije. - Svake godine pratimo konkurse i konkurišemo tako da smo sve opremali malo po malo.I pre nego što je pokrajina krenula dadeli bespovratna sredstva poljoprivrednicima, gazdinstvo Panić, koje sada uzgaja breskve i jabuke na dvadesetak hektara (uključujući i registrovana gazdinstva na suprugu i decu), podizalo je kredite kako bi sprovodili struju i bušili bunare za sisteme navodnjavanja na svojim voćnjacima, dok poslednjih godina najviše rade na osavremenjavanju mehanizacije.

- Sad nam još nedostaje mašina za orezivanje voća, ali prvo ću da pozajmim od jednog kolege iz Slankamena, da vidim kako to ide - dodaje gazda Mirko. - U suštini, imamo dobru mehanizaciju, ali je sve veći problem radna snaga. Od desetak radnika, većina njih je starija od 65 godina. Rade nam babe, dede, penzioneri, a mladi neće... Istu količinu robe koju sad naberemo sa deset ranika, nekad smo nabrali sa četiri-pet. Pa još kad te potrefi loša cena, pa ti i ne plate, onda je to katastrofa, moramo da dižemo kredite da bismo isplatili dobavljače... Recimo, imamo još 3,8 miliona od prošle godine što nam nisu platili robu, to je problem, moramo da obnovimo proizvodnju, a nama niko ništa ne daje bez para.

Ipak, kad se sve sabere i oduzme, od voćarstva može lepo da se živi, ali da se time bavi „kako treba”.

- Više ne može da se bude dobar voćar bez vode, mreže i hladnjače - naglašava naš sagovornik, priznajući da planira uskoro da ode u „penziju”. - Još dve-tri godine, sin i ćerka će preuzeti sav posao, a ja ću da budem savetnik. Tek od pre tri-četiri godine smo počeli da idemo sedam dana na letovanje, do tad nismo mogli da izdvojimo ni nedelju dana za odmor. Sezona nam je cele godine.

Uprkos radnom vremenu od 365 dana u godini, naš domaćin se ne kaje što je krajem osamdesetih odlučio da napusti svoj tadašnji posao i počeo da sadi voće.

- Svi su mi govorili da sam lud, ali ja se ne kajem - priznaje Mirko Panić. - Moj otac je bio siroma’ i od jednog čoveka je dobio oko dva jutra zemlje da isplati na deset godina. Onda je ’56. posadio breskve, kad sam se ja rodio.

Sad, ako je godina dobra, gazdinstvo Panić iznedri oko hiljadu tona jabuka, a sve što im rodi, uključujući i breskve, izvozi za Rusiju. Oni nude najbolju cenu, ali zato traže da voće nema nijednu manu niti flekicu.

Zato su protivgradne mreže izuzetno bitne za voćare, a Mirko Panić je od ove godine, bar što se toga tiče, miran i bezbedan.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/bez-vode-mreze-i-hladnaca-nema-vocarstva-12-07-2020

Nakon nekoliko godina, bez jakog napada i samo uz pojedinačne slučajeve, u vremenski čudnoj 2020. godini, nakon zime skoro bez snega i mraza koji je desetkovao rod voća, nova opasnost nadvila se nad mnoge naše voćnjake krušaka i jabuka.Ervinija ponovo preti voćnjacima. Topla zima i visoke dnevne temperature u vreme cvetanja pogodovale su pojavi ove bakterioze koja može u potpunosti da uništi stabla. Najkritičnije je u voćnjacima krušaka, dunja i jabuka. Za sada, najviše je ugrožena kruška, naročito sorte Santa Marija i Viljamovka.

Bakterijska palež prisutna je u zasadima u kojima nisu na vreme sprovedeni tretmani bakarnim preparatima, a zbog vlažnog proleća, naročito nakon cvetanja, došlo je do jakog napada lisnih vaši koje šire bolest. Zbog čestih padavina proizvođači nisu mogli na vreme da spreče njihovu pojavu. Erwinia amylovora je karantinska bolest i ukoliko dođe do nekontrolisanog širenja i prenosa na druge voćnjake u blizini, inspektori mogu da narede njihovo potpuno krčenje.Zaraza ustvari nastaje za vreme cvetanja i cvet predstavlja ulazna vrata bakteriji. Optimalne temperature su oko 15°C. Zatim, obično do mesec dana nakon cvetanja, dolazi do pojave crne boje lista i izdanaka koji se ubrzo suše. Izdanci klonu i dobijaju oblik "pastirskog štapa", nakon čega se patogen širi na grane, a na kraju i na stablo. Kora dobija crveno-smeđu boju, širi se i puca, a plodovi postaju smeđi i pojavljuje se bakterijski eskudat, kapljice koje se javljuju na površini.Čest uzrok pojave je i rezidba, odnosno, kada se pojave simptomi malo koji voćar dezinfikuje makaze nakon svakog reza ili nakon nekoliko rezova, zbog čega dolazi do širenja na ostatak krošnje. Vetar i kiša takođe prenose bakteriju na druga stabla. Osim lisnih vaši, svi ostali insekti koji lete, takođe i ptice, prenosioci su ervinije.Jedna stvar mora da bude jasna. Borba protiv ovog patogena nije laka i mora da se shvati maksimalno ozbiljno. Postoji više načina. Izdanci i grane režu se do 30 centimetara ispod granice zdravog i zaraženog tkiva, a makaze bi trebalo što češće dezinfikovati alkoholom. Zatim se, jednom sedmično, vrši prskanje bakarnim preparatima, ali u malim dozama, najbolje 0.5 litra na 300 litara vode, da ne bi došlo do oštećenja zdravih plodova.

Streptomicin ne sme da se koristi u zaštiti, zbog zdravstvene bezbednosti ljudi, a bakterija brzo razvija i rezistentnost na njega. Jedan od preparata koji može da pomogne je i "Timorex gold", od ulja čajnog drveta, koji deluje i na plamenjače, botritis i na pepelnicu kod voća i povrća. Preporučena doza je dva litra po hektaru, ali preparat nije jeftin i ne može svaki voćar da ga priušti.Lično, preporučio bih kombinaciju bakra i duvana, to jest cigareta. Koliko god čudno da zvuči, duvan pomaže u borbi protiv ervinije. Duvan iz cigareta, najbolje je skinuti filter, trebalo bi potopiti u kantu od 30 litara vode, najbolje tople i ostaviti da odstoji jedno veče. Prskati u razmeri 1:10, dakle litar ove vode sipati u prskalicu od 10 litara. Prvo obaviti tretman bakarnim preparatima, nakon tri do četiri dana, sa duvanom i tako ponavljati dok se bolest ne povuče. Naravno, rezidbom bi trebalo odstraniti grane koje se suše.Ovo govorim na osnovu iskustva sa jednim zasadom dunja gde je sprečeno širenje bolesti. Dakle, voćari ne bi trebalo da očajavaju, ako se pojavi ervinija, već moraju da se uhvate u koštac sa njom. Najverovatnije će, zbog toplijih proleća, biti sve prisutnija u našim zasadima i ponovo ćemo morati, hteli ili ne, da naučimo da živimo sa njom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/bakterioza-ervinija-ponovo-napada-vocnjake-zastite-ih-duvanom/61076/

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Mobilni telefoni postali su sastavni deo života svakog od nas bez koga je nemoguće zamisliti poslovanje, ali i privatan život. U telefonu čuvamo podatke, brojeve telefona, važne fotografije... Šta uraditi ukoliko se telefon ošteti ili slučajno razbije.
U ovakvim situacija popravka može biti izuzetno skupa. Rešenje je nova usluga Dunav osiguranja - osigurajte svoj mobilni telefon. Ovu uslugu su ponudili na osnovu ispitivanja javnog korisnika mobilnih telefona koji su priznali da često sami oštećuju svoje aparate. Osiguranje mobilnih telefona Dunav osiguranja namenjena je isključivo MTS postpejsd korisnicima.


Kako i gde možete osigurati svoj telefon, kakva je procedura pogledajte u sledećem linku: https://www.dropbox.com/s/d6433aalin5i1wu/MTS%20osiguranje%20final.mp4?dl=0

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Najčešće bolesti paslja su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza vrata korena i bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja. Prepoznajte simptome i zaštitite biljke.Kako se u uzgoju svakog povrća javljaju razni uzročnici bolesti tako je i kod pasulja. Najčešće bolesti su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza korenova vrata, bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja.Antraknozu pasulja uzrokuje gljivica (Colletotrichum lindemunthianum), a javlja se na svim nadzemnim delovima biljke, ali se najbolje može uočiti na mahunama.

Na listovima i stabljikama se javljaju tamnosmeđe, a na mahunama udubljene smeđe pege s crvenkastim krajem. Simptomi se mogu javiti i na semenkama mahuna u vidu smeđih okruglastih mrlja. Nakon klijanja semena na hipokotilu (donji deo struka klice od vrata korena, granica između korena i stabljike) često se javljaju veće smeđe pege zbog kojih biljke venu i potpuno propadaju.Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus) se javlja u većem intenzitetu samo kod kasnije setve i to najčešće kod onog koji se seje zajedno s kukuruzom, piše prof.dr sc. Tihomir Miličević u stručnom časopisu.

Simptomi nastaju uglavnom na listovima, a retko na stabljici i mahunama. Na naličju listova prvo se javljaju beložuti plikovi koji kasnije postaju smeđi i povećaju se.Bakteriozu pasulja uzrokuju dve vrste bakterija Xanthomonas campestris p.v. phaseoli (bakteriozna pegavost) i Pseudomonas syringae p.v. phaseolica (bakteriozna prstenasta pegavost). Simptomi bakteriozne pegavosti javljaju se u vidu vlažnih pega na lišću i mahunama. Na njima se za vreme vlažnog vremena javlja eksudat bakterija. S mahuna bakterija zarazi samo seme, te se stoga zaraza i prenosi njime. Zato je potrebno upotrebljavati zdravo seme i paziti na plodored.

Od fungicida mogu se koristiti preparati na bazi bakra.Proizvođači često kod žućenja i sušenja pasulja smatraju da ga je zahvatila plamenjača. Međutim, kako piše stručnjak mr.sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan uzrok toga je najčešće fuzarijsko uvenuće (Fusarium solani), i nekroza korenovog vrata (Rhizoctonia solani).Uzročnici obe bolesti žive u zemlji i na kraju dovode do propadanja korena. Zbog toga biljke zaostaju u razvoju, lišće im najpre požuti, a zatim se osuši. Biljka neko vreme životari, a zatim se u potpunosti osuši, pa pasulj u eventualnim mahunama prisilno dozreva. Do zaraze dolazi kada mlade biljčice rastu u vrlo vlažnom zemljištu. Optimalna temperatura za Rhizoctoniu je 18°C dok Fusarium voli višu temperaturu od 22 do 32°C i kiselije tlo. Najvažnija mera zaštite je plodored jer folijarna primena fungicida neće dati rezultate.Bela trulež (Sceloritnia sclerotiorum, naslovna fotografija, op.a.) javlja se na starijim biljkama i to u gustom sklopu i uslovima povišene vlage. Možemo je prepoznati po beloj prevlaci na prizemnim delovima biljke. Usled zaraze stabljika trune i dolazi do sušenja biljaka.Mozaik pasulja je virusna bolest, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. Susrećemo se s običnim, žutim i južnim mozaikom pasulja. Sva tri su posledica zaraze određenim tipom virusa. Bolest se prepoznaje po karakterističnoj obojenosti listova.

Zaraza semena se ostvaruje ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaražene biljke zaostaju u rastu, imaju slabo razvijen koren i daju slab rod.Kod setve je važno koristiti zdravo seme i sejati otporne sorte, a treba se pridržavati i plodoreda pa pasulj sejati na istu površinu tek nakon tri do četiri godine. Pre setve preporučuje se i dezinfekcija semena. Takođe, pridržavajte se optimalnog razmaka kako bi se kasnije omogućilo strujanje vetra između biljaka i tako onemogućio razvoj gljivica koje vole vlažne uslove.Važno je bolesne biljke izneti iz zasada kako se zaraza ne bi dalje širila, a treba i uništavati korove koji su domaćini bolestima. Takođe, i štetočine mogu da prenose viruse pa i njih treba suzbiti, naročito lisne vaši. Tokom cvetanja posvetite najviše pažnje biljkama pasulja, jer su tada najosjetljivije, a kako piše naša autorka Ranka Vojnović za zaštitu možete koristiti preparat od belog luka kao preventivu, ali i tretirati biljke mlekom, pepelom, preslicom, maslačkom, pelinom te čili papričicama.

Prilikom primene sredstava za zaštitu pridržavajte se svih uputstava prizovođača sredstva za zaštitu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-bolesti-pasulja-i-kako-zastititi-biljke/60440/

Osim domaćih, crvenih, od pre desetak godina u Srbiji su prisutne i azijske bubamare narandžaste boje. U početku njihove pojave stručnjaci su nas ubeđivali da su one bezopasne, ali je ubrzo dokazano da pričinjavaju štetu na poljoprivrednim plodovima i izazivaju alergiju ljudi.

Svake jeseni i proleća primetna je najezda ovih insekata u seoskim i gradskim kućama, vikendicama. U poznu jesen ovaj insekt u rojevima zaposeda kuće u potrazi za toplim skrovištem i prezimljavanjem, a u rano proleće izlaze iz kućnih skrovišta obletajući oko prozorskog stakla u nameri da izlete napolje.Azijska bubamara u Evropu je uvezena sa ciljem da uništava vaši na gajenim biljkama u plastenicima i staklenicima, jer su im one glavna obročna hrana. Međutim, kako su se prenamnožile postale su prava napast za poljoprivredne plodove i stanovništvo.Azijska bubamara (Harmonia axyridis) je višebojni insekt. Podloga krilnih oklopa je uglavnom narandžasta, ali može biti i u nijansama žute, crvene i crne boje. Velika evropska bubamara (Caccinella septempunctata) ima na telu odnosno krilima sedam ili osam crnih tačaka, dok azijska ima dva do tri puta više.

Ipak, nisu sve bubamare isto išarane, postoje i one čija su krilca crna, a tačkice, crvene, žute ili narandžaste. Azijske bubamare su agresivne i proždrljive. Ženke polažu više jaja od običnih bubamara, oko 5.000 godišnje.Azijska bubamara je pre dve i po decenije iz Kine uvezena u zapadnu Evropu - Belgiju i Holandiju da budu biološki agensi u borbi protiv lisnih vaši biljaka koje se intenzivno uzgajaju u zatvorenom prostoru. Ubrzo su počele da se šire po čitavoj Evropi, a u Srbiji su se pojavile pre desetak godina, najpre na Fruškoj gori, zatim su uočene u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji, a sada ih ima svuda.Vlasnici kuća i vikendica su u dilemi, kako isterati rojeve bubamara iz prostorija. U svakom slučaju ih ne treba ubijati, jer gnječenjem ispuštaju žutu tečnost, alkaloid - izopropil metoksin, koji ima vrlo neprijatan miris. Ta izlučevina kontaminira prostoriju, a na čoveka može delovati alergeno, izazivajući rinokonjuktivitis.

Prema navodima nekih alergologa, u SAD više od 20 odsto ljudi koji posete lekara zbog alergije, pozitivno je na testu alergije na azijsku bubamaru.

Azijske bubamare je najlakše izbaciti iz kuće tako što se pokupe usisivačem i istresu na kraju dvorišta.Međutim, šta se dešava kad azijske bubamare pojedu sve vaši na biljkama, pitali smo stručnjaka poljoprivrede Elenoru Onć Jovanović iz Beograda.

"Zbog nekoliko reprodukcionih ciklusa razmnožavanja godišnje, azijskim bubamarama često ponestane osnovne hrane (vaši, buve, fitofagni pauci), pa prelaze na poljoprivredne plodove, najčešće voća. Sitnim ubodima buše plodove i sisaju sokove. Zasad najviše oštećuju grožđe jer spravljeno vino od zaraženih bobica kasnije menja boju i ukus", ističe Jovanovićeva.Etimolozi napominju da azijske bubamare u Srbiju nisu uvezene namerno, već su došle prirodnim putem, vazduhom, a nije isključeno da su se zakačile za nečiji kamion, automobil ili avionski prtljag.

Azijske bubamare nisu jedine bube koje su neželjeno ušle u Srbiju. Još 1992. godine u Srbiju je nenamenski uvezena kukuruzna zlatica (dijabrotika). Prvo je primećena na sremskim njivama u blizini surčinskog aerodroma, ali se njeno masovnije prisustvo opaženo tek desetak godina kasnije, kada su se razmnožile.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/azijske-bubamare-prave-stete-u-poljoprivredi-i-izazivaju-alergiju-kod-ljudi/60197/

Muškatla je biljka, koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima, koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke, može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne treba saditi biljke previše zbijeno i potrebno pravilno ih zalivati, kao i pažljivo uklanjati zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1 m. Kako zaštititi božur od pegavosti lista pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji na kioscima od subote 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30