Divlji mak (lat. Papaveraceae) je širokolisni korov iz porodice makova. Nekada je bio često zastupljen na žitnim poljima što je stvaralo ozbiljne probleme poljoprivrednicima. Pojavom herbicida ovaj korov je gotovo iskorenjen, ali se s vremena na vreme se javlja na njivama, kao i u baštama, voćnjacima i
vinogradima. Poreklo divljeg maka, koji je u narodu poznat i kao bulka, nije poznato. Botaničari smatraju da vodi poreklo iz zapadne Azije odakle se raširio širom sveta. Ova biljka opisana je u agrokulturama Starog sveta gde se smatrala za simbol plodnosti.
U pitanju je jednogodišnja biljka koja najčešće raste na vlažnom i krečnom zemljištu koje je bogato azotom. Niče i cveta u proleće, a dozreva u jesen. Stabljika je visoka između 20 i 90 santimetara sa mrežastom strukturom koja je ispunjena mlečnim sokom. Malo razgranata stabljika je relativno tanka i dlakava. Grubo, čekinjasto lišće je kopljasto i izduženo, dužine oko 15 centimetara, dvostruko izdeljeno s grubo urezanim i oštro nazubljenim sekcijama. Listovi su sivkastozeleni i pokriveni štrčećim sivim dlačicama. Zavisno od prirode tla, koren može da dostigne dubinu i do jednog metra.
Vreme cvetanja je od maja do jula, kada se javljaju pupoljci na dugim drškama i obično su usmereni prema tlu. U krunici imaju četiri, tanke i nežne latice. Cvetovi su krupni, prečnika od pet do deset santimetara, upadljivi, svetlocrveni do tamnocrveni, retko beli. Bulke cvetaju samo dva do tri dana, a pri otvaranju cveta dva dlakava poklopca pupoljka otpadnu. Latice su zajedno nepravilno uvezane, a na dnu cveta imaju crnu mrlju, koja je često uokvirena belom linijom. Cvetovi su samooplodovi, a jedan cvet je u stanju da proizvede kapsulu od nekoliko stotina do više hiljada sitnih semenki koje klijavost zadržavaju i po
nekoliko godina.
Kako suzbiti mak?
Divlji mak najviše štete nanosi u ratarskim kulturama posebno u okopavinama (kukuruz, soja, suncokret) na poljima deteline, u povrtarskoj proizvodnji posebno niče među paradajzom, paprikom, šargarepom, među vrežama pasulja ali i u voćnjacima i vinogradima. Svojim prisustvom zauzima prostor gajenoj
biljci i postaje konkurent za hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvalitet roda. Stoka ga izbegava zbog neprijatnog mirisa i ukusa. Ima otrovna svojstva, a utiče na mlečnost i kvalitet mleka.
Divlji mak se nekada suzbijao isključivo čupanjem iz korena, a sa pojavom herbicida uništavanje ovog korova postalo je mnogo jednostavnije. Stručnjaci preporučuju da se korov tretira u početnim fazama razvoja. Kada krene u vegetativni porast njegovo uništenje je mnogo teže. Ukoliko želite da izbegnete
upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom stručnjaci preporučuju često freziranje tokom vegetacije.
Kada su u pitanju hemijske mere divlji mak je osetljiv na nekoliko preparata u zavisnosti od ratarske kulture u kojoj se zapatio. Ukoliko je primećen u kukuruzu koriste se herbicidi na bazi Nikosulfurona i Pendimetalina koji su se dobro pokazali i kod suncokreta i soje. U pšenici gde se bulka najčešće i javlja, mogu se koristiti preparati na bazi Pendimetalina, Metsulfurona, Jodosulfuron-metil-natrijuma i Amidosulfurona. O načinu primene najbolje je posavetovati se sa stručnjacima ili zatražiti savet u biljnoj apoteci.
Lekovitost maka
U narodnoj medicini divlji mak je poznat po svojim lekovitim svojstvima, ali s njim treba biti pažljiv jer je otrovan u svežem stanju. U lekovite svrhe koriste se osušene latice cveta i semenke iz ploda. Upotrebljava se za lečenje disajnih organa, želuca ili za smirenje duševnih bolesnika, jer u sebi sadrži dozu opijumskih alkaloida. Od divljeg maka se najčešće pripremaju čajevi i sirupi koji se koriste za lečenje upale grla, pluća, astme i bronhitisa. Semenke divljeg maka se koriste u kulinarstvu kao aromatični dodatak raznim kolačima i pecivima, dok jarko crvene latice mogu da se koriste za bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Mak ima lošu reputaciju jer se njegovom destilacijom dobijaju teški opijati, ali ne treba zaboraviti da se koristi kao sastojak mnogih medikamenta.
Zanimljivo je da su maku u drevna vremena osim lekovitih, pripisivana i magijska svojstva. Navodno tera loše misli, a usamljenima pomaže da privuku voljenu osobu. Kritska boginja lekova predstavljena je sa kapom oivičenom čaurama maka. Drevni okultisti često su koristili mak kao deo magijskih rituala, ali i za izradu moćnih amajlija za zaštitu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Po ugledu na evropski podsticaj mladih doktora nauka, nedavno je i u Srbiji sa devet miliona evra podržan istraživački rad na 59 projekata kojima rukovode neki od naših najboljih naučnika mlađe generacije sa doktorskom titulom. Kako objašnjava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije, finansiranje pomenutih istraživanja je u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača. Naučnici su dobili do 200.000 evra po projektu, a uz šansu da samostalno organizuju i sprovedu istraživanje prihvatili su i odgovornost za rezultate do kojih će doći u naredne dve godine. Reč je ispitivanjima iz oblasti medicine, ekologije, tehnike i privrede uopšte. O pojedinim projektima već je bilo reči na stranicama našeg lista, a direktorka Đurić Jovičić je ovoga puta izdvojila nekoliko istraživanja.

Tako će naučnici pokušati da razviju metodologiju što bi doprinela očuvanju takozvane evropske šljive koja je, kako navode, vodeća vrsta voćke u srpskoj poljoprivredi i naš seljak vekovima od nje pravi domaću kvalitetnu rakiju. U kratkom prikazu svog naučnog rada rukovodilac projekta dr Darko Jevremović, viši naučni saradnik na Institutu za voćarstvo Čačak, ističe da su autohtone sorte šljive ugrožene i da ih potiskuju komercijalne sorte, naročito poslednjih decenija. Uz to, ova voćka je suočena sa klimatskim promenama i dugotrajnom izloženošću brojnim patogenima, naročito virusu šarke šljive.

Dr Jevremović smatra da su očuvanje genetičke različitosti šljive sa ovih prostora kao i njeno održivo korišćenje od suštinskog značaja za rešavanje brojnih izazova s kojima se čovečanstvo suočava.

– Autohtone sorte mogu se čuvati u kolekcionim zasadima na otvorenom polju, ali to iziskuje dosta prostora i ljudskog rada, a stabla su stalno izložena prouzrokovačima bolesti i štetočinama. Osnova orijentacija naših istraživanja usmerena je prema očuvanju devet autohtonih genotipova šljive primenom savremenijih metoda i tehnika, a reč je o sortama „belošljiva”, „crvena ranka”, „crnošljiva”, „cerovački piskavac”, „dragačevka”, „moravka”, „požegača”, „sitnica” i „trnovača”. Nove tehnologije očuvanja njihovih genetičkih resursa jesu tehnike krioprezervacije, koje podrazumevaju čuvanje biljnog materijala u tečnom azotu. Takođe, tokom projekta ispitujemo i da li se krioterapijom šljive zaražene virusom šarke mogu dobiti biljke bez virusa – pojašnjava dr Jevremović.

Istraživački tim sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bavi se stvaranjem sistema za dugoročne agrometeorološke prognoze vremena kojima bi trebalo da se prilagode srpski poljoprivrednici. Naši, ali i svetski ratari i voćari usled sve češćih ekstremnih vremenskih pojava izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše, toplotni talasi i intenzivne padavine, trpe velike štete.

– Jedan od načina da se smanje rizici od vremenskih nepogoda jeste da u što većoj meri i na odgovarajući način koristimo dostupne meteorološke informacije pri planiranju poljoprivredne proizvodnje. Dok su neke vrste ovih podataka, poput kratkoročne vremenske prognoze, već u standardnoj upotrebi, druge informacije tipa sezonske prognoze, koja se radi do sedam meseci unapred, gotovo se i ne koriste. A mogle bi da budu dragocene za dugoročno planiranje u poljoprivredi – objašnjavaju članovi tima pod rukovodstvom dr Mirjam Vujadinović Mandić, docentkinje na Poljoprivrednom fakultetu.

Oni će formirati dugoročna agrometeorološka predviđanja i pomoću savremenih modela za numeričku prognozu vremena i odgovarajućih statističkih metoda ih svesti na prostore lokalnih poljoprivrednih gazdinstava. Prognoze će sadržati i statističku informaciju o verovatnoći vremenskih prilika u nadolazećim sezonama, kao i kakav će biti njihov uticaj na količinu i kvalitet prinosa najvažnijih poljoprivrednih kultura kod nas.Pod rukovodstvom dr Emilije Nikolić, naučne saradnice na Arheološkom institutu u Beogradu, u narednom projektu će učestvovati i istraživači sa Tehnološkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, i Instituta za ispitivanje materijala IMS-a. Oni sprovode istraživanje o načinu upotrebe sirovina i građevinskih materijala, odnosno tehnologija izrade maltera u rimskom periodu na teritoriji današnje Srbije. Ovaj projekat će doneti saznanja neophodna za dalji razvoj multidisciplinarnih naučnih istraživanja, ali i konzervaciju arheoloških nalazišta i spomenika iz rimskog perioda na tlu naše države. Sve rade u skladu sa međunarodnim preporukama i smernicama iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kao i savremenim industrijskim razvojem inženjeringa materijala. Oni će dati preporuke i smernice za dalje arhitektonske konzervacije malterom, ali uz promociju upotrebe sirovina iz Srbije i učešće lokalnih zajednica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467333/Mladi-doktori-nauka-stite-sljive-u-srpskim-vocnjacima

Među značajnim oboljenjima višnje spadaju: prouzrokovač pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii, sin. Coccomyces hiemalis), prouzrokovač sušenja cvetova,
grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća (Monilia laxa). Blumeriella jaapii javlja se u manjem, ili većem intenzitetu u svim rejonima gajenja višnje i trešnje širom sveta.
Na teritoriji Republike Srbije najintenzivnija pojava ovog patogena je u Vinči, Prokuplju, Merošini i Leskovcu. S obzirom da dolazim iz sela Šišince, koje je poznato po proizvodnji višanja, želim da istaknem da štete mogu biti velike ukoliko se ne sprovedu adekvatne mere zaštite. Štete se ogledaju u tome
što patogen prouzrokuje prevremeno opadanje lišća, plodovi ostaju sitniji, teško sazrevaju, takođe dolazi do ometanja formiranja cvetnih pupoljaka za narednu vegetaciju. Nakon opadanja lišća, biljke se bore i dolazi do ponovnog listanja (retrovegetacije), pa samim tim se troše rezerve hrane, pri čemu biljke postaju osetljive na niske temperature, i može doći do njihovog izmrzavanja i izostajanja roda za narednu vegetaciju. Simptomi se manifestuju na lišću. Na licu lista se pojavljuju sitne, okrugle crvenkastopurpurne pege. U početku se formira mali broj pega, a kasnije sa razvojem oboljenja, je znatno veći broj pega. Na naličju lišća u vlažnim uslovima može se videti beličasta prevlaka koju čine konidije gljive. Obično tokom sredine maja i početkom juna počinju listovi da žute, a tokom jula i avgusta dolazi do opadanja lišća.
Blumeriella jaapii prezimljava u opalom lišću. U proleće na miceliji u opalom lišću gljiva formira otvorena plodonosna tela (Apotecije), a u njima askusi sa askosporama. Askospore se rasejavaju vetrom i one su odgovorne za primarne infekcije. Period oslobađanja askospora je razvučen i traje od 4-6 nedelja. Primarne infekcije se mogu očekivati ako su ostvareni povoljni vremenski uslovi u fenofazi precvetavanja. Nakon ostvarenja primarne infekcije gljiva
se razvija bespolnim putem pomoću konidija koje se rasejavaju kišnim kapima i koje obezbeđuju sekundarne infekcije.
Mere suzbijanja obuhvataju gajenje otpornih sorti, sakupljanje i uništavanje opalog lišća (smanjuje inoculum, ali ne suzbije patogena iz razloga što u okviru voćnjaka mimožemo da uklonimo lišće, međutim iz susednog voćnjaka vetar raznosi askospore, pri čemu će opet doći do infekcije, a nakon toga i do pojave
simptoma), osnovna mera je primena fungicida. Za zaštitom treba krenuti od fenofaze precvetavanja, jer tada imamo formirane listove, za ovu namenu primeniti a.s mankozeb (Dithane…).
Sledeći tretman je za 10 do 14 dana primenom a.s dodin (Syllit, Agrodin), naredni tretman za 14 dana a.s kaptan (Capi, Kaptan…). Ukoliko su češće padavine navedeni intervali su kraći, ili obratno. Nakon berbe treba primeniti a.s dodin kako bi smo sprečili opadanje lišća pri čemu biljke ulaze pripremljene u zimski
period i ne dolazi do izmrzavanja. Monilinia laxa u kišovitim godinama nanosi značajne gubitke u proizvodnji višanja. Simptomi oboljenja ispoljavaju se na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Monilinia laxa prezimljava u vidu micelije u rak ranama, ili u mumificiranim plodovima. Patogen prodire kroz
žig tučka, zatim prelazi na peteljku a potom na letoraste koje može prstenasto da zahvati pri čemu dolazi do sušenja letorasta a kasnije i do pojave rak rana. Trulež plodova javlja se tokom perioda sazrevanja. Inficirani plodovi trule, a na njima dolazi do sporulacije patogena u vidu koncentričnih krugova-sporodohija.
Optimalne temperature za ostvari vanje infekcije se kreću u intervalu od 22-25 °C, sa vlaženjem cveta 3-4 časa. Ukoliko su niže temperature potrebno je da kišni period traje duže. Mere zaštite od Monilinia laxa podrazumevaju agrotehničke, pomotehničke i hemijske mere. Preventivne mere obuhvataju formiranje uzgojnog oblika koji će da obezbedi provetravanje krošnje, orezivanje i spaljivanje zaraženih grančica, sprečiti povređivanje plodova od štetnih insekata
(imago trešnjine muve raznosi konidije). Od hemijskih mera preporučuje se tretman tokom mirovanja vegetacije primenom neoragnskih jedinjenja bakra kako bi smanjili inokulum. Međutim prvi tretman treba obaviti u fenofazi ''beli baloni'' (otvoreno 5% cvetova), za ovu namenu preporučujem primenu a.s ciprodinil
(Cormax, Calcio, Neon), drugo u cvetanju a.s tebukonazol (Tebukon, Akord…), i treće u precvetavanju a.s boskalid+piraklostrobin (Signum, Markiz…). Za
suzbijanje truleži ploda potrebno je izvesti jedno do dva tretiranja počevši od početka zrenja plodova višnje i to za prvi tretman a.s tiofanat (Funomil) ili
boskalid+piraklostrobin, a za drugi 7 dana pre berbe a.s fludioksonil (Mili, Flux).
Od značajnih štetočina višnje tre-ba istaći trešnjinu muvu (Rhagoletis cerasi), crna trešljina vaš (Myzus cerasi), Aculus fockeui. Trešnjina muva predstavlja značajnu štetočinu višnje. Javlja se svake godine. Prezimljava u vidu L3 u puparijumu u zemljištu. U našim agroekološkim uslovima ima jednu generaciju godišnje. U proleće se pretvara u lutku, a nakon toga dolazi do eklozije imaga. Imago leti od polovine maja i dopunski se hrani nektarom biljaka. Let imaga je razvučen i traje do polovine jula. Po izletanju imaga, 10-15 dana kasnije, ženke postaju polno zrele i počinju sa polaganjem jaja u plodove.
Ženka legalicom pravi ubode na plodu i polaže jaja ispod epidermisa, a embrionalno razviće traje od 6 do 12 dana. Nakon embrionalnog razvića larva se pili i hrani mezokarpom ploda. Najčešće jedna larva oštećuje jedan plod, međutim može se naći i više larvi u plodu. Razvoj larve traje oko 30 dana. Posle toga larva napušta plod i pada na zemljište i kao odrasla larva u puparijumu ostaje do proleća. Suzbijanje ove štetočine zahteva površinsku obradu zemljišta na
dubini do 10 cm (smanjiti brojnost populacije), pratiti let imaga žutim lovnim klopkama i na osnovu toga odrediti rokove suzbijanja i na kraju primenu insekticida. Prvi tretman treba sprovesti u vreme leta imaga a.s cipermetrin (Cythrin), a.s deltametrin (Decis Expert).
Drugi tretman u fenofazi promene boje ploda a.s acetamiprid (Afinex), u vreme sazrevanja ploda a.s cijantanilprol (Exirel) sa karencom od 7 dana, što ukazuje da ukoliko ima potrebe za suzbijanje ove štetočine 7 dana pre berbe, može se primeniti opet a.s cijantranilprol. U svetu se sve više koriste bioinsekticidi, tačnije parazitna gljiva Beauveria bassiana. Lisne vaši se suzbijaju primenom mineralnih ulja tokom mirovanja vegetacije s obzirom da prezimljavaju u vidu
stadijuma crnih jaja. Prvi tretman u vreme precvetavanja višnje a.s acetamiprid, drugi tretman a.s lambda-cihalotrin, treći tretman u vreme promene
boje ploda a.s acetamiprid. Aculus fockeui je eriofidna grinja koja napada višnju, trešnju i šljivu. Prezimljava u stadijumu odrasle ženke na višnji i trešnji . Napadu ove štetočine pogoduje suvo i toplo vreme tokom leta. Simptomi se manifestuju na listu, pri čemu list menja boju, ivice lista se uvijaju i počinje list da bronza. Tako da tokom leta ukoliko se ne sprovodi hemijska zaštita može doći do opadanja lišća.
U precvetavanju možemo primeniti a.s abamektin (Akaristop) tokom noćnih sati. Posle berbe primeniti a.s piridaben (Sanmite), ovim akaricidom možemo smanjiti brojnost populacije grinje koja će otići na prezimljavanje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pandemija kovid 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć javno komunalnih preduzeća koji upravljaju i održavaju pijace.Doduše odlazak na pijacu nije više kao nekada pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji.

Direktor Poslovnog udruženja ”Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.- Ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu - kaže Duvnjak. Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremneo naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima. U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu (41.081.854.000,00) dinara, što je u tekućim cenama za 9,2 % više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statisitka kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75%, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrrednih proizvoda plasirana na pijacama.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/korona-i-prodaja-na-tezgama-pijace-da-ostanu-bezbedna-mesta-za-snabdevane

Naučnici i vinogradari u SAD trenutno istražuju mogućnost zaštite vinove loze od pepelnice, najštetnije bolesti koja napada ovu vrstu, putem upotrebe ultraljubičastih zraka. Direktna inspiracija za ovu ideju došla je od - borbe protiv koronavirusa.

Kako prenosi Wine Spectator, Džim Bernau, osnivač vinarije Willamette Valley u Oregonu, instalirao je u pogone ove kuće savremeni ventilacioni sistem namenjen zaštiti zaposlenih i posetilaca od bolesti kovid-19.

- "Upalila mi se sijalica u glavi" kada smo počeli da razmišljamo o korišćenju ultraljubičaste svetlosti za ubijanje virusa. To me je podsetilo na istraživanje koje teče već godinama, a radi se o upotrebi UV svetla radi ubijanja patogena u vinogradima - rekao je Bernau za Wine Spectator.

Bernau, kao i većina ekološki orijentisanih vinara, koristi organski sertifikovan sumpor u borbi protiv pepelnice, koja je odgovorna za čak tri četvrtine potrošenih pesticida u SAD. Na inicijativu Bernaua i drugih vinara koji žele da vide održivija rešenja za borbu protiv bolesti vinove loze, nedavno je oformljen međunarodni panel stručnjaka po imenu Light and Plant Health Project, čiji su članovi došli do rešenja za borbu protiv pepelnice koje je istovremeno jeftino i vrlo efikasno.

Kako je rekao prvi čovek ovog panela, Dejvid Gaduri, stručnjak za fitopatologiju sa instituta Cornell AgroTech, najveća efikasnost pri korišćenju ultraljubičaste svetlosti postiže se noću, jer pepelnica ima mehanizam obnavljanja u prisustvu sunčeve svetlosti.

- Naša istraživanja jako je ubrzalo saznanje da je UV svetlost mnogo efikasnija noću. DNK patogena noću se ne obnavlja i zato je efekat mnogo jači - objasnio je i dodao:

- Kada je šardone u pitanju, postigli smo potpuno suzbijanje pepelnice tokom trogodišnjeg perioda, uz jedan tretman nedeljno.

Da bi tretman UV svetlom bio što efikasnijii bezbedniji, staraju se - roboti. U saradnji sa kompanijom SAGA Robotic iz Norveške, razvijeni su roboti opremljeni UV lampama koji će, kako se očekuje, već ove godine ući u serijsku proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3045550/uv-svetlost-je-novo-oruzje-u-borbi-protiv-pepelnice

Nega i zaštita malina posle berbe od izuzetne je važnosti, jer od toga zavisi zdravlje i rodni kapaciteti malinjaka naredne sezone. Nakon završene berbe u
zasadima maline, potrebno je sa preventivnim merama suzbiti štetne organizme. Berba jednorodnih sorti maline (Vilamet, Miker, Fertodi, Glen… ), je završena, ili je na višim terenima pri kraju. Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju, ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti.
Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti i/ili grinja i/ili insekata: Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata); Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi), Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracillis), Obični paučinar (Tetranychus urticae), Lisne vaši (Aphididae), Malinina mušica galica (Lasioptera rubi).
Prema rečima inženjera zaštite bilja, Bojana Milovića, iz Poljoprivredne apoteke ,,Zemljak” iz Kraljeva, u zasadima su prisutne siva i ljubičasta pegavost lastara
maline, pa je neophodno ukloniti sve dvogodišnje izdanke koji su izneli rod, kako se infekcija ne bi širila na mladim izdancima ostavljenim za sledeću godinu. U ovom periodu aktivna je i obična malinina mušica koja pravi štete izdancima i ima tri do četiri generacije godišnje.
,, Iz tog razloga, proizvođačima se preporučuje da se nakon uklanjanja dvogodišnjih lastara primeni kombinacija preparata na bazi tebukonazola (0,075%)
i bifentrina (0,05%) rano ujutru, ili predveče. Na jesen je neophodna obrada zemlj išta sa istovremenim unosom mineralnih ili organskih đubriva. U  malinjacima, pre svega sa aspekta zaštite bilja, daje se prednost obradi zemljišta tokom čitave godine u odnosu na košenje, ili uništavanje korova herbicidima- kaže sagovornik.
Izdanci se uklanjaju tako što ih presečemo do zemlje, i ostavimo nekih deset dana, do dve nedelje tu da prave hlad mladim izdancima.
„Sečenje izdanaka je operacija koja je logičan sled životnog procesa same biljke. Pošto je njihova funkcija završena, tj. dali su rod i odradili svoj deo posla, nema potrebe više da budu tu i treba da ustupe mesto mladim izdancima, koji će dati rod naredne godine. Takođe, sečenjem i iznošenjem starih izdanaka van zasada u velikoj meri iznosimo i rezerve infektivnog potencijala koji bi mogao da napravi problem mladim izdancima. Krajem oktobra u malinjaku potrebno je nastaviti sa preventivom i to primenom nekih od preparata na bazi bakra, koji suzbijaju prezimljavajuće oblike bolesti i doprinose sušenju izdanaka maline"- preporučuje Bojan.
Poželjno je nakon toga ove izdanke izneti van zasada, staviti na jednu gomilu i zapaliti kako bi se uništili patogeni koji se na njima mogu naći. Pored sečenja starih izdanaka, treba prorediti i nove izdanke, izbaciti oštećene, one koji slabo napreduju i omogućiti ostalim izdancima bolje uslove razvoja.
Malinu napada veliki broj štetočina, prouzrokovači biljnih bolesti, patogeni i korovi. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere zaštite koje sprečavaju pojavu bolesti i obezbeđuju zdrav i kvalitetan rod. Za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti može se primeniti preparat na bazi azoksistrobina odmah nakon berbe i, uklanjanja starih izdanaka uz dodatak insekto akaricida na bazi abamektina ili buprofezina, koji suzbijaju štetne insekte i grinje. Petnaest dana nakon obavljenog tretmana, ako je potrebno, ponoviti tretman istim navedenim preparatima.
,,Obilaskom zasada maline sorte vilamet, u pojedinim regionima Srbije registrovana su na nekim izdancima karakteristična zadebljanja, kvržice, gale i guke različitog oblika i veličine. Ova oštećenja nastala su štetnim delovanjem izlučevina malinine muve (galica). U zadebljanjima prezimljava odrasla larva, prekida sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako se lome, što za posledicu ima smanjenje roda za narednu godinu.” Malinina muva ima jednu generaciju godišnje. Suzbijanje ove štetočine insekticidima radi se u periodu pred cvetanje maline, s obzirom da su tada odrasli insekti aktivni. Zato je sada, u ovom periodu potrebno izvršti uklanjanje oštećenih izdanaka sa zadebljanjima, njihovo iznošenje iz malinjaka i spaljivanje.
Korovi još jedna opasnost
Hemijske mere podrazumevaju primenu herbicida. Sa herbicidima u malinjacima treba biti oprezan i ne upotrebljavati ih pre konsultacija sa stručnim licima.
Ukoliko se u malinjacima ne uništavaju korovi i ako se isti posle berbe ne uklone, oni će biti velika konkurencija ostavljenim izdancima kada je reč o hrani i vodi koja je najpotrebnija malinjacima u julu i avgustu mesecu i dobra podloga za razvoj štetnih organizama.
,,Ono što je zaista važno je nega zasada od korova, jer oni, pored toga što uzimaju hranu i vodu mladim izdancima, u velikoj meri omogućavaju i povoljne uslove za razvoj štetočina i bolesti. Korovi u malinjacima suzbijaju se primenom mehaničkih i hemijskih mera ili kombinacijom istih. Mehaničke mere podrazumevaju primenu različitih agotehničkih mera: plevljenje i okopavanje u redu, plitko oranje, drljanje, košenje i freziranje između redova (po
potrebi). Pored plevljenja, okopavanja i freziranja, najčešće je potrebna i upotreba odgovarajućih herbicida, naravno na preporuku struke! Navešću i primer zašto. Naime, ovog proleća nam se obratio jedan proizvođač, na žalost suviše kasno. Oko pola hektara roda pod malinom i jagodom je bukvalno uništio herbicidom, uzetim na svoju ruku. Tako da obavezno konultujte struku!,, ističe sagovornik.
Navodnjavanje je važna stavka u uzgoju maline u njenim svim vegetativnim fazama, ali i nakon rezidbe izdanaka, jer oni mladi rastu sve do kasne jeseni. Usled sušnih vremenskih uslova, vodni režim u malinjaku dobija na značaju . Naravno, navodnjavanje je neophodno kada imamo deficit vlage.
,,Upravo ovo varljivo vreme može biti zamka. Generalno leto je bilo kolebljivo, visoke temperature kombinovane sa čestim padavinama mogu stvoriti sliku da je vlaga u zemljištu zadovoljavajuća. Treba imati na umu da zemjlišta nisu ista. Neka zadržavaju vlagu, druga je samo propuste, tako da je poželjno do kraja oktobra zalivati zasade”, sugeriše Milović.
Ne treba izostaviti ni činjenicu da poslednjih godina uglavnom imamo sušne jeseni. Miholjsko leto, kako predviđaju meteorolozi može doneti niz izmena u
redosledu radnji. Proizvođači napominju da su neke voćne vrste ponovo procvetale. Ako je verovati starim zapisima očekuje nas hladna zima, koja bi mogla doprineti smanjenju populacije štetočina, koje su opet postale otporne na klimu i određene preparate. Problem je međutim što niske temperature da duži period mogu oštetiti i mlade izdanke!
Kada je u pitanju prihrana, ona nije neophpodna mera, upravo iz razloga ulaska biljke u period mirovanja. Prihranom bi probudili voćne sokove, samim tim i
mlade izdanke koji mogu biti laka meta, visokom mrazu. Sa druge strane imamo i finansijsku uštedu. Za razliku od pmenutih sorti maline i iznetih problema, proizvodnja polke je u ovom smislu bezbednija. Ova sorta maline se ,,kosi,, te se na taj način eliminišu zaraze. Berba polke još uvek traje i ukoliko ,,posluži,, vreme berači će raditi svoj posao do kraja septembra. Poznavaoci prilika tvrde da je sa polkom takođe bilo problema u oplodnji kada je nakon talasa
poplava naglo porasla dnevna temperatura. Novi, mladi izdanci su puni cveta i roda, međutim noćne temperature sada ne pogoduju zrenju.
Grube procene govore da će rod maline u Srbiji biti manji, minimum za 30% u odnosu na lane. Tome su kumovali nestabilne cene ovog voća, niska ulaganja u
proizvodnju kao posledica niske cene gotovog proizvoda ali i klimatski šokovi, poput 22 stepena celzijusa zabeleženih 1. februara ove godine, gradonosnih oblaka i čestih kiša koje su kumovale infekcijama i truleži. Ove godine se jedino Azijska voćna mušica se javila sporadično, što je dobra okolnost. Šteta je što prinosi a ponegde i kvalitet nisu odgovorili ovogodišnjoj ceni, koja je konačno zadovoljila proizvođače. Da li će zadovoljavajuća zarada popuniti „stare rupe”, ili nova ulaganja znaćemo već na proleće, kada pregledamo malinjake!? Odluka je u svakom slučaju na proizvođačima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Povećanje površina zasada voća i vinove loze pod sistemom protivgradne zaštite jedan je od ciljeva agrarne politike u Pokrajini.Tragali smo za odgovorom na pitanje koliko se, ekspanzijom voćarstva i vinogradarastva na našim prostorima, podigla svest o neophodnosti podizanja protivgradnih mreža i koliko su pouzdani domaći prozvođači tih važnih elemenata moderne voćarsko- vinogradarske proizvodnje.U uslovima klimatskih promena koje predstavljaju jedan od glavnih izazova poljoprivrede, kao fabrike pod otvorenim nebom, imperativ savremenih zasada jabuke, kruške, breskve, ali i bobičastog voća i vinove loze jesu protivgradne mreže.

U Zadružnom Savezu Vojvodine, kažu da se jedna od ključnih preporuka voćarskim zadrugama odnosi upravo na neophodnost postizanja kvaliteta plodova u čemu su protivgradne mreže jedna od presudnih komponenti.

Bez protivgradnih mreža objašnjava nam agronom Željko Katančević voćarima i vinogradarima postizanje prve klase roda je nemoguća misijašto znači da takva vrsta zaštite ne štiti samo od grada već i od ožegotina u vrelim letnjim danima,ali i od ptica i insekata.

I na kraju preporuka kojom voćarska struka i nauka upućuju na važnost protivgradne zaštite, a ona glasi : „Bolje jedan hektar voćnjaka pod protivgradnom mrežom nego 15 hektara bez nje“.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/bolje-jedan-hektar-vocnjaka-pod-protivgradnom-mrezom-nego-15-hektara-bez-nje_1157022.html

Nestabilne vremenske prilike, skoro svakodnevna pojava pljuskovitih padavina, dnevne temperature iznad 25 stepeni i prisustvo infektivnog materijala, su optimalni parametri za razvoj patogena prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe stručnjaci savetuju da nakon uspešne zaštite repe od štetočina u prvom redu misleći na repinu pipu, čišćenju njiva od korova, treba se pristupiti zaštiti šećerne repe od bolesti pegavost lista, što je ekonomski najznačajnije i najštetnije oboljenje ove kulture.
Šerna repa je biljka sa najvećim sadržajem šećera i kao takva podložna je raznim oboljenjima kako lista, tako i korena repe. Stručnjaci savetuju da štete zavise od primenjene agrotehnike, pre svega misleći na izbalansiranu ishranu podloge, od izbora asortimenta i od pravovremene primene fungicida. Kažu da su u proteklom periodu ostvareni uslovi za širenje infekcije odnosno bolesti pegavosti lista repe i da je sada pravo vreme da se sprovedu mere zaštite.Iz poljoprivredne stručne službe savetuju da svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu da se prijave u ovu službu kako bi se uradila analiza zemljišta nakon skidanja šećerne repe i pristupilo daljem tretiranju i đubrenju.

Proizvođačima šećerne repe se preporučuje da zaštite useve fungicidima. Sve informacije o zaštiti useva i potrebnim savetima, mogu dobiti na portalu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/kako-zastiti-secernu-repu_1153004.html

JKP „Gradske pijace“ kao društveno odgovorno preduzeće i dalje preduzima sve neophodne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa korona. Kao novina na tezgama beogradskih pijaca postavljene su posebne pregrade od pleksiglasa kako bi se sprečio direktan kontakt kupaca sa namirnicama i lakše održavalo propisano rastojanje između kupaca i prodavaca. U cilju nesmetanog snabdevanja građana JKP „Gradske pijace“ pridržavaju se svih dosadašnjih uključujući i najnovije mere koje je donela Vlada Republike Srbije, a koje se odnose na maksimalan broj ljudi koji mogu boraviti u zatvorenim prostorima. Kako se u sistemu JKP „Gradske pijace“ nalaze i dve pijace smeštene u zatvorenom prostoru pijaca Palilula i TC „Novi Beograd“ kao i veliki broj mlečnih hala ,na svakom od tih objekata je na vidnom mestu istaknuto obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji se istovremeno mogu nalaziti u objektu, uključujući i prodavce. Građani mogu da nastave da se snabdevaju svežim i zdravim namirnicama na beogradskim pijacama koje su u sistemu JKP „Gradske pijace“, znajući da ovo preduzeće brine o zdravlju svih njih. Ponuda poljoprivrednih proizvoda na beogradskim pijacama je bogata, posebno voća i povrća. S obzirom na raznovrsnost ponude, zelene pijace su dalje najbolje mesto za kupovinu svežih i visokokvalitenih namirnica. JKP „Gradske pijace“ mole sve potrošače da prilikom kupovine održavaju propisanu fizičku distancu kao i da nose zaštitne maske, a sve u cilju suzbijanja daljeg širenja korona virusa. Takođe, još jednom podsećamo sve sugrađane koliko je važna prevencija, jer samo zajedničkim snagama i odgovornošću svih nas možemo pomoći u sprečavanju daljeg širenja ovog virusa. JKP „Gradske pijace“ – Tradicija koja traje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivredno gazdinstvo „Panić” iz Iriga, koje se bavi uzgojem i prodajom breskvi i jabuka, u protekle četiri godine od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobilo je subvencije u vrednosti od nešto više od 6,1 miliona dinara.Tim novcem nabavljali su opremu za hladnjače i skladištenje, pakovanje i obeležavanje proizvoda, dok su ove godine dobili nepunih 350.000 dinara za stubove i elemente za podizanje sistema za protivgradnu zaštitu.

- Znače nam ove subvencije od pokrajine jer je to dobar podstrek - kaže Mirko Panić, na čije ime su legle pomenute subvencije. - Svake godine pratimo konkurse i konkurišemo tako da smo sve opremali malo po malo.I pre nego što je pokrajina krenula dadeli bespovratna sredstva poljoprivrednicima, gazdinstvo Panić, koje sada uzgaja breskve i jabuke na dvadesetak hektara (uključujući i registrovana gazdinstva na suprugu i decu), podizalo je kredite kako bi sprovodili struju i bušili bunare za sisteme navodnjavanja na svojim voćnjacima, dok poslednjih godina najviše rade na osavremenjavanju mehanizacije.

- Sad nam još nedostaje mašina za orezivanje voća, ali prvo ću da pozajmim od jednog kolege iz Slankamena, da vidim kako to ide - dodaje gazda Mirko. - U suštini, imamo dobru mehanizaciju, ali je sve veći problem radna snaga. Od desetak radnika, većina njih je starija od 65 godina. Rade nam babe, dede, penzioneri, a mladi neće... Istu količinu robe koju sad naberemo sa deset ranika, nekad smo nabrali sa četiri-pet. Pa još kad te potrefi loša cena, pa ti i ne plate, onda je to katastrofa, moramo da dižemo kredite da bismo isplatili dobavljače... Recimo, imamo još 3,8 miliona od prošle godine što nam nisu platili robu, to je problem, moramo da obnovimo proizvodnju, a nama niko ništa ne daje bez para.

Ipak, kad se sve sabere i oduzme, od voćarstva može lepo da se živi, ali da se time bavi „kako treba”.

- Više ne može da se bude dobar voćar bez vode, mreže i hladnjače - naglašava naš sagovornik, priznajući da planira uskoro da ode u „penziju”. - Još dve-tri godine, sin i ćerka će preuzeti sav posao, a ja ću da budem savetnik. Tek od pre tri-četiri godine smo počeli da idemo sedam dana na letovanje, do tad nismo mogli da izdvojimo ni nedelju dana za odmor. Sezona nam je cele godine.

Uprkos radnom vremenu od 365 dana u godini, naš domaćin se ne kaje što je krajem osamdesetih odlučio da napusti svoj tadašnji posao i počeo da sadi voće.

- Svi su mi govorili da sam lud, ali ja se ne kajem - priznaje Mirko Panić. - Moj otac je bio siroma’ i od jednog čoveka je dobio oko dva jutra zemlje da isplati na deset godina. Onda je ’56. posadio breskve, kad sam se ja rodio.

Sad, ako je godina dobra, gazdinstvo Panić iznedri oko hiljadu tona jabuka, a sve što im rodi, uključujući i breskve, izvozi za Rusiju. Oni nude najbolju cenu, ali zato traže da voće nema nijednu manu niti flekicu.

Zato su protivgradne mreže izuzetno bitne za voćare, a Mirko Panić je od ove godine, bar što se toga tiče, miran i bezbedan.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/bez-vode-mreze-i-hladnaca-nema-vocarstva-12-07-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31