Najčešće štetočine u staklenicima su trips, bela leptirasta vaš, biljne vaši, grinje. U ovom članku govorićemo o šteti koje napomenuti insekti nanose u staklenicima. Biljne vaši nanose štetu tako što se hrane sokovima biljnog materijala, deformacijomn terminalnih listova ostavljajući za sobom mednu rosu koja je uslov za razvijanje gljive čađavice. Parazitoidi biljnih vašiju su Aphelinus abdomalis, Aphidius ervi, Aphidius matricariae, Aphidius colemani. To su zapravo parazitske osice, dok su predatori Aphidoletes aphydimyza, Adalia bipunctata, Chrysopa carnea, Chrysoperla rufilabris, Hippodamia convergens. Sledeća štetočina je trips. Štetu pravi ishranom na mnogim biljkama u stakleniku. Rezultati štete su sledeći: opadanje listova, žutilo listova, deformacija listova. Western flower thrips prenosi nekoliko virusa, a to su: Impatiens neurotic spot and Tomato spotted wild virus.
Agenti za suzbijanje su Amblyseius swirskii, Amblyselus cucumeris, Orius sp., Stratiolaelaps scimitus i nematode Steinernema feltiae. Nisu svi tripsi
štetočine. Prema najnovijim saznanjima pojavili su se tripsi koji su predatori tripsa, a to su Aeolothrips fasciatus i Franklinothrips vespiformis.
Grinje nanose štete biljkama tako sto ostavljaju za sobom tačkice na biljkamaprave žutilo listova, nakon čeka postaje bronzano i na kraju listovi opadaju. Predatori grinja su Amblyseius andersonii, Amblyseius californicus, Ambyleius fallacis, Feltiella acarisuga, Galendromus occidentalis, Phytoseius persimilis.
Bele leptiraste vasi se hrane na mnogim gajenim hortikulturalnim biljkama sisajući sokove biljaka, tako da biljke zaostaju u porastu. Samim tim smanjuje se kvalitet biljaka i javlja se sekundarna šteta u vidu razvijaje gljive čađavice. Encarsia formosa je najčešći parazitoid koji se koristi u zaštićenom prostoru. Da bi se uštedeo novac za kupovnu prirodnih neprijatelja, koriste se sve vise „banker plants“. Banker plants su biljke koje obezbeđuju alternativnu hranu za prirodne neprijatelje uključujući predatore i parazite. Na taj način balansira se linija prirodnih neprijatelja jer je tendencija održavanje po mogućstvu istog broja tokom cele sezone. Izviđanje i dijagnoza su najvaznije stvari poljoprivrednog inženjera. Redovna upotreba lepljivih kartica i determinacija prisutnih štetočina u staklenicima je od izuzetnog značaja, jer na taj način znamo upotrebu prirodnih neprijatelja kako bismo smanjili brojnost štetočina. Isto tako stitimo životnu sredinu, smanjujemo upotrebu pesticida, štedimo novac, a i zdravlje takođe.

Izvor: Agrobiznis magazin

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.U Srbiji u proseku godišnje imamo 49 dana sa gradom, a posmatrajući podatke od 1981. do danas najviše ga je bilo u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije.

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu za Danas kažu da je zaključno sa 20. junom ispaljeno 4.933 rakete, od toga samo prošle sedmice, utrošeno je 1.932 rakete.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja.

„To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intezitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hekatara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Prošlog avgusta i ovog marta, pozvali smo vas da nam prijavite sumnju na tretman semena suncokreta nekim neonikotinoidom, koji je inače zabranjen kao što je opšte poznato, i do sada nam je stigla sumnja od jednog od naših pčelara. Pokazalo se da je sumnja bila opravdana, u izraslim biljkama suncokreta na 83 hektara nadjen je jedan od, u pčelarstvu, najozloglašenijih neonikotinoida IMIDAKLOPRID.

Naime, shodno našem planu i pozivu da nam prijavljujete sumnje na tretman semena, prijavljenu sumnju da je ZZ „Beška“ tretirala seme suncokreta pre setve nekim zabranjenim sredstvom, prosledili smo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću.

Inspekcija je svoj posao odradila ekstremno brzo i profesionalno, i u biljkama suncokreta koje su se nalazile u fazi četiri lista, zasađenim na parceli broj 2248/4 u KO Beška, površine pod suncokretom od 83 hektara, nakon uzimanja dva uzorka (za hibrid P63LL06 i NK Kondi), nađen je nedozvoljeni insekticid, neonikotinoid IMIDAKLOPRID (nekada pčelarima najpoznatiji kao Gaucho).

Imidakloprid je nađen u oba uzorka, u dozama od 0,382 mg/kg i 0,370 mg/kg.

U Upravi za zaštitu bilja održan sastanak predsednika Odbora za zaštitu pčela SPOS-a dipl. ing. zaštite bilja Miloša Bogdanovića, koordinatora stručne službe SPOS-a dipl. pravnika Radivoja Rankovića, predstavnik advokatske kancelarije SPOS-a advokata Dušana Markovića, referenta SPOS-a za razvojne i opšte poslove dipl. pravnika Nenada Portića i šefa fitosanitarne inspekcije dipl. ing. zaštite bilja Nenada Milojevića i šefice fitosanitarne inspekcije Nine Nikolić iz Novog Sada. Na sastanku je ispostavljen zahtev SPOS-a da predmetni usev mora biti uništen, po hitnom postupku, ili će predstavljati ohrabrenje drugima. Istraga će utvrditi ostale detalje, ali ostaje činjenica da se na 83 hektara ovog trenutka nalazi suncokret u kome se nalazi imidakloprid, što je nedopustiva opasnost po pčele i životnu sredinu, kao i druge insekte.

Očekujemo brzu reakciju nadležnih jer postoji osnovana sumnja da se radi o privrednom prestupu, a od ZZ „Beška“ tražimo da pokaže društvenu odgovornost te da momentalno SAMA uništi svoj suncokret na 83 hektara koji predstavlja sigurnu opasnost za pčele, i tako DOKAŽE da joj je stalo do svojih potrošača! Svakako ćemo o ovom slučaju obavestiti i sve medije, i tražiti da slučaj proprate do kraja, kako bi postao primer čak i svima onima koji pomisle da svesno tretiraju seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima.

Na kraju, još jednom molimo pčelare kao i sve savesne građane, da prijave SPOS-u svaku osnovanu sumnju da je neko tretirao seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima  jer sada je prilika za delovanje, pošto kada suncokret procveta svrhe žalbama neće biti…

Zahvaljujemo se svima koji su podržavajući pčelarstvo doveli do toga da dočekamo današnji dan, i da budemo u prilici da utvrđujemo ovako suptilne stvari na našim poljima, te da PREVENIRAMO trovanja, a ne samo da plačemo za mrtvim pčelama. Punu zahvalnost zato upućujemo predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, direktoru Uprave za zaštitu bilja Nebojši Milosavljeviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću i njegovim najbližim saradnicima, fitosanitarnim inspektorima koji su uradili veliku stvar za budućnost srpskog pčelarstva! Ovo je prvi, ali više nego značajan korak. SPOS će zamoliti ministra poljoprivrede da donese poseban pravilnik koji će urediti proceduru uništavanja ovakvih useva, pošto postoji takva zakonska mogućnost, kako smo saznali na današnjem sastanku, kako po tom pitanju ne bi bilo bilo kakvih nedoumica u budućnosti, kao što ih donekle ima sada.

Inače, Izvršni odbor SPOS-a proglasio je elementarnu nepogodu tokom perioda cvetanja bagrema. Naime, ovogodišnja bagremova paša, koja je i najznačajnija pčelinja paša u Srbiji po količinama meda koje daje, katastrofalno je podbacila u prinosima zbog klimatskih neprilika.

Iako je bagrem na većim nadmorskim visinama pred krajem cvetanja, možemo reći da će bagremova paša podbaciti u masi, za teritoriju cele Srbije, prema podacima SPOS-a, za najmanje 65-70%!

Ovakva elementarna nepogoda predstavlja veoma lošu vest za pčelare Srbije, posebno na severu, zapadu i istoku zemlje, dok su na jugu Srbije zabeleženi uglavnom simbolični prinosi.

Izvor:http://spos.info/otkriven-neonikotinoid-u-suncokretu/

Poljoprivrednici Pomoravskog okruga, koji su jesenas pšenicom i ostalima ozimim žitaricama zasejali oko 20.000 hektara, tvrde da je pšenici dosta kiše, a stručnjaci savetuju da se njive pregledaju i zaštite od bolesti klasa.

Najbolje bi bilo kada bi kiše sada stale, a dnevne temperature da ne prelaze 24-25 stepeni, a noćne budu 12 do 14 stepeni Celzijusa, rekli su Tanjugu poljoprivrednici Pomoravlja.

I poljoprivrednici i stručnjaci potsećaju da je zbog lošeg vremena, suše, setva bila produžena, sa izmenjenim periodom nicanja... Ove kiše povoljne su za razvoj korova, ali i bolesti klasa i parcele treba pregledati i po potrebi tretirati.

- Ono što godinama pričama, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje seme sa tavana, ne mogu očekivati dobar prinos - rekao je stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić, pa ocenio da oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, koristili mineralna đubriva i sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i bolesti, mogu očekivati zadovoljavajuće prinose.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenici-dosta-kise-zastititi-klas-od-bolesti/jgz8g4x

Stanje u poljoprivredi moglo bi se u najkraćem oceniti kao loše. Nevreme praćeno gradom i obilne kiše, prevazišle su prosek padavina za ovo doba godine.Na parcelama koje je zaobišao najjači udar nevremena, sada je realno očekivati pojačani napad bolesti i nicanje korova, pa je neophodno sprovesti odgovarajuće mere zaštite. Ali, zbog natopljenog zemljišta, na većini njiva to još nije moguće.Tokom nevremena, koje nažalost nije mimoišlo Kikindu i okolna mesta, pojedini delovi atara stradali su i od grada, a palo je između 35 i do čak 100 litara kiše po kvadratnom metru. Gradonosni oblaci su najviše štete naneli delovima atara kod mesta Bašaid i Iđoš, a posebno oko naselja Banatska Topola.

"U jednoj reči, mogu da kažem katastrofalno. Ovo je nezapamćeno, ljudi koji imaju 80-90 godina ne pamte ovakvo nevreme u Banatskoj Topoli. Konkretno, od ove pšenice nema ništa. Nek dođu stručnjaci, neke procene kolika je šteta, ali to što je još ostalo, što se vidi, jasno je da nema šta da napuni klas. Ne znam više ni sam", rekao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Zbog natopljenog zemljišta u većem delu atara, primena odgovarajućih mera zaštite još nije moguća.

"Nama je to najgore, jer ne možemo ulaziti u parcele. Vidi se da se voda zadržala, ne može se još ulaziti u pracele. Još najmanje dve nedelje ne možemo uraditi nikakav tretman ni žita, ni ničega", saopštio je Nandor Lajoš, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

"Na sredini njive je voda. Sad ne možeš ni desno, ni levo, kako ćeš preći, ne znam ni sam. Ovo je katastrofa. Ja bih voleo da od ovoga nešto bude, ali ...", kazao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Dok se čekaju konačne procene razmera štete, poljoprivrednici gledaju u nebo i spasavaju što se spasti da. Obilne kiše na severu Banata daleko su prevazišle prosek padavina za ovo doba godine, ali poljoprivredni stručnjaci naglašavaju da je, shodno situaciji na terenu, neophodno prevovremeno odreagovati.

"Pratiti useve i blagovremeno intervenisati. Znači, gde se pojavi vodoležina da se ta suvišna voda na neki način odvede, gde se pojave korovi mora se intervenisati hemijom. Tu gde ima uslova za stvaranje bolesti, a gde pšenica nije precvetala, treba pristupiti zaštiti klasa", izjavio je Aleksandar Pap, PSS Kikinda.

Uz pogled uprt ka nebu, već sad je jasno da će doći do izuzetnog smanjivanja prinosa u gotovo svim ratarskim usevima. Ostaje nam da vidimo koliko će još ovog ćudljivog proleća vremenske prilike pomoći ili odmoći.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/na-severu-banata-obilne-padavine-smanjile-prinose_1019719.html

Prouzrokovač sive truleži ploda jagode (Botryiotinia fuckeliana), je jedna od najznačajnijih bolesti jagode, koja se redovno javlja u zasadima jagode. Bolest se
javlja kako u zatvorenom prostoru tako i na otvorenom polju. Brzo se širi i u kratkom vremenskom periodu mogu nastati velike štete. Usled povoljnih klimatskih prilika, velike vlažnosti vazduha i visoke temperature, a izostanka tretmana fungicidima, može naneti 100 % štete. Bez pravovremenih primenjenih direktnih mera, tj. hemijskih tretmana intenzivna poljoprivredna proizvodnja jagode bi bila nezamisliva.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Naš stručnjak Nedeljko Racić radio je ogled koji je postavljen na poljoprivrednom gazdinstvu, područje opštine Kraljevo, lokalitet Vrba sa ciljem da ispita efikasnost fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode. U oglednim ispitivanjima su korišćena tri fungicida sa različitim aktivnim materijama. Ispitivao je kako fungicide deluju u zasad jagode u plasteniku i na otvorenom polju. Na lokaciji gde je izveden ogled, avgusta 2016. godine, prethodno je izvršeno đubrenje stajnjakom 40 t/ha, a nakon toga duboko oranje i površinska priprema zemljišta. Tip zemljišta je aluvijalni nanos beskarbonantni.
Nakon toga izvršeno je postavljanje malč folije i sistema za zalivanje, a 24. avgusta izvršena sadnja jagode. Ogled je izveden u toku vegetacione sezone 2017. godine. Ispitivanje je vršeno na jagodama u zaštićenom prostoru i na otvorenom polju, sa ciljem da se evidentira učinak efikasnosti fungicida na otvorenom i u zaštićenom prostoru, i dobijeni rezultati uporede. Sadnja je izvršena na međusobnom rastojanju bankova od 50 cm, u redu 33 cm sa sedam sadnica jagoda po dužnom metru na banku. Ogledne površine su zasejane sortom Clery. Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu sa devet ponavljanja u plastenicima i devet ponavljanja na otvorenom polju sa četiri varijante. Prva varijanta je bila kontrola tj. netretirana površina, druga gde je primenjen preparat Switch 0,1%,
treća gde je primenjen Signum 0,15% četvrta gde je primenjen preparat Pehar 0,2%.
Tretiranja su izvođena u početku cvetanja i po precvetavanju jagode. Prvo prskanje na ogledima u plastenicima je izvršeno 23. 03. 2017. godine, a drugo 02. 04. 2017. godine, a na otvorenom polju prvo prskanje 24. 04. 2017. godine, a drugo 24 05.2017. godine. Primena preparata je vršena pomoću prskalice Garden 10 zapremine 10 L, uz utrošak vode od 400 L/ ha i u koncentracijama koje su propisali proizvođači preparata. Tretmani su izvršeni sledećim fungicidima: Switch 62,5 WG (0,1%) je fungicid sa kombinacijom dve aktivne materije (fludioksionil+ciprodinil). Fluodioksonil je nesistemik, deluje preventivno, a ograničeno i kurativno. Prevashodno inhibira klijanje spora, a u manjem stepenu klijanje klicine cevi i micelije. Inhibira fosforilaciju glukoze kod gljiva i ima dugo rezidualno dejstvo. Ciprodinil je druga aktivna materija, pripada grupi anilinopirimidina. Sistemik je i deluje preventivno i krativno. Zaustavlja porast micelije i njeno prodiranje u biljno tkivo. Inhibira sintezu metionina i lučenje hidrolitičkih enzima biljaka.
Signum WG (0,15%) je sistemični fungicid vrlo širokog spektra delovanja, na bazi dve aktivne materije, piraklostrobina i boksalida čija kombinacija sprečava
klijanje spora, razvoj klicinih cevi, onemogućava rast micelija i samu sporulaciju. Kombinacija ove dve aktivne materije osigurava visok stepen zaštite i dugotrajan učinak sredstva. Piraklostrobin je novija aktivna materija iz grupe strobulina koja se upija na tretirane delove biljaka te deluje lokalno, sistemično i translaminarno. On 25 takođe deluje na stadijume gljive koje su već prodrale u biljno tkivo. S druge strane aktivna materija boskalid se upija preko lista i sistemično premešta po biljci pri čemu sprečava klijanje spora, blokira razvoj klicinih cevčica, micelija i sporulaciju gljive prouzrokovača delujući
preventivno. Pehar SC (0,2%) je fungicida sa aktivnom materijom pirimetanilom koja spada u grupu anilinopirimidina. Sprečava formiranje haustorija patogena i izlučivanje enzima koji ima ulogu u izgradnji ćeliskog zida. Na biohemijskom nivou ciljano mesto fungicida je sinteza metionina. Ovo
je protektivni fungicid koji se kroz biljku kreće translaminarno. Fungicid je najaktivniji u fazama intenzivnog metabolizma biljaka. Ocenjivanje inteziteta je započeto sa početkom pojave prvih simptoma na plodovima nakon tretmana, u plastenicima od prve dekade aprila pa do kraja berbe, a na otvorenom polju od prve dekade maja pa do kraju berbe.
U toku praćenja ogleda, nakon svake berbe jagode odvajali su se plodovi sa simptomima bolesti i beležio broj plodova sa simptomima bolesti. Posmatranjem broja zaraženih plodova na ogledu u plastenicima se može videti da nema značajne razlike između kontrole i varijanati koji su tretirane fungicidima
Switch i Signum, dok je se manji broj zaraženih plodova javio u varijanti koja je tretirana fungicidom Pehar. Na oglednim parcelama koje su se nalazile na otvorenom polju jasno se vidi da je, na osnovu broja zaraženih plodova, bolest najviše javila na kontroli, a zatim se najveći broj zaraženih plodova javio u varijantama koje su tretirane fungicidom Pehar, dok se najmanji broj zaraženih plodova na otvorenom polju javio na varijantama 2 i 3 koje su tretirane Switch-om i Signum-om. Na osnovu dobijenih rezultata u radu, može se primetiti da veliki broj faktora može uticati na efikasnost fungicida, a time nam otežati zaštitu. Tanović i sar.(2011.) navode kako nepravilna primena agrotehničkih mere utiče na pojavu bolesti u koju spada i neprovetrenost objekata
može dovesti do povećane infekcije patogena. Na osnovu ispitivanja istih autora o biološkoj efikasnosti fungicida u komercijalnim zasadima, kao i kvalitativnim testom osetljivosti na fungicide, u velikom broju slučajeva pokazuju da su populacije B. cinerea osetljive na fungiide. Drugim rečima, ukoliko dođe do slabije efikasnosti fungicida, kao u našem slučaju u plastenicima, razloge treba tražiti pre svega u vremenu i načinu primene fungicida. Ako se uzme u obzir da su svi visokoefikasni botritiocidi visokog do umerenog rizika, moraju se striktno poštovati sve antirezistentne strategije, kako bi efikasnost već postojećih očuvala. Najveći broj autora kao glavni problem usled neefikasnosti fungicida u suzbijanju sive truleži ploda jagode navode to da se sve više razvija rezistentnost sojeva ove gljive, kao i to da je visokovarijabilna vrsta. Usled velike varijabilnosti vrste B. cinerea neophodno je da se prati osetljivost na fungicide. Problemi nastaju i usled nepravilne primene samih fungicida.
Analizom je utvrđeno da na ogledu u zaštićenom prostoru nema značajne razlike u tretmanima, tj. fungicidi koji su korišćeni nisu ispoljili efikasnost u odnosu
na kontrolnu varijantu, dok u ogledu na otvorenom polju ima značajnosti između tretmana, tj. fungicidi su ispoljili značajnu efikasnost u odnosu na kontrolnu varijantu. Najveću efikasnost na otvorenom polju na osnovu analize podataka imao je fungicid korišćen u varijanti 2 na bazi aktivne materije fludioksionil+ciprodinil (Switch 62,5 WG) primenjen u 0,1 % koncentraciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

U proteklih osam meseci u Srbiji je palo prosečno manje od sto litara kiše, a to je tri puta manje od uobičajenih padavina za ovaj period. Dugotrajna suša najviše smeta pšenici pod kojom je više od 500 hiljada hektara. Kiša, koja je padala ovih dana, stigla je u pravom trenutku za prolećne useve. Mladi poljoprivredni proizvođač Ognjen Rackov iz Zrenjenina predhodne jeseni pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, primenio je kompletnu agrotehniku, ali zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos od prošlogodišnjeg.

"Pšenica trenutno ne izgleda obećavajuće, bliže je to nekom pragu rentabilnosti, nego što možemo očekivati, bilo kakav veći prinos na pšenici", kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.

Ratare posebno brinu učestale promene vremena poslednjih desetak dana, što nikako ne pogoduje pšeničnim poljima.

"U ovom momentu je širok spektar bolesti koje prete pšenicama, to je rđa, septorija, pepelnica. Stoga je savet – ko nije uradio zaštitu pšenice do sada, da pregleda polja i krenu u zaštitu", kaže Filip Darijević, inženjer zaštite bilja.

Samo u proteklih petnaestak dana, na području srednjeg Banata u proseku je palo oko sedamdeset litara kiše po metru kvadratnom, ovo je posebno obradovalo proizvođače koji su tek završili sa setvom prolećnih useva.

"Ova kiša, koja je do sada pala, dobro je došla da svi prolećni usevi izniknu, da imamo dobar sklop, očekujemo da u narednom periodu uradimo i zaštitu protiv korova", kaže Vojislav Trkulja, agronom.

Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima nalazi se oko dve stotine hiljada hektara. Od tih površina, gotovo polovina pripada kukuruzu, zatim suncokretu, soji i šećernoj repi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3508362/kisa-obradovala-ratare-u-srednjem-banatu.html

Udruženje "Sačuvajmo pčele" i Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, uključeni su u akciju zaštite pčela u Srbiji od trovanja opasnim materijama, a traže i pomoć MUP-a i izmenu zakona.

Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona, a kazne su ogromne ako se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje tretirano opasnim otrovom, neonikotinoidom.

Ovo je, u vidu upozorenjima poljoprivrednicima i voćarima, sada u vreme cvetanja i prskanja bilja, uputilo Udruženje "Sačuvajmo pčele" iz Jagodine, koga je potpisao predsednik Dejan Marković, uz napomenu da su ova sredstva "neretko falsifikovana".

Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, koja stižu krijumčarenjem, uglavnom sa dalekog istoka, ostvaljaju ogromne posledice na medonsonu pčelu u Srbiji, potpuno su uništile preko deset hiljada vrsta insekata a evropskog bumbara na našim prostorima gotvo više i da nema.

U Udruženju, rečeno je Tanjugu, da se "prodaja odvija i preko društvenih mreža i foruma" a krijumčari, u poslednje vreme, su trgovinu organizovali "koristeći aplikacije viber na android telefonima".

Posebno upozoravaju na uljanju repicu, prvu ozbiljniju pašu, na koju pčelari sele pčele.

Udruženje "Sačuvajmo pčele", koje je i članica koalicije Evrposke unije "Save the bees", upozorava poljoprivrednike i voćare, da su pčele veoma važan faktor u oprašivanju biljaka. Njihovim trovanjem znatno se umanjuju prinosi.

Ističu, i da u saradnji sa Ministarsvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i sa Fitosanitarnom inepskecijom, poduzimaju mere kontrole zasada, pre svega industrijskog bilja, uljane repice i suncokreta, i traže pomoć i MUP.

"Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP, kao i promena zakona u vezi samovoljnog tretmana sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi", objašnjavaju u Udruženju.

Oni navode da je Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede rešena da ove godine napravi preventivne akcije provere zasada uljane repice i suncokreta širom Srbije na prisustvo neonikotinoida.

Kao partner akcije, koja će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezone uključeno je Udruženje "Sačuvajmo pčele", čiji je zadatak da inspekciji dostavi tačno određene lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu.Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budzeta Uprave za zaštitu bilja. Ukoliko se analizom pokaže da je bilje tretirano neonikotinoidima, kazne su ogromne, a stradenje pčela pada na vlasnike parcela, na kojim je korišćen ovaj preparat.

U Udruženju veruju, iako je teritorija velika, da neće biti prepreka da se uzmu uzorci sa mnogih parcela i poživaju upomoć "građane, pčelare i savesne poljoprivrednike".

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:788996-Akcija-zastite-pcela-od-trovanja-bice-velike-kazne

ARRIGONI-zeleno rešenje protiv kiša i insekata koji napadaju trešnje

 

 Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina koje se  sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI,   predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.

 „Do sada  štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno "vodootporan". Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje,  da su posledice  oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA. Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.

PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko 90%.  Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata. "Ovim visoko tehnološkim predlozima  kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

(Italija, Komo, mart 2019.)

Brend je jedna od najčešće korišćenih reči poslednjih decenija i označava marku, zaštitni znak, vrstu ili tip proizvoda čije je samo ime prepoznatljivo kod potrošača. Ekonomisti, ali i obični ljudi koriste termine brend i brendiranje kao deo poslovnog i svakodnevnog govora, a da se retko ko zapita šta ovi termini zapravo znače i otkad su u upotrebi. Brand (žig), je engleska reč koju su koristili američki kauboji na divljem zapadu koji su žigosali svoje krave, kako bi ih
razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta branding je veoma sličan ovome, a cilj je da se određeni proizvod izdvoji od svih ostalih ili sličnih artikala na tržištu.
Mnoge zemlje odavno su shvatile značaj brendiranja, a posebno zaštite oznake geografskog porekla, kako bi sačuvali svoje tradicionalne proizvode. Italijani su, recimo, decenijama vodili bitke i sudske sporove kako bi zaštitili ime Parmiđano ređano (parmezan), i danas ovo ime sme da nosi samo sir proizvoden u provincijama Parma, Ređo Emilija, Modena, Bolonja i Mantova. U Srbiji, koja je bogata proizvodima koji se vekovima pripremaju na tradicionalan način, tek poslednjih godina počelo se ozbiljnije razmišljati i raditi na zaštiti određenih brendova i zaštiti oznake geografskog porekla. Pre nekoliko meseci stupio je na snagu, a odnedavno počeo i da se primenjuje, novi Zakon o oznakama geografskog porekla. Kako kaže slovo zakona oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.
Nažalost izgubili smo priliku da pojedine tradicionalno srpske proizvode na vreme zaštitimo na ovaj način. Česi su pre nas zaštitili šljivovicu kao svoj brend,
dok su nam Nemci „oteli“ prepečenicu„Manastirku“ i zaštitli kao svoju, iako je rakija odvajkada bila poznata kao srpsko nacionalno piće. Oko ajvara se vodila
teška bitka kada su Slovenci 1996. godine u Nemačkoj ovo ime zaštitili kao svoj brend, iako Slovenija nikada nije bila poznata po proizvodnji paprike, a još manje po pravljenju ajvara. Na sreću, godinu i po dana kasnije taj žig je poništen, a ime leskovačkog ajvara je danas zaštićeno kao srpski brend. Može li se ovome stati na put i kako? Kada se priča o značaju brendiranja određenih artikala obično se razmišlja o ekonomskom značaju, ali postoji i emotivni deo koji je tesno povezan sa pozitivnim iskustvom samog potrošača. Ovo se posebno odnosi na proizvode koji u svom nazivu imaju geografsku odrednicukao što je, recimo, Pirotski ćilim koji je duboko ukorenjen u svest potrošača. Na tu kartu treba igrati, i tu se pokazuje koliko je važna zaštita proizvoda na osnovu
geografskog porekla. Šta zapravo znači oznaka geografskog porekla i zašto je toliko važna?
Zaštita oznake geografskog porekla ima za cilj da se zaštiti kvalitet i karakteristike proizvoda sa specifičnog geografskog podneblja. Proizvođači koji vekovima
proizvode ove artikle po tradicionalnoj recepturi čuvaju ih od zaborava. Osim toga, roba sa oznakom geografskog porekla garantuje kupcu provereni kvalitetom čime se ostvaruje čitav niz pogodnosti na tržištu. Zaštita i očuvanje ovih proizvoda je od nacionalnog značaja. Uticaj specifičnog podneblja i tradicionalni način proizvodnje, čine ih drugačijim od drugih. Stručnjaci ističu da prilikom zaštite geografskog porekla određenog artikla akcenat treba da bude na regionu iz koga proizvod potiče, a ne na državi. To omogućava proizvođačima bolju prepoznatljivost i pozicioniranje na tržištu, pa samim tim i višu cenu po kojoj će robu prodati. Osim toga, ovim je omogućena zaštita od kopiranja, jer su ovi artikli najčešće na meti plagijatora, a ime se koristi kao mamac za kupce.
Treba naglasiti da se putem zaštite geografskog porekla stvaraju potencijali za razvoj turizma, jer se čuvaju naši stari običaji i pamte načini na koje su ljudi
nekada stvarali. To je direktno povezano i sa razvojem sela i podsticanjem ljudi da ostaju u njima i privređuju na tradicionalne načine koji su se prenosili sa kolena nakoleno. Pored prednosti za proizvođače, zaštita geografskog porekla donosi i brojne garancije za potrošače. Naime, ukoliko proizvod nosi ovu oznaku potrošač je siguran da on potiče baš sa tog područja i da su njegove karakteristike vezane za način života i rada ljudi iz tog regiona. Takođe, kupcu se garantuje i da proizvod poseduje izuzetan kvalitet, koji kontrolišu nezavisne organizacije. Zaštita geografskog porekla donosi mnoge prednosti proizvođačima
i samom geografskom području sa koga potiču. Proizvodi se bolje vrednuju, jer se razlikuju od drugih sličnih artikala na tržištu, pa se potražnja za njima povećava.Jedan od primera koliko je važna zaštitita geografsko poreklo je Ariljska malina, koja je postala prepoznatljiv srpski brend širom sveta, pa ne čudi što je dobila ime i „crveno zlato“. Arilje ima kombinaciju raznolikih karakteristika reljefa, klimatskih obeležja i guste mreže voda, čime su stvoreni uslovi u kojima plod maline dobija specifičan kvalitet i svojstva priznata odkupaca sa domaćeg i svetskog tržišta.
Istoričari su zabeležili da su prvi žbunovimaline u Srbiji zasađeni 1880. godine kao ukrasne biljke po okućnicama i baštama imućnih ljudi. Robna proizvodnja maline počinje tek 1920. godine, a od nekada ukrasnih žbunova danas je malina postala prepoznatljiv srpski brend.Procedura za zaštitu proizvoda sa oznakom geografskog porekla nije preterano komplikovana. Postupak se pokreće u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj postupak može da pokrene
svako domaće fizičko i pravno lice, njihova udruženja, privredne komore, opštine...
Prvo moraju da se definišu svojstva proizvoda koji potiče sa određenog područja, a onda se podnosi prijava u kojoj se opisuje područje, ljudski faktor i znanja koja doprinose da taj artikal ima poseban kvalitet. Prijava može da se podnese i elektronskim putem, a sve je detaljno objašnjeno na samom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Zatim se pravi elaborat. To je dokument koji uspostavlja pravila za korišćenje oznake geografskog porekla i definiše korake i postupke za proizvođače koji žele da proizvod plasiraju na tržište. Procedura za dobijanje oznake geografskog porekla traje od godinu dana, do dve
godine. Kada se jednom zaštiti geografsko poreklo proizvoda traje neograničeno, a svake treće godine se produžava uz kontrolu kvaliteta. Roba sa zaštićenim
geografskim poreklom velika su šansa za male, kvalitetne proizvođače, jer oni time postižu konkurentnost svojih proizvoda.
Srbija je zemlja sa velikim potencijalom kada su ovakvi proizvodi u pitanju. To je odlična mogućnost da se razviju male, ruralne sredine i stvore brendovi koji će biti prepoznatljivi u svetu. Na spisku Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije nalazi se 57 proizvoda, ali je licenca ograničena samo na
našu zemlju. Na spisku su: Futoški kupus, Rtanjski čaj, Pirotski ćilim, Sirogojno, Užička goveđa pršuta, Leskovački domaći ajvar, Petrovska klobasa, Ariljska malina, Valjevski duvan čvarci, Bezdanski damast, Homoljski med, Sjenički sir, Pirotski kačkavalj...
Nažalost osim Ariljske maline samo još tri proizvoda iz Srbije dobila su u sertifikat od međunarodnih organizacija i priznata su kao sprski brend širom sveta, a to su Leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca i med sa Fruške gore. Možda će neko reći da to i nije važno... Međutim, treba istaći da roba koja ima
oznaku zaštićenog geografskog porekla, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje.

Izvor:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31