Međunarodni Earthwatch Institut je na poslednjem sastanku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji.Kako su naveli, 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, ili oprašivanje – možda i najvažnija funkcija pčela – omogućuje biljkama da se razmnožavaju.

Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.

Takođe, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta otkrila da su pčele jedina živa bića koja ne nose nikakvu vrstu patogena – ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Nažalost, odlučeno je ovo u trenutku kada saznajemo da pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina.

Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtijevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, počnu koristiti prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela počnu pomno pratiti.

Grinpis se takođe oglasio i kaže dapčele možemo zaštititi tako što bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (uključujući tri koja su puna nikotina), te očuvati divlja staništa i obnoviti ekološku poljoprivredu – ovo podrazumeva izbegavanje gigantskih farmi na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biljka, što je veliki problem za insekte.

Uz pomoć prirodnih kompostnih sistema obnoviće se hranjivi sastojci u zemlji, smanjiti gubitak zemlje od vetra i erozije vode.

Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je izrekao Albert Ajnštajn: “Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.”

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/pcele-proglasene-najvaznijim-bicima-na-zemli-15-10-2019

Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno uticati na životnu sredinu, i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže.

Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi. Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja.

Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje. Ovaj postupak se izvodi na sledeći način: ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu.

Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane 14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj način sprečite njihovo dalje korišćenje.

Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca, ili neki drugi proizvod.

Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.

Šta sa viškom pesticida iz prskalice?

Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali, ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/10/zastita-bilja/saveti-kako-koristiti-pesticide/

Nakon što su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja, Ministarstvo poljoprivrede donelo je rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca, a nadležne službe preduzele su sve preventivne mere. Na sreću, širenja zaraze za sada nema, ali uz pojačane mere opreze i preventive kako ne bi došlo do širenja tog virusa.
Sve neophodne preventivne mere na snazi su i na severu Banata, posebno imajući u vidu blizinu granice sa Rumunijom i Mađarskom i veći rizik širenja tog virusa. U to se prilikom nedavne posete Kikindi uverio i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović.

"Mi se borimo već dve i po godine sa afričkom kugom svinja koja je u našem okruženju, nama okruženje gori. Rumunija, Bugarska, ne znate gde je situacija gora. Preventivne mere i slušanje nauke, to je jedini lek da se od ove pošasti spasimo", kaže Nedimović. Iako je zbog niskih otkupnih cena uzgajivača svinja u Kikindi i okolini sve manje, malobrojna domaćinstva odlučuju se za tov do 20-tak komada. Da razloga za poseban oprez ima, potvrdio nam je Milan Matović, uzgajivač svinja iz Kikinde.

"Ima razloga za brigu. Nivo bezbednosti smo podigli na najviši nivo, nema tolerancije. Postoje dezo-barijere na ulazima u objekte, kada ulazimo u objekte obavezno se presvlačimo, ne puštamo druge da ulaze u objekte", objašnjava Matović.

Formiranje Regionalnog centra za praćenje afrička kuga svinja, kao i obaveze jedinica lokalnih samouprava u preduzimanju svih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja ove opasne bolesti bile su teme razgovora na sednici Saveta Severnobanatskog Upravnog okruga. Na području srednjeg i severnog Banata nema prijavljenih slučajeva čak ni sumnje na afričku kugu svinja.

"Sve maksimalne mere su na snazi. S obzirom da su karakteristike bolesti, klinički simptomi prilično nespecifični, koristim i ovu priliku za apel svim držaocima svinja da u slučaju da se svinje razbole, obavezno o tome obaveste veterinarsku službu", naglašava Đorđe Janku iz Veterinarskog specijalističkog instituta Zrenjanin.

Kako se i očekivalo, privremene mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije već su relaksirane, a resorno Ministarstvo radi na uvođenju principa regionalizacije.

Pravovremene informacije, jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima upućeni su na sve adrese. Nadležni još jednom apeluju da se svaki slučaj ili sumnja na pojavu virusa afričke kuge svinja prijavi veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ostrije-mere-opreza-za-sprecavanje-sirenja-africke-kuge-svinja_1046137.html

U Srbiji je registrovano više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, a osigurava se oko 12 odsto korišćene poljoprivredne površine, rečeno je danas na radionici kompanije "Dunav osiguranje" o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje.Radionica je održana na Sajmu poljoprivrede u Kragujevcu, gde je kompanija predstavila i svoje usluge osiguranja.

Direktor Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Kragujevcu Miloš Milosavljević na radionici je kazao da su razlozi nedovoljnog nivoa osiguranja poljoprivredne proizvodnje mala informisanost, nemogućnost poljoprivrednika da procene prednost osiguranja useva i plodova, kao i cena.

"Zbog toga je Dunav u saradnji sa Udruženjem novinara "Agropres" pre osam godina krenula u realizaciju edukativnih radionica o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji", rekao je Milosavljević.

Ističe i da značaj tog projekta ne bi bio vidljiv bez subvencija Ministarstva poljoprivrede, odnosno učešćima u premiji osiguranja od 40 odsto za registrovana domaćinstva i 70 odsto za registrovana gazdinstva na području Šumadijskog okruga.

"Svi napori koje činimo da povećamo osigurane površine pod poljoprivrednim kulturama i stokom daju efekte. Kompanija "Dunav" u 2018. godini u segmentu osiguranja useva beleži tržišno učešće od 37 odsto, dok je učešće na tržištu osiguranja životinja 27 odsto", rekao je Milosavljević.

Dodao je da je visina premije na nivou kompanije u prvih šest meseci ove godine dostigla iznos viši od 1,1 milijarde dinara.

"Samo Glavna filijala "Dunava" u Kragujevcu u ovoj godini beleži trend rasta premije osiguranja više od 60 odsto u poređenju sa 2018. godinom", istakao je Milosavljević.

Zamenica predsednika opštine Knić Jelena Obradović kaže da ta opština i kompanija "Dunav" sarađuju na polju osiguranja zaposlenih, dece u školama, ali da je cilj da u narednom periodu poboljšaju program osiguranja u poljoprivredi.

Navodi da je Knić poljoprivredna opština gde se većinsko stanovništvo bavi poljoprivredom, ali i opština koja je na meti elementarnih nepogoda, navodeći da je u junu 1.200 hektara plodne zemlje bilo pod vodom.

"Bitno nam je da programe osiguranja poljoprivrednih proizvoda sprovedemo kod nas", rekla je Obradović i dodala da i opština ulaže u prevenciju šteta, kao i da je četvrtina opštinskog budžeta namenjena poljoprivredi.

Zamenik predsednika opštine Rača Miladin Milić kaže da je ta opština u prethodne dve godine prepoznala mogućnost opstanka mladih na selu kroz mere subvencionisanja poljoprivrede.

Ističe da je opština uz pomoć nadleznog Ministarstva uložila 45 miliona dinara u razvoj pčelarstva i voćarstva, ali uz uslov poljoprivrednicima da zasadi voća budu adekvatno uređeni i osigurani u prve tri godine, kako bi podstakli ozbiljnu proizvodnju.

"Osiguranje je jedini način da zaštite svoje proizvode i na tome ćemo raditi i u narednom periodu" rekao je Milić.

Poljoprivrednik Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole kaže da je ove godine prvi put osigurao svoje imanje kod kompanije "Dunav" i da mu se to osiguranje isplatilo, s obzirom da je nedavno pretrpeo štetu.

"Kompanija je uradila dobru procenu i blagovremeno isplatila štetu. Preporučio bih svima da koriste usluge osiguranja, jer je to veliko olakšanje kada se desi nesreća", rekao je Glišić.

Mladi poljoprivrednik iz Knića Marko Brković slušao je predavanje o osiguranju i zainteresovala ga je ponuda kompanije o osiguranju životinja, jer se, kako kaže, njegova porodica bavi proizvodnjom jaja.

"To osiguranje bi mnogo značilo mojoj porodici i osiguralo naš biznis", rekao je Brković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/osigurano-samo-12-odsto-povrsina-u-poloprivredi-05-09-2019

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Grad Kraljevo mesecima ulaže napore da se očisti korito rege Gruže, ništa manje posla na ovoj reci je i u opštini Knić gde je očišćeno korito sve do mosta u selu Guberevcu. Problemi sa izlivanjem reke u selima Knića ali i drugih kraljevačkih mesta počeli su 2014. godine od poplava koje su zahvatile
skoro celu Srbiju, a u ovom kraju nanele su velike štete poljoprivrednicima.
Kako smo saznali iz Opštine Knić, nizvodno od brane, korito Gruže čišćeno je u više faza, a vrednost projekta je devet i po miliona dinara. Radove u selu Guberevac nedavno su obišli predsednik opštine Knić, Miroslav Nikolić sa saradnicima, gradonačelnik Kraljeva, Predrag Terzić sa saradnicima i
predstavnici JVP „Srbija vode“ i VD „Zapadna Morava“ iz Kraljeva.
„Ovo je velika stvar za ceo kraj ne samo za mene, ja jesam pored Gruže, ali mnogi imaju imovinu, zemlju, bar 150 do 200 hektara zemlje stalno je plavilo, sada je to počelo da se krči i sređuje, da se seje”, rekao je novinarima Rade Vučković, iz Guberevca.
Kada se dobro organizuje posao može se sve uraditi tako da bude korisno i ekonomično i to pokazuje upravo projekat uređenja ponosa Knića – Gruže, a
fotografije govore više od reči. Naime, bilo je neophodno urediti međe i stabla na svim parcelama uz reku. Tehničkim rešenjem očišćeno je korito reke
trapeznog proticajnog profila, a od iskopanog materijala formirani su „zečji” nasipi, pa su njive u Guberevcu i drugim selima sada spremne za prolećne radove.
„Ne samo korito reke Gruže uređenje je obuhvatilo pritoke koje se ulivaju u reku Gružu, a to nama veoma znači jer hiljadu hektara vraćamo u funkciju, i tu više nećemo imati problem sa plavljenjem, inače najplodnijeg zemljišta u ovoj dolini”, kaže Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić i iskusni voćar.
Radove na sređivanju korita reke Gruže izvodi VD „Zapadna Morava“, sredstva od 9,5 miliona dinara, opredelila je Vlada Srbije, preko JVP „Srbija vode“.
Agrobiznis magazin će i u narednim izdanjima predstavljati aktivnosti u Kniću i okolini, zahvaljujući podršci lokalne samouprave koja se opredelila da podrži
naš projekat „Modeli razvoja poljoprivrede u Opštini Knić“. Ovaj projekat ima za cilj i da da drugima ideju kako mogu pomoći svojim poljoprivrednim proizvođačima. Jer nije sve u novcu, semenu i radu. Ipak, bez dobrog puta, uređenih rečnih tokova i savremene proizvodnje ne
može biti ni napretka rekao je za Agrobiznis magazin predsednik Skuptine Opštine Knić, Miloš Sretenović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prema najnovijim podacima krađa ovaca prošle godine engleske farmere je koštala 2,4 miliona funti odnosno 2,8 miliona evra! Kako javljaju novinara pored stoke koja je jedan od najvećih ciljeva kradljivaca, na drugom msetu su mašine i alati a zatim krađa vozila. Sada je tehnologija toliko napredovala da je jedan policajac osmislio novi sistem praćenja stoke. Naime, on se dosetio da se ubuduće stoka obeležava forenzičkim mikrodotovima (malim česticama koje se lako vide ispod mikroskopa). Pokazalo se da ovo deluje kao sredstvo odvraćanja i pomaže farmerima da dođu do ukradenih grla. Odličan primer za ovu metodu je farmer Pip Simpson iz farme Poolebank koji gaji ovce i goveda a počeo je koristiti „TecTracer“ pošto su mu su lopovi za četiri godine ukrali više od
300 ovaca. Ranije je Simpson bojio svoje ovce sjajnom narandžastom bojom kako bi obeshrabrio lopove, ali kada su vlažna leta to nije moguće, pa se okrenuo korišćenju nove metode. „TecTracer“ kako u engleskoj zovu ovu metodu razvio je John Minari, bivši visoki policijski detektiv. Nanosi se na runo kao bilo koja pasta za markiranje, ali sadrži hiljade malih tačkica, koje imaju kod specifičan za farmu. Kodove je praktično nemoguće ukloniti, ali ih policija lako može pročitati. Šifre se čuvaju u sigurnoj bazi podataka.
Ako dođe do krađe lako se mogu ovce pronaći na aukcijma, sajmovima i svakako u klanicama, a policija može pronaći ovce pregledom ovaca tokom istrage.
Šta je TecTracer? - Pasta koja se koristi za označavanje ovaca. Sadrži hiljade forenzičkih kodiranih „mikrodotova“ - sitne čestice koje sadrže kod specifičan za farmu. Ovo pomaže u praćenju i prepoznavanju ukradenih ovaca i predstavlja dokazni materijal za policiju u hvatanju i osuđivanju kriminalaca.
Ovaj sistem na farmi Pipa Simpsona, je već dokazao svoju vrednost kada mu je ukradeno 14 sjagnjenih ovaca koje vrede ukupno oko 3000 evra i ukrdene
su u februaru ove godine. Te ovce su obeležene ovim česticama . Njegova supruga je objavila da se dogodila krađa na Facebooku i obavestila ljude koji su ovce obeležili i da su ovce obeležene. Pošto je kradljivac očigledno shvatio da neće proći njegov lopovluk dve nedelje kasnije ovce su se misteriozno vratile na polje tokom noći.
Gospodin Simpson je nakon ovog događaja rekao da je lopov mislio da su ovce previše rizične da bi ih dalje prodao ili tranportovao pa ih je zbog toga vratio.
Gospodin Simpson veruje da krađe moraju uključivati nekoga iz lokalne zajednice.

„Ovce su na ograđenom prostoru bez puteva. Krađa je moguća samo od strane nekoga ko dobro poznaje područje“ i naglašava: „Ne može svako da uhvati ovce,
izvadi ušne markice i stavi nove“ zaključuje ovaj farmer koji kaže da nisu samo ukradene ovce. Primeri krađe ovaca nisu retki ni u Srbiji. Porodici Stanković iz Đurđeva, septembra prošle godine ukrali su sedamdeset ovaca. Tom prilikom Petar Stanković, je rekao da mu je ukradeno dve trećine stada i da se
na farmama svakodnevno dešavaju krađe alata i mašina. Ipak, dešava se da kradljivci budu uhvaćeni. Tako je na području Banjaluke i Prijedora izvedeno hapšenje dvojice banjalučana, koji su ukrali trideset osam ovaca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Najčešće štetočine u staklenicima su trips, bela leptirasta vaš, biljne vaši, grinje. U ovom članku govorićemo o šteti koje napomenuti insekti nanose u staklenicima. Biljne vaši nanose štetu tako što se hrane sokovima biljnog materijala, deformacijomn terminalnih listova ostavljajući za sobom mednu rosu koja je uslov za razvijanje gljive čađavice. Parazitoidi biljnih vašiju su Aphelinus abdomalis, Aphidius ervi, Aphidius matricariae, Aphidius colemani. To su zapravo parazitske osice, dok su predatori Aphidoletes aphydimyza, Adalia bipunctata, Chrysopa carnea, Chrysoperla rufilabris, Hippodamia convergens. Sledeća štetočina je trips. Štetu pravi ishranom na mnogim biljkama u stakleniku. Rezultati štete su sledeći: opadanje listova, žutilo listova, deformacija listova. Western flower thrips prenosi nekoliko virusa, a to su: Impatiens neurotic spot and Tomato spotted wild virus.
Agenti za suzbijanje su Amblyseius swirskii, Amblyselus cucumeris, Orius sp., Stratiolaelaps scimitus i nematode Steinernema feltiae. Nisu svi tripsi
štetočine. Prema najnovijim saznanjima pojavili su se tripsi koji su predatori tripsa, a to su Aeolothrips fasciatus i Franklinothrips vespiformis.
Grinje nanose štete biljkama tako sto ostavljaju za sobom tačkice na biljkamaprave žutilo listova, nakon čeka postaje bronzano i na kraju listovi opadaju. Predatori grinja su Amblyseius andersonii, Amblyseius californicus, Ambyleius fallacis, Feltiella acarisuga, Galendromus occidentalis, Phytoseius persimilis.
Bele leptiraste vasi se hrane na mnogim gajenim hortikulturalnim biljkama sisajući sokove biljaka, tako da biljke zaostaju u porastu. Samim tim smanjuje se kvalitet biljaka i javlja se sekundarna šteta u vidu razvijaje gljive čađavice. Encarsia formosa je najčešći parazitoid koji se koristi u zaštićenom prostoru. Da bi se uštedeo novac za kupovnu prirodnih neprijatelja, koriste se sve vise „banker plants“. Banker plants su biljke koje obezbeđuju alternativnu hranu za prirodne neprijatelje uključujući predatore i parazite. Na taj način balansira se linija prirodnih neprijatelja jer je tendencija održavanje po mogućstvu istog broja tokom cele sezone. Izviđanje i dijagnoza su najvaznije stvari poljoprivrednog inženjera. Redovna upotreba lepljivih kartica i determinacija prisutnih štetočina u staklenicima je od izuzetnog značaja, jer na taj način znamo upotrebu prirodnih neprijatelja kako bismo smanjili brojnost štetočina. Isto tako stitimo životnu sredinu, smanjujemo upotrebu pesticida, štedimo novac, a i zdravlje takođe.

Izvor: Agrobiznis magazin

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, samo prošle sedmice ispaljene su 1.932 protivgradne rakete, a u RHMZ za Danas kažu da je s obzirom na to koliko teritorije brane načinjena šteta minimalna.U Srbiji u proseku godišnje imamo 49 dana sa gradom, a posmatrajući podatke od 1981. do danas najviše ga je bilo u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije.

Od početka ove godine u Srbiji je bilo 34 dana sa gradom, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu za Danas kažu da je zaključno sa 20. junom ispaljeno 4.933 rakete, od toga samo prošle sedmice, utrošeno je 1.932 rakete.

Na pitanje da li je tačno da u pojedinim delovima zemlje nisu ispaljivane rakete uprkos jakom gradu i to zbog aviona, u RHMZ napominju da je samo u četvrtak na snazi bila zabrana dejstvovanja iznad teritorije opštine Sokobanja.

„To je sastavni deo našeg posla i procenjeni rizik u okviru dostignute efikanosti rada. Obavezno se mora voditi računa o bezbednosti vazdušnog prostora kako ne bi bio ugrožen život ljudi u vazduhoplovima“, ističu u RHMZ i napominju da i prema podacima iz sveta nema efikasnijeg načina od raketnog u borbi sa gradom.

U RHMZ kažu da je prema prvim procenama šteta u poslednjih sedam dana registrovana na 885 hektara sa različitim intezitetima oštećenja na poljoprivrednim kulturama. „S obzirom na to da su nepogode zahvatile čitavo područje Srbije i da branimo pet miliona hekatara, štete su minimalne“, naglašavaju u Zavodu. Za operativno funkcionisanje protivgradne zaštite, ističu u RHMZ, ove godine izdvojeno je iz budžeta više od 738 miliona dinara.

Svakog proleća vremenskih nepogoda bilo je, čini se, više nego ranije, a sistem ispaljivanja protivgradnih raketa zakazao je u mnogim opštinama, što nas vraća na staru temu ima li uopšte smisla i dalje forsirati ga, odnosno nameće pitanje da li postoji nešto što bi efikasnije štitilo, pre svega, poljoprivredne useve od naleta kiše i grada.

Da su rakete i dosadašnji sistem, koji su od 2015. ponovo u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, neefikasni potvrđuju i podaci Državne revizorske institucije. Prema analizi koju je uradio DRI, za samo tri godine od 2015. do 2017. grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara. RHMZ je 2017. (poslednje godine obuhvaćene analizom DRI) odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Podaci DRI pokazuju da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

U Srbiji postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po analizirane godine RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ tokom tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.

Veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština, koordinacija sa nadležnima, 70 opština uopšte nije doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u tek 70 opština.

Situacija se ni posle 2017. nije mnogo promenila, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da je taj problem isti svake godine od kako on radi – gotovo četiri decenije.

– Uvek nas iznenadi kiša, sneg, led. Nema dovoljno raketa, problemi sa pucanjem, da li sme ili ne. Ako padne grad na Loznicu vi ne smete da pucate zbog granice. Tako da je kod nas sve problem – kaže Gulan. On ističe kako ne zna da li je to tako zbog nedostatka novca, ali pre veruje da je to zato što mi ne znamo da rešimo taj problem. „Uvek pričamo o mogućnostima, šta može da se uradi, a nikako da iskoristimo te mogućnosti“, napominje Gulan.

Pre nekoliko dana načinjen je jedan korak, jer su ministri poljoprivrede Srbije i Srpske Branislav Nedimović i Boris Pašalić potpisali memorandum o izgradnji mreže automatskih protivgradnih stanica na teritoriji Republike Srpske. Plan je da se Izgradi 25 automatskih protivgradnih stanica od Zvornika do Višegrada i Ruda. Kako je Nedimović rekao, to bi trebalo Vladu Srbije da košta od 700.000 do 800.000 evra.

– Trebalo je puno vremena da prođe da se neko seti da su nam neophodni sporazumi sa BiH i Hrvatskom. Tek sada je potpisan jedan takav ugovor sa BiH. Kao da smo zaboravili da su se severni delovi naše zemlje nekada od grada branili raketama iz Slavonije, dok se zapadna Srbija štitila iz BiH – kaže za naš list agroekonomski analitičar Milan Prostran. On podseća kako je bilo raznih sistema odbrane od grada ranije, višecevnih bacača i mlaznih aviona, ali da sada toga nema.

– Najbolji sistem odbrane u ovom trenutku je dobar sistem osiguranja useva i postavljanje protivgradnih mreža. Veliki investitori to uveliko rade i to je ono što bi bilo najefektnije u ovom trenutku – napominje Prostran.

Međutim, iako gotovo svake godine padavine unište dobar deo prinosa poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou je između 10 i 15 odsto.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ima-novca-ali-nema-znanja-da-se-resi-problem-grada/

Prošlog avgusta i ovog marta, pozvali smo vas da nam prijavite sumnju na tretman semena suncokreta nekim neonikotinoidom, koji je inače zabranjen kao što je opšte poznato, i do sada nam je stigla sumnja od jednog od naših pčelara. Pokazalo se da je sumnja bila opravdana, u izraslim biljkama suncokreta na 83 hektara nadjen je jedan od, u pčelarstvu, najozloglašenijih neonikotinoida IMIDAKLOPRID.

Naime, shodno našem planu i pozivu da nam prijavljujete sumnje na tretman semena, prijavljenu sumnju da je ZZ „Beška“ tretirala seme suncokreta pre setve nekim zabranjenim sredstvom, prosledili smo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću.

Inspekcija je svoj posao odradila ekstremno brzo i profesionalno, i u biljkama suncokreta koje su se nalazile u fazi četiri lista, zasađenim na parceli broj 2248/4 u KO Beška, površine pod suncokretom od 83 hektara, nakon uzimanja dva uzorka (za hibrid P63LL06 i NK Kondi), nađen je nedozvoljeni insekticid, neonikotinoid IMIDAKLOPRID (nekada pčelarima najpoznatiji kao Gaucho).

Imidakloprid je nađen u oba uzorka, u dozama od 0,382 mg/kg i 0,370 mg/kg.

U Upravi za zaštitu bilja održan sastanak predsednika Odbora za zaštitu pčela SPOS-a dipl. ing. zaštite bilja Miloša Bogdanovića, koordinatora stručne službe SPOS-a dipl. pravnika Radivoja Rankovića, predstavnik advokatske kancelarije SPOS-a advokata Dušana Markovića, referenta SPOS-a za razvojne i opšte poslove dipl. pravnika Nenada Portića i šefa fitosanitarne inspekcije dipl. ing. zaštite bilja Nenada Milojevića i šefice fitosanitarne inspekcije Nine Nikolić iz Novog Sada. Na sastanku je ispostavljen zahtev SPOS-a da predmetni usev mora biti uništen, po hitnom postupku, ili će predstavljati ohrabrenje drugima. Istraga će utvrditi ostale detalje, ali ostaje činjenica da se na 83 hektara ovog trenutka nalazi suncokret u kome se nalazi imidakloprid, što je nedopustiva opasnost po pčele i životnu sredinu, kao i druge insekte.

Očekujemo brzu reakciju nadležnih jer postoji osnovana sumnja da se radi o privrednom prestupu, a od ZZ „Beška“ tražimo da pokaže društvenu odgovornost te da momentalno SAMA uništi svoj suncokret na 83 hektara koji predstavlja sigurnu opasnost za pčele, i tako DOKAŽE da joj je stalo do svojih potrošača! Svakako ćemo o ovom slučaju obavestiti i sve medije, i tražiti da slučaj proprate do kraja, kako bi postao primer čak i svima onima koji pomisle da svesno tretiraju seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima.

Na kraju, još jednom molimo pčelare kao i sve savesne građane, da prijave SPOS-u svaku osnovanu sumnju da je neko tretirao seme suncokreta zabranjenim neonikotinoidima  jer sada je prilika za delovanje, pošto kada suncokret procveta svrhe žalbama neće biti…

Zahvaljujemo se svima koji su podržavajući pčelarstvo doveli do toga da dočekamo današnji dan, i da budemo u prilici da utvrđujemo ovako suptilne stvari na našim poljima, te da PREVENIRAMO trovanja, a ne samo da plačemo za mrtvim pčelama. Punu zahvalnost zato upućujemo predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, direktoru Uprave za zaštitu bilja Nebojši Milosavljeviću i šefu fitosanitarne inspekcije Nenadu Milojeviću i njegovim najbližim saradnicima, fitosanitarnim inspektorima koji su uradili veliku stvar za budućnost srpskog pčelarstva! Ovo je prvi, ali više nego značajan korak. SPOS će zamoliti ministra poljoprivrede da donese poseban pravilnik koji će urediti proceduru uništavanja ovakvih useva, pošto postoji takva zakonska mogućnost, kako smo saznali na današnjem sastanku, kako po tom pitanju ne bi bilo bilo kakvih nedoumica u budućnosti, kao što ih donekle ima sada.

Inače, Izvršni odbor SPOS-a proglasio je elementarnu nepogodu tokom perioda cvetanja bagrema. Naime, ovogodišnja bagremova paša, koja je i najznačajnija pčelinja paša u Srbiji po količinama meda koje daje, katastrofalno je podbacila u prinosima zbog klimatskih neprilika.

Iako je bagrem na većim nadmorskim visinama pred krajem cvetanja, možemo reći da će bagremova paša podbaciti u masi, za teritoriju cele Srbije, prema podacima SPOS-a, za najmanje 65-70%!

Ovakva elementarna nepogoda predstavlja veoma lošu vest za pčelare Srbije, posebno na severu, zapadu i istoku zemlje, dok su na jugu Srbije zabeleženi uglavnom simbolični prinosi.

Izvor:http://spos.info/otkriven-neonikotinoid-u-suncokretu/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31