-Tradicija stara 200 godina-

U Švajcarskoj festivali vina nisu tako česta pojava. Naprotiv, održavaju se svega 4 do 5 puta u 100 godina, dok se u Srbiji ovakve svetkovine održavaju svake godine u različitim vinogorjima. Prema najavama organizatora, prvi naredni festival vina Švajcarske biće održan naredne godine i za to se svi ozbiljno pripremaju. Očekuje se da će ova manifestacija privući otprilike 300 000 gostiju od 18 jula do 11 avgusta 2019. godine.

Ovaj festival organizuje Bratstvo vinara,i podrazumeva više sadržaja koji uključuju i različite predstave.

Događaj pre svega predstavlja proslavu tradicije uspostavljene vekovima ranije. Naime, prema podacima raznih publicist, ovaj događaj održavao se svake godine u 17. veku, kada je Bratstvo vinara je organizovalo povorku kroz grad. Parada se proširila i na 18. vek, a pridružili su joj se muzičari i ostali zabavljači, koji su privlačili sve više i više gostiju. Do 1770, Bratstvo vinara, koje je tada već bilo buržoasko udruženje zemljoposednika, započelo je misiju promovisanja poboljšanja vinogradarstva i nagrađivanja vinara. Najbolji među njima su bili nagrađeni i krunisani. Ono što je počelo kao ceremonija krunisanja i parada, pretvorilo se u svojevrsni Festival vinara. Bilo je to u 1797. kada je prva bina bila sagrađena na trgu gde su bile pijace u Vevey-u. I tako je Festival vinara rođen. Od tada, održao se 11 puta. 12. festival je zakazan za 2019. godinu.

Bratstvo vinara planira da i 2019. godine u centru dešavanja budu vinari i njihov rad na vinogradima jer je, kako kažu, ovaj aspekt bio pomalo zanemaren na prošlim festivalima. Naravno, krunisanje, kao glavni element ovih festivala, će biti deo festivala i 2019. godine. Ističu da ovaj festival mora biti popularan i otmen. Mora biti univerzalan, svima razumljiv, nebitno kog su porekla, godina ili kulture. I ove godine će se iz Bratstva vinara potruditi da muzika i tematika izazovu emocije kod publike, od smeha do suza...radosnica.

U svetkovinu će biti uključeno 5 000 izvođača, i uloženo 65 miliona franaka, što je najveći budžet izdvojen za ovu namenu ikada. Događaj će biti organizovan na 14 000 m2 prostora gde će moći istovremeno da boravi više od 20 000 posetilaca, koji će posmatrati različite predstave.

 

Prema najnovijim istraživanjima stručnjaka, današnji putnici odnosno turisti imaju sve više  potreba za prirodom i lokalnim proizvodima. U potrazi su za dubljim osećajima, autentičnom i svojstvenom ukusu. U Švajcarskom Kantonu Vo smatraju da bi taj region održao svoju konkurentnost i trend, mora postepeno da razvija svoju privlačnost za vinskim turizmom. Prolazeći iz Ženeve ka Lozani, preko grada Vevey do Montreux videćete velike površine vinograda posađenim na terasama oko Ženeskog jezera. Obasjani suncem, čokoti i ove godine doneće kvalitetan rod. Negativan uticaj kasnih prolećnih mrazeva u ovim krajevima neretko suzbijaju korišćenjem različitih sredstava za zagrevanje, najčešće su to gorionici na plin što noću daje i lepu sliku za prolaznke jer se u svakom redu nalaze ovakve naprave.

Vinograd u Lavaxu, se sastoji od 10. 000 terasa, bezbroj planinskih staza, kao i živopisnih predela koji iz godine u godinu privlače sve više turista. Nalazi se na površini od 800 hektara i predstavlja najveći zasad vinove loze u Švajcarskoj. Zbog svoje lepote Lavaux je od 2007. godine na listi Svetskog nasleđa UNESCO (UNESCO World Heritage site), što je još jedna od preporuka da posetite ovo neverovatno mesto. Ali ima još toga: potreba za lepim pejzažom je i još veća znatiželja posetilaca o  tome kako se pravi vino privlače svakoe godine sve voše posetilaca.. Realnost je dobro prihvatio Alain Chollet, vinar iz sela Villette. On je dizajnirao ,,Vign heroje'', igricu u prirodnoj veličini koja pokazuje turistima svih uzrasta tj. učesnicima u igrici, složenost procesa pravljenja vina. Koncept je zamišljen kao uvodno i radno putovanje koje vinar prolazi u prirodi u ovom procesu proizvodnje božanskog pića.

,,Balade oenotouristique en Lavaux'' (srp: ,,Vinska turistička tura u Lavauxu'') zanimljiva i poučna aplikacija. Poziva povezane igrače (učesnike) da prate turu od 10 km ili manje, s početkom u Chexbres-u. Tokom ture se na 40 interesantnih tačaka pružaju prelepi  panoramski pogledi, a uz put se može saznati i više o kulturološkim činjenicama kroz ovaj interaktivni vodič koji takođe poziva posetioce da se upoznaju sa zanatlijama i vinarima ovog regiona. Kada vam se noge umore ili ste se umorili od previše informacija, ništa nije bolje od hladnog vinskog podruma gde se možete opustiti i oporaviti. Pregršt je opcija!

Kako bi vam pomogli da nađete pravo mesto u pravo vreme, postoji služba telefonske pomoći sa kojom se možete konsultovati oko radnog vremena podruma i sobe za degustaciju. Ovaj kraj karakerišu i stare kuće koje datiraju iz 16. i 19. veka. Vešti švajcarsi su od ovog regiona napravili značajan turistički potencijal koji se dobrim delom naslanja na Ženevsko jezero u čijem ogledalu se kupaju vrhovi Alpa u Francuskoj. Bele snežne kape su tu da dodatno ulepšaju pogled turistima iz svih krajeva sveta. Živeti ovde je privilegija bogatih. Teško da bi mogli da priuštite is tan srednje veličine koji je jeftiniji od million švajcarskih franaka. Svaka kuća novijeg datuma ima ogromne prozore it erase u staklu iz kojih se pruža najlepši mogući pogled.

Lavaux vinski turizam je tek na početku, ali kada se utrenira i budu omogućeni uslovi za sertifikate od strane Vaud Cenotourisme (kantonalna uistanova koja daje sertifikate), smeši se lepa budućnost. U narednom periodu iz ovoh krajeva najavljuju da će ponude biti sve više i više, što je preduslov za održivo postavljenje Lavauxa u ovoj niši. Švajcarci su u svoju ponudu odavno uvrstili i ture koje snna železnicu i lepote zemelje tokom kojih se promoviše sir, a o tome u nekom od narednih izdanja.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stanovnici švajcarskog sela Albinena, u kantonu Valai, za deset dana će odlučiti o novoj politici kojom će strancima spremnim da dođu živeti bar deset godina u selo ponuditi novac, oko 70 hiljada švajcarskih franaka za četveročlanu porodicu.

Malo selo u kojem trenutno živi 240 stanovnika, jedno je od mnogih u Švajcarskoj koje poslednjih godina doživljava veliko iseljavanje stanovnika.

Iako u selu postoje brojne vikendice, stanovnici, pogotovo mlađe porodice, odlaze iz sela. Samo u poslednjoj godini, selo su napustile tri porodice s osmoro dece pa je lokalna vlast bila prisiljena da zatvori seosku školu.

Stanovnici sela zahtevaju od lokalnih vlasti da učine nešto kako bi se u selo vratio život i kako bi se obezbedila budućnost i opstanak sela.

Plan lokalnog veća je da porodicama ili pojedincima, strancima, koji se odluče na kupovinu ili izgradnju kuće u Albinenu, pod određenim uslovima, poklone po 25 hiljada franaka za svaku odraslu osobu u porodici i dodatnih 10 hiljada franaka po detetu.

Četveročlana porodica, prema tom predlogu, dobila bi bonus u vrednosti od 70 hiljada švajcarskih franaka. Ali, postoje i uslove koje je potrebno ispuniti. Odrasle osobe moraju biti mlađe od 45 godina i pristati na život u selu u trajanju od najmanje 10 godina. U kupovinu ili izgradnju kuće treba uložiti najmanje 200 hiljada franaka i nekretnina mora biti stalni dom, a ne vikendica.  

Novac od lokalnih vlasti dobijaju nepovratno, osim u slučaju ako neko odluči da napusti selo pre isteka roka od deset godina.   Lokalne vlasti su uverene da su ove mere pristupačne za sve.  

"To je ulaganje u budućnost sela", pišu lokalne novine. i dodaju da će zajednica profitirati od novih porodica kroz poreze, ugovore o izgradnji i kupovini namirnica i svega potrebnog u seoskoj prodavnici, dok će se istovremeno u selo vratiti život.  

"U najboljem slučaju će se ponovo otvoriti i škola u selu", dodaje se u novinama.  

Albinen je selo koje se nalazi na 1.300 metara nadmorske visine, s pogledom u dolinu Rone. Selo se ponosi čistim planinskim vazduhom i s puno sunčanih dana godišnje. Na samo šest kilometara nalazi se termalno odmaralište Lukerbad.  

U selu nema puno mogućnosti za zapošljavanje, ali prvi veliki gradovi udaljeni su na samo pola sata vožnje.

Izvor: rs.n1info.com

 

Agrobiznis magazin pronašao 25 miliona franaka u pećini!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3233-agrobiznis-magazin-pronasao-25-miliona-franaka-u-pecini

 

Ekipa Agrobiznis magazina bila je u prilici da se nađe u jednoj od najvrednijih pećina, poznatoj po nazivu Kalbah, koje se nalaze u Švajcarskoj konfederaciji, i generalno u svetu najznačajnijih za proizvodnju sira. Ovo je pećina u kojoj se proizvodi čuveni Ementaler sir. Zbog rasta potreba i sve većeg udela na tržištu, originalna veličina pećine je proširena, tako da su iskopani novi tuneli 1991. godine, a potom i 2010. godine. Pećine se nalaze na dubini od 2.150 m. Sam ulaz u pećinu gde je smešten sir nalazi se na dubini od 1.650 m.

U pojedinim tunelima ove pećine, odležava i čuveni sir Raklet, koji predstavlja jedan od glavnih specijaliteta Švajcarske kuhinje. On se najčešće koristi u ishrani. To je sir koji je proizveden u letnjem periodu, a jede se u zimskom.

Kompletnu pećinu opslužuje osam robota. Ceo proces proizvodnje Ementaler sira traje godinu dana, a svaki kolač sira teži 100 kg. Na kraju procesa, spoljašna boja sira je potpuno crna, dok se u periodu zrenja ona kreće od krem, preko braon i drugih nijansi boja.

U pećini se nalazi količina sira čija je vrednost 25 miliona franaka. Da bi Ementaler sir imao ukus po kojem je prepoznatljiv, kao i rupice, potrebno je prilikom sirenja dodati specijalne vrste bakterija. U tome je osnovna njegova razlika u odnosu na ostale sireve.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Ekskluzivno iz Švajcarske za sve farmere

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3065-ekskluzivno-iz-svajcarske-za-sve-farmere

 

 

Jutro posle referenduma u Švajcarskoj, osvanulo je kao i svakoga dana, i život naravno ide dalje. Treba izvesti krave na pašu, i praviti sir dobro poznat svima na svetu. Ono što većina priznaje, jeste da se praktično ništa neće promeniti nakon prihvatanja, da se u ustav uvrsti i deo o bezbednosti hrane. Ovo je mišljenje kako farmera sa kojima smo razgovarali, tako i predstavnika najvećeg poslodavca, ali i trgovca "MIGROS". Isto mišljenje dele i novinari, koji su pratili ovo glasanje, kako je jedan kolega napisao "glasanje o ničemu".

Ostaje da se vidi šta to novo može doneti ustavna odrednica. Prema predstavnicima privrede, svako će moći da tumači na svoj način, ali je to bilo svakako gubljenje vremena i novca. Inače Asocijacija farmera, potrošila je na kampanju za ovaj referendum 1,2 miliona Švajcarskih Franaka, a država za organizaciju verovatno tri puta više. Međutim, možda rezultat referenduma i nije tako loš, ako se ima u vidu mobilizacija javnosti, da više misli na poljoprivrednike.

Ne tako davno, u Švajcarskoj se raspravljalo da li treba izdvajati tako veliki novac za poljoprivredu, ako već kupuju skupu hranu, koju bi mogli kupiti negde u svetu za mnogo manje novca. Inače, poljoprivreda iz budžeta, dobija manje od vojske. Interesantno je da su svih 23 kantona, koliko ima Švajcarska Konferencija, glasali ZA, i to čak 78 procenata, od 50,03 % onih koji su glasali na ovom referendumu, što nije mali broj ljudi. Svakako je ovim rezultatom zadovoljan predsednik Asocijacije Farmera, koji je uspeo animira javnost i ostvari pobedu, uprkos tome što malo ko zna u Švajcarskoj o kakvoj pobedi je zapravo reč, i šta ona donosi farmerima. 

Podsećanja radi, ovaj referendum je pokrenut s idejom, da se naglasi potreba zaštite životne sredine i domaće proizvodnje, propagirajući novu filozofiju, koja kaže, treba nam poštena trgovina a ne slobodna.

Predstavnici Vlade Švajcarske nadaju se da će i drugi krenuti njihovim stopama, u zaštiti države u bezbednosti hrane, na šta pod tim mislili. 

Zanimljiva činjenica je i da se nakon referenduma, mogla čuti i naša čuvena izreka "svako čudo traje tri dana", što su novinari iz celog sveta razumeli, i nasmejali se komentaru koji je izneo autor ovih redova.

Christian Schonbachler, predsednik asocijacije mladih poljoprivrednika, i u Švajcarskoj za Arobiznis magazin kaže, da bi farmerima u Švajcarskoj odgovarala cena oko 0,75 za mleko krava koje se hrane travom. Trenutna cena je 0,62. Ono što je važno naglasiti, da se mleko krava koje jedu silažu plaća manje i takva farma nema prava na subvencije. On ipak naglašava da je u ovoj zemlji privilegija živeti i raditi na farmi, i da ako niste rođeni u porodici farmer, teško možete početi farmerski biznis. 

 

 

Agrobiznis magazin vodi vas u Entlebuch, koji se nalazi u Švajcarskom kantonu Lucern, i ovo mesto je pod zaštitom UNESCO. Emseha u Entlebushu je farma, koja se nalazi 750m nadmorske visine. Bave se proizvodnjom mleka, i ovčijeg sira. Za potrebe farme napravili su i smeštajne kapacitete, koje iznajmljuju turistima. Na krovu farme su solarni paneli, pomoću kojih proizvode 80.000 KWH solarne energije. Na osnovu studije izvodljivosti, koju su uradili 2009. godine, počeli su dalji razvoj. Tako je 2017.počela sa radom nova mlekara u koju je uloženo 4 miliona švajcarskih franaka. Imanje je smešteno u 40 km²žaštićenog prostora biosfere od strane UNESCO. Svaki predeo koji pogledate oduzima dah. Krovovi koji se mogu videti, pripadaju ili farmi, ili kući farmera. Ceo kraj miriše na životinje. A sa brda odzvanja zvuk klepetuša –zvona goveda i ovaca. Ovde se najviše gaje švajcarske rase goveda, ali se može videti i poneko grlo holštajn rase. Prema podacima švajcarskih institucija, u 2016. godini, proizvedeno je 1,4 miliona tona sira, što je za 3 odsto manje nego prethodne godine. Međutim ukupna proizvodnja manja je za je za 1,5 odsto I 3,43 miliona tona.Proizvodnja sira čini čak 42 % mlečne industrije, dok sveže mleko predstavlja udeo od 15%, što je manje za 1% od putera , koji čini 16% proizvodnje. Domaćini na farmi svojim gostima, pored smeštaja nude i veoma ukusne kobasice, sveže mleko i sir od ovčijeg mleka. Na imanju se nalazi i farma svinja, kao i manja bašta iz koje se priprema hrana za goste. Zanimljivo je i to, da se na farmi mogu kupiti specijaliteti, kao i domaća jaja, koja po komadu koštaju 0,55CHF, što je oko 52 dinara. Posebna atrakcija ovog kraja je spust, odnosno defile životinja, koji se održava 23.septembra , a o tome ćemo detaljnije u narednom broju Agrobiznis magazina u oktobru 2017. godine.

Grupa entuzijasta ili kako sebe nazivaju - "eko ljudi" iz Nemačke, Švajcarske i Srbije, započela je u fruškogorskom selu Jazak pilot projekat koji će oživeti organsku proizvodnju u ovom kraju, pre svega u domenu stočarstva. Reč je o Centru za ruralni razvoj i primenjeno učenje CERUDA (Center for Rural Development and Applied Learning), a ovo je samo deo njihovih planova na obroncima Fruške gore. Namera im je, naime, da ovde razviju i edukativni centar u kome će organizovati seminare i radionice u vezi sa održivošću u ruralnom području, uz praktične primere, a najavljuju i obnovu zadruga i dugoročno dobre perspektive za turizam u ovom kraju.

Tako bi Jazak, uz dobre izglede za razvoj poljoprivrede i zaustavljanje depopulacije sela, posle dugo vremena mogao da oživi, a međunarodni tim garantuje prepoznatljivost i van granica Srbije.

- Još 2012. godine nas nekoliko je držalo kurseve o održivosti u centralnoj Srbiji, odnosno selu Koštunići, za postdiplomce iz celog sveta. Dr Rodžer Baud iz Švajcarske, jedan od naših partnera, imao je kompaniju koja je držala takozvane YES kurseve (Youth on Sustainability), a želeo je da ima i fiksno mesto sa opremom za seminare, gde bi mladi ljudi mogli da dođu i rade na realnim projektima u ruralnom okruženju, odnosno da se bave održivošću u malim selima. Tako je i nastala početna ideja - objašnjava u razgovoru za eKapiju Georg Švajsfurt (Georg Schweisfurth), nemački stručnjak za organsku poljoprivredu koji je u svom selu u blizini Minhena još pre tridesetak godina započeo porodični biznis proizvodnje i prerade mesa.

On ističe da bi pilot projekat u Jazaku u budućnosti mogao da uključi i farme, stare zanate i rukotvorine, ali i zelenu energiju i rešavanje problema otpadnih voda, kao i drugih izazova na koje nailaze lokalne samouprave.

- Srbija nam je izgledala kao savršena zemlja za edukativni centar poput Jazaka, zato što nije zasićena primerima iz EU, a opet pripada praktično centralnoj Evropi - navodi naš sagovornik.


Svoju ideju o organskoj proizvodnji u Jazaku, Švajsfurt je predstavio na međunarodnoj konferenciji održanoj početkom aprila u Privrednoj komori Srbije, a Centar za organsku proizvodnju ove ustanove najavio je tada da će i oni pružiti podršku ovom pilot projektu u našoj zemlji.

- Prvi pravi projekat koji sprovodimo u Srbiji je "Happy Pigs Jazak". To je svojevrsna pilot verzija onoga što moja porodica već radi u Nemačkoj. Reč je o konceptu oslobađanja životinja iz tesnih štala, gde im pružamo prostor i slobodu da trče unaokolo, kupaju se u blatu, osete sunce, kišu, vetar... Veoma smo ponosni na ovaj princip rada, a prvi "Happy Pig" farmer u Srbiji je Branko Bojić iz Jazaka - ističe Švajsfurt i dodaje da će aktivnosti biti naučno praćene, kako bi projekat postao šablon za druge farmere koji budu želeli da se priključe.

Sagovornik eKapije je u svojoj domovini, razvijajući ovaj vid poljoprivrede, uspeo da oživi prazna sela, poput Hermansdorfera u Bavarskoj. Prema njegovim rečima, bilo je potrebno nekoliko generacija da se u potpunosti razvije posao koji je počeo proizvodnjom i preradom mesa karakterističnom za male manufakture, da bi danas stigao do značajnih klaničnih i preradnih kapaciteta u ruralnoj sredini.

- Organska poljoprivreda je za nas uvek osnova na kojoj možemo graditi različite veštine. Lično nikada nećemo biti zainteresovani za "otimanje" zemlje, kao što se dešava širom sveta, već ćemo se truditi da i u Srbiji ubedimo poljoprivrednike da konvertuju svoju proizvodnju u organsku.

Zdrava hrana dovodi turiste

Georg Švajsfurt navodi da će novac za dalji razvoj projekta u Jazaku obezbeđivati vremenom, onako kako budu napredovale aktivnosti, kao i izgradnja edukativnog centra, a u toku je prikupljanje sredstava za novu zgradu u kojoj će se održavati seminari.

- Ovo će biti godina radova na Brankovoj farmi i edukativnom centru. Naime, centar je stara farmerska zgrada sa nešto zemlje u brdu koju smo kupili, renovirali i gde su već počeli različiti kursevi koje uglavnom drži naš partner Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada. Ovaj edukativni centar je otvoren za svaku vrstu seminara ili obrazovne aktivnosti, a planiramo da ga uz sopstvene radionice izdajemo i na korišćenje organizovanim grupama.

Nemački stručnjak se nada da će veliki broj ljudi biti zainteresovan da im se pridruži na kursevima i da će tako doći u kontakt sa partnerima u Srbiji, poput farmera, mesara, pekara... Tu se javljaju i prilike za lokalne stanovnike u Jazaku, kroz eventualno zapošljavanje ili saradnju.

- Cilj nam je da obnovimo i lokalne zajednice, kako ne bi bile previše zahvaćene globalizacijom. To omogućava stabilniji život, zasnovan na poverenju.

Najavljuje i obnovu poljoprivrednih zadruga.

- Stare zadruge nisu u dobrom stanju, jer skoro ništa nije ostalo od bivšeg komunističkog jugoslovenskog sistema, tako da razmišljamo o nekom novom modelu okupljanja proizvođača. Udruživanje znači "raditi zajedno", a to mora da se dogodi da bismo bili uspešni. Trenutno se svaki poljoprivrednik bori sam za sebe, što nije nimalo lako.

Za punu realizaciju ideje koju je sproveo u Nemačkoj, u Srbiji će, smatra Georg Švajsfurt, verovatno biti potrebne decenije.

- Primenjiva je u većini delova, ali naravno, postoje specifičnosti koje se razlikuju - proizvodi, ukusi, potrebe uopšte. Jazak svakako neće biti kopija Hermansdorfera, ali ima stvari od kojih naš edukativni centar može da uči, baš kao i obrnuto. Zato smo nedavno organizovali studijsku posetu Nemačkoj za grupu uzgajivača svinja iz Srbije - kaže Švajsfurt.

Partneri

Grupu entuzijasta koja je započela pilot projekat u Jazaku čine - Jens Soth, stručnjak za poljoprivredu i useve iz švajcarske organizacije Helvetas Zurich, Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada, dr Milan Mirković, lekar iz Beograda, dr Susanne Rohs, nemački geograf, dr Rodžer Baud, dr Kristof Švingenštajn (Christoph Schwingenstein), izdavač i vlasnik organske farme svinja, dr Ulrih Suter, ekolog i bivši profesor Univerziteta u Cirihu, i Georg Švajsfurt.

M. A.

 

Izvor: http://www.ekapija.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30