Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Najčešće štetočine u staklenicima su trips, bela leptirasta vaš, biljne vaši, grinje. U ovom članku govorićemo o šteti koje napomenuti insekti nanose u staklenicima. Biljne vaši nanose štetu tako što se hrane sokovima biljnog materijala, deformacijomn terminalnih listova ostavljajući za sobom mednu rosu koja je uslov za razvijanje gljive čađavice. Parazitoidi biljnih vašiju su Aphelinus abdomalis, Aphidius ervi, Aphidius matricariae, Aphidius colemani. To su zapravo parazitske osice, dok su predatori Aphidoletes aphydimyza, Adalia bipunctata, Chrysopa carnea, Chrysoperla rufilabris, Hippodamia convergens. Sledeća štetočina je trips. Štetu pravi ishranom na mnogim biljkama u stakleniku. Rezultati štete su sledeći: opadanje listova, žutilo listova, deformacija listova. Western flower thrips prenosi nekoliko virusa, a to su: Impatiens neurotic spot and Tomato spotted wild virus.
Agenti za suzbijanje su Amblyseius swirskii, Amblyselus cucumeris, Orius sp., Stratiolaelaps scimitus i nematode Steinernema feltiae. Nisu svi tripsi
štetočine. Prema najnovijim saznanjima pojavili su se tripsi koji su predatori tripsa, a to su Aeolothrips fasciatus i Franklinothrips vespiformis.
Grinje nanose štete biljkama tako sto ostavljaju za sobom tačkice na biljkamaprave žutilo listova, nakon čeka postaje bronzano i na kraju listovi opadaju. Predatori grinja su Amblyseius andersonii, Amblyseius californicus, Ambyleius fallacis, Feltiella acarisuga, Galendromus occidentalis, Phytoseius persimilis.
Bele leptiraste vasi se hrane na mnogim gajenim hortikulturalnim biljkama sisajući sokove biljaka, tako da biljke zaostaju u porastu. Samim tim smanjuje se kvalitet biljaka i javlja se sekundarna šteta u vidu razvijaje gljive čađavice. Encarsia formosa je najčešći parazitoid koji se koristi u zaštićenom prostoru. Da bi se uštedeo novac za kupovnu prirodnih neprijatelja, koriste se sve vise „banker plants“. Banker plants su biljke koje obezbeđuju alternativnu hranu za prirodne neprijatelje uključujući predatore i parazite. Na taj način balansira se linija prirodnih neprijatelja jer je tendencija održavanje po mogućstvu istog broja tokom cele sezone. Izviđanje i dijagnoza su najvaznije stvari poljoprivrednog inženjera. Redovna upotreba lepljivih kartica i determinacija prisutnih štetočina u staklenicima je od izuzetnog značaja, jer na taj način znamo upotrebu prirodnih neprijatelja kako bismo smanjili brojnost štetočina. Isto tako stitimo životnu sredinu, smanjujemo upotrebu pesticida, štedimo novac, a i zdravlje takođe.

Izvor: Agrobiznis magazin

Slučajni prolaznici ovih dana su u rubnim delovima Titela, u malim voćnjacima i na okućnicama, mogli da primete neobičan prizor.Ispod procvetalih voćaka postavljeno je mnoštvo raznih posuda – uglavnom kanti, raspoređenih na nevelikoj udaljenosti od stabala u cvatu. U posudama, koje su delimično napunjene vodom, bila je uglavnom povelika količina rutavih buba – cvetojeda, koje su tu upale primamljene mamkom od rastopljenih bombona ili raznih aromata za kolače.

Rutava buba (Triponota hirta) je insekat tvrdokrilac koji se hrani cvetom voća, korova, povrća, strnih žita, a u nedostatku navedenog, i mladim listovima voćaka. Smatra se da je najopasnija kada zbog lošeg vremena voćke cvetaju sporo i u dugom periodu, pa bube unište sve otvorene cvetove. U slučaju da voćke cvetaju brzo i obilno, moguće je dopustiti da bube pojedu izvesnu količinu cveta bez prevelike opasnosti po rod voća.

Rutave bube su najaktivnije između 10 i 16 časova. U toku dana svaka buba pojede prašnike i tučak na više cvetova, pa ih na taj način uništi i onesposobi za oplodnju. Preporuka je da se mamci-klopke stavljaju u bele kante, ili još bolje, u plave. Hemijsko tretiranje nije preporučljivo jer će otrovi uništiti pčele, ili će ih bar odvratiti od cveta, što za rezultat ima neoplođen cvet i gubitak roda kao što bi bilo i da su ga uništile bube.

Vitalnog penzionera Iliju Trbojevića Karingtona, predsednika Udruženja ratnih vojnih invalida opštine Titel, zatekli smo s njegovim „ulovom” – velikom količinom buba koje je uhvatio u posudu plave boje. Rekao nam je da je uočio da je tačna informacija koju je pronašao na internetu, da su plave posude, iz njemu nepoznatog razloga, najprivlačnije za cvetojede. Posebno ih privlače otopljene bombone poznatog proizvođača kojeg ovom prilikom ne smemo reklamirati.

Ilija je poznat kao pedantan čovek pa je izmerio ukupnu količinu buba koje je ulovio u svom voćnjaku na nevelikoj okućnici. Kaže da je u desetak dana, koliko je trajala najezda, izmerio neverovatnih pet i po kilograma i još nije siguran u to da je sačuvao rod.

I drugi ljudi s kojima smo kontaktirali sumnjaju u rezultat borbe sa zaista velikim brojem cvetojeda koji su ove godine napali voćnjake.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/lov-na-rutave-bube-u-titelskim-vocnacima-13-04-2019

Kako su dani zahladneli, tako se pojavljuju problemi sa grupom štetočina - glodarima, odnosno miševima, pacovima skoči miševima, poljskim voluharicama. Tokom zimskog perioda kada u prirodi ima manje hranem glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitni, kažu stručnjaci, da se suzbijanje ovih glodara obavi pravovremeno. Postoji više načina za suzbijanje štetočina od hemisjkih sredstava do mamaca. 

Kada su u pitanju mamci stručnjaci kažu da se ne smeju postavljati na površini zemlje, već isključivo u aktivne rupe ili u specijalne kutije koje su namenjene za te svrhe, kako bismo izbegli trovanje kako domaćih tako i divljih i korisnih životinja i pstica.

Sve o hemisjkim sredstvima koja se koriste u suzbijanju štetočina možete pročitati u novom Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dajemo savete šta se sve može napraviti od dunje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

 

Ratarima će na dohvat ruke u budućnosti biti program na mobilnim telefonima, koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, na našoj ali i susednoj parceli.

Ono što smo gledali pre deset i više godina na malim ekranima, danas postaje naša realnost. Pitanje je trenutka kada će se ovakve priče snimati i u našoj zemlji.

Ali za to nadolazeće vreme moramo biti spremni, dobro inforimisani i dozvoliti naučnicima, bez predrasuda da nam dokažu svoja istrazivanja - jer je ovo njihovo vreme. Apriori odbijanje, samo nama ide na štetu. 

Ovaj material donosimo iz Dizeldorfa, gde smo dva dana gledali i slušali o najnovijim dostignućima iz oblasti poljoprivrede do kojih su došli naučnici kompanije Bajer, koji su organizovali konferenciju za novinare iz celog sveta. 

I baš ono što smo navikli konstantne inovacije iz ove kompanije, samo ovog puta dosta kompleksnije. Ove promene će uticati na promenu u poljoprivredi na globalnom nivou, i čini se da su u ovom slučaju pojedinačni napori da se njima suprostavimo nemogući ali i bespotrebni. Osim lidera kompanije Bajer koji su govorili na ovogodišnjoj konferenciji, reč su imali i nezavisni stručnjaci iz celog sveta. Svi sa sličnom porukom o značaju održive poljoprivrede i ulaganju zajedničkih napora da istrajemo u ovome. 

A zbog čega se u ovom trenutku organizuje konferencija. Razlozi su brojni, ali kao najvažniji se ističe prognoze naučnika da će do 2050. na planeti živeti preko 9 milijardi ljudi. Sa trenutnim kapacitetima, obradivim površinama, visinom prinosa i načinom na koji se gaje kulture, naši potomci ali i oni srećnici koji prežive do tada, neće moći da se prehrane. 

Da ce neke navike vrlo brzo otići u istoriju, prisutni su shvatili već prvog dana kada su nam prikazane inovacije. Jedna od svakako najžnačajnijih za sve poljoprivrednike je i racionalnije korišćenje sredstava za zaštitu bilja. Kako se kod nas ali i drugim zemljama o tome ne vodi posebno računa, koristi se čuvena odokativna metoda, koja se razlikuje od one preporučene. 

Dolazi se do enormnog rasipanja zaštitnih preparata ali samim tim i novca. Krenimo od najosnovnijeg, sipanja zaštitnog preparata u atomizer, koji je do sada naš poljoprivrednik radi uglavno bez zaštitne oprema ali i često je “višak” završavao ili sa spoljašnje strane atomizera ili direktno ne razblažen na usev. Ponuđeno je gotovo idealno rešenje u vidu ovog proizvoda, koji je napravljen da se prilagodi otvor svakoj dimenziji preparata. Dakle bez skidanja zaštitnog sloja, cela količina se stavlja u ovaj ovtor i sipa se ona količina koja je potrebna za površinu koju štitimo tog dana. Ukoliko se utroši cela količina, vrši se dodatno pranje bez ikakvog skidanja, koje odlazi direktno u atomizer i na kraju dobijamo potpuno čistu ambalažu. Sve ostalo je u kvalitenim diznama na prskalicama, koje će izbacivati one količine sredstva za zaštiti bilja koje su biljci potrebne. Ravnomerno i sa istim intezitemom. IZI flou predstavlja zatvropen sistem doziranja punjenja i čišćenja i ove godine su po prvi puti naši poljoprivreednici imali prilku da se uvere u prednosti ovog sistema na Bajerovim danima polja. 

Velika pažnja se posvetila i otpadnim vodama, kojih je sve više u celom svetu. Kako da se i one ponovo na što bezbedniji način primene u poljoprivredi. Nažalost, u našoj emisiji od pre dve nedelje , videli smo da na to naš poljoprivrednik ne obraća previše pažnju i da ne mari za kvalitet vode kojom će zalivati usev. Zahvaljujući ovoj inovaciji, zatvorenom sistemu i razlaganju uz pomoć mikroorganizama, za šest meseci šta god da je bilo u njoj potpuno se razgrađuje… Sve se radi po istom principu kao i u prirodu, samo što je ovde proces malo ubrazan i nama je na dohvat ruke. 

Kao što će nam biti na dohvat ruke i program koji će biti instalirani u nasim mobilnim telefonima koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, našoj ali i susednoj parceli. Sa preciznošći će moći da nam ukaže šta nedostaje biljci od makro i mikroelemenata i sa kojim količinama bi trebali da reagujemo. 

Dakle dragi poljoprivrednici, digitalizacija stiže i u poljoprivrevdu. 

Dron će biti vaš mozak i vodič. Štedeće vaše vreme i novac. Digitalna poljoprivreda je već sada prisutna u preko 30 zemalja širom sveta. Kao glavna prednost ovog sistema je precizna aplikacija sredstava za zaštitu bilja, i njihova primena na pojedinim delovima parcela , prilagođene doze , parcijalno gde postoje korovi a ne na celoj površini. Dakle ciljana aplikacija koja štedi vaš novac. 

Ali sve to možda ne bi imalo nikakvog smisla da ne postoji takozvano socijalno prihvatanje između potrošača i proizvođača. I o tome se govorilo kako na konferenciji tako i na panel diskusijama koje su bile organizovane oba dana. 

Sve to što poljoprivrednik proizvede, potrošač želi da bude upoznat. Kada već plaća, on želi da zna šta plaća. I ceo taj pokret od njive do trpeze se dosta forsira pogotovo ne teritoriji SAD-a ali i Evrope. 

To su ujedno bile i ključne reči koje su se provlačile manje više kod svih predavača. 

Inovacija, poljoprivredna održivost i korporativna socijalna odgovornost. 

O tome je pričao i jedan od čelnih ljudi kompanije Bajer Liam Kondon koji je još istakao i da je njihova odgovornost da osiguraju inovacije koje odgovaraju i malim ali i velikim poljoprivrednicima širom sveta, jer se jedino na taj način moze stvoriti odrziva poljoprivreda. Neophodna je ujedinjenost u borbi protiv gladi i siromaštva ali ujedno i u promocija dobrog zdravlja. Iako su podeljena mišljenja protiv GMO i njegovog korišćenja, ipak nauka dokazuje da je upravo zahvaljujući tome može se proizvesti veća količina hrane koja će uspešno prehraniti populaciju. Takođe podaci iz ove tabele ukazuju da jedan procenat ispitanog stanovništva nije za korišćenje pesticida dok se u naučnim krugovima smatra da je to ključni faktor u rešavanju globalne gladi. 

O svim ovim temama se vodila diskusija na panelima. Pa su tako svoja mišljenja suočili doktori nauka, poljoprivrednici, naučnici, inovatori, futuristi iz celog sveta. Teme su bile razne od razumevanja lanca nabavke hrane, ili od sistema od njive do trpeze, pa sve do toga kako možemo da učinimo da produkcija hrane bude odrziva, razvoja tehnologije u poljoprivredi, koliko je važna uloga vlade u regulaciji i inovaciji i na kraju kako današnji poljoprivrednici mogu da pretvore izazove u šanse. 

I baš tako, trebaće i našem poljoprivredniku da na svoje izazove koji su brojni, gleda iz ugla kako da ih prevaziđe i pretvori u šansu. Unapredi proizvodnju, uspostavi korak sa vremenom i bude spreman da cuje ono sto dolazi iz budućnosti, jer jedino na taj način će moći da je i prihvati ali i upotrebi za svoje dobro. Jer upravo zbog toga je i stvoreno.

Izvor: www.b92.net

 

Nedimović: Uskoro još dve pomoći za predstojeću setvu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3140-nedimovic-uskoro-jos-dve-pomoci-za-predstojecu-setvu

 

 

 

Najznačajnija bolest lešnika je trulež ploda. Oboleli plodovi se lako prepoznaju, a obolevaju i mladi plodovi, pred berbu. Plodovi potamne i teško ispadaju iz omotača. Za suzbijanje preporučeno je koristiti Chorus, Switch, Sumilex ili drugi botriticid, i to prvi put, kada cvetovi puste crveni končić, dok je drugi tretman potrebno obaviti botriticidom, kada muški cvet (rese) opadne. Pepelnica napada list, pa se javljaju promene u boji lista.

Preporučeno je pepelnicu suzbiti preparatima kao što su Bayleton, Sprol, Falcon, Kumulus i Kosan. Pored pepelnice, lešnik napada veoma opasna bakterija Xanthomonas campestris corylina. Preporuka je da se u jesen, po završetku vegetacije, i u toku zime, isprska sa bakarnim preparatima, u 30 % jačoj koncentraciji, od koncentracije, koju je odredio proizvođač. Crvljivost je jedna od najčešćih štetočina lešnika. Suzbijanje je neophodno primeniti, čim se primeti ova štetočina. Vrlo bitno je i to, da se primenjuju insekticidi različitog mehanizma delovanja, jer vrlo brzo štetočina stiče otpornost na insekticide.

Grinje napadaju obe vrste cvetova i izazivaju deformacije. Za suzbijanje treba koristiti akaricide, prema uputstvu proizvođača. Veoma je bitno prskanje. Lisne vaši nisu naročito štetne, i suzbijaju se zajedno sa balaninusom. Posebne štete lešniku nanose veverice. U jednom leglu veverica, može da se pronađe i do 129 kg leske. Zato, treba biti oprezan, kada lešnik počne da plodonosi.

Više o pomenutoj temi možete pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar.

Postoji veliki broj uzroka koji dovode do nerodnosti voćaka koje možemo svrstati u dve velike kategorije: biološki i ekološki. Dobro poznavanje uzroka nerodnosti voćaka u svakom konkretnom slučaju predstavlja prvi preduslov da se preduzimaju mere za otklanjanje ili bar znatnije ublažavanje ove nepovoljne pojave. Ovom prilikom ćemo se osvrnuti na najčešće uzročnike. Pre svega se susrećemo sa nedostatkom cvetnih pupoljaka u voćaka, potom odsustvom zametanja plodova u voćaka koje cvetaju, i na kraju, neodržavanje već zametnutih plodova.

Pri sadnji važno je obratiti pažnju na oprašivače. Oprašivače treba obezbediti vrstama voćaka koje kao autosterilne mogu obezbediti obilniju rodnost samo pri ukrštenom oprašivanju s kompatibilnim kombinacijama oprašivača: trešnjama, jabukama, kruškama, leski, orahu, znatnom broju višanja, šljiva, nekim sortama malina, ribizli. 

 

  1. Nerodnost usled odsustva obrazovanja cvetnih pupoljaka:

 

  1. biološka sa oblicima: a) mladalačka nerodnost usled stadijske mladosti; b) mladalačka nerodnost usled mladog uzrasta
  2. ekološka sa oblicima: a) nerodnost izazvana bujnošću ili iznurenošću; b) alternativna nerodnost; c) nerodnost usled zasenjenosti krune i nedostat­ka mineralnih materija (hrane).
  3. Nerodnost zbog raznovrsnih smetnji u oprašivanju, oplođenju i zametanju plodova:

 

  1. biološka sa oblicima: a) anatomsko-morfološka nerodnost; b) citološko-genetski zigotna nerodnost; c) fiziološka nerodnost;
  2. ekološka sa oblicima: a) ekološke smetnje oplođavanju ili oprašivanju; b) ekološki izazvana umanjena vitalnost rasplodnih organa.

III. Nerodnost usled smetnje u razvitku i održavanju plodova:

  1. biološka - uslovljena sortnim nejednakostima da održavaju dovoljno plo­dova
  2. ekološka sa oblicima: a) klimatski (niska temperatura, suša, vetar itd.); b) edafska (nedostatak mineralnih materija za održavanje plodova); c) pato­loško opadanje plodova usled crvljivosti, oštećenje lista štetičinama, ošteće­nje plodova koje izazivaju izvesne parazitne gljivice itd.).

Štetočine i bolesti su takođe uzrok (često nevidljiv) nerodnosti voćaka. Najbolji primer za ovo su šljivine osice. Šljive godinama dobro cvetaju, a ne rode, mladi, tek oblikovani plodovi još u cvetnom ogrtaču padaju pod stabla napadnuti šljivinom osicom (njenim larvama). Otud se može reći da je redovna zaštita voćnjaka jedan od najvažnijih uslova njegove stalne rodnosti.

Nerodnost jabuka i krušaka

U prvoj polovini maja treba obaviti prstenovanje stabla izrezivanjem prstena kore (samo do drveta) u širini od 1 do 5 cm na 10-20 cm ispod osnovnih grana krošnje, posle prstenovanja ranu premazati voskom (fetoplastom) da bi se zaštitila od infekcije i da bi mogla postepeno da zaraste. Američki voćari prstenuju voćke bez vađenja kore. Oštrim nožem, na istom mestu, zaseku se stabla (samo do drveta), s dva kruga u razmaku od šest centimetara.

ŠTETOČINE

Lisne vaši (Aphididae)

Cveklu i blitvu, u toku razvoja, mogu napasti crna repina vaš i zelena lisna vaš. Kolonije ovih vaši, nalaze se uglavnom na naličju lišća. Napadnute biljke zaostaju u porastu, kržljave i, u većini slučajeva, sasušuju se. Vaši su nežne, sitne, živih boja, krilatih i beskrilnih formi, mnoge vrste na kraju trbuha s leđne strane, imaju dve cevčice za lučenje voštanih materija, radi odbrane od neprijatelja. Luče mednu rosu, dok im je usni aparat u vidu rilice, kojom isisavaju sokove iz raznih biljnih delova. Mnoge lisne vaši, razvijaju se na kulturnim biljkama, i nanose veliku štetu u poljoprivredi i voćarstvu. Pošto ima više generacija, isisavanjem isrpljuju biljke koje podbacuju u prinosu i propadaju.

Buvači (Phyllotreta spp)

Mlade tek iznikle biljčice, posebno cvekle, buvači mogu znatno da unište i prorede usev. Na jednoj biljci, može da se pojavi više odraslih sitnih crnih insekata. Kod malo razvijenijih biljaka, lišće može biti znatno oštećeno. Štete prave odrasli insekti, koji izgrizaju brojne rupe na lišću, a za vreme jačeg napada, mogu biti izgriženi svi listovi, što dovodi do potpunog propadanja biljke.

Lisne sovice (Mamestra brassicae)

Lisna sovica je vrsta noćnog leptira, i veoma je opasna štetočina kupusa, ali se redovno javlja na šećernoj i stočnoj repi i cvekli. Veoma je proždrljiva, i u jačem napadu izaziva pravi golobrst. Aktivna je samo noću, dok se danju skriva u zemljištu, u neposrednoj  blizini korena cvekle. 

Korenove nematode (Heterodera rostochiensis)

Korenove nematode napadaju paradajz, krompir, šećernu i stočnu repu, blitvu i mnoge druge kulture, pa i korovske biljke. Napadnute biljke cvekle stagniraju u porastu, a kada se iščupaju koren, im je bradavičast, a lišće hlorotično. Prinos useva koji je napadnut drastično je smanjen.

 

BOLESTI

Pegavost lišća (Cercospora beticola)

Simptomi: Na starijem, prizemnom, lišću pojavljuju se sitne okruglaste pege sivkaste boje oivičene mrkocrvenom bojom. Pege se postepeno šire, međusobno spajaju i zahvataju skoro celu lisnu površinu, zbog čega se lišće sasušuje. Pege se s donjeg lišća, šire na mlađe listove, dok ne zahvate čitavu lisnu masu. Prve pege se pojavljuju krajem juna, a masovno tek u avgustu.

Razvoj bolesti: Gljivica Cercospora beticola na zaraženom lišću, u okviru pega, formira rasplodne organe (konidiofore sa konidijama) pomoću kojih se bolest širi u toku vegetacije. Gljiva takođe formira i organe za prizemljivanje (stromatična telašca), koji predstavljaju osnovni izvor zaraze u narednoj godini. Sušni period u toku leta potpomaže širenju bolesti, a kišne kapi su najvažniji prenosilac infekcija tokom vegetacije. Bolest se, iz godine u godinu, pored toga što se zadržava u biljnim ostacima, širi i semenom.

Štetnost: Kada je lišće napadnuto, koren cvekle se slabo razvija, a usled sušenja lišće se obnavlja (retrovegetacija), što znatno utiče na kvalitet korena. Zato je pegavost lista najopasnija bolest cvekle i svih drugih useva koje ta vrsta napada.

Mere borbe: Kada se blagovremeno otkriju prve pege na lišću, njihovo širenje je lako sprečiti. To zahteva često obilaženje useva i upotrebu preparata za zaštitu lista. Kao veoma efikasni, preporučuju se Betafen-60, Brestanid, Benfungin, Baycor EC-300, Dakogal WP-50 i WP-75, Galofungin, Brestan-60, Mankogal-S, Punch 10 EC i 40 EC i Zarpak-125. Ukoliko se istovremeno pojave i lisne vaši, tada izabrane preparate treba pomešati kako bi se uštedela jedna radna operacija.

Na lišću cvekle i blitve, veoma retko, može se pojaviti i rđa lista koju izaziva gljivica Uromyces betae. Bolest se ispoljava rđastim pegama na naličju lišća. Javlja se znatno ranije od pegavosti, tako da udružene te dve bolesti predstavljaju veliku opasnost za proizvodnju cvekle. Ova bolest suzbija se istim preparatima koji su preporučeni za suzbijanje Cercospora beticola.

Pored ovih bolesti, na lišću cvekle i blitve, može se pojaviti i pepelnica, koju izaziva gljiva Erysiphe betae. Na lišću cvekle formira se bela skrama nalik brašnu. Obolelo lišće počinje da žuti, i da se sasušuje. U brašnastoj navlaci, formiraju se rasplodni organi, pomoću kojih se bolest održava i širi tokom vegetacije biljke. U slučaju pojave, za njeno suzbijanje treba koristiti jedan od preparata, kao što su Anvil, Systane 12E, Systhane MZ, Impact, Sumiosam WP-12,5, Punch 40EC, Topaz 100EC, Folicur BT, Bayleton EC-125 i Bayfidan EC-250. Za suzbijanje pepelnice može se koristiti i Kosan, kvašljivi sumpor i kolosul. Od pepelnice treba štititi samo semensku blitvu.

 

 

Naslov: Kukuruzna (pamukova) sovica

Ova štetočina je izuzetno polifagna, napada više od 250 gajenih biljaka. Prisutna je ne samo na kukuruzu, već i na drugim biljkama kao što su paprika, paradajz, suncokret, soja, duvan, boranija...Rasprostranjena je u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. To je migratorna vrsta koja leti i do 500 km. Broj generacija u toku jedne godine varira i kreće se od 1-7 ali u našim klimatskim uslovima ima 2-4 generacije. Ženka je žućkaste boje dok je mužjak zelenkasto-sive boje. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće dok od trećeg stadijuma prelaze na generativne ograne. U jednom plodu paradajza ili paprike se može naći više gusenica tako da dolazi do kanibalizma. Pored direktnih šteta od gusenica, mogu se javiti i indirektne koje se ogledaju u masovnijoj pojavi gljivičnih oboljenja posle njihovog napada.

Leptiri lete noću, posebno ih privlači svetlost. Hrane se sokovima napuklih plodova, nektarom cvetova...Prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu na dubini od 4-8 cm. Leptiri izlaze krajem aprila i u maju.  Lete od maja do oktobra. Let traje 17-20 dana. Ženka položi oko 500 jaja na gornju stranu lišća, cvetove i plodove. Sveže položena jaja su bele boje a pred piljenje postaju braonkasta. Razvoj jedne generacije se završi za oko mesec dana.

Na dinamiku populacije utiče više faktora. Ne voli hladna i zbijena zemljišta i zastupljenija je tamo gde je černozem. Masovnija kopulacija je pri suvom i toplom vremenu. Ukoliko su temperature izuzetno niske u zimskom periodu to se negativno odražava na procenat prezimljavanja. Za let leptira je potrebno suvo vreme.

Zaštita: Pregledom parcela se utvrđuje brojno stanje jajnih legala na listu ili plodu i samim tim se određuje pravi momenat za tretman. Pri izboru preparata voditi računa da su oni ovilarvicidnog delovanja. Tretiranje obavljati u večernjih satima jer neki preparati gube svoje dejstvo razgradnjom na svetlosti i usled visokih temperatura. Od preparata koristiti Coragen 0,20 l/ha, Affirm 1,5 kg/ha, Avaunt 0,25 l/ha a ukoliko je potpuno piljenje larvi Alverde 0,25 l/ha.

 

Kukuruzni plamenac (Ostrinianubilalis)

Kukuruzni plamenac ili kukuruzni moljac je štetočina koja se javlja na više od 200 gajenih biljaka. Na kukuruzu može izazvati velike štete jer napada sve nadzemne delove. Osim kukuruza, javlja se i na drugim ratarskim kulturama konoplja, hmelj, sirak, suncokret, paprika, paradajz, kao i na jabuci...Ima širok areal rasprostranjenosti, prisutan je svuda gde se kukuruz gaji, Pomoravlje, Vojvodina, kao i u ostalim delovima sveta. Najveće štete uzrokuju larve koje se grane mladim lišćem. Nakon polaganja jaja uvlače se u pazuh lista. Prave štete na metlici, dršci klipa, ubušuju se u stabljiku. Kada se razmota list vide se oštećenja u vidu rupica. U stabljici prezimi gusenica. Druga generacija gusenica oštećuje klip, zrno, buše stabljiku koja se lomi i pada. Ima 2 generacije godišnje, retko 3.

Ženka je u odnosu na mužjaka nešto krupnija i svetlije boje. Leptiri su krem boje sa dve tamne poprečne pruge nepravilnog oblika. Leptiri su noćni insekti, lete na svetlost. Gusenice su karakteristične sa izrazito tamnom glavom. Jaja su bele boje. Ženka polaže jaja u grupama, oko 30 na jednom mestu.

Kukuruzni plamenac velike štete pričinjava i na paprici. Gusenica se ubušuje u stabljiku koja se lomi. Gusenice se ubušuju i u plodove nanoseći velike štete. Takvi plodovi nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Na mestu ubušivanja izbacuje ekskremente.

Zaštita:Let leptira se prati postavljanjem feromonskih klopki. Na osnovu broja napadnutih biljaka kao i gusenica određuje se momenat za tretiranje. Od insekticida se koriste isti kao i u zaštiti protiv kukuruzne sovice. Najvažnije je sprovesti zaštitu pre ubušivanja gusenica u stabljike. Takođe je važno uništavanje kukuruzovine na parcelama pre početka sezone. Trebalo bi je zaorati jesenjim oranjem da ne ostane na površini. Veoma važno je i poštovanje plodoreda.

Razlike između kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice

Gusenice sovice su zelenkaste, žute ili crvenkasto smeđe boje dok je gusenica plamenca prljavo sive boje. Na telu gusenica sovicenema dlačica ili ima veoma retkih dlačica dok se na gusenici plamenca, na leđnoj strani nalaze bradavičaste izrasline koje su najčešće sive boje gde iz svake bradavice izbija po jedna dlačica.

 

Tamara Mihailović

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31