Među značajnim oboljenjima višnje spadaju: prouzrokovač pegavosti lista višnje (Blumeriella jaapii, sin. Coccomyces hiemalis), prouzrokovač sušenja cvetova,
grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća (Monilia laxa). Blumeriella jaapii javlja se u manjem, ili većem intenzitetu u svim rejonima gajenja višnje i trešnje širom sveta.
Na teritoriji Republike Srbije najintenzivnija pojava ovog patogena je u Vinči, Prokuplju, Merošini i Leskovcu. S obzirom da dolazim iz sela Šišince, koje je poznato po proizvodnji višanja, želim da istaknem da štete mogu biti velike ukoliko se ne sprovedu adekvatne mere zaštite. Štete se ogledaju u tome
što patogen prouzrokuje prevremeno opadanje lišća, plodovi ostaju sitniji, teško sazrevaju, takođe dolazi do ometanja formiranja cvetnih pupoljaka za narednu vegetaciju. Nakon opadanja lišća, biljke se bore i dolazi do ponovnog listanja (retrovegetacije), pa samim tim se troše rezerve hrane, pri čemu biljke postaju osetljive na niske temperature, i može doći do njihovog izmrzavanja i izostajanja roda za narednu vegetaciju. Simptomi se manifestuju na lišću. Na licu lista se pojavljuju sitne, okrugle crvenkastopurpurne pege. U početku se formira mali broj pega, a kasnije sa razvojem oboljenja, je znatno veći broj pega. Na naličju lišća u vlažnim uslovima može se videti beličasta prevlaka koju čine konidije gljive. Obično tokom sredine maja i početkom juna počinju listovi da žute, a tokom jula i avgusta dolazi do opadanja lišća.
Blumeriella jaapii prezimljava u opalom lišću. U proleće na miceliji u opalom lišću gljiva formira otvorena plodonosna tela (Apotecije), a u njima askusi sa askosporama. Askospore se rasejavaju vetrom i one su odgovorne za primarne infekcije. Period oslobađanja askospora je razvučen i traje od 4-6 nedelja. Primarne infekcije se mogu očekivati ako su ostvareni povoljni vremenski uslovi u fenofazi precvetavanja. Nakon ostvarenja primarne infekcije gljiva
se razvija bespolnim putem pomoću konidija koje se rasejavaju kišnim kapima i koje obezbeđuju sekundarne infekcije.
Mere suzbijanja obuhvataju gajenje otpornih sorti, sakupljanje i uništavanje opalog lišća (smanjuje inoculum, ali ne suzbije patogena iz razloga što u okviru voćnjaka mimožemo da uklonimo lišće, međutim iz susednog voćnjaka vetar raznosi askospore, pri čemu će opet doći do infekcije, a nakon toga i do pojave
simptoma), osnovna mera je primena fungicida. Za zaštitom treba krenuti od fenofaze precvetavanja, jer tada imamo formirane listove, za ovu namenu primeniti a.s mankozeb (Dithane…).
Sledeći tretman je za 10 do 14 dana primenom a.s dodin (Syllit, Agrodin), naredni tretman za 14 dana a.s kaptan (Capi, Kaptan…). Ukoliko su češće padavine navedeni intervali su kraći, ili obratno. Nakon berbe treba primeniti a.s dodin kako bi smo sprečili opadanje lišća pri čemu biljke ulaze pripremljene u zimski
period i ne dolazi do izmrzavanja. Monilinia laxa u kišovitim godinama nanosi značajne gubitke u proizvodnji višanja. Simptomi oboljenja ispoljavaju se na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Monilinia laxa prezimljava u vidu micelije u rak ranama, ili u mumificiranim plodovima. Patogen prodire kroz
žig tučka, zatim prelazi na peteljku a potom na letoraste koje može prstenasto da zahvati pri čemu dolazi do sušenja letorasta a kasnije i do pojave rak rana. Trulež plodova javlja se tokom perioda sazrevanja. Inficirani plodovi trule, a na njima dolazi do sporulacije patogena u vidu koncentričnih krugova-sporodohija.
Optimalne temperature za ostvari vanje infekcije se kreću u intervalu od 22-25 °C, sa vlaženjem cveta 3-4 časa. Ukoliko su niže temperature potrebno je da kišni period traje duže. Mere zaštite od Monilinia laxa podrazumevaju agrotehničke, pomotehničke i hemijske mere. Preventivne mere obuhvataju formiranje uzgojnog oblika koji će da obezbedi provetravanje krošnje, orezivanje i spaljivanje zaraženih grančica, sprečiti povređivanje plodova od štetnih insekata
(imago trešnjine muve raznosi konidije). Od hemijskih mera preporučuje se tretman tokom mirovanja vegetacije primenom neoragnskih jedinjenja bakra kako bi smanjili inokulum. Međutim prvi tretman treba obaviti u fenofazi ''beli baloni'' (otvoreno 5% cvetova), za ovu namenu preporučujem primenu a.s ciprodinil
(Cormax, Calcio, Neon), drugo u cvetanju a.s tebukonazol (Tebukon, Akord…), i treće u precvetavanju a.s boskalid+piraklostrobin (Signum, Markiz…). Za
suzbijanje truleži ploda potrebno je izvesti jedno do dva tretiranja počevši od početka zrenja plodova višnje i to za prvi tretman a.s tiofanat (Funomil) ili
boskalid+piraklostrobin, a za drugi 7 dana pre berbe a.s fludioksonil (Mili, Flux).
Od značajnih štetočina višnje tre-ba istaći trešnjinu muvu (Rhagoletis cerasi), crna trešljina vaš (Myzus cerasi), Aculus fockeui. Trešnjina muva predstavlja značajnu štetočinu višnje. Javlja se svake godine. Prezimljava u vidu L3 u puparijumu u zemljištu. U našim agroekološkim uslovima ima jednu generaciju godišnje. U proleće se pretvara u lutku, a nakon toga dolazi do eklozije imaga. Imago leti od polovine maja i dopunski se hrani nektarom biljaka. Let imaga je razvučen i traje do polovine jula. Po izletanju imaga, 10-15 dana kasnije, ženke postaju polno zrele i počinju sa polaganjem jaja u plodove.
Ženka legalicom pravi ubode na plodu i polaže jaja ispod epidermisa, a embrionalno razviće traje od 6 do 12 dana. Nakon embrionalnog razvića larva se pili i hrani mezokarpom ploda. Najčešće jedna larva oštećuje jedan plod, međutim može se naći i više larvi u plodu. Razvoj larve traje oko 30 dana. Posle toga larva napušta plod i pada na zemljište i kao odrasla larva u puparijumu ostaje do proleća. Suzbijanje ove štetočine zahteva površinsku obradu zemljišta na
dubini do 10 cm (smanjiti brojnost populacije), pratiti let imaga žutim lovnim klopkama i na osnovu toga odrediti rokove suzbijanja i na kraju primenu insekticida. Prvi tretman treba sprovesti u vreme leta imaga a.s cipermetrin (Cythrin), a.s deltametrin (Decis Expert).
Drugi tretman u fenofazi promene boje ploda a.s acetamiprid (Afinex), u vreme sazrevanja ploda a.s cijantanilprol (Exirel) sa karencom od 7 dana, što ukazuje da ukoliko ima potrebe za suzbijanje ove štetočine 7 dana pre berbe, može se primeniti opet a.s cijantranilprol. U svetu se sve više koriste bioinsekticidi, tačnije parazitna gljiva Beauveria bassiana. Lisne vaši se suzbijaju primenom mineralnih ulja tokom mirovanja vegetacije s obzirom da prezimljavaju u vidu
stadijuma crnih jaja. Prvi tretman u vreme precvetavanja višnje a.s acetamiprid, drugi tretman a.s lambda-cihalotrin, treći tretman u vreme promene
boje ploda a.s acetamiprid. Aculus fockeui je eriofidna grinja koja napada višnju, trešnju i šljivu. Prezimljava u stadijumu odrasle ženke na višnji i trešnji . Napadu ove štetočine pogoduje suvo i toplo vreme tokom leta. Simptomi se manifestuju na listu, pri čemu list menja boju, ivice lista se uvijaju i počinje list da bronza. Tako da tokom leta ukoliko se ne sprovodi hemijska zaštita može doći do opadanja lišća.
U precvetavanju možemo primeniti a.s abamektin (Akaristop) tokom noćnih sati. Posle berbe primeniti a.s piridaben (Sanmite), ovim akaricidom možemo smanjiti brojnost populacije grinje koja će otići na prezimljavanje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu nedavno je poljoprivredni inženjer Novica Đorđević, odbranio master rad u kojem se bavio istraživanjima koji preparati, odnosno aktivne materije deluju na Jabukov smotavac (Cydia pomonella Linnaeus), koji je ekonomski značajna štetočina u zasadima jabuke, ali i dunje, kruške, oraha, a ređe napada kajsiju.
Za Agrobiznis magazin Đorđević je objasnio da ovaj insekt nanosi štete koje prouzrokuju gusenice hraneći se plodovima jabuke. Mladi, tek formirani plodovi, opadaju dok kasnije ovi plodovi postaju neupotrebljivi, tako da su štete veće, ako su plodovi oštećeni pred zrenje. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost, otežana je njihova berba i podložni su truljenju, objašnjava mladi stručnjak.
Inače ranije je utvrđeno da se Jabukin smotavac javlja svake godine, a štetnost može preći 80%. Ima ga gotovo u svim zasadima kod nas, a ekspanzija je zabeležena u poslednjih nekoliko godina. Simptomi se uočavaju na plodovima jabuke u vidu oštećenja na mestu ubušivanja gusenice. Kada se gusenica ubuši do semene kućice i pojede semenke, plod prevremeno opada. Mladi plodovi prevremeno opadaju, dok kasnije infestirani plodovi postaju neupotrebljivi, tako da su štete veće ako su oštećeni pred zrenje utvdio je prof. dr Novica Miletić, koji je bio mentor na ovom radu.
Kako živi i gde preživljava jabukin smotavac?
Cydia pomonella, prezimljava kao odrasla gusenica u belim, svilenim kokonima, uglavnom na skrivenim mestima ispod kore drveta (pukotine, račve između
grana itd.) Broj generacija je u direktnoj zavisnosti od klimatskih uslova. U našim agroekološkim uslovima jabukin smotavac razvija do tri generacije godišnje. Gusenice se preobrazuju u lutke u kokonima rano u proleće, obično u martu mesecu kada temperature pređu 10˚ C . U zavisnosti od temperature razvoj lutke traje 7-30 dana. Razvoj leptira se uglavnom poklapa sa fenofazom cvetanja i precvetavanja jabuke. Let leptira prve generacije je najintenzivniji tokom maja i traje do kraja juna meseca. Let leptira druge generacije je od sredine jula, do sredine avgusta, a treće generacije je obično krajem avgusta.
U jedan plod može se ubušiti više gusenica. Suzbijanje jabukinog smotavca Suzbijanje jabukinog smotavca zahteva integralni pristup. To uključuje primenu
svih raspoloživih mera: proređivanje plodova, formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika, letnju rezidbu (uklanjanje mladara), sakupljanje i uništavanje opalih plodova jabuke iz voćnjaka kako bi smanjili brojnost populacije jabukovog smotavca za sledeću vegetacionu sezonu. Takođe praćenje leta leptira pomoću feromonskih klopki, međutim sve ove mere mogu uticati na smanjenu brojnost, ali ne mogu da obezbede kvalitetno suzbijanje jabukovog smotavca. Za kvalitetno suzbijanje jabukovog smotavca neophodna je primena insekticida.
Primena bioinsekticida kao i korišćenje parazitoida (prirodnih neprijatelja jabukovog smotavca), može u značajnoj meri smanjiti brojnost populacije, tako da i ovu meru treba primeniti u sklopu mera suzbijanja jabukovog smotavca. Preduzimanjem pravovremenih mera suzbijanja, gustina populacije jabukovog
smotavca se može održati na niskom nivou. Kada su prisutne guste populacije, sa velikim brojem jedinki, ova štetočina se vrlo teško suzbija, a uspeh suzbijanja je neizvestan. Iako je napad u prvoj generaciji najslabiji, ona se mora kvalitetno suzbiti.
Postoji više metoda suzbijanja kaže Novica Đorđević, prva podrazumeva korišćenje feromonskih klopki. Sledeća metoda podrazumeva izračunavanje tkzv. stepen dana (DD degree days). Stepen dani se počinju računati od biofiksa tako što se od prosečne dnevne temperature vazduha oduzima 10˚ C (prag razvića). Računato ovom metodom, polaganje jaja prve generacije počinje kada je suma temperatura oko 50˚ C. Gusenice prve generacije počinju da se ubušuju kada je ostvarena suma temperatura oko 140˚C. Početak ubušivanja gusenica druge generacije je pri sumi temperatura oko 560˚C, a treće
pri sumi temperatura oko 980˚C. Sledeća metoda je vizuelno praćenje polaganje jaja. Za uspeh u suzbijanju jabukovog smotavca vrlo je važno da se detektuje prvo položeno jaje, prvi ,,crveni oreol” i ,,crna glava”. Ovo praćenje polaganja jaja je veoma bitno za određivanje rokova za suzbijanje prve generacije otkrio je prof. dr Miletić, a podseća naš sagovornik Novica Đorđević.Za suzbijanje jabukinog smotavca na teritoriji Republike Srbije, registrovane su
sledeće aktivne supstance: acetamiprid, alfa-cipermetrin, azinfos-metil, bifentrin, cipermetrin, deltametrin, diflubenzuron, dimetoat, fenitrotion, fenoksikarb, fosalon, fosmet, hlorantraniliprol, hlorpirifos, hlorpirifos + cipermetrin, hlorpirifos + bifentrin, indoksakarb, lambda-cihalotrin, lifenuron, metoksifenozid, metomil, piriproksifen, tebufenozid, teflubenzuron, zeta-cipermetrin. Aktivne supstance koje su izbačene iz primene su: azinfos-metil, bifentrin, dimetoat, fenitrotion, fosalon, hlorpirifos, hlorpirifos + cipermetrin, hlorpirifos + bifentrin i lifenuron. U međuvremenu došlo je do registracije novih insekticida sa drugačijim mehanizmima delovanja od prethodno navedenih insekticida. Registrovani su spinetoram, emamektin-benzoat i cijantranilprol (isti mehanizam kao i hlorantranilprol).
Na oglednom imanju Poljoprivrednog fakulteta Radmilovac, izvedena su dva tretmana za suzbijanje prve generacije jabukinog smotavca. Ocena ogleda je vršena na osnovu broja oštećenih plodova jabuke gusenicama jabukinog smotavca, što je bilo posle drugog tretmana 16. juna 2020. godine. Pregledani su plodovi na 3 središnja stabla od osnove krošnje do 2 m visine po oglednoj parceli kao i opali plodovi ispod stabala.
Takođe je utvrđivan broj oštećenih plodova i prisustvo gusenica jabukovog smotavca u plodovima objašnjava Đorđević i kaže da je na osnovu izvedenih ispitivanja zaključeno da je bio u pitanju jak napad i generacije jabukovog smotavca. Svi ispitivani insekticidi su ispoljili dobru efikasnost, s tim da je u okviru ispitivanih insekticida deltametrin bio najmanje efikasan, dok su fosmet i acetamiprid pokazli bolju efikasnost rekao nam je sada master inženjer Novica Đorđević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nega i zaštita malina posle berbe od izuzetne je važnosti, jer od toga zavisi zdravlje i rodni kapaciteti malinjaka naredne sezone. Nakon završene berbe u
zasadima maline, potrebno je sa preventivnim merama suzbiti štetne organizme. Berba jednorodnih sorti maline (Vilamet, Miker, Fertodi, Glen… ), je završena, ili je na višim terenima pri kraju. Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju, ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti.
Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti i/ili grinja i/ili insekata: Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata); Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi), Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracillis), Obični paučinar (Tetranychus urticae), Lisne vaši (Aphididae), Malinina mušica galica (Lasioptera rubi).
Prema rečima inženjera zaštite bilja, Bojana Milovića, iz Poljoprivredne apoteke ,,Zemljak” iz Kraljeva, u zasadima su prisutne siva i ljubičasta pegavost lastara
maline, pa je neophodno ukloniti sve dvogodišnje izdanke koji su izneli rod, kako se infekcija ne bi širila na mladim izdancima ostavljenim za sledeću godinu. U ovom periodu aktivna je i obična malinina mušica koja pravi štete izdancima i ima tri do četiri generacije godišnje.
,, Iz tog razloga, proizvođačima se preporučuje da se nakon uklanjanja dvogodišnjih lastara primeni kombinacija preparata na bazi tebukonazola (0,075%)
i bifentrina (0,05%) rano ujutru, ili predveče. Na jesen je neophodna obrada zemlj išta sa istovremenim unosom mineralnih ili organskih đubriva. U  malinjacima, pre svega sa aspekta zaštite bilja, daje se prednost obradi zemljišta tokom čitave godine u odnosu na košenje, ili uništavanje korova herbicidima- kaže sagovornik.
Izdanci se uklanjaju tako što ih presečemo do zemlje, i ostavimo nekih deset dana, do dve nedelje tu da prave hlad mladim izdancima.
„Sečenje izdanaka je operacija koja je logičan sled životnog procesa same biljke. Pošto je njihova funkcija završena, tj. dali su rod i odradili svoj deo posla, nema potrebe više da budu tu i treba da ustupe mesto mladim izdancima, koji će dati rod naredne godine. Takođe, sečenjem i iznošenjem starih izdanaka van zasada u velikoj meri iznosimo i rezerve infektivnog potencijala koji bi mogao da napravi problem mladim izdancima. Krajem oktobra u malinjaku potrebno je nastaviti sa preventivom i to primenom nekih od preparata na bazi bakra, koji suzbijaju prezimljavajuće oblike bolesti i doprinose sušenju izdanaka maline"- preporučuje Bojan.
Poželjno je nakon toga ove izdanke izneti van zasada, staviti na jednu gomilu i zapaliti kako bi se uništili patogeni koji se na njima mogu naći. Pored sečenja starih izdanaka, treba prorediti i nove izdanke, izbaciti oštećene, one koji slabo napreduju i omogućiti ostalim izdancima bolje uslove razvoja.
Malinu napada veliki broj štetočina, prouzrokovači biljnih bolesti, patogeni i korovi. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere zaštite koje sprečavaju pojavu bolesti i obezbeđuju zdrav i kvalitetan rod. Za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti može se primeniti preparat na bazi azoksistrobina odmah nakon berbe i, uklanjanja starih izdanaka uz dodatak insekto akaricida na bazi abamektina ili buprofezina, koji suzbijaju štetne insekte i grinje. Petnaest dana nakon obavljenog tretmana, ako je potrebno, ponoviti tretman istim navedenim preparatima.
,,Obilaskom zasada maline sorte vilamet, u pojedinim regionima Srbije registrovana su na nekim izdancima karakteristična zadebljanja, kvržice, gale i guke različitog oblika i veličine. Ova oštećenja nastala su štetnim delovanjem izlučevina malinine muve (galica). U zadebljanjima prezimljava odrasla larva, prekida sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako se lome, što za posledicu ima smanjenje roda za narednu godinu.” Malinina muva ima jednu generaciju godišnje. Suzbijanje ove štetočine insekticidima radi se u periodu pred cvetanje maline, s obzirom da su tada odrasli insekti aktivni. Zato je sada, u ovom periodu potrebno izvršti uklanjanje oštećenih izdanaka sa zadebljanjima, njihovo iznošenje iz malinjaka i spaljivanje.
Korovi još jedna opasnost
Hemijske mere podrazumevaju primenu herbicida. Sa herbicidima u malinjacima treba biti oprezan i ne upotrebljavati ih pre konsultacija sa stručnim licima.
Ukoliko se u malinjacima ne uništavaju korovi i ako se isti posle berbe ne uklone, oni će biti velika konkurencija ostavljenim izdancima kada je reč o hrani i vodi koja je najpotrebnija malinjacima u julu i avgustu mesecu i dobra podloga za razvoj štetnih organizama.
,,Ono što je zaista važno je nega zasada od korova, jer oni, pored toga što uzimaju hranu i vodu mladim izdancima, u velikoj meri omogućavaju i povoljne uslove za razvoj štetočina i bolesti. Korovi u malinjacima suzbijaju se primenom mehaničkih i hemijskih mera ili kombinacijom istih. Mehaničke mere podrazumevaju primenu različitih agotehničkih mera: plevljenje i okopavanje u redu, plitko oranje, drljanje, košenje i freziranje između redova (po
potrebi). Pored plevljenja, okopavanja i freziranja, najčešće je potrebna i upotreba odgovarajućih herbicida, naravno na preporuku struke! Navešću i primer zašto. Naime, ovog proleća nam se obratio jedan proizvođač, na žalost suviše kasno. Oko pola hektara roda pod malinom i jagodom je bukvalno uništio herbicidom, uzetim na svoju ruku. Tako da obavezno konultujte struku!,, ističe sagovornik.
Navodnjavanje je važna stavka u uzgoju maline u njenim svim vegetativnim fazama, ali i nakon rezidbe izdanaka, jer oni mladi rastu sve do kasne jeseni. Usled sušnih vremenskih uslova, vodni režim u malinjaku dobija na značaju . Naravno, navodnjavanje je neophodno kada imamo deficit vlage.
,,Upravo ovo varljivo vreme može biti zamka. Generalno leto je bilo kolebljivo, visoke temperature kombinovane sa čestim padavinama mogu stvoriti sliku da je vlaga u zemljištu zadovoljavajuća. Treba imati na umu da zemjlišta nisu ista. Neka zadržavaju vlagu, druga je samo propuste, tako da je poželjno do kraja oktobra zalivati zasade”, sugeriše Milović.
Ne treba izostaviti ni činjenicu da poslednjih godina uglavnom imamo sušne jeseni. Miholjsko leto, kako predviđaju meteorolozi može doneti niz izmena u
redosledu radnji. Proizvođači napominju da su neke voćne vrste ponovo procvetale. Ako je verovati starim zapisima očekuje nas hladna zima, koja bi mogla doprineti smanjenju populacije štetočina, koje su opet postale otporne na klimu i određene preparate. Problem je međutim što niske temperature da duži period mogu oštetiti i mlade izdanke!
Kada je u pitanju prihrana, ona nije neophpodna mera, upravo iz razloga ulaska biljke u period mirovanja. Prihranom bi probudili voćne sokove, samim tim i
mlade izdanke koji mogu biti laka meta, visokom mrazu. Sa druge strane imamo i finansijsku uštedu. Za razliku od pmenutih sorti maline i iznetih problema, proizvodnja polke je u ovom smislu bezbednija. Ova sorta maline se ,,kosi,, te se na taj način eliminišu zaraze. Berba polke još uvek traje i ukoliko ,,posluži,, vreme berači će raditi svoj posao do kraja septembra. Poznavaoci prilika tvrde da je sa polkom takođe bilo problema u oplodnji kada je nakon talasa
poplava naglo porasla dnevna temperatura. Novi, mladi izdanci su puni cveta i roda, međutim noćne temperature sada ne pogoduju zrenju.
Grube procene govore da će rod maline u Srbiji biti manji, minimum za 30% u odnosu na lane. Tome su kumovali nestabilne cene ovog voća, niska ulaganja u
proizvodnju kao posledica niske cene gotovog proizvoda ali i klimatski šokovi, poput 22 stepena celzijusa zabeleženih 1. februara ove godine, gradonosnih oblaka i čestih kiša koje su kumovale infekcijama i truleži. Ove godine se jedino Azijska voćna mušica se javila sporadično, što je dobra okolnost. Šteta je što prinosi a ponegde i kvalitet nisu odgovorili ovogodišnjoj ceni, koja je konačno zadovoljila proizvođače. Da li će zadovoljavajuća zarada popuniti „stare rupe”, ili nova ulaganja znaćemo već na proleće, kada pregledamo malinjake!? Odluka je u svakom slučaju na proizvođačima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Muškatla je biljka, koja podnosi suve i kišne periode, pa je zbog toga dobro prilagođena ekstremnim uslovima, koji vladaju u balkonskoj žardinjeri. Nakon kišnog perioda, treba joj ukloniti precvetale i uvele delove, kako ne bi istrulila. Kod muškatle često se javlja bakterijsko uvenuće. Listovi uvenu i izgledaju kao zatvoreni kišobrani. Zatim odumiru pojedinačni listovi, a na kraju i cela biljka. Zahvaćene delove biljke treba ukloniti. Kod ove biljke, može se javiti i rđa, koja se ispoljava kroz smeđe fleke na površini lista. Radi preventivnih mera, ne treba saditi biljke previše zbijeno i potrebno pravilno ih zalivati, kao i pažljivo uklanjati zahvaćene delove biljaka.

Božur je poznat kao rano cvetajuća biljka, raste čak do 1 m. Kako zaštititi božur od pegavosti lista pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji na kioscima od subote 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Najčešće štetočine u staklenicima su trips, bela leptirasta vaš, biljne vaši, grinje. U ovom članku govorićemo o šteti koje napomenuti insekti nanose u staklenicima. Biljne vaši nanose štetu tako što se hrane sokovima biljnog materijala, deformacijomn terminalnih listova ostavljajući za sobom mednu rosu koja je uslov za razvijanje gljive čađavice. Parazitoidi biljnih vašiju su Aphelinus abdomalis, Aphidius ervi, Aphidius matricariae, Aphidius colemani. To su zapravo parazitske osice, dok su predatori Aphidoletes aphydimyza, Adalia bipunctata, Chrysopa carnea, Chrysoperla rufilabris, Hippodamia convergens. Sledeća štetočina je trips. Štetu pravi ishranom na mnogim biljkama u stakleniku. Rezultati štete su sledeći: opadanje listova, žutilo listova, deformacija listova. Western flower thrips prenosi nekoliko virusa, a to su: Impatiens neurotic spot and Tomato spotted wild virus.
Agenti za suzbijanje su Amblyseius swirskii, Amblyselus cucumeris, Orius sp., Stratiolaelaps scimitus i nematode Steinernema feltiae. Nisu svi tripsi
štetočine. Prema najnovijim saznanjima pojavili su se tripsi koji su predatori tripsa, a to su Aeolothrips fasciatus i Franklinothrips vespiformis.
Grinje nanose štete biljkama tako sto ostavljaju za sobom tačkice na biljkamaprave žutilo listova, nakon čeka postaje bronzano i na kraju listovi opadaju. Predatori grinja su Amblyseius andersonii, Amblyseius californicus, Ambyleius fallacis, Feltiella acarisuga, Galendromus occidentalis, Phytoseius persimilis.
Bele leptiraste vasi se hrane na mnogim gajenim hortikulturalnim biljkama sisajući sokove biljaka, tako da biljke zaostaju u porastu. Samim tim smanjuje se kvalitet biljaka i javlja se sekundarna šteta u vidu razvijaje gljive čađavice. Encarsia formosa je najčešći parazitoid koji se koristi u zaštićenom prostoru. Da bi se uštedeo novac za kupovnu prirodnih neprijatelja, koriste se sve vise „banker plants“. Banker plants su biljke koje obezbeđuju alternativnu hranu za prirodne neprijatelje uključujući predatore i parazite. Na taj način balansira se linija prirodnih neprijatelja jer je tendencija održavanje po mogućstvu istog broja tokom cele sezone. Izviđanje i dijagnoza su najvaznije stvari poljoprivrednog inženjera. Redovna upotreba lepljivih kartica i determinacija prisutnih štetočina u staklenicima je od izuzetnog značaja, jer na taj način znamo upotrebu prirodnih neprijatelja kako bismo smanjili brojnost štetočina. Isto tako stitimo životnu sredinu, smanjujemo upotrebu pesticida, štedimo novac, a i zdravlje takođe.

Izvor: Agrobiznis magazin

Slučajni prolaznici ovih dana su u rubnim delovima Titela, u malim voćnjacima i na okućnicama, mogli da primete neobičan prizor.Ispod procvetalih voćaka postavljeno je mnoštvo raznih posuda – uglavnom kanti, raspoređenih na nevelikoj udaljenosti od stabala u cvatu. U posudama, koje su delimično napunjene vodom, bila je uglavnom povelika količina rutavih buba – cvetojeda, koje su tu upale primamljene mamkom od rastopljenih bombona ili raznih aromata za kolače.

Rutava buba (Triponota hirta) je insekat tvrdokrilac koji se hrani cvetom voća, korova, povrća, strnih žita, a u nedostatku navedenog, i mladim listovima voćaka. Smatra se da je najopasnija kada zbog lošeg vremena voćke cvetaju sporo i u dugom periodu, pa bube unište sve otvorene cvetove. U slučaju da voćke cvetaju brzo i obilno, moguće je dopustiti da bube pojedu izvesnu količinu cveta bez prevelike opasnosti po rod voća.

Rutave bube su najaktivnije između 10 i 16 časova. U toku dana svaka buba pojede prašnike i tučak na više cvetova, pa ih na taj način uništi i onesposobi za oplodnju. Preporuka je da se mamci-klopke stavljaju u bele kante, ili još bolje, u plave. Hemijsko tretiranje nije preporučljivo jer će otrovi uništiti pčele, ili će ih bar odvratiti od cveta, što za rezultat ima neoplođen cvet i gubitak roda kao što bi bilo i da su ga uništile bube.

Vitalnog penzionera Iliju Trbojevića Karingtona, predsednika Udruženja ratnih vojnih invalida opštine Titel, zatekli smo s njegovim „ulovom” – velikom količinom buba koje je uhvatio u posudu plave boje. Rekao nam je da je uočio da je tačna informacija koju je pronašao na internetu, da su plave posude, iz njemu nepoznatog razloga, najprivlačnije za cvetojede. Posebno ih privlače otopljene bombone poznatog proizvođača kojeg ovom prilikom ne smemo reklamirati.

Ilija je poznat kao pedantan čovek pa je izmerio ukupnu količinu buba koje je ulovio u svom voćnjaku na nevelikoj okućnici. Kaže da je u desetak dana, koliko je trajala najezda, izmerio neverovatnih pet i po kilograma i još nije siguran u to da je sačuvao rod.

I drugi ljudi s kojima smo kontaktirali sumnjaju u rezultat borbe sa zaista velikim brojem cvetojeda koji su ove godine napali voćnjake.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/lov-na-rutave-bube-u-titelskim-vocnacima-13-04-2019

Kako su dani zahladneli, tako se pojavljuju problemi sa grupom štetočina - glodarima, odnosno miševima, pacovima skoči miševima, poljskim voluharicama. Tokom zimskog perioda kada u prirodi ima manje hranem glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitni, kažu stručnjaci, da se suzbijanje ovih glodara obavi pravovremeno. Postoji više načina za suzbijanje štetočina od hemisjkih sredstava do mamaca. 

Kada su u pitanju mamci stručnjaci kažu da se ne smeju postavljati na površini zemlje, već isključivo u aktivne rupe ili u specijalne kutije koje su namenjene za te svrhe, kako bismo izbegli trovanje kako domaćih tako i divljih i korisnih životinja i pstica.

Sve o hemisjkim sredstvima koja se koriste u suzbijanju štetočina možete pročitati u novom Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dajemo savete šta se sve može napraviti od dunje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31