Ministarstvo poljoprivrede Srbije obaviće nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i utvrditi da li je bilo propusta u sistemu protivgradne zaštite, nakon što je Topolu i okolinu zadesio jak grad usled kojeg su uništeni usevi, izjavio je danas ministar Branislav Nedimović.On je rekao da su radarski centri u Srbiji osposobljeni i da raketa ima dovoljno, kao i da podaci sa terena pokazuju da je u utorak ispaljeno 45 raketa sa radarskog centra "Bukulja".

"Šteta se desila, mi danas šaljemo ekipe na teren da utvrde činjenice, zamolio bih sve da ne iznose prerane ocene", rekao je Nedimović.

On je podsetio da Ministarstvo poljoprivrede ove godine daje 70 odsto subvencija na premije osiguranja od grada i ranog mraza i apelovao na građane da ih koriste.

Nedimović je rekao i da se na prostoru radarskog centra "Valjevo" radi na automatskoj protivgradnoj zaštiti, koja će biti završena do kraja godine i pomoću koje će se putem softvera pratiti kretanje oblaka i automatski, bez prisustva ljudske posade, slati signal raketnom lanseru.

Pošto bude završen radarski centar u Valjevu, počeće rad na centru na Bukulji, rekao je Nedimović i podsetio da je s Vladom Republike Srpske dogovoreno da se na prostoru između Vlasenice i Gacka izgradi 25 automatskih protivgradnih raketnih lansera koji će braniti prostor Zapadne Srbije.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/213603/Nedimovic-Utvrdjuje-se-da-li-je-bilo-propusta-u-protivgradnoj-zastiti.html

Ekipe  iz lokalnih samouprava na terenu kako bi se sagledalo kompletno stanje na poljoprivrednom zemljištu izjavio je resorni ministar Bransilav Nedimović nakon nevremena koje je zadesilo nekoliko opština u Srbiji. “Mogu da iznesem nekoliko stvari, da smo imali najviše udara grada na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, gradskog jezgra Užica i Požarevca, Smederevske Palanke. To su mesta gde je bilo najviše gradonosnih oblaka. Ali, moram da kažem još jednu stvar. Država je preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda ispalila ukupno 1.164 rakete. Najviše je ispaljeno sa radarskog centra Bukulja, Opština Aranđelovac, Topola 255, i 167 raketa je ispaljeno na prostoru koji pokriva Grad Užice”. On je gostujući na  TV Happy rekao da je od 15. aprila ispaljeno ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih deset godina ranije u proseku je bilo ispaljeno 2.803 rakete, a ove godine skoro 8.000. Ministar Nedimović je pojasnio da smo imali 38 dana sa protivgradnim dejstvima, a u proseku to bude 10 do 12. On je tagođe primetio da  očigledno dolazi do ozbiljnih promena u klimi, ali smo se ove godine dobro spremili, tako da imamo na lageru još oko 6.000 raketa. Srbija da bi normalno funkcionisala, treba da ima do 12.000 raketa, a mi smo sezonu dočekali sa 14.000 raketa tako da mogu da kažem da je ove godine to izgledalo pristojno rekao je Nedimović. On je ovom priliko naglasio da to nije nešto dobro i podsetio da protivgradne rakete imaju stepen uspešnosti 50 do 60 %. Ministar je najvio da se ove godine kreće prvi put sa automatskim sistemom protivgradne zaštite. “Raspisali smo nabavku za prvi radarski centar, to je radarski centar Valjevo, jer on najčešće bude na udaru “ Ovo su činjenice o konkretnim štetama ćemo ragovarati jer postoji procedura koja je propisana, a to je da izađu lokalni štabovi, procenjuju štetu, šalju Republičkom štabu koji se bavi elementarnim nepogodama i nakon toga se eventualno preduzimaju neki koraci podsetio je resorni ministar Branislav Nedimović koji je gostovao na TV Happy povodom nepogoda.

Ministarstvo poljoprivrede u merama agrarne politike ima nekoliko mera koje mogu da smanje štetno dejstvo ovakvih neprilika. Tu se pre svega misli na regres za premiju osiguranja useva koja itekako mogu da ublaže štete koje su nastal naglašavaju predstavnici Ministarstva: Prema njihovim podacima većina poljoprivrednika nije osigurano ali imamo pozitivne trendove. U 2017. bilo 22.301 zahtev za ovakav vid podrške, a daju se subvenicje za protivgradne mreže koje su veoma efikasne. Za protivgradne mreže sredstva daju i pojedine lokalne samouprave.

NA zapadu Bačke, pre svega u Kljajićevu, proizvođači meda preživljavaju pravu dramu zbog uginuća velikog broja pčela. Ratko Bradić iz ovog mesta kod Sombora, pre nekoliko dana se šokirao kad je ugledao uginule pčele. Ostao je bez 130 košnica! Trovanja je bilo i ranijih godina, ali ne u ovolikoj razmeri, a razlog je najverovatnije nekontrolisana upotreba pesticida.

Da bi se koliko-toliko ublažila šteta, Bradiću je u pomoć priteklo udruženje čiji je on član.

- Ovo je veliko trovanje pčela i velika šteta za sve pčelare. Godinama neću moći da se oporavim. Nažalost, i dalje nalazim uginule pčele. Pčelinja društva su bila u najvećem razvoju posle cvetanja uljane repice i bagrema, spremnih za razrojavanje i prodaju paketnih rojeva. Ali sve je sada uništeno - jadikuje Bradić.

- Košnice su smeštene između Kljajićeva i Malog Stapara, pored Bačkog kanala. Pčelarstvom se bavim punih20 godina, ali ovako nešto ne pamtim. Istina, 2011. godine imao sam manju štetu na pčelinjaku kod Apatina. Svake godine se dogodi trovanje pčela, ali nikad nije bilo ovakvih razmera. Kako je počelo prskanje useva jakim pesticidima, i ljude će otrovati - kaže Bradić.

Izgleda da su uzaludna upozorenja stručnjakana oprez prilikom upotrebe pesticida. Zasada se ne zna kako je došlo do ovog masovnog pomora pčela, ali se pretpostavlja da su glavni krivci pesticidi kojima su prskane okolne parcele. Materijalna šteta je velika. Na teren je izašla policija i snimila mesto pomora pčela, a fitosanitarna inspekcija je uzela uzorke kako bi ustanovila uzroke.

Članovi Udruženja pčelara "Dunav" iz Apatina skupili su četrdesetak rojeva i uručili ih Ratku Bradiću kao prvu kolegijalnu pomoć. Rade Stevanović iz ovog udruženja, čije je član i Bradić, kaže da jedini u Srbiji imaju u rezervi rojeve pčela kojima mogu da priskoče u pomoć svojim članovima kako bi ublažili nastalu štetu. Dodaje da mnogi pčelari osiguravaju pčele od nepogoda, ali ne mogu i od trovanja. 

PRAVDANjA

- BAVIMO se poljoprivredom i od nje živimo. Da protiv korova ne prskamo voćnjake, kukuruz i soju, kao i bašte od raznih insekata, ne bi ništa rodilo. Od čega bismo ondaživeli i kako bismo se prehranili - pitaju se žitelji ovog sela. - Mnogo smo uložili u ovogodišnju setvu. Nije nam jasno kako je došlo do uginuća pčela, mada se zna da one mogu daleko lete.

STIGLI LEKOVI

OPŠTINA Bela Crkva, u kojoj ima oko 3.500 košnica, isporučila je pčelarima besplatne lekove protiv varoe, koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu. Ta donacija predstavlja svega 40 odsto potrebne količine tog leka, ali su pčelari i na tome zahvalni s obzirom na to da za jedno tretiranje izdvajaju oko 500 dinara po košnici, a godišnje je potrebno to uraditi do sedam puta.

Zahvalni su i lokalnoj samoupravi što je, u vreme prskanja voća u cvatu, naložila poljočuvarima da intenzivnije kontrolišu voćare, kako taj posao ne bi radili po danu kada su pčele aktivne.

J. J. B.

http://www.novosti.rs 

Prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina ,te 2014 godine bili  su ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Sliv Zapadne Morave obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika od kojih se više od polovine bavi poljoprivrednom proizvodnjom.

Udeo poljoprivrede, zajedno sa prehrambenom industrijom u BDP-u države, prošle godine bio je 13,5% a prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u drugom kvartalu 2017. godine, u odnosu na isti period prošle godine, je iznosio 1,3 odsto. Procenjeno je da je 11.943 hektara zemljišta bilo neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju tokom jedne sezone, dok je površina od 4.815hektara zahtevala uklanjanje otpada.

Direktna šteta je procenjena na oko 81 milion evra. Proizvodni gubici su bili najvidljiviji u  ratarstvu, gde su procenjeni na preko 117 miliona evra. Ovih nekoliko podataka jasno ukazuju da smo više nego upućeni da krajnje ozbiljno shvatimo svu pogubnost klimatskih promena  kao glavnog uzročnika  elementarnih nepogoda čija je poljoprivreda redovna i , možda ,dugoročno , najveća žrtva. Posmatrano  kroz prizmu iznetih podataka  na značaju dobija podatak o još jednoj uspešno sprovedenoj obuci sprovedenoj na Rudnu u  Centru za obuku gradske uprave grada Kraljeva.

U organizaciji Odeljenja za poslove civilne zaštite i Tima za koordinaciju aktivnosti  na realizaciji Protokola  u slivu Zapadne Morave , uz  svesrdnu pomoć organizacije FAO za Srbiju , realizovana je  radionica na temu „Procena štete u poljoprivredi po međunarodnoj PDNA metodologiji “.  Kao rezultat radionice izrađeni su , posle trideset godina, novi obrasci za lakše ,brže i preciznije procene štete ali i  gubitaka i  potreba u poljoprivredi  nakon prirodnih katastrofa.Tridesetak učesnika iz lokalnih samouprava koje su potpisnice  Protokola  u slivu Zapadne Morave su iznošenjem iskustava iz svojih sredina značajno doprineli da se dođe do dokumenata koji će , u budućnosti, olakšati važan posao efikasne procene štata od elemetarnih nepogoda u poljoprivredi.

Jer , bez dobre i brzo urađene procene štete izostaje i , u tim trenutcima , neophodna reakcija i pomoć zajednice . A da će takvih potreba biti i u budućnosti govore  podatci da će klimatske promene na poljoprivredu uticati preko smanjenja prinosa i kvaliteta polodova zbog povećanih suša i temperature, smanivanja plodnosti zemljišta, povećanja opasnosti od bolesti i štetočina i pojava novih...Jer ,kako rekoše, klima određenog  područja ,teritorije, više ne postoji. Postoje samo trendovi njenih promena!

Proizvođači maline još uvek se bore za utvrđivanje veće akontne cene ovog voća, kada je u pitanju ovogodišnji rod. Naime, predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice, juče su bili na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, gde se razgovaralo o aktuelnim problemima koji se odnose kako na cenu maline, tako i na nadoknadu štete usled snega, koji je proizvođače iznenadio u aprilu mesecu.

Konkretni odgovori očekuju se do 10. novembra.

 

Da li je i ova sorta maline rentabilna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3212-da-li-je-i-ova-sorta-maline-rentabilna

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30