Nevreme i grad pogodili su Sjenicu, Pešter, Rašku, Kruševac, Aleksandrovac, Trstenik, okolinu Kraljeva. Grad veličine oraha napravio je štetu na usevima i voću, ali i na crepovima i automobilima. Ogromna šteta na usevima i u Kosovskom Pomoravlju. Na snazi je i dalje narandžasti meteo-alarm za celu Srbiju.Jako nevreme praćeno olujnim vetrom, kišom i gradom zahvatilo je juče u popodnevnim i večernjim satima područje Rasinskog okruga.Prema poslednjim informacijama, u narednim satima biće gradonosnih oblaka i padavina, ali slabijeg intenziteta nego juče.

U radarskom centru Basara trenutno su preokupirani poslom. Stanice protivgradne odbrane se snabdevaju novim količinama raketa kako bi strelci mogli da deluju, a tamo gde je bilo kvarova i problema pokušavaju da se otklone.

Juče je ispaljeno 609 raketa na teritoriji celog Rasinskog, a delom i Nišavskog i Topličkog okruga, što je najviše u poslednjih 30 godina.

Šteta je na taj način ublažena, ali ne i izbegnuta. Stradali su usevi, voćnjaci, vinogradi, fasade kuća i zgrada, ali i automobili.

Skoro u svim opštinama pričenjena je materijalna šteta. Najveća u Župi, poznatom vinogradarskom kraju.

U opštini Aleksandrovac pucalo se u oblake sa 12 protivgradnih stanica i potrošene su sve rakete. Prema prvim procenama, šteta je pričinjena na preko 15.000 hektara.

Oštećene su jagode, maline, kupine, višnje, pšenica, kukuruz. Gotovo svi usevi.

Na teritoriji grada Kruševca, u Brusu, Varvarinu, Ćićevcu i Trsteniku, takođe su stradale poljoprivredne kulture, oštećene su neke lokalne saobraćajnice.

Bilo je kvarova i oštećenja na elektro i vodovodnoj mreži. Ekipe su i dalje na terenu.Nevreme sa gradom pričinilo je ogromnu materijalnu štetu na objektima i vozilima na Pešteri. Najviše su nastradali meštani sela Bagačići i Boguti.

Između 80 i 100 kuća i pomoćnih objekata je oštećeno i više desetina vozila. Potpuno su uništeni plastenici, crepovi.Grad je bio veličine kokošijeg jajeta, kažu meštani, dok pojedini navode da su komadi leda bili i veći.

"Ovo nije bilo nikad. Ovo je užas božji", žale se meštani. Za 15 minuta ljudi su izgubili sve na čemu su godinama radili.

Sutra će izaći opštinske komisije da naprave procenu štetu, a građani se nadaju pomoći države.

Na Pešteri je hladno i oblačno, a stariji meštani kažu da oblaci najavljuju novo nevreme. Nevreme je juče pogodilo planinske krajeve u Kraljevu. U Studenici je za nepunih sat palo gotovo 40 litara kiše, a krupan grad oštetio je krovove, automobile, useve i voće. Sličnu štetu pretrpela su i domaćinstva na Goču.

Zbog grada veličine jajeta, koji je padao dvadesetak minuta, Studeničani kažu da ove godine na trpezu neće izneti hranu ubranu iz svojih bašta i voćnjaka.

Na udaru su bila domaćinstva koja su pre neki dan strahovala i od šumskog požara.

"Požar i nekako, a ovo je uništilo bože sačuvaj. Požar bar sagoreo šumu, a ovo nam oštetilo objekte, stoka nam je u vodi tamo", žali se Živana Tokalić iz Dolca kod Studenice.

"Crepovi, krovovi, bašte, voćnjak sve je to otišlo. Videćete tamo, plastenik je izbušen, od bašte ništa", dodaje Milovan Janković iz Dolca kod Studenice.Nisu pošteđene ni maline, koje u ovog kraju gaje mnoga domaćinstva.

"Lepo je ponelo voće i nadali smo se lepom rodu, ali videli ste šta nam je ostalo. Ubio nas je grad i eto", kaže Radojica Milovanović iz Studenice.

"Prošle godine jesam osigurala, ove godine nisam osigurala maline. Vrlo malo sam osiguranja i dobila prošle godine, nisu mi priznali osiguranje mnogo i nisam ove godine", priča Danijela Tokalić iz Dolca kod Studenice.

Juče oko 16 časova je u Studenici padao grad, ali do jutros pojedini komadi leda nisu stigli da se otope.

Iz gradaskog centra kažu da su na gradonosni oblak koji spada u najjače, iz 12 stanica ispalili 72 rakete. Međutim, ne i iz stanice u selu Brezni na Goču jer, kažu, ne mogu da nađu strelca koji bi prihvatio odgovornost.

Ipak, meštani znaju da to njima ne bi mnogo umanjilo štetu i ulaganja.

"Rada mnogo, novca dosta, to sve otišlo i to je to. Od trave, voća, malina, krompira. Znači sve to", s teškom mukom priča Milinko Milašinović iz sela Brezna na Goču.

"Ove godine od voća nema ništa, berba je završena, grad je juče krenuo oko četiri sata, trajao je jedno pola sata i osamsto stabala – nema nigde nijedan plod na njima", kaže Veroljub Urošević, vlasnik destilerije u Brezni.

Šteta u kraljevačkim selima tek će se procenjivati i samo ako bude proglašena elementarna nepogoda, meštani mogu očekivati pomoć.Grad veličine oraha pogodio je tokom noći delove centralnog Kosmeta, Kosovskog Pomoravlja i naneo ogromnu štetu poljoprivrednicima, najviše onima koji se bave voćarstvom i povrtarstvom.

Poljoprivrednici u tom kraju nemaju osigurane zasade, tako da je šteta nenadoknadiva. Sistem odbrane od grada dejstvovao je blagovremeno i uspešno.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3960480/nevreme-steta-kraljevo-pester.html

U ovo doba godine za voćare najvažniji posao je rezidba jer u velikoj meri utiče na rod. Slađana Vasiljević nam donosi priču o valjevskom kraju koji po broju stabala šljiva prednjači u Srbiji. Zato je razgovarala sa poljoprivrednicima tog kraja i sa Đorđem Soviljem iz Poljoprivredne savetodavne službe u Valjevu.

Dejanu Gentiću iz Gole glave kod Valjeva za orezivanje šljivika potrebno je manje vremena nego ranije jer mu je sin Nikola maturanti Poljoprivredne škole desna ruka u ovom poslu. Nikola Gentić, maturant Naučio sam sa ocem kako se zove, od početka kada sam krenuo da režem učilo sam od njega i učio sam onako kako treba. Problem je kad neko nauči da reže kako ne treba, problem posle da se ispravi.

Gentići imaju oko tri hektara pod šljivom. Planiraju i da prošire zasade. U mladom voćnjaku rezidba je važna zbog oblikovanja krošnje, u starim zasadima utiče na kvalitet plodova i da rodi iz godine u godinu bude ujednačen. Dejan Gentić, voćar Ne treba žaliti, treba rezati kao tuđe da se reže i onda neće biti problema. Ako se ostavi mnogo onda se te grane se savijaju, lome se i tu se pravi problem. Ako se lome grane tu se ovaj zgodno uspeli bolest i već je problem kod zaštite. Reporter Nepravilna rezidba odražava se na rod voća. S obzirom na to da postoje i razlike u orezivanju kod različitih sorti šljive stručnjaci obučavaju voćare i ukazuju na probleme i moguće greške. NN Ne izbacuju grane koje smetaju, koje imaju nepravilan položaj u kruni već uglavnom ostavljaju sve grane i samo skraćuju ih, da li za polovinu, za trećinu, sve zavisi. Takođe probleme i u nedostatku kvalitetnih rezača. Uglavnom naši neki cilj i priča sa proizvođačima da njih obučimo da sami režu svoje zasade i većinu zasada oni i orežu.

Voćari koji angažuju rezače iz drugih krajeva, naglašavaju stručnjaci, trebalo bi da obrate pažnju na njihov način orezivanja jer može bitno da se razlikuje od ovdašnjeg. Kolubarski okrug pri vrhu je u Srbiji po površinama zasadjenih šljivom a to je blizu 15.000 hektara.

Izvor: Radio Beograd, Prvi program

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108

Šarka je najpoznatija i najopasnija virusna bolest šljive, koja izaziva ogromne ekonomske štete. Zaražena stabla daju manji rod, a plodovi su lošeg kvaliteta ili ne uspevaju da sazru.

Na nedavno održanoj Zimskoj školi za poljoprivrednike u Požegi, profesor dr Mališa Tošić izneo je izneo je da se šarki može stati na put specifičnom metodom kalemljena, sa kalem grančicama stare sorte šljive crvene ranke, otporne na ovaj virus, prenosi Agrosavjet.

- Ako biljke koje nose otpornost budu na sopstvenom korenu, ta otpornost se produžava. Ako bi imali takve podloge, na njih bi mogli da kalemimo i zaražen i nezaražen materijal. Ta otpornost sa podloge bi se prenosila na biljku, a traje i desetak godina - kaže Tošić.

Stare sorte šljive mogu da posluže i u druge namene. Profesor dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da bi se trebalo potruditi da se stare, autohtone sorte vrate u proizvodnju, ali i da je pred voćarima veliki zadatak, kako bi ih uveli u intenzivniji način gajenja, kako bi imali redovnu rodnost i kako bi sve bilo podložno savremenim sistemima obrade, a da se sačuva kvalitet.

Smatra i da bi veći brend među srpskim rakijama bile one proizvedene od autohtonih sorti šljiva:

- To su šljive koje imaju izuzetan aromatični potencijal, daju rakije veoma aromatične, veoma specifičnih i lepih senzornih karakteristika, lepog ukusa i mirisa. Vrslo su prepoznatljive, nema ih u Evropi, a sa kupažom sorti mogli bi našu šljivovicu da vratimo na pijedestal koji je nekada i zauzimala.

Početkom druge polovine 20. veka, zbog virusa šarke, iskrčena su brojna stabla požegače, ali i ostalih osetljivih sorti šljive.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2755723/specificnom-metodom-kalemljena-protiv-virusa-sarke-sljive

"Oj Srbijo među šljivama, oj Srbijo među ljudima na njivama", napisao je svojevremeno čuveni pesnik Oskar Davičo.Na ove njegove stihove najpre se može odazvati Tomislav Marković iz sela Trešnjevica jer ima najveći zasad šljiva u celoj Srbiji, a koji se prostire na čak 18 hektara.

"Počeli smo sa samo tri hektara, ali radilo se i dokupljivalo. Kad sam odlazio u školu moj deda je plakao i govorio kako će sve ovo bez mene propasti. Njegove reči, ali i suze, zauvek su mi ostale u sećanju, pa iako sam imao posao u gradu vratih se na imanje, da ne zaraste u korov. Da to nisam učinio verovatno bi se dedino predskazanje obistinilo i od ovog velikog imanja sada ne bi bilo ništa", priča Marković za RINU.Ni sam ne zna koliko u svom šljiviku ima stabala, ali zna da je rod dobar bez obzira na sve vremenske neprilike koje su ga snašle.

"Grad nas je pobio dva puta, ali bili smo osigurani i štete nije bilo. Nabrali smo oko 17 vagona i sve smo upeli i da prodamo. Od ove njive živi moja cela porodica koja broji 25 članova. U vreme berbe ovde je opsadno stanje, ne stajemo od jutra do mraka", kaže Tomo.

Međutim, Markovići ne samo da su dobri voćari, već su i vredni stočari. Ponosni su na svoje veliko stado, koje im služi ne samo za šišanje, već i za održavanje zelenih površina.

"Celo leto ovce su u šljiviku, pustimo ih i one pasu svu tu travu koju bi mi inače morali da kosimo. Sklonimo ih samo kad dođe vreme berbe", izjavio je ovaj srpski domaćin.

Da njegovo imanje neće zarasti u korov dokaz su i potomci, četiri sina koji su odlučila da ostanu na selu i bave se teškim poljoprivrednim poslovima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=29&nav_id=1636262

Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

Istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo sproveli su proteklih godina na tri lokaliteta u Srbiji ispitivanje nekih sorti šljive stvorenih u toj naučnoj ustanovi, i utvrdili da su nove, nada i krina, uz bok čačanskoj rodnoj koja važi za izuzetno prinosnu sortu. U svom naučnom radu oni zaključuju da i nada i krina mogu biti interesantne za gajenje u komercijalnim zasadima, prenosi Rina.

Sve tri ispitivane sorte – rodna, krina, nada – praćene su u zasadima podignutim na tri mesta u Srbiji, Ljubiću i Bresnici kod Čačka i Staparu kod Valjeva, u približnim agroekološkim uslovima, svuda na smonici. Čačak je 2016. imao prosečnu godišnju temperaturu od 10,9 stepeni Celzijusa i prosečnu godišnju količinu padavina od 695 mm, Valjevo 12,5 stepeni i 980 mm padavina. Sve tri sorte imale su približno vreme cvetanja na sva tri lokaliteta.

Ono što voćare najviše zanima jeste, razume se, prinos. Nada je u Ljubiću dala 21,81 kilogram po stablu, u Staparu 23,33, Bresnici 20,68. Krina u Ljubiću 22,57, Staparu 24,26, Bresnici 20,51. Čačanska rodna u Ljubiću 31,98, Staparu 33,92, Bresnici 33,82. Po hektaru, prosečan prinos nade je 10,97 tona, krine 11,22 a čačanske rodne 16,62 tone.

Istraživači, inače, ističu da je jedno od najvažnijih svojstava nove sorte nada tolerantnost na šarku šljive.

Tokom 72 godine postojanja, Institut u Čačku stvorio je 17 novih sorata šljive, od kojih čačanska lepotica i čačanska rodna već četiri decenije jesu okosnica gajenja šljive u ovom delu Evrope.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2570691/nove-sorte-sljiva-nada-i-krina-uz-bok-cacanske-rodne

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) da je jutrošnjih 116 litara kiše po m2, odnelo u Zlatiborsko-Moravičkom okrugu maline s korenom, krompir, kukuruz, čak i nove asfaltne puteve.

On je apelovao na predstavnike državnih organa da tamo hitno odu, utvrde štetu i pomognu jer je "sve upropašćeno".

- Ovo je četvrta nepogoda za mesec dana, pored snega i dva puta grada. Kišni oblak je zahvatio Ivanjicu, Lučane deo Arilja i Kraljevo - rekao je Radović.

Dodao je da je jaka kiša formirala bujice i spirala zemlju, posebno u sveže obrađenim povrtnjacima.

- Uništeno je sve što smo uložili, a ne znam kako ćemo preživeti - rekao je Radović.

Situacija nije ništa bolja ni u prokupačkom kraju. Kiša koja stalno pada idealna je za razvoj biljnih bolesti i štetočina na voćarskim i ratarskim kulturama, rekli su danas poljoprivredni stručnjaci.

Na šljivama se pojavio "šljivin smotavac" koji izaziva crvljivost plodova, a suzbija se pesticidima od maja do kraja juna.

Kako je agenciji Beta rekla savetodavac u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović, u zasadima višnje, kada plod menja boju, štetu može da pričini "trešnjina muva", koja izaziva crvljivost plodova, a i to se tretira hemikalijama.

- Najveću opasnost za zasade višnje i šljive, koji su u okolini Prokuplja na više od 4.000 hektara, može da pričini 'monilinia frustigena', koja prouzrokuje trulež plodova - kazala je Obradović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526164/kisa-desetkovala-voce-i-ratarske-kulture-vocari-traze-hitnu-pomoc-drzave

Poljoprivredna inspekcija najavila je da će vanredno kontrolisati namaz od šljiva srpskog proizvođača „Polo” iz Čačka, koji je povučen iz više prodavnica na hrvatskom tržištu. Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske povuklo je ovaj namaz, kako je saopšteno, zbog povećane količine sorbinske kiseline, odnosno aditiva koji se koristi prilikom konzerviranja hrane. Ovaj proizvod na hrvatsko tržište uvozi DIV „Promet” iz Donje Zeline, a reč je o robnoj marki „alga“ koji je srpski proizvođač proizvodio za „Kaufland” iz Zagreba i KTC iz Križevaca, preneli su hrvatski mediji.

Cane Jovanović, suvlasnik čačanske kompanije „Polo“ kaže za „Politiku” da je prilikom redovne kontrole na hrvatskom tržištu u 120 pakovanja džema pronađeno neznatno više sorbinske kiseline.

– U toku su redovne kontrole na hrvatskom tržištu ne samo namaza nego i drugih prehrambenih proizvoda zbog evropskih propisa. Trenutno se kontroliše prisustvo aditiva i, eto, dogodilo se da je nepravilnost zabeležena i na proizvodu „alga“, privatnoj robnoj marki koju proizvodimo za „Kaufland” poslednje dve godine – kaže Jovanović za naš list. Nezadovoljni što je, kako kažu, ova vest predstavljena senzacionalistički, a njihova firma postala tema u regionalnim medijima, dodaje da ne veruje da će posle ovog slučaja biti problema sa „Kauflandom” za koga proizvode namaz od šljiva.

– Ne bi trebalo da bude problema. Dešava se, reč je o aditivu koji se dodaje proizvodima koji se ne pakuju u staklenu, nego plastičnu ambalažu. Već 28 godina smo na tržištu i nismo imali problema – kaže naš sagovornik iz čačanske firme. Na pitanje kako su uspeli da sa svojim proizvodima preko „Kauflanda” izađu na evropsko tržište, budući da je to neostvaren san mnogih domaćih kompanija, Jovanović objašnjava da su na tome zahvalni svom dugogodišnjem kupcu iz Hrvatske firmi DIV „Promet“ koja ih je preporučila velikom maloprodajnom lancu. Firma „Polo” iz Čačka osnovana je 1991. godine i na početku se bavila proizvodnjom i distribucijom sirćeta i sirćetne kiseline (esencije). I danas se time bave, ali su u međuvremenu proširili proizvodnju i počeli da se bave i preradom i konzerviranjem voća i povrća. I na domaćem tržištu prodaju konzerviranu papriku, cveklu, krastavce kornišone, džemove i marmelade, sušeno voće i povrće, kakao i krem proizvode i čokoladu za mešenje.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/424903/Inspekcija-u-vanrednoj-kontroli-namaza-od-sljiva

U okviru realizacije Programa raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava Kancelarije za KiM za razvoj poljoprivrede na području Kosova i Metohije, zamenik direktora Kacelarije i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Dušan Kozarev i Zoran Todić podelili su u Leposaviću nešto više od 95 hiljada sadnica voća i začinskog bilja. Uslove konkursa ispunilo je 92 poljoprivredna gazdinstva čija će imanja biti bogatija za kvalitetne sadnice šljiva, jabuka, krušaka, borovnica, lešnika, višanja, oraha, dunja, malina, kupina i origana, a čija vrednost iznosi 18.646.485,00 dinara.

- Ovo je put na kojem nas predvodi predsednik Republike i Vlada Srbije, a koji ima za cilj da država Srbija institucionalno, finansijski i organizaciono bude sve prisutnija u svakoj pori života našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Dela i rezultati koje postižemo pokazuju da to nije samo priča, ideja i lepa namera, već realnost – rekao je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev.

On je dodao da je ovo samo prvi vid pomoći koji se deli poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji i najavio da će vrlo brzo biti podeljena i poljoprivredna oprema i mehanizacija, zašta je samo za opštinu Leposavić izdvojeno oko 22 miliona dinara.

- Cilj nam je da po najsavremenijim evropskim i svetskim standardima, ovde podno Kopaonika, pretvorimo potencijal ovog kraja u nešto čime ćemo se ponositi. Zato je i formirana radna grupa, sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i voćarstva koji će u svakom momentu biti na usluzi našim poljoprivrednicima – rekao je Kozarev i dodao:

- Na taj način ćemo, na simboličan način, sve one koji zveckaju oružjem, prete sukobima i represijom pobediti radom, trudom, jedinstvom, slogom i vrednoćom - zaključio je Dušan Kozarev.

Prvi čovek opštine Leposavić Zoran Todić zahvalio je svima onima koji su prepoznali potrebu da pomognu stanovništvu ove najsevernije opštine u pokrajini.

- Opština će i u narednom periodu pomagati naše poljoprivredne proizvođače, jer potencijala za razvoj voćarastva na ovim prostorima ima. To će se ogledati i u obezbeđivanju sredstava za gradnju otkupnih stanica, hladnjača i sušara kako bi proizvođači imali gde da plasiraju svoje proizvode – rekao je Todić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:759290-Vocarima-u-Leposavicu-podeljeno-vise-od-95000-sadnica

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31