Šljivovica se može praviti i od suvih šljiva. Međutim, suve šljive sadrže i do 50 % šećera, koji onemogućava razmnožavanje kvasca, a time i alkoholno vrenje, zbog čega plodove treba pripremiti, kako bi se stvorili uslovi za rad kvasaca i alkoholnu fermentaciju.

Ovo se postiže tako što se na 100 kg suvih šljiva doda 300–350 l vode, zagrejane na 45 °C i ostavi jedan dan da plodovi nabubre. Na taj način se sadržaj šećera svodi na 10–12 % tj. na količinu koju obično sadrže i sveži plodovi.

Potom se doda aktivni kvasac, pa se sve dobro izmeša i ostavi da prevri, a potom se obavlja destilacija. Takođe, ukoliko se zakasni sa berbom šljiva, pa plodovi prezre i sasuše se, kljuk treba razblažiti vodom kako bi se vrenje nesmetano obavilo. Rakija od suvih šljiva je veoma slična rakiji od svežih, s tim što ima specifičan ukus i miris.

Od 100 kg suvih šljiva može se dobiti oko 50 litara šljivovice jačine 50 Vol.% alkohola. 

 

Kako da napravite kvalitetnu dunjevaču 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3156-kako-da-napravite-kvalitetnu-dunjevacu

 

Gotovo da nije bilo turiste iz inostranstva koji me posle, ili u toku ture, nije pitao gde može da kupi kvalitetnu rakiju iz Srbije. Ako izuzmemo pijace na kojima je zabranjena prodaja, kao i prodavnice u kojima se teško može naći dobra rakija, ostala je mogućnost da je pazare na selu, kod domaćina koji je ispekao u kazanu, ili da odu u specijalizovane podrume, i papreno je plate.

Dugo sam se pitao kako da jedan prosečan Francuz koji dođe u Beograd na najduže tri dana nađe buteljku srpske vode života, kako u Francuskoj nazivaju alkoholno piće, kod nas poznatije kao rakija prepečenica?

I kako to uvek u životu biva, da se kockice slože baš onda kada treba, na jednom Sajmu rakije, pre nekoliko zima, zadržao sam se malo duže na štandu Rakije Vojvoda. Dopala mi se rakija, naziv, način na koji se proizvođač ophodio prema kupcima, a pre svega to što domaćinstvo iz sela Svileuva kraj Koceljeve rakiju proizvodi od sopstvenih šljiva. Oni ih ne tresu već čekaju da prirodno padnu i zatim ih potkupljaju.

Tada sam se upoznao sa Markom Momirovićem (28) mladim tehnologom, profesorom, pesnikom i izuzetno vrednim momkom, a kroz razgovor smo došli do ideje za naš novi projekat. Nastali su Rakija sa dušom koju pravimo od dve vrste šljiva: čačanske rodne i čačanske rane, i jedno novo prijateljstvo.

U proleće 2016. godine napunili smo prve velike flaše, kao i popularne unučiće, a nedavno smo pustili u prodaju i Liker sa dušom, od rakije od jabuke sa dodatkom meda i propolisa. Pogodili smo ukus francuskih i frankofonih turista, pa skoro da nema stranca na mojim turama koji kao suvenir i poklon iz Srbije nije odneo bar jednu flašu Rakije sa dušom u Pariz, Bordo, Nant, Marselj, Nansi…

Nedavno sam, po tradiciji, kao i svakog avgusta obišao Markovo imanje od deset hektara, gde ovih dana vredne radnice skupljaju šljive i spremaju ih za pečenje u velikim kazanima od 450 litara. To je bila prilika da porazgovaramo i da vam zvanično kroz Priče sa dušom predstavim svog poslovnog partnera.

– Rakijsku tradiciju u našoj porodici počeo je deda, a moj otac je registrovao gazdinstvo 2005. godine. Sa nepunih 20 godina, 2009. godine, kao student druge godine Poljoprivrednog fakulteta, na smeru prehrambena tehnologija, preregistrovao sam ga u samostalnu zanatsku radnju i od tada vodim ovaj posao – seća se Marko.

Odrastao je na selu, završio je Srednju poljoprivrednu školu u Šapcu i oduvek ga je zanimao život van grada. Mada je po očevoj želji upisao baš tu školu i kasnije Poljoprivredni fakultet, Marko se nije pokajao, već mi je objasnio da je jedna od najvećih prednosti života na selu biti obrazovan čovek.

– Retkost je danas naći nekoga ko ima fakultet, a živi na selu. Moj otac je završio Višu poljoprivrednu školu, i u svoje vreme bio je jedan od retkih sa diplomom. Primenio je svoje znanje na selu, baš kao što ja to radim danas. Čoveku koji nema neku školu, svejedno je da li će da živi u gradu ili na selu, ali ako ste završili Poljoprivredni fakultet ili Višu poljoprivrednu kao nas dvojica, ili ste studirali neku srodnu oblast, onda na selu možete mnogo toga da napravite – primenom onoga što ste učili – objašnjava.

Svileuva se nalazi na oko 80 kilometara od Beograda, između Valjeva i Šapca. Kažu da je to selo drugo po površini u Srbiji. Porodica Momirović tamo obrađuje deset hektara zemlje na kojoj su stabla šljive, kajsije i dunje. Ono što me je odmah oduševilo je to što se šljive u sezoni potkupljaju svakog dana, kako redom sazrevaju. Osim od šljive, oni prave i rakiju od kajsije, dunje i liker od jabuke i meda.

– Volimo da istaknemo da znamo šta stavljamo u rakiju. Samo ono voće koje može da se pojede ide u sve naše rakije i u Rakiju sa dušom. Odvajamo koštice prilikom procesa proizvodnje rakije i kasnije ih koristimo u našem proizvodu Zdravoje, u koji idu i semenke bundeve, seme lana, suve šljive i med, ili ih prodajemo kompanijama koje prave ulje od koštica. Nemamo nusproizvode.

Posle branja voće se direktno prevozi u proizvodnju. Na pasirci se koštica odvaja od samlevene mase, koja se posle pumpom prebacuje u kace za vrenje. Kada se ceo proces iskontroliše i završi, smesa odlazi u velike kazane gde sledi prva destilacija, a zatim i druga. Nakon što odleži nekoliko godina u drvetu, rakija je spremna za tržište.

– Kad gledam ovu rakiju, najdraže mi je što znam da sam od početka do kraja učestvovao u njenom stvaranju. Od drveta zasađenog pre 10 ili više godina, pa do krajnjeg potrošača – sve smo porodično uradili. U taj proces uloženo je vreme. U ovom poslu ništa ne može da nastane za nedelju dana, a da ima kvalitet. Zbog toga volim život na selu, jer ste uvek prirodno spojeni sa onim što pravite. To me inspiriše i pokreće – rekao je Marko Momirović za Priče sa dušom.

Rakiju sa dušom možete kupiti u diskontima Cer prometa.

Izvor: www.pricesadusom.com

Dok je u Topličkom okrugu mraz započeo, a suša dotukla većinu šljivika, na području opštine Žitorađa, to se nije desilo, jer je uticaj vremenskih neprilika bio neznatan, tvrde poljoprivredni stručnjaci.

Rod šljive u opštini Žitorađa, ove godine beleži rekordne prinose, uz odličan kvalitet plodova, preneli su danas Beti poljoprivredni stručnjaci.

Dobar rod šljive na području Žitorađe rezultat je adekvatne primene agrotehničkih mera, uređenja i navodnjavanja voćnih zasada posebno u najvrelijim letnjim mesecima.

Meštani Žitorađe bili su zadovljni i ovogodišnjom otkupnom cenom šljiva od 40 dinara za kilogram.

Očekuju da će visoka cena šljive podići i cenu "šljivovice", čija se proizvodnja i dalje najviše isplati proizvođačima u tom kraju.

Izvor: www.blic.rs

 

Koja će biti cena šljive, pročitajte na linku ispod?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2838-koja-ce-biti-cena-sljive

 

Ovogodišnji rod šljiva u opštini Prokuplje, zbog aprilskih mrazeva, biće manji za 60 odsto, u odnosu na prošlu godinu.

Lani je ubrano 11.755 tona, tog najzastupljenijeg voća, u prokupačkom kraju.

Savetodavac za voćarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi Prokuplje, Magdalena Todorović, rekla je agenciji Beta, da je na području te opštine na 2.049 hektara, berba šljiva je u punom jeku, i biće završena za desetak dana.

Potražnja za šljivom u topličkom kraju izuzetno je velika, s obzirom na to da je nema dovoljno, pa je i otkupna cena od 40 dinara za kilogram mnogo veća, nego prošle godine, kada se za jedan kilogram, plaćalo 12 do 15 dinara. 

Beračima se plaća šest dinara po kilogramu.

Izvor: www.b92.net

Tradicionalna manifestacija "Sajam šljiva" u Osečini biće održan od 24. do 27. avgusta, saopštili su danas organizatori.

Cilj manifestacije je promovisanje domaćih proizvoda od šljive poput suvih šljiva, pekmeza, slatkog i kompota od šljiva, knedli sa šljivama, šljivanih kolača - karabana, kao i srpskog brenda rakije šljivovice i prepečenice.

U odnosu na broj stanovnika Podgorina, sa centrima Osečina i Pecka, ima najveći broj stabala šljive u Srbiji i najveći je domaći izvoznik suve šljive. 

U Podgorini ima skoro miliona stabala šljive, a u sortimentu preovlađuju čačanske sorte i američki stenlej. Stare sorte desetkovala je bolest šljivina šarka zbog čega su mnogi voćnjaci pokrčeni. Lokalna samouprava je godinama regresirala nove zasade šljiva, ali se od toga sada odustalo. 

Prema procenama izvora agencije Beta, rod će ove godine biti znatno slabiji nego prethodnih, zbog nepovoljnih klimatskih uslova, posebno snega i mrazeva, u periodu cvetanja šljiva. Zbog toga, mnoge mini sušare za šljiv,u ili tuneli indusrijskih pušnica, neće biti ni paljeni ove jeseni. 

Interes za suvu šljivu i dalje je najveći u Rusiji, dok zapadno tržište ponovo iskazuje potrebu za svežom sečenom šljivom, što će doprineti da cena bude preko 30 dinara za kilogram. 

Ovogodišnji 12. "Sajam šljiva" ima i brojne prateće programe. Prve večeri manifestacije, 25. avgusta, nastupiće pevač Dženan Lončarević, dok će u sutradan koncert održati grupa "Neverne bebe". 

Biće priređene i izložbe u lokalnom muzeju i galeriji, organizovan obilazak kulturno-istorijskih spomenika, uz pratnju vodiča, te zanimljive radionice starih domaćih zanata. Nastupaće izvorne grupe, folklori, biće takmičenje zdravičara, a posebnu pažnju uvek privlači takmičenje proizvođača rakije iz Srbije, i zemalja u regionu.

Izvor: www.b92.net

Berba je jedna od najvažnijih, najosetljivijih operacija, u komercijalnom gajenju i proizvodnji šljive, jer upravo od nje direktno zavisi realizacija, i rentabilnost gajenja ove vrste. Zato se mora efikasno, brzo i nadasve odgovorno obaviti.

Vreme finalne berbe za plasman diktiraju sorta i podloga, klimatski i zemljišni uslovi, nadmorska visina i ekspozicija terena, način iskorišćavanja plodova, udaljenost od tržišta, i vrsta plasmana odnosno prerade, način transporta, i uslovi za odgovarajuće skladištenje plodova i dr. Zavisno od ovih činilaca, plodovi šljive se mogu brati u periodu između fiziološke i pune, tehnološke zrelosti. Plodove namenjene izvozu, u vidu zamrznutuh polutki i delimično u svežem stanju, brati nešto posle fiziološke zrelosti, kada dostignu maksimalnu krupnoću, a pokožica dobije karakterističnu boju, i maksimalno je presvučena pepeljkom. Mezokarp ploda trebalo bi da ima specifičan ukus, sočnost i aromu, a da je dovoljno čvrsto za udaljeni transport.

Za vreme berbe trebalo bi konsultovati stručna lic,a u saradnji sa predstavniocima kupaca. Nikako se ne smeju brati oštećeni plodovi, kao i oni plodovi koji ne odgovaraju određenoj, traženoj kalibraži. Takođe, nisu podesni ni prezreli, kao i nedovoljno zreli plodovi, jer su lošijeg, neizgrađenog kvaliteta, bez dovoljno  suvih materija , pogotovu šećera.

Samu berbu trebalo bi obaviti u roku od nekoliko dana. Pošto se, uglavnom, radi o malim zasadima i da jedan radnik dnevno može, prosečno nabrati 280 do 350 kg plodova, ova operacija je , uglavnom, lakše izvodljiva. Na većim plantažama, berbu bi trebalo otpočeti nešto ranije.U početku se ona obavlja probirno, a zatim, u drugom i trećem navratu u celini.

Adekvatno zrele plodove ne bi trebalo brati po vlažnom i kišovitom vremenu dnevne, odnosno nikako rano ujutro, kada su još vlažni od rose. Ukoliko su dani sa nadprosečno visokim temperaturama, berbu bi valjalo obavezno prekidati u podnevnim časovima (oko dva sata), a zatim je nastaviti sve dok dnevne prilike to dozvole.

Trebalo bi obavezno brati rukom, kako bi se što bolje na plodu sačuvao pepeljak na pokožici i peteljka. Prilikom berbe plodove, trebalo bi klasirati po određenim standardima, i stavljati ih direktno u ambalažu za transport do hladnjače. U njoj ovakav rod će se seći, poloviti, izkoštičavati i najbolje zamrzavati, ili sabiranjem u posebnu ambalažu, transportovati do određenog kupca.

Iako je čest slučaj, i svakodnevnica za vreme skupljanja plodova, njih ne bi trebalo  brati u priručne korpe i torbe iz kojih se onda šljive prebacuju u standardnu ambalažu. Na taj način, otkidanjem peteljki i značajnim skidanjem pepeljka sa plodova, biće doveden u pitanje njihov prijem kod većeg kupca, izuzev šljive namenjene smrzavanju.

Plodovi koji su namenjeni izvozu (i zamrnuti, ili svežem stanju) obavezno brati rukom. 

Početak berbe, trebalo bi, da bude od donjih, najnižih grana, pa postepeno ići ka vrhu, kako bi se, što više, mogli izbeći gubici od otpadanja i povređivanja plodova. Važno je, tokom berbe, da se plodovi ne gnječe i više izlažu truljenju, kada su i bolesti skladišta (fiziološke  bolesti) mnogo prisutnije. Ne bi trebalo ni prepuniti ambalažu, kao ni ostaviti polupraznu u paletama.

Ambalaža za berbu i transport trebalo bi da bude suva, laka, čvrsta, otporna na vlagu, po mogućstvu nova, i da po dimenzijama odgovara kriterijumima ISO standarda. Mogu se koristiti za ovu namenu drveni, plastični, ili u poslednje vreme, i kartonski holandezi. Pri samoj berbi vrši se klasiranje plodova, zavisno od standarda zemlje uvoznice proizvoda.

Poželjno je da obrani plodovi u holandezima (koji bi trebalo da su obeleženi deklaracijom o proizvodnji i distributeru plodova) u samom voćnjaku, pre transporta u prihvatni centar) budu u hladovini, kako ne bi došlo do njihovog pregrevanja, i previranja.

Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak

Plodovi šljive imaju široku upotrebu. Koristi se kao prvoklаsno sveže voće i kаo sirovinа zа industriju prerаde voćа. Plodovi šljive su znаčаjni kаo robа zа izvoz u svežem stаnju, а kаo sirovinа zа sušenje i kаo osušeni plodovi predstаvljаju proizvode visoke vrednosti. Privredni znаčаj šljive je još i u tome što onа uspevа i u zаbаčenijim brdskim predelimа oštrijeg reljefа, što je dobre rodnosti i što imа veliku tehničku vrednost drvetа koje se može koristiti zа dekorаtivne svrhe.

Plodovi šljiva mogu da se koriste i za proizvodnju pekmeza, džema, marmelade, kompota, slatka, soka, koncentrata, solidpeka, kandiranog voća, voćnih salata, knedli od šljiva i kao pasterizovani i zamrznuti.

Od prosečne godišnje proizvodnje šljiva u Jugoslaviji koja je iznosila 691.000 t (1974-1979), u svežem stanju se trošilo oko 69.100 t ili 10%, a na preradu je odlazilo oko 621.900 t ili 90%. Upotreba šljiva bila je vrlo jednostrana i neracionalna. Oko 85% plodova šljiva namenjenih preradi odlazilo je u rakiju šljivovicu, a ostatak se uglavnom sušio i prerađivao u pekmez. I danas se način upotrebe plodova šljiva nije bitnije promenio. Više od 75% sveže šljive proizvedene u Srbiji se preradi u rakiju.

Stona šljiva. Plodovi sorti čačanske rane, čačanske lepotice, čačanske najbolje, čačanske rodne, požegače i italijanke predstavljaju dobre stone šljive. U svežem stanju plodovi se prodaju u vrlo ograničenim količinama, svega oko 1,5%.

Suva šljiva. Srbija je dugo bila prepoznatljiva po izvozu sušene šljive. Proizvodnja suve šljive u Srbiji doživela je katastrofalan pad od 66.000 t u 1923. godini do 720 t 2000. godine. Danas izvoza sušene šljive praktično i nema (prosečno oko 1000 tona godišnje). Razloga za to ima mnogo, ali je najvažniji onaj da su novi uslovi i zahtevi kvaliteta sušene šljive takvi da sušena šljiva, koja se ranije izvozila, danas ne ispunjava stroge kriterijume kvaliteta.

Za sušenje su pogodni plodovi sorti domaće šljive, požegače, aženke, vangenhajmove, italijanske, valjevke, jelice i čačanske rodne.

Šljivovica. Oko 80% godišnjeg roda šljive Srbije se preradi u šljivovicu. Sorta šljive Požegača decenijama je bila glavna sirovina za proizvodnju šljivovice vrhunskog kvaliteta.

Odvajanjem koštica, u toku prerade šljiva, može se dobiti šljivovica veće zdravstvene vrednosti.

U radu Popovića i sar 2002. ispitane su senzorne karakteristike šljivovice dobijene od sorti Čačanske lepotice, Čačanske najbolje, Čačanske rodne i Požegače. Najbolje je ocenjena šljivovica proizvedena od Čacanske lepotice bez koštica.

Poređenjem rakija proizvedenih od plodova šljiva sa košticama i rakija proizvedenih od plodova šljiva bez koštica, utvrđeno je da se prisustvo koštica u toku prerade šljiva negativno odrazilo na senzorne karakteristike šljivovica od čačanskih sorata, dok je pozitivno uticalo jedino na miris i ukus šljivovice sorte Požegača.

Srbija je veliki proizvođač rakije šljivovice. Potrebno je raditi na međunarodnoj zaštiti srpske šljivovice kao robne alkoholne marke.

Pekmez. Zahvaljujući dobrim tehnološkim osobinama, sve tri sorte Stenli, Čacanska rodna i Pozegača mogu se koristiti za proizvodnju kvalitetnog pekmeza.

Suva šljiva i rakija šljivovica su naši najvažniji proizvodi od šljive. Nažalost, brojni problemi, a naročito izbor sorata, tehnologija prerade i način pakovanja, doveli su dotle da naša suva šljiva i rakija šljivovica nemaju visok i standardan kvalitet, pa ne mogu da izdrže konkurenciju na međunarodnom tržištu.

Zamrznuta šljiva. Od 2008. godine počeo je izvoz zamrznute šljive iz Srbije. Šljive se zamrzavaju u klasičnom tunelu (-34°C/20h) ili u protočnom tunelu (-34°C/15 min). Zamrznuta šljive čuva se na -18°C kao poluproizvod. Duboko zamrznuta šljiva se seče ručno ili mašinski.

Izvor: www.tehnologijahrane.com

U Belotiću, selu na brežuljcima Podgorine, u srcu Zapadne Srbije, nadomak grada Osečine nalazi se firma „Belfarma“. Osečina je poznata po proizvodnji i preradi suvih šljiva a sada već davne 2006. godine stvorena je firma po viziji jedne hrabre žene Snežane Ranković. Od svog osnivanja osnovna delatnost firme bila je otkup, trgovina svežim i zamrznutim voćem. Danas ona u svom sklopu poseduje voćne zasade, sušare. Pre četiri godine su kupili sušaru i krenuli u višu fazu prerade, nisu više otkupljivači nego i prerađivači. Kako nam je rekla Snežana, imaju sušaru kapaciteta 27 tona dnevno. Prerađuju suvu šljivu a pre dve godine su počeli sa proizvodnjom gotovih proizvoda za koje su ove godine dobili zlatnu medalju za slatko od suvih šljiva sa orasima. Ovaj proizvod jedinstven je na našem tržištu kao savršen spoj ukusa, srpske tradicije i simbol gostoprimstva ovog dela Srbije. Kako nam kaže Snežana, zabeležili su duh starih vremena, po sopstvenoj recepturi sa puno ljubavi i odabira najkvalitetnijih sastojaka, pažljivo uz puno ručnog rada preneli u naše teglice i savršeno dočarali. U svom asortimanu imaju i suve šljive sa i bez koštice, čokoladirane šljive, suva šljiva pojedinačno elegantno pakovanje i najbolji način da brzo i lako povrtatite snagu i energiju. Kako ističe Snežana, pet takvih šljiva može da zameni jedan obrok. Po Snežaninim rečima, proizvođači suvih šljiva su u veoma teškom stanju zbog pada cene šljive i visokih cena sirovina koje su bile pre dve godine. Proizvodnja suvog voća u Srbiji je polako u porastu. Firma ima pet stalno zaposlenih radnika, a u sezoni ima od dvadeset do dvadesetpet radnika. U Srbiji dominira sorta šljive stenlej i potisnuo je požegaču. Jelena smatra da treba uvesti nove sorte za sušenje, jer Srbija ima kapaciteta i takvo je područje. Naš stenlej je daleko ukusniji i kvalitetniji nego osale sorte šljive na koje su evropljani navikli. Iako su po Snežaninim rečima mala firma, krenuli su da plasiraju i da se predstavljaju prvo na malim sajmovima a onda su videli da vlada veliko istraživanje, i tako su odlučili da se po  prvi put predstave na sajmu u Novom Sadu. Veliko interesovanje za suvu šljivu vlada u Vojvodini i na jugu Srbije.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31